Izbjeglice

  1. Najjači su mi ti koji govore, što ne ideš tamo onda i slično tome. Od svoje kuće sve najbolje znaju, ogromna muda imaju kad treba da se popuje. Inače, glavna ulica u Sisku se zove Sisačka :D uvek me nasmeje kad prođem

  2. Nemam ti ja pojma, poslednji put sam u Sisku bio polovinom marta 1972-e :)

  3. Svake godine kad idem za Benkovac, prođem tuda. Lepo je ići kroz Liku i te krajeve tu. Sisačka ulica me oduševi. Ali proći kroz jednu ulicu, gde su sve kuće izrešetane i napuštene, jeza. Pitam se čije li su. Nama su od obnove bar dali ćebe :)

  4. Takva je bila Derventa, imam negde i fotografije, stoje četiri zida i dimnjaci, a svaki zid kao rešeto...

  5. Ja se kao klinac iz Beograda doselio u Malu Moštanicu, mrzeli me svi kao došljaka. Danas mi smešno, a tad nije bilo.

  6. Malo sam video tema na forumu sa ovoliko gorčine. Hteo bih samo da se osvrnemo na taj fenomen (višeputagorepomenuti) ''prodao je tamo imanje''. Pitanje? Čije imanje je prodao? Odgovor... SVOJE. Odakle mu imanje? Rintali su svi ko konji decenijama.
    Evo primer jednog momka iz Imotskog čini mi se. Ili neko selce pored, nije ni bitno...
    Tamo su imali dvojnu kućerinu na 3 sprata, u suterenu vulkanizersku radnju i metalostrugarsku pored. Šume, livade, voćnjake, vinograde, ma nema čega nije bilo. Imanje je procenjeno na 2 miliona DM. Pre samog početka rata dođe mu komšija 'rvat sa koferom keša, i ponudi mu 350 000 DM, a ćaća od ovog momka ga istera napolje.
    Ja ga pitam što nije uzeo bar nešto, jer je postojala realna mogućnost da dobije kamu umesto love, a on kaže ovako. ''40 godina su mi deda, otac i stric rintali duple smene u Nemačkoj, oca sam viđao 15 dana godišnje, a kompletno imanje u Imotskom smo ja i brat vodili i održavali, i tako godinama. Da sam došao u Srbiju sa 350 000 DM pljuvali bi me i nazivali profiterom.''
    Jebi ga, neki jesu svoja imanja prodali u bescenje, neki su izboksovali realne cene, ali nikom tamo ništa nije palo sa neba u krilo. Radili su preko kao crnci i odvajali od usta da se skuće, dok su ovde ljudi bili opušteniji, sedeli po stabilnim državnim firmama, ladili muda i imali taman koliko im treba, uz eventualno neki manji štek, za crne dane. Crni dani došli, otegli se, štekovi se izlizali, firme zaklane i rasprodate, došli zapadni robovlasnici koji jebu i uši zavrću, i sad im je kriv onaj nesretnik što je prodao onoliki krvavo zarađeni kapital, po višestruko nižoj ceni.
    Naravno, ovo je jedan primer, i ograđujem se od svakog uopštavanja i generalizacije

  7. Hteo bih samo da se osvrnemo na taj fenomen (višeputagorepomenuti) ''prodao je tamo imanje''. Pitanje? Čije imanje je prodao? Odgovor... SVOJE. Odakle mu imanje? Rintali su svi ko konji decenijama.

    +1

  8. ja sam bio al vise nisam mamu im jebem islamsku

  9. Nemate pojma koliko je jeftinije sagraditi kuću kad ni jednog majstora ne morate platiti.

    Skupiš materijal, zovneš ljude, dođe ih 50 i kao Amiši dignu kuću za mesec dana.

    Meni mati pričala kako je kao prvačić sa ujkom poslije škole miješala malter, vukla pijesak, pekla ciglu, deda dovozio kamen sa nekog brda, sav materijal za kuću sami napravili, baka noćima pekla pite, piliće za majstore. Svi su pomagali, nije bilo pošteđenih. Bila su teška vremena, ali svi su radili sve. (pedesetih godina prošlog vijeka)

    Malo sam video tema na forumu sa ovoliko gorčine.

    Žalosno, zaista.

  10. Hteo bih samo da se osvrnemo na taj fenomen (višeputagorepomenuti) ''prodao je tamo imanje''. Pitanje? Čije imanje je prodao? Odgovor... SVOJE. Odakle mu imanje? Rintali su svi ko konji decenijama.

    Eo ti primer, kevin rođeni ujak. Mašinski inženjer, u slobodno vreme stolar. Cela ta famila je bolesno vredna(padne mrva sa stola, usisaju celu kuću). Čovek je imao stan sa pogledom na more, i to kakav stan. Dupleks, u koji je godinama ulagano, sređeno fantastično. Ogroman. I kad je počeo rat, došao Hrvoje, i rekao, dam ti toliko i toliko, uzmi da ga neko ne uzme za džabe. Šta će čovek, dvoje male dece, dug je put do Srbije. Kupio stan u Višnjici, i sad je sagradio čak i kućicu u blizini lešća. Sve od rada.

    Naravno, ovo je jedan primer, i ograđujem se od svakog uopštavanja i generalizacije

    Da završim sa ovim

  11. Da završim sa ovim

    ''Ovde u Vojvodini su samo žabe starosedeoci''
    Jedna od pametnijih stvari što čuh od onog meljova Čanka.

  12. Izrešetani zidovi kuća?

    Moje kuće u Smolući uopšte nema. Stoji samo temelj i jedan jedini stub. Srušili su sve, čak su i betonsko korito česme sravnili sa zemljom. O betonskom mostu preko potoka da ne pričam....

  13. Dedi odneli ogradu od onih očajnih betonskih blokova, što je postavio oko oko placa dok ne skupi pare za pravu ogradu. Strujomer, pločice čupane iz zidova, štekeri, standardno. Sreća, nisu palili

  14. Da li neko, ko je imao izbeglički status, ponekad postaje lokal patriota, ili je u obavezi da stalno bude u mislima na rodnoj grudi? I da li se on u tim mislima oseća i dalje ugroženo, ili on taj odlazak sa rodne grude ubraja u deo zasluge za uspešno snalaženje u novoj sredini? Zar nije dobro sećati se ognjišta, jer je ono i ponos i zla sudbina, u zavisnosti od prilika. A nova sredina će postati viševekovno ognjište tek kada se posle par decenija zbog nekih neprilika ode iz nje. Da li je to tužno, ne znam.

  15. Čekaj, tema su ljudi koji su se bolje integrisali u sredinu nego sami starosedeoci!? E to tek ne znam. Ovde, u Srbiji, se komšije tako brzo menjaju da čovek ne stigne sve ni da isprati.

    edit: i da, poznajem neke. i... hm... stvarno ne mogu praviti na osnovu toga razliku među ljudima, pa i da se potrudim

  16. Eh da, zaboravih da navedem primer jedne porodice koja spada u prvu tip izbeglica.
    Došli, dobili kuću koja je bila u opštinskoj svojini. Živeli nekoliko godina dok im eu nije izgradila drugu kuću. Kada su se iseljavali iz te prve koja je bila opštinsko vlasništvo, počupali su sve moguće prekidače, konektore, kablove, cevi i prozore iz kuće, čak su i ogradu iščupali i odneli. Dan danas, matori jarac leti nosi vunenu kapu i čizme koje su skraćene malo pre članaka.
    Ne mešajte žabe i babe.
    Nisu problem izbeglice i to što su oni prodali. Prodali su svoje. To je njihovo legitimno pravo. Problem pravi stoka koja je prodala što je imala i došla ovamo da glumi sirotinju i crpi sve moguće šanse da nešto isprosi od države pod velom siromaštva. Šaltaju se u socijala mod i boli ih kurac. Ne rade ništa i glume siromaštvo. Šta mislite, koliko ljudi koji su baš bez krova nad glavom je ostalo uskraćeno za mesto stanovanja zbog takvih?

  17. Problem pravi stoka koja je prodala što je imala i došla ovamo da glumi sirotinju i crpi sve moguće šanse da nešto isprosi od države pod velom siromaštva. Šaltaju se u socijala mod i boli ih kurac. Ne rade ništa i glume siromaštvo. Šta mislite, koliko ljudi koji su baš bez krova nad glavom je ostalo uskraćeno za mesto stanovanja zbog takvih?

    Ja znam dosta ljudi koji sa izbegličkim statusom nemaju nikakve veze, koji su rođeni i odrasli ovde, a rade sve samo da ukradu, prevare, prošvercuju, promuvaju i ogrebu se o bližnjeg i državu. Ljudskog šljama ima svuda, samo on postaje uočljiviji u grupi koja se odjednom nađe pod lupom nove sredine u koju je došla. A sad što smo mi skloni da grupi pripisujemo osobine njenih najgorih članova, to više govori o nama nego o grupi koju procenjujemo.

  18. Ko je spominjao ljude koji su odrasli i rođeni ovde? Odakle ti sad da to i pominješ?
    Ne gubi se...

    Tema je o izbeglicama i sa svime što dolazi u taj paket. Podelio sam ih u tri grupe i nisam svim izbeglicama pripisao iste osobine.
    Nema generalizacije i ostalog sranja.

    Moj iskren savet valdemare je da zamoliš nekoga da napravi temu o avionima da bi ti imao gde da pišeš kako i ptice lete a ne troše gorivo.

  19. Ko je spominjao ljude koji su odrasli i rođeni ovde? Odakle ti sad da to i pominješ?
    Ne gubi se...

    Ja nemam sklonosti da seciram ljude kao da su crvi. Pitanje metodologije. Kad čovek primeti da se osobine jedne podgrupe (što su u ovom slučaju izbeglice) poklapaju sa osobinama šire grupe kojoj pripadaju (što su u ovoj slučaju Srbi, to jest stanovnici Srbije), najlogičnije je zaključiti da se ne može o toj podgrupi govoriti na osnovu tih osobina, već da treba naći neke nove, druge osobine, koje tu podgrupu (izbeglice) razlikuju od šire grupe kojoj pripadaju (Srbi). Čudom nekim, na ovoj temi nisam našao pomenute nikakve bitne distinkcije u mentalitetu, osim možda zlobe i imbecilnosti domorodaca, koji su gostoprimljivi prema Kurti i Murti, i busaju se u grudi zbog toga, a svoju braću, koju su navodno podržavali u svem tom ratovanju godinama, a u priličnoj meri i huškali, sad kategorizuju u "ljudski šljam", "ne toliki šljam" i "podnošljive likove".

  20. Mislim da se onda postojanje ove teme kosi sa tvojom metodologijom al ipak učestvuješ u njoj iako uporno ponavljaš da je to sve pogrešno.
    Znači li to da se ipak slažeš sa stvarima napisanim ovde i da te golica to da nekako izokola pustiš iz sebe?

    Bitne distinkcije tražiš beše?
    Podseti me, jesu li napisane situacije u kojima se izdvajaju izbeglice kao podgrupa? Meni se učinilo da je svaki post u ovoj temi o tome.
    Ne možemo diskutovati o ostatku srba kada pomenemo pomoć države raseljenim licima i zloupotrebe iste jer nisu bili u toj situaciji i bilo bi puko nagađanje šta bi bilo da jesu. Izbeglice jesu bile u toj situaciji i to ih čini podgrupom i zasebnom skupinom koja je pod lupom od prvog slova "I" u nazivu teme.

Rekli o sajtu

Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.

Politika · 31. Januar 2011.