U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.
Bolji naslov teme bi bio:
ja sam samo pisao, drugi su karali...
Zašto se toliko spemuje tema u kojoj sam tako lepo počela da iznosim svoj bes prema otupelim profesorima srpskog. Damn.
Jebi ga... a i ja iznio svoja zapažanja o tome kako pravi talenti za književnost nisu na filološkom...
Zato što je tema o poeziji, kakve veze imaju profesori književnosti sa poezijom? Da su imali makar t od talenta ne bi bili predavači nego bi bili pesnici.
Those who can, do; those who can't, teach.
e da, ja sam stvarno pisao, i objavio, a drugi su stvarno karali uz moju poeziju...
Kapiram poeziju, naravno, samo je pitanje da li ti se dopada nečiji način pisanja ili ne.
Ako pročitam nešto i pomislim "Pfff ovo mogu i ja da pišem", te stvari ne cenim, a ako se zamislim nad nekom pesmom i ako me povuče da i dalje čitam, to je dobar znak.
Jovo nije ovo matematika pa da ima neke zakone koje treba da ukapiraš, treba da osetiš. Neko to ne može jbg, kao što ja ne mogu shvatiti matematiku i informatiku. Možda bih i mogao, kad bi me zanimalo.
...or criticise the work of others.
eh, pričamo mi Brus ali ova mlađarija ništa ne sluša
Može, ni kritičare baš nešto ne volem, a poznajem ih dosta u onom čime se bavim...
Inače, po meni je poezija stanje duha - ne mislim pri tome na "poeziju" koju plaćeni drugari proglašavaju za Ninovu nagradu i ostala kumovska tapšanja po ramenu. Mislim na onu poeziju koja duboko u tebi probudi neko osećanje koje dugo nisi imao, natera te na razmišljanje ili te natera da ućutiš na trenutak. Kapiram poeziju, neka mi se sviđa, neka ne, ali svaka ima jedinstvenu zajedničku tačku - prema pravoj poeziji ne možeš biti ravnodušan.
Ne kapiraš moj sofisticirani sarkazam :D
Shvatam poentu, ali ovo nije baš tačno.. Recimo ja uživam da posmatram slike, razmišljam o njima, analiziram ih, razgovaram sa drugima o značenju i zaista cenim slikarstvo kao vid umetnosti, iako sama ne posedujem ni trun talenta za isti..
Pa osjetim ja dobar dio poezije. A i sam sam rekao da ne volim kad se doživljaj poezije pretvori u matematičku analizu. Znam da to ne valja. Određene tipove ne osjetim, jebi ga.
Ovo je u potpunoj suprotnosti sa:
Ako je drugo tačno onda prvo nije - SVAKO, ali baš SVAKO može razviti u sebi slikarsko majstorstvo samo ako poseduje volju i želju i ima smisla da prepozna lepo ili ružno. Probaj, možda samo nisi otkrila svoju tehniku. Ne umem ni ja da radim akvarele i gvaš, a dosta teško se snalazim i sa uljima - a opet sam likovni umetnik i uspešan u onom što je moja najjača strana.
Šta misliš, "pesnik" je full time job? Ne mora jedno da isključuje drugo. Mada naravno, većina onih koji otaljaju Filološki, grupu za srpski jezik i književnost, nema veze sa umetničkim darom. Sa druge strane, dobro je da čovek koji ima književnog talenta ima književnoteoretsko obrazovanje, korisno je za njega, mada nije obaveno.
Apsolutno se slažem, sa svakom reči.
Bravo! Ali takva poezija, koja direktno izvire iz stanja duha, to uglavnom naginje ka romantizmu, ili ka narodnoj, ili popularnoj poeziji. I ja takvu poeziji i volim i uglavnom kapiram. Ali kad ti dođeš do pjesme koja je dugo smišljana, tehnički dotjerivana, i krajnje apstraktna, meni to više liči na zagonetku, nego na direktan odraz stanja duha pjesnika. Jer emocija traje kratko. Zanos je prolazan. Ako je on pjesmu danima gradio, mjerkao, sjeckao, namjerno tražio što apstraktnije metafore, nema tu više emocije.
поезију не треба да капираш, треба да је gambirauzzh torimau
Već sam ovde negde pisao izjavu koju je dao Tode Nikoletić na pitanje kako se pišu pesme. Lepo čovek reče "Uzmeš olovku, papir, trideset slova i napišeš pesmu. Lako je" (parafraziram, iako koristim navodnike - davno je bilo)
Svakako da svaki autor prolazi kroz proces usavršavanja sebe kao umetnika, pa samim tim i svojih dela, ali moje mišljenje je da je za stvaranje istinske umetnosti za početak potreban urođeni talenat. Možda u meni čuči neki slikar, ali za sada se zadržava na brodićima i kvadratićima na krajevima sveski :D