Prijava

Sve se može kad se Srbi slože.

Tenore i Fenderere, aj iskreno, jel smatrate da ste iznad nas plitkih retosa koji je ne razumemo?

Не, не смтрам да сте плитки ретроси него сам мали сит тога што се скоро свака тема спемује на исти начин.

I jebem ti osobu koja završi dva faksa, a ne ume da se snađe. Džabe faks ako si retard.

Вала баш.

sve u svemu devojka je uspela u svojoj nameri. očigledno je htela da posvađa dva vukajlijaša i ispunila je obećanje dato svom dedi na samrti.

Ne znam koju slavu slavi, ali se svako veče molim za njeno zdravlje od sinoć. Imam neki loš predosećaj, valjda će izaći na dobro

danas bila misa u njenu čast, gospelarih.

moram priznati da se i ja osećam nesigurno zbog ovog njenog zloslutnog šutanja

Pada kisa pa se stisa vetar piri pa se smiri a ti cutis vec tri dana svadjalice moja mala Ref. Zasto cutis zbog cega se ljutis kad ces jednom da promenis stil Znam da me ludo volis znam da bi mi dusu dala svadjalice moja mala Cvece cveta pa precveta ljubav plane pa nestane a ti mislis sve je sala svadjalice moja mala Ref. Pada kisa pa se stisa vetar piri pa se smiri a ti nikad ne bi stala svadjalice moja mala

ИСКРЕНА ПЕСМА

O склопи усне, не говори, ћути,
Остави душу, нек' спокојно снева
Док крај нас лишће на дрвећу жути,
И ласте лете пут топлих крајева.

О склопи усне, не мичи се, ћути!
Остави мисли, нек' се бујно роје,
И реч нек' твоја ничим не помути
Безмерно силне осећаје моје.

Ћути, и пусти да сад жиле моје
3абрекћу новим заносним животом,
Да заборавим да смо ту нас двоје,
Пред величанством природе! А по том,

Кад прође све, и малаксало тело
Поново падне у обичну чаму,
И живот нов, и надахнуће цело,
Нечујно, тихо, потоне у таму

Ја ћу ти, драга, опет рећи тада
Отужну песму о љубави, како
Чезнем и страдам и љубим те, ма да
У том тренутку не осећам тако...

А ти ћеш, бедна жено, као вазда,
Слушати радо ове речи лажне:
И захвалићеш Богу што те сазда,
И очи ће ти бити сузом влажне.

И гледајући, врх заспалих њива,
Како се спушта нема полутама.
Ти нећеш знати шта у мени бива,
Да ја у теби волим себе сама,

И моју љубав наспрам тебе, кад ме
Обузме целог силом коју има,
И сваки живац растресе и надме,
И осећаји навале к'о плима!

За тај тренутак живота и миља,
Кад затрепери цела моја снага,
Нека те срце моје благосиља!
Ал' не волим те, не волим те, драга!

И зато ћу ти увек рећи: Ћути!
Остави душу, нек' спокојно снива
Док крај нас лишће на дрвећу жути,
И тама пада врх заспалих њива.

zlobnice, živiš od moje tuge, ista si... ista si ko i druge. zlobnice, dadoh ti život ceo... sad žalim što sam te sreo.
http://www.youtube.com/watch?v=QfUE9xaLCgg

TO!
PADA KIŠA PA SE STIŠA
VETAR PIRI PA SE SMIRI
A TI ĆUTIŠ VEĆ TRI DANA
SVADJALICE MOJA MALA

Успавајте се где сте затечени
По свету добри, горки, занесени,
Ви руке по трави, ви уста у сени,
Ви закрвављени и ви заљубљени

Зарастите у плав сан камени
Ви живи, ви сутра убијени,
Ви црне воде у беличастој пени
И мостови над празно извијени,

Заустави се биљко и не вени:
Успавајте се, ко камен, невени,
Успавајте се тужни, уморени,

Последња птицо: мом лику се окрени
Изговори тихо ово име
И онда се у ваздуху скамени.

Da mi je neko u životu nekad rekao da ću spemovati Stevanom Raičkovićem, pogledao bih ga čudno.

O склопи усне, не говори, ћути,
Увалим ти кобас крути
Док крај нас лишће на дрвећу жути,
Шибају те по дупети прути

О склопи усне, не мичи се, ћути!
Остави мисли, нек' се бујно роје,
кита ми пулсира у окриљу пичке твоје
Безмерне перверзије по глави ми се роје

Хаха, али ови коментари "хоће да се уда", "хоће да нађе посао", па је она луда напала... Као да је поставила велико огледало, па се људи гледају и коментаришу.

Neka te Bog čuva andjele

Endi Vorhol prorekao da će svako moći da ima pet minuta slave. I ja kad sam bio u kvizovima, posle mi jedno mesec dana plaćali piće u gradu, kao, eeeee, ti si onaj sa Slagalice, napred Obrenovac, alealeeeee! Posle su me svi zaboravili.

Hermeneutika konceptualnog performansa?
Bruce?
Piši, ne ćuti, nek ti se misli bujno roje
mi ćemo pažljivo čitati reči tvoje..

EDIT: Gde je kontekst, a gde podkontekst ako ga ima, hoće li se vratiti Jelena, jesmo li sada svi Jelena...

Nova struja u umetnosti, kontekstualizam. Moto: kakav tekst, takav kontekst.

Mnogo je zanimljivija od bilo čega. Jednom sam čuo priču da je Ivo Andrić pušio samo jednu cigaretu dnevno i tu cigaretu je pušio svega nekoliko minuta, ali je ceo ostatak dana provodio čekajući trenutak kad će da zapali sledeću. Tako ja doživljavam ovu devojčicu. Mislim, ne kao da hoću da je popušim, 'bem vas perverzne, nego ceo dan provodim čekajući da vidim novi natpis na kutiji.

Kad čovek radi performanse, ako to radi iskreno i lapurlartistički, on neretko naiđe na situaciju da mu originalna ideja zazvuči banalno kad čuje viđenje publike o onom što je radio. Tada umetnik 'ladno kaže da je to i hteo i mislio. Zato konceptualisti retko najavljuju i objašnjavaju svoje radove. Kontam da je i ona započela sa jednim ciljem, a završila sa nečim sasvim desetim. Dobra serija, dobra akcija, dobar umetnički rad, angažovan. Dopada mi se.

Izašla vam tema na mondu...