Због чега отварате овакве озбиљне теме за дискутовање, кад знате да ће пола сајта да тролује ? Не персирам ти, него причам уопштено.
Nemam pojma, ne stignem da razmišljam o tome od posla, al i verovatno što sam sveže oženjen pa mi još interesantno, evo tek tri godine živimo sami.
Reći ću ti za nekih desetak godina.
Видео сам у ЦКМ-у ликушу која је 94. а изгледа да се већ више јебала од мене, осећам се прематоро.
Има сигурно људи који ће написати нешто нормално и озбиљно. Иначе, не обазирем се на трол, огуглао сам за ова 4 мјесеца на сајту. Коме је то воља и храна за душу, нек тролује слободно, само да је њему лијепо. :)
ajmo lajk ko je pomislio da je JOVA otvorio temu :D:D:D
+1
Uzmem čašu vina, pustim Kemala, uključim Čarobnu šumu na VHSu, malo odigram Spejs Invejders....prelistam Ep o Gilgamešu i zapitam se ko sam i dokle sam stigo! Upadnem u delirijum u počnem da pričam unazad.
LAJK AKO OVO CITATE U 2013.
Испаде да је требало да убацим ову тему у шизење. :)
Trenutno bih volio da osjećam nostalgiju za vremenom kad sam napravio glupost zbog koje ne osjećam nostalgiju, jer ta glupost moje gluposti još nije završena, i neće još dugo biti jer sam glup, a još gluplji sam jer sam tvrdoglav i hoću svoju glupost da izguram do kraja, bez obzira što, ovako glup, znam kako će završiti.
Mogao sam ovo u temu za jadanje komotische.
Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.
Е ТО ЈЕ ЗА МЕНЕ ПАРАДА НОСТАЛГИЈЕ
И како да се човјек послије свега овога не осјећа маторим. Дивна времена.
а звезда дође и набије неке малтежане пет нула ееее младости мо-о јааа што би реко арсен дедић
Сајмон и Гарфанкл су феноменални. Свака им је пјесма прожета носталгијом. Мени најфража Хоумвард баунд.
Митке ако ти се свиђа текст искористи га за дефку, можеш наслов да ставиш нпр. "Детињство у периоду од 1995-1999"
Leonard Koen, Haleluja...
а есе сећате дејана бодроге? е то је за мене био капитен. најбољи играч икада, каки курац џордани и леброни
Носталгија- најобичнија мисаона именица. Кажу људи да се због тих 10 слова у устима могу помијешати сви могући укуси познати човјеку, од невјероватне сласти до изузетне горчине. Питање којим ће се бавити ова тема је како доживљавате носталгију, шта подразумијевате под истом. Да ли се некад затекнете како бројите колико је година прошло од нечега лијепог/ружног што вам је након пакленог дана пало на памет? Како се борите против осјећаја кривице/пролазности/прошлих времена? Осјетите ли се кад маторо због свих ствари које сте превалили преко главе? Можете описати и како је то изгледало кад вас је ухватила највећа носталгија, као и кад вас најчешће хвата. Шта вас тјера да наставите да гурате даље кроз живот?