Ко последњи побједник 130
Rekli o sajtu
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
1
Kak sam se zajebal, bu to prije Dobriša Cesarić...
Ni od kog iz dubine gledan,
Pojavio se ponad grada
Oblak jedan.
Vjetar visine ga je njiho,
I on je stao da se žari,
Al oči sviju ljudi bjehu
Uprte u zemne stvari.
I svak je išo svojim putem:
za vlašću, zlatom il za hljebom,
A on - krvareći ljepotu -
Svojim nebom.
I plovio je sve to više,
Ko da se kani dići do boga;
Vjetar visine ga je njiho,
Vjetar visine raznio ga.
po duhovima našim i tela kinje,
krmimo milu grižu savesti kao svinje,
ko prosjaci što svoje buve i vaši tove.
Tvrdoglava u grehu, duša nam mlako žali;
naplaćujemo skupo kad bilo šta priznamo,
i opet blatnim putem veselo koračamo
ko da smo svaku mrlju jevtinom suzom sprali.
Zahvaljujući onom vičnom alhemičaru,
Satani Trismegistu, što duh nam opčinjeni
na jastuku zla dugo uljuljkuje i pleni,
čvrst metal naše volje pline u prah i paru.
Konce koji nas kreću Đavo spušta i diže!
Pronalazimo draži u svemu što je gadno;
bez groze silazimo niz mračno grotlo smradno
i svakoga smo dana za korak Paklu bliže.
Kao razvratnik koji grize u bednom žaru
grudi precvaloj drolji, od muka razrivene,
krademo prolazeći slasti nedopuštene,
pa ih cedimo snažno kao narandžu staru.
Poput gustoga roja crva što drobom mili,
jato demona naših mozgom bančeći gmazi,
i dok dišemo vazduh, Smrt nas u pluća slazi
ko nevidljiva reka koja potmulo cvili.
Nasilje, otrov, kama i požar još spleli
nisu ukrase preko nacrta banalnoga
naših sudbina bednih, al' to je samo stoga
što u dnu duše, avaj! nismo dovoljno smeli.
Al' tu gde su šakali, keruše i panteri,
majmuni i kraguji i škorpije i guje,
čudovišta sto kevću, urlaju, grokću, zuje,
tu gde nam puze gnusni poroci kao zveri,
ima jedan još većma ružan, prljav i zao!
I mada niti topće niti galami drsko,
celu bi zemlju rado u paramparčad smrsko
i zevnuvši najednom sav svet bi progutao:
zove se Čama! - Dok je nevolje suze prate,
nargile ona puši i sneva gubilište -
ti znaš, o čitaoče, to nežno čudovište
- dvolični čitaoče - nalik na mene, - brate!
Bodlerić :)
Откад нисам ово читао... Ко тебе каменом, ти њега песмом :) Одох да се опијам :)
Valdemare kako bi po srpski rekao telfi?
zadnji ja
Meni još uvek fali inspiracije za tu svetu dužnost opijanja, nadam se da ću je pronaći uskoro. Težiću.
+
Ja sam se posvetio vrlini, celu noć sam uz lojanicu proučavao Četvorojevanđelje.
Sve hulim uz negazirane prirodno ceđene sokove, čemu se nadam... :(
I igram se sa životinjama u zelenoj travi dok mi sa drveća padaju kajsije, a jasmin miriše. Propašću načisto.
Pravi pad u raj :)
Zashto si me iskulirao Waldemare? :((((((((((
Napisao sam sinoć sa mobilnog, mislio sam da je tu, ali slab mi mobilni internet, pa je izgleda samo štucnulo. Telfi, ono sa stomakom? Trbuhobraz? Trbuholik? Stomakoprikazanije? Piktoralno vostrblenije? Sve zavisi, drugačije bi rekao Amfilohije, a drugačije Fajgelj, drugačije Odbor za standardizaciju jezika... Ja bih voleo da ne dođe do prilike u kojoj ću morati da kažem tu reč.
Mogao bi da definišeš to kao što si sebić. :)
Onda bih promovisao tu odvratnost, koja lingvistički neće poživeti ni par meseci.
Aj da slikamo stomake i da ih postavljamo negde.... hehehe... Mi bez stomaka i vi bez stomaka... Onda bih mogao da zamislim i kontraudar: Mi sa stomakom i vi bez stomaka... Globalni sukob i kataklizma u najavi.
Opet vodite inteligentne razgovore na temi. :(
:)
Apokalipsa u najavi. Maje predvidele!
Inteligentne kao lisica koja je upravo naimenovana za profesora lukavosti na Oksfordskom univerzitetu :)
Apokalipsa je već bila, ali su nam gospodari postapokalipse reprogramirali pamćenje, pa sad mislimo da je ovako oduvek, a nije, nekad je bilo mnogo bolje, eeee, a sada ovo...
1