Да ли игноришете породично насиље?
Rekli o sajtu
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Brate nebitna možda 10% žena finansiski ne zavisi od muža.
ne ne ne ne ne, nismo se razumeli. poštujem ja to i bilo bi fantastično da je to bar upola moguće. to što si ti napisala je bukvalno 'runaway' utopija koja možda može da funkcioniše u nekom tamo savršenom društvu.
Je l' znaš koliko tih alkoholičara muževa ne radi ništa, nego ih žena kasirka izdržava i još je tuku? Jer su glupače. Ne kažem da su totalno one krive, ali to je totalno široka tema i ima veze s psihologijom, tipa ako je njen otac tukao mamu kad je bila mala, to se u njenoj podsvesti ugradilo kao prirodan poredak i ne oseća da zaslužuje išta bolje... Ali snaga je upravo u tome da otvoriš oči i razmišljaš kao odrasla osoba. Kažete da ja pričam o utopiji... Ne mislim ja da je napustiti takvog muža lako, ali treba skupiti muda i uraditi nešto...
@sasvimnebitna: pretpostaviću da imaš oko 16, pa zato onako ružno pišeš o tim ženama. ne dao ti bog da se ikada nađeš u toj situaciji.
u velikom broju slučajeva, radi se o ženama koje nemaju gde da odu, i koje se nalaze u paklu iz kog same ne vide izlaza. to su žene koje su psihički oslabljene i nemaju snage da se suprostave osobi koja ih zlostavlja.
veoma često se nasilnici veoma lepo ophode prema devojci sve dok se ne venčaju. čest scenario je i da je pretuče, žena se pokupi i ode, a on se onda pokaje i obeća da neće više nikad, samo da se ona i deca vrate. i onda žive u slozi neko vreme, pa posle ajd jovo nanovo. začarani krug. u nekom trenutku se stvori psihopatološka simbioza, i to je teško prekinuti.
na to nadodaj palanački mentalitet "ćuti i trpi" i činjenicu da niko u okolini ne želi da joj pomogne, prvenstveno pravnim savetom.
na to još treba dodati i krajnje bezobraznu muriju. u velikoj većini slučajeva su neposredno na strani nasilnika, a neretko se desi da izlazak na teren ni ne zapišu, pa kad dođe trenutak da se taakva žena brani na sudu, nema nikakvih dokaza da je dolazila policija, pa ona najebe na sudu.
sve ovo govorim iz sopstvenog iskustva.
@stevan: tvom drugu, i svima onima koji žele da pomognu žrtvama nasilja, najbolje je da pozove centar za socijalni rad (svaka opština ima po jedan), jer su oni mnogo merodavniji da pomognu žrtvama od murije. pored toga, u obavezi su da ne okrivaju informaciju ko je prijavio nasilnika. eto.
sve porodice su iste, al je svaka luda na neki svoj nacin... sve mentalne patologije se pojave kad se vrata zatvore. sta cemo sa ljudima sto zive u kucama?
dal stvarno verujete da danas, ako covek, porodica stavec ne moze sam da se uredi, da ce drzava i vlast da ga uredi?
drzava srbija. nasa vlast i milicija. sto jebene nacrtane ovce ne moze da sacuva i uredi, da uredjuje porodicu...
otislo sve u kurac, ne znam ni sto pisem ovo.
Већ неколико година у дворишту иза моје зграде постоји постоји кафић. До скоро је то било мирно место, али су кренули журке да праве, и да праве огромну буку. Крај је миран и у згради углавном живе старији људи, а музика до пет ујутру трешти, у дворишту се скупљају свакакви, деру се, причају, певају на глас... Срећа је па су само два пута тако до сад... Елем, када је први пут то трајало до пет ујутру, нико није могао да спава, нема теорије. Кажем ја да је доста више, зовем полицију. Кева одма прича да л сам луд, морам да се представим тамо, рећи ће том власнику ко је звао, наћи ће ме, штанглом ће ми ноге поломити... Мислим да је то главни разлог што се тиче тога, не желе људи да зову јер ће тај лако сазнати ко је звао, а то тако не би требало.
Тако је мислило и проближно 99,98% посто оних које су завршиле са мужевима силеџијама.
Pričam kao neko ko je prošao psihičku torturu kao dete, koja je kad se uporedi s fizičkom nešto poput kocke i kvadrata. Ne pričam takve stvari onlajn, i nebitno, alii racionalno gledano, imalo je izlaza, samo što je moja majka odabrala da okrene glavu, i to je nešto što joj nikad neću oprostiti, jer ja sam bila samo dete, a ona žena od 30+ godina i znala je šta se dešava.
Ne bih se složila... Mislim da one sebe zamišljaju u ulozi princeza, dok je on njihov zaštitnik i super im je da mu se totalno predaju i budu zavisne od njega. Kad skontaju da je to loše, onda je već kasno.
K tome dodati da znam nekoliko slučajeva gde panduri leše svoje žene. Poslednji slučaj: u prizemlju zgrade gde sam do skoro živeo svinja je nekoliko puta tako oplavila ženu da je išla skroz modra i naduvena. I kome ona da se žali, policiji?
Ja imam problem što vidim nasilje i u onom najmanjem obliku, i ne uspeva mi da ignorišem, i ne ignorišem. U fazi sam kada bih otvoreno čestitala svakom normalnom, jer je to podvig. Stvarno jeste podvig biti pristojan, poštovati sebe, svoj život, život drugog, bez straha da će neko misliti da to nije kul.
Mislim da je potrebno obraćati pažnju na svoje ponašanje, pre svega. Danas, neki lik ovde piše što smo nenormalni, hoćemo u rat, šovinisti, a onda kao vrhunsku mudrost dodaje da bi on "napumpao ženu pre nego što ode u neki rat".
Kada je neko zao, on je u tom zlu potpuni retard, i onda nije nikako lako objasniti mu zašto je zao, i kako tako doprinosi da se zlo odražava. Treba detaljno objašnjavati, ništa drugo, super tema.
To za zlo, preporučio bih http://www.geopoetika.com/book.php?id=515. Odlično sagledano.
@sasvim nebitna: čudi me, da pored svog iskustva, možeš da budeš tako prizemna, uskogruda i osuđivački nastrojena kada je porodično nasilje u pitanju... samilost valjda ide sa emocionalnom zrelošću....
Objašnjavanje je obesmišljeno marcipan, ljudi ne žele ili ne mogu da se posvete ni sebi ni drugima jer su duboko nezadovoljni vlastitim životom. Prva stvar koja se mora promeniti je percepcija sreće, kad svi budemo ukapirali da nije sreća u tome što su deca nahranjena i obučena pa makar žena trpila povremene batine i redovno silovanje pod maskom "bračnih dužnosti" i kad konačno kao društvo i kao pojedinci ukapiramo da kontracepcija nisu abortusi i analni seks onda će biti postavljeni osnovni uslovi za edukaciju polupismenih vitezova srpskog carstva.
Osnovni problem većine mojih sugrađana je u tome što još nisu odmakli od maričke ili mojkovačke bitke, u Srbiji je glavna zamerka "što ona kučka ne može da rodi muško" i "mamu joj jebem, ona će meni da zabrani da pijem". Kad budemo sišli s konja i ostavili jatagane i kubure možda ćemo zaslužiti da uđemo u zajednicu normalnih ljudi. Ili to, ili će doći Štefan File pa reći da Vučić i Dačić regulišu porodično nasilje inače ne možemo u EU...
kako to misliš NISU?!?!
kolko sam upućena, porodično nasilje nije samo u srbiji problem, toga ima i u razvijenim zemljama... mislim da je samo stvar u tome da su ljudi stoka...
Lemajo, moja poenta je da žrtva nasilja ne može biti spašena, niti joj ko može pomoći, dok ona sama ne shvati da joj je pomoć potrebna i dok ne prizna sebi da ima problem. Moja poenta je takođe u tome da IMA izbora, ali ona odbija da ga vidi i, koliko god to suprotno logici zvučalo, lakše joj je da ostane žrtva. Što je kukavički. I ne samo kukavički, ona nije ništa bolja od nasilnika, ako dopušta da on to radi i deci.
Učiniće oni to i bez Filea, Vučić proučava Vebera, a baš sinoć čitam Dačićev autorski tekst za Danas, gde propagira "ulazak Evrope u ove naše tvrde balkanske glave" i citira Konstantina Kavafija i Kiplinga. EEEEEEEJ, Dačić... Kavafi... Kipling... Zemljo, otvori se, hteo sam da umrem.
Koje ste pičke, niko da napiše da mu ćale bije kevu, ili neko drugog.
Ne troluj mene, nisam baš toliko glup :)
Porodično nasilje nije samo u Srbiji problem, ali je samo u Srbiji normalna pojava.
EDIT: ne računam one zatucane pustinjske države, kod njih ne vredi ni pokušavati...
Има и овога. Једну колегиницу је дечко, због неке глупе расправе у којој сам и ја учествоввао, спречавао да оде у другу просторију. Журка, пар нас у соби и он је држи за руку и каже "не можеш тамо". Прво је мислила да се шали, па је постајало све непријатније и непријатније, и њој која га је молила да је пусти и свима који смо ту седели и претварали се да је све кул. Кад је већ постало несносно, потапшем лика пријатељски по рамену и као "дај брате, који ти је, опусти се". А заправо сам хтео да га распиздим, али његов одговор би био 3 пута јачи од мог ударца, а нисам ни желео да правим срање, ако већ може да се избегне. Пустио ју је, одмах је отишла. Е, сад, рекао би човек да је то довољан сигнал да га шутне, али они су и даље заједно и делују врло срећно. А ако буду узели, прилично сам сигуран да ће је млатити с времена на време. И после ми пало на памет како је једном причала да јој не би сметало, ако би се њен муж бавио неморалним стварима и да су јој привлачни типови попут Аркана...
Pa dobro, dobio sam nekoliko batina kad sam bio mali, i to žestokih. Mislim ipak da ne mogu to da računam u torturu, sad sam odrastao normalan čovek :)