Svecki ljudi, a ne ko mi, lečimo se od egzistencije belim lukom i rakijom, kažu babe da pomaže.
Često imam napade depresije, lečim ih terapijom koju sam dobio.
E sad utopio bi ja tugu u alkoholu al ne umem da pijem pa se vrlo kvalitetno ušikam za kratko vreme. Izbegavam zbog migrene, pa kad se napijem sutra ujutru se osećam 4x jadnije, što baš i nije cilj koji hoću da postignem.
Nekada sam uzimao i antidepresive na svoju ruku jednom je rezultovalo poseti vma i praćenju mog stanja da ne otegnem papke. Znam reći ćete koj će mi to kurac u životu, al jače je od mene, vrlo brzo padam u depresiju i svakodnevno razmišljanje čak i ako mi ciganka na ulici jebe majku četničku. Taki sam.
Do moje neke 24-te godine je sve bilo u redu, a onda mi se čini da me je puklo toliko negativnih stvari da to ni najčvršći zid ne bi podneo.
Počeo sam da se kokam šta mi je palo pod ruku, uzimao sam 300 kuraca da se osećam bolje i osećao sam se, samo što sad imam crne rupe veličine marakane u glavi, i opet bih uradio isto.
Sad sam se malo osvestio, postao sam porodični čovek, nekako kanališem stres pravilnom upotrebom medicinskih opijata, što i nije loše kad se uzme u obzir šta mi se sve desilo prošle godine, dobro sam i normalan osto.
Suma sumarum, pravio sam sranja neviđenih razmera kad se sad osvrnem. Al ko ga jebe, sad sam dobro.
Ne bežim od problema, samo u zavisnosti od jačine duševnog bola kroz koji prolazim, dam sebi fore 3,4,5,6 dana da se isplačem k'o čovek, da se najbližim prijateljima izjadam ljudski, trezveno razmišljam, analiziram i izvagam težinu problema sa svih strana u čemu mi pomaže izgladnjivanje, jer mi je um mnogo bistriji kad ne jedem. Ne pijem više nego inače.
zar se moze i vise od toga?
:)
Mudar si, kao i uvek :)
Ne znam čemu ovakve teme kad većina njih okrene na sprdnju i zajebanciju. Al' ae... Zbog teške finansijske situacije počeo sam da pišem pesme, da se bavim glumom i da se menjam. Kako psihički, tako i fizički. Kako bih isterao svu negativnu energiju, počeo sam da trčanjem, zgibovima, sklekovima i još par "suvih" vežbi. Ali i tu nailazim na problem, nemam pare da kvalitetnu ishranu, pa ne mogu da hranim mišiće posle treninga. Sve u svemu, poroka nemam puno. Jedino što sam, pre svega, počeo sa cigaretama...
ja sam skontao da me najviše sjebava samoća.. kad provedem npr. nekoliko dana sam, počnu da mi se gomilaju negativne i crne misli, i onda gledam na druge ljude iz svoje okoline, ne mislim pri tom da sam ljubomoran ili zavidan, već samo gledam kako neko ima sređen život, a meni moj deluje bedan tako kad sam sam. I onda odem igrati karte, pes ili piti sa društvom i malo se povratim. Primetio sam takođe da dobar deo tih ljudi koji mi izgledaju srećni i zadovoljni imaju neke skrivene probleme, pored kojih mi moji (besparica,nedostatak životnih saputnika i slično) izgledaju minorni. A duvam i pijem jer mi prija jednostavno. Jedino pre mesec i po dana kad sam prolazio kroz neki baš težak raskid sam zamolio društvo da me isprate 3,4 dana lešenja, jer stvarno nisam mogao da ostajem sam doma i tugujem. Morao sam da utrnem čula, bukvalno do te mere, ne da legnem da spavam već da "padnem u nesvest". Srećom,imao sam ljude da me prate, i sad sam se koliko toliko povratio. Trčanje par puta nedeljno svakako pomaže da se razbistri um
Nije jedno, to će te najpre ubiti, pa ti gledaj...
Vol'o sam da se drogiram nekad, onako čisto iz zadovoljstva, ne zbog neke traume i to niti da lečim tugu. Alkohol i dalje volim i popijem ga opet iz tog razloga.
Šta znam, mislim da opijanje ne rešava ništa. Dobro, aj jednom se ukokaš zbog nečega, ali da se pretvaraš u nekog pajdomana ili alkosa samo zato što je neko umro ili te ostavila riba, mnogo je glupo.
Te stvari se rešavaju jedino i samo pomirnjem u svojoj glavi da stvari stoje tako kako stoje i tačka.
ovo mi je bolje od bilo koje droge, bilo kog alkohola. upadnem u totalni zen.
Totalan kobjasn! +1
I lemaja lepo kaže, muzika neka i bude bolje.
Deniro mađija.
Deniro kukavac, samo je njemu teško
https://www.youtube.com/watch?v=fcUTBm1yk8A
za tako te neke momente kad dobiješ jedan ili kad ti fali jedna sličica da popuniš ceo album digimona.
Nije samo njemu teško, lik peva generalno, a bazirano na svom životu. Ima oko 300-400 pesama, odličan je, no nije ovo mesto za tu raspravu.
lupetam bre
to je neka opšta odlika cele ove srpske (da ne kažem balkanske, a i šire) kulture - bežanje od sveta, izbegavanje patnje i slabost da se nosi sa strahotom egzistencije, kroz pravoslavlje, alkohol, droge, štagod
Ušikam se pravoslavljem pred klabing u venu i podnosim egzistenciju. Nudio sam strancima, kažu: A, ne - mi šuknemo 2 grama Hegela, i odmah prođe. Šta ti je gospoda.