Život sa mamom i tatom
Rekli o sajtu
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Pa da, super ideja, možemo svi čoporativno da živimo, iznajmimo celu kuću, malo nam je stan :))
Moj tata ima brdo para i ja zato živim u njegovoj kući od hiljadu kvadrata i vozim sva 3 njegova automobila. I prskam moetom silikonske kurve svakog vikenda od njegovih para i boli me kurac što će neko da me napljuje ili šta će novine da pišu.
Je l' Ana Ivanović sa onim Skotom još? Kako se to polaksilo otkako plaća porez u Bazelu, neće za Srbina, miliji kurac katoličkih golfera u džemperu na kockice (nije kurac u džemperu, golfer je, prim. autora). Govna!
Forget me not dođi kod mene da živiš za dž, moj tata ima brdo para tako da nije problem.
EDIT: nisam mislio ni na plaćanje u naturi samo se razbacujem tatinim parama.
Na ovoj temi ima tako ozbiljnog proseravanja da se smrad oseća čak i preko kompa.
Ja sam živeo sa mojima do 23 godine, a radim od svoje 18, naravno kad legne plata sedne se za sto svi računi na sredinu i svako da svoj deo.
Tačnije ja i ćale po pola jer smo jedini imali redovne plate u kući, burazer nije radio išo u školu, keva invalid ne radi.
Onda sam se upoznao sa mojom sadašnjom ženom i živeli smo kod mojih samo 2 meseca jer sam primetio da dolazi do sudara generacija i raznih konflikata, ne možeš ti 3 generacije staviti pod isti krov i da misliš da će da teče med i mleko pa da mu jebeš mater, u nekom normalnijim porodicama možda, ali kod mene tako nije bilo.
Onda smo odličili da se venčamo i da se posle svadbe iselimo iz kuće, naravno bilo je negodovanja te nemoj, pa šta će ljudi reći, pa jel vam mi smetamo, pa ovo pa ono.
Nisam se osećao opušteno, hteo sam da šetam u gaćama kako ja tako i moja žena da je sobalim gde mi se oće, da idem gde oću, jedem šta oću i tako dalje.
Naravno, ne kažem, nemaju svi uslove da se isele i budu podstanari kao ja, ali smatrao sam da su mi živci bili pri kraju i nije mi se dolazilo kući uopšte sa posla onako umoran a kod kuće i keva i ćale već izmislili dvajes novih poslova, a uveče kad oću da legnem u krevet burazer dovede svoje društvo pa do zore bajo moj.
Borite se, ako je mala kinta tu gde radite nađite drugi posao, osamostalite se biće vam lakše verujte mi na reč.
Предвиђа се овде једна веома велика ствар.
На том западу који неки помињу можеш да будеш исподпросечан ђак у основној и средњој, да те боли патка да упишеш факс (или да једноставно буде јасно да си превише пглу и лењ за факултет), а да опет нађеш посао чистача базена, радника у ресторану или луна парку, возача комбија и разносача пакета, и да зарађујеш 2000 долара/еура са којима лагано самостално можеш да изнајмљујеш стан (сам или са цимером/девојком) и живиш неки нормалана самосталан живот.
Ако си у СРБИЈИ исподпросечан ђак и ако те боли патка да упишеш факс и студираш (а за то шансе нису мале, јер статистика је таква да не може сваки човек на свету да буде предодређен за посао инжењера, доктора или професора) осуђен си на посао грађевинца, шалтерског радника, конобара, радника у кладионици, продавници и сл. И наравно, све то за плату од супермега 200-400 јура, у зависности од тога у ком делу земље живиш, колико те укења, какву везу имаш, колико си сналажљив итд. Како год, половина пара минимум одлази на кирију, комуналије, струју, каблавску, интернет, и остаје 100-200 евра за живот.
Дакле, немојте да поредите то и да дајете ставове како би сви требали да запнемо, и завршимо факултете, као да се до дваестреће најкасније иселимо из стана, јер нас чека запошљење као из пичке.
A be, radio ne radio, živećeš s matorima dok se ne oženiš, onda će da se useliš u stan koji si nasledio kad je crkla baba, ili bliži rođak bez potomstva/sprat na porodičnoj kući/ili si ga kupio uz pomoć tvojih ili njenih roditelja, prodali ste veći (kuću) kupili dva manja bla, bla. Presicanje pupčane vrpce i osamostaljivanje, sa svojih deset prstiju, jebalo si mater.
Ne znam šta se koj kurac potrišete. Tako je do sad bilo, i biće tako još dogledno vreme, i tako je sa bar svima koje znam. Koja be naezavisnost? 'De živite?
A i ne razumem šta se ljudi koji su taj problem rešili potrišu oko toga...kad sam se ja pomirio s tim, šta li vas boli patka. I ja bi voleo da živim sa par cimera alkosa, ali i da imam redovna primanja veća od nadnice za poljske radove, cenim da su realne šanse da bi to bilo možda veće maltretiranje nego satisfakcija.
Ne znam zašto se stalno u isti koš stavljaju nesamostalnost i deljenje stambenog prostora sa roditeljima.
Ako je neko krvopija, pijavica i nesposoban da brine o sebi, isti mu kurac da živi na Tibetu, Islandu ili Turkmenistanu kada će opet da zivka i stalno da se grebe od roditelja. Još gore sranje.
www.telegraf.rs/vesti/406875-pobednica-slagalice-biser-inteligencije-bez-posla-izdrzavaju-je-roditelji
mogo bih i ja da je izdržavam agagaga
stara vijest, dobila je pos'o u nekom javnom preduzeću
http://www.taurusarmed.net/forums/attachments/700-s/55569d1365197413-pt709-ejector-misaligned-anchorman_well_that_escalated_quickly_966.jpg
__аџаџаџаџаџаџаџ__
Meni je jezivije da neko mlad ima želju da živi sa svojim roditeljima. Šta se to desi čoveku da sebe ubedi da je mnogo lepo živeti sa starijim ljudima koji ti nisu drugari već neki autoritet, da li je to loženje na vlast, hijerarhiju?
Podseća me ova priča na onu vezanu za kulturu: treba da prođe nekoliko generacija da ljudi shvate čemu ona služi, ne može to da shvati neko ko je bogat od juče, i još se nije najeo i napio.
Ljudi se ovde osamostaljuju samo ako im je baš mnogo loše kod roditelja, nikako jer je to normalno. Kulturni ljudi - ne moraju uopšte biti bogati u materijalnom smislu - osamostaljuju decu puštajući ih u svet, a ne držanjem uz sebe u nekom objektu koji je personifikacija sigurnosti, oca, moći.
Skoro su izašli iz zajednice u kojoj je bio običaj da bar stariji sin ostane na imanju, da se ono ne ugasi, a da ostali odu na školovanje, ili jednostavno - trbuhom za kruhom, ako su siromašniji. Za te, koji su otišli, izgleda da je običaj i da pomažu roditelje kasnije.
Smešno je što se poštuje tradicija, iako su odavno skoro svi otišli sa tog istog imanja, pa imitiraju danas prvobitnu zajednicu u nekom stanu, ili u kući u gradu. Ponižavajuće im je da budu podstanari kada imaju svoje utvrđenje koje je ćale mukom obezbedio, oni su tu da budu gazde sada, dok bi se roditelj verovatno osećao izdanim da mu trud propadne, jer - ne živi se za sebe, već za svoju decu.
Polovično se slažem.
Mozemo da palamudimo beskonacno o nekih ukupno tri primerka bolesnika koji ne zele da se odvoje od mame i tate, dok je vecina primorana da zivi sa roditeljima iz hiljadu objektivnih razloga...dakle nema mi ova tema bas mnogo poente osim za nadmeno osudjivanje...i naravno patispanje...
Ne može se o tome u par rečenica. Nesamostalnost je deo običaja, a samo muka pokretač - to nije tačno? Pa sjajno. :)
Uzrok - posledica samo, i ono što je nekom ponos, drugom nije, tako da može da se palamudi uvek na forumu specijalizovanom za palamuđenje.
Mislim da posle ovog posta može da padne jedan ključ lagano.
ko je otvarao taj i nek zatvara :)
Pusti ti to Bruce, što bi rekli u Spajdermenu ''Sa velikom moći, dolazi i velika odgovornost''. Prema tome, imate funkciju i iskoristite je :)