Апсурдне приче
Rekli o sajtu
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.
ne znam dal je apsurdno, al oduvek sam hteo da upoznam lika kojem jaja rastu ispod pazduha al baš pravi testisi sa dlakama i sve.
Ili tako neku osobu sa čmarom na leđima il bilo šta da je nesvakidašnje
Иди у Гучу догодине са Хеабачем и екипом.
http://www.mytvlink.de/images/videos/1397223.jpg
a sta bude kad vulverina svrbe jaja, a?
To bazo, sad sam hteo da mu kažem za to. To ti je iz filma "movie43"
au de ima da se kupi ovaj film štae ovo bog te jebo haha
Седеo сам у полупразној двојци, возио се од школе до куће преко Калемегдана. Само неколико људи беше испред, јели устајале ђевреке, носили велике кофере, путничке. Било је и мало клошара у задњем делу трамваја. Нико није седео тамо од силног миомириса. Ранац нисам ни скинуо са себе јер је био танак, нисам носио књиге тог дана, па сам могао удобно да се наслоним на стакло. Гледао сам прекопута и одједном снег кренуо. Окренем се да га погледам боље са своје стране, пада. Тихо пада, обрушава се лагано на град. Задњи дани октобра а већ снег кренуо, прогноза је тако непредвидива. Метеорологија ми се врзмала по глави и нехајно, окренух главу ка другој страни улице, Душанова, киша пљушти. Невероватно. Киша тамо, овде снег. Вече је чудно почело, већ је пола девет а имам утисак као да се возим већ пола сата, а тек сам неколико минута.
Станица. Врата се отварају, улази човек скроз у црном. Само му црвене ципеле. Имао је црвени мантил. Можда је пошао на ноћ вештица? Одвратно америчко срање од празника.
''Ало, балавче, устани и погледај ко је дошао'', рече ми исти тај. Препадох се. Људи око мене су јели ђевреке и нису примећивали њега. Само се један старији господин окренуо и посматрао мене.
''Јел ја'', рекох.
- Да ти, шта мислиш, да сам дошао да те почастим бомбонама? Види, Милејн Шлосперић је стигао да ти се најебе мајке-. Скинуо је мантил са себе и извадио секач и велики нож.
- Мрш у пизду материну, мајку ти твоју зликовачку -, одговорих бесно уједно скидајући ранац са себе. Он је већ потрчао ка мени, ухватио ме чврсто и замахнуо ножем. Промашио је. Забио сам му лакат у главу. Пао је доле. Видео сам да има ознаку '' Црне руже''. Један од клошара ми је бацио пиштољ. Узео сам махинално и потегао. Милејн је већ устао, и бацио секач ка мени. По сред рамена ме је погодио. Крв ми је шикнула по МекКинли јакни. Попиздео сам. Раздрао сам се од болова и испуцао у Милејна свих шест метака. Пао је ко клада. Изашао сам из трамваја тако што сам разбио задњи прозорчину, нико од људи није ништа рекао, али је возач зауставио трамвај. Трчао сам уз Париску колико су ме ноге носиле. Код Риге од Фере сам спазио црни џип са упаљним дугим светлима право ка мени. Рана ме је пекла, покидала ми је раме. Стиснуо сам зубе и прешао улицу. Џип је убрзао и чуло се шлајфовање по слабом снегу. Био сам сигуран да мене траже. Уместо на улицу, кренули су тротоаром, рушивши успут све знакове. Опалили су ме од позади, срећом није ми ништа било. Пао сам на стомак, четири човека су истрчала из кола и уперили ми шкорпионе у чело. Предао сам се и јаукнуо јако од болова. Опалили су ме по глави и убацили у кола.
- Јебо си јежа, Милејн је био људина, а ти си га убио, пиздо мала. Е сад ћеш видети...
НАСТАВИЋЕ СЕ
Dok sam se vrać'o sposla, pustio sam Željka Šašića i zamislio se... Nisam ni primijetio da sam udario staru babu i da je vučem po asfaltu već pesto metara, pička joj materina, ode mi far od kadeta i prednja karambolka, jedva sam joj iščupo ruku iz hladnjaka, šutn'o sam je kraj puta, nek truhne, oca joj jebem, zapalim drinu pa sjenem da sačekam autolimara, da ponese sprej da mi zamaže karambolku, far ću izolirkom zalijepit.
Krle nisi svestan koliko si pobedio sa ovom temom. Oduvek sam bio zajebavan jer tripujem na suvo. Našao sam mesto da se iskažem. Fala braćo i sestre. Evo našeg ručka. Sedi za stolom i rešava sudoku.
Млади луче, иста прича братори. Сви ме спрдају због тога, а знам да бар овде могу да нађем пар њих који то раде. Распиши се слободно ;)
Асесино ми улетио у цвијеће, да изађе неће. Кад ето ти моје старе, носи јелече и вели ево сине ових дабстеп бомбона. Метни под непце и осјети рајски укус прољећа на Мањачи. Лутам мислима док цуцлам и одлутам у младос'. Тамо ме дочекује пекинезер са сламастим шеширом на глави и питањем шта је брже или лав? Опалим га по глави како ми је Брус Ли препоручив'о и из главе му изађе гљива. Смажем гљиву, порастем и кренем слинама убијати манијаке са DM sata што секса ишту и са ПЕДЕРИ СТОП мисли завршавају. Но, ето ти га на једнорогу јаше Супер Маријо, капа му од сувога злата. Каже за ауторска права ћу да те тужим. Појављује се Цуне Гојковић и одсјеца му главу мучки. Ајкула, дракула, нинџа корњача и мјау мјау изневјеровали.
Ја сам доктор начина лечења oд начина начина лечења, oд сиса закопаних унутра, oд закопаних унутра од изражавања, у ваздушном ваздушном мехуру. И свима да кажем: понекад глумим да опако глумим да сам већ већи него што јесам; и кит је велико биће, а болест често у ногама пауковим дође, еј, често дође! И нека ми нико не каже никоју длакаву реч како је не ценим, ценим је, ево и једног и другог и трећег примера, ево и места за тугу: Пронађено парче у празној сасвим празној парче кући за пса, који тако често, о тако још чешће исцури од туге саме. Гле: глумим већ и већег пса од њега самог пса! У мудром моме свежем а мудром мозгу тако сам мали а страшно здрав, и здрав сам ту, нема ту шта, и нема нема ту! Места за суве сузе, веома фину потребу једнога пса.
Prvi menstrualni ciklus ciganke iz predgrađa budio je davne uspomene na jesen. Trčao sam po minskom polju , prkosio zakonima fizike kada na proplanku ispred mene ukazao se on. Bio sam uzbuđen jer baš taj dan dolazi mi rodbina iz Austrije , biće slatkiša osjećam to u vazduhu . Ratnici iz super marketa nosili su svoje teške čizme zima samo što nije stigla u naše krajeve. Nedostatak novca primorao me da postanem siovatelj druže sudija.
Idem ja neki dan, naiđe Žajk krute jebo.
У потпуности сте ме разумели, раја.
Живот одвратне зигшпилске опере никад није био суморнији од задрте неудате госпође са дорћола зар не?
Дајте још нештоо :)
Prvotimac skoka sa motkom mladog bagrema što u cvetnu mladost beše posečen trči usplahireno užeglog pazuha strahujući za život mongoloidnog brata njegovog psa kerbera što glavu beše izgubio boreći se sa smežuranim lešinama omladinaca ldp-a, pripremajući se za koncert Ivane Jordan gde je vulva mlade pičetine ovlaživala silinom nijagarinih vodopada što se u buretu niz njih davno spuštaše dvojica braće Dedal i Ikar to nisu bili, nego da se vratimo na temu, četinari više nisu tako četvrtasti, na njih je izdelovala kvadratura kruga.
То је тај рад Трошинару!!!
Чак ни бркате делије не воле да се боре са таквим утварама: махнеш сабљом, пендреком на њега, а испадне оно њега нема, нестао је, није га ни било. Затим, рецимо, сакупе се сељани, дођу под пенџере куле: јој спасавај, племенит витеже, змај огњени похара нам благо, и одводи наше вјерне љубе, вјерне љубе јоште нељубљене, ударио намет на вилајет, итд., итд. И шта он одговара: ој, бога вам, прљави сељани, змај је ваша само илузија, пројекција вашег несвјеснога. Такав витез није омиљен, и варварске најезде заобилазе његову кулу, кажу: луд! Ил се скупе господа племићи, те ти они пију рујна вина, а када се вина начинили: море чујте, господо племићи! Ја сад с вама пијем рујна вина, ако пијем, за невољу ми је, јер ја траве пушити не могу: трава мене јако лоше годи. Већ ми дајте из града Стамбола, стамболскога чистога хашиша, одстајалог двје стотине љета: чини ми се, могу пребољети. А ко год ми канабиса нуди, одсјећу му руке до лаката! Затим, епски јунак, ако нема свога вјерног дора, ако нема хрта и сокола, оно данас има макар кола, да га возе кано коњиц добар. А овај је зајахао Ласту.... заиста нема смисла...
On punim plućima udiše svaki atom kiseonika koji proizvede usamljena breza podno Rudnika, dok miluje zlaćano runo nevinog jagnjeta, tek odvojenog od ovčije dojke. Posle ga naravno krvnički pojebe u pakšu i napiše dirljivu liriku, ali to je naš Dobrica, krotak, slobodnog duha, lepršave kose i još lepršavijih misli.
Сува крпа на дну мора.
Пада вече, а већ зора.
Ћелави се за косу држе.
Пуж од коња иде брже.