Vestacka inteligencija slicna ljudskoj
Rekli o sajtu
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
Па глупо, јер душа у том религијском нематеријалном смислу и не постоји. А истраживање је колико се сећам радио неки руски фејк научник.
A zašto, moliću, telo za koje misle da luči dušu ne bi bilo samo projekcija n-dimenzionalne duše na ravan prostor-vreme? Isto mogu verovati i u to, kao i u obratno, pošto ne znam. Mrzim kada neko zna.
Док не буде доказа за тако нешто, остаје то да душа не постоји. Компликовано је причати о нечему што је скоро потпуно апстрактно.
Kiseonik u krvi nestane kroz crvotočinu u trenutku kada umremo? xD
Druga je stvar što je mnogo zajebano definisati tačan trenutak smrti. To što je srce prestalo da pumpa ne znači da su i ostali procesi u telu prestali.
Telo ne postaje lakše za 21 gram nakon smrti, to je urbani mit.
Toliko malo znam da ne znam da li postoji ili ne postoji, ali osećam da je imam. Računaju li se subjektivni uvidi? Jer nema dokaza ni da ne postoji... Jest komplikovano.
Možda, samo možda, postoji nešto što izmiče tom pozitivističkom metodu?
NE!!! NE POSTOJI!!! Reče pozitivista. I AKO POSTOJI, TO SE NALAZI VAN GRANICA NAŠEG SAZNANJA, A ŠTO SE NALAZI VAN GRANICA NAŠEG SAZNANJA, NE MOŽE BITI PREDMET NAŠEG MIŠLJENJA, ZNAČI NESAZNATLJIVO NAM JE, I TIME BIVA DISKVALIFIKOVANO, POŠTO JE ONO ZA ČIME TEŽIMO PRAKTIČNO I PROVERLJIVO.
Americki doktor je radio istrazivanje prije fazon sto godina i to sa stocnom vagom pretpostavljam.
I ne razumijem, kako dusa u religijskom smislu ne postoji. Upravo suprotno, ne postoji u materijalnom smislu. I citava smisao religije je da vjerujes u nesto i NE TREBAJU ti dokazi. Ne treba ti lazna teorija o 21 gramu.
I zaista, ali zaista ne kontam zasto u svaku temu guras tu pricu o religiji, toliko je ocigledno.
Мени је баш глупо што се јављају псеудонаучници који хоће да докажу као неким научним методима постојање душе. Ваљда је јасно да постојање душе није питање науке? Или не постоји ништа што није питање науке? Последњи пут кад сам проверио, душа није била научни, већ филозофски и религијски концепт. Па сад... Можда ја увидом, божјом помоћу и светом литургијом откријем састав ове или оне стене, али бих баш сумњао у такве налазе...
Jel iko pisao:
a šta ako mi napravimo mašinu sa intelegencijama i emocijama i to i pustimo je da radi i onda ona počne da pravi mašine po svom nahođenju koje će usmjeriti protiv nas?
A šta ako napravimo mašinu koja ima procesor milijardu puta brži od ljuckog mozga i onda pustimo nju da misli i ona nam umisli da se poubijamo jer je tako najpravednije?
Најправедније би било.
http://users.pop.umn.edu/~matt0350/images/forumcrap/october/scream.pdf
Uvijek me podsjeti visoka vještačka inteligencija na ovu priču. Mnogo depresivna ali vrhunska stvar.
to što sam ja rekao, ni u kom slučaju ne implicira da ja verujem u dušu i slično. samo ukazujem na jako jednostavnu stvar - matematiku, mehaniku i slično, sve to je izmislio čovek. ako je mišljenje isto što i matematičko mišljenje (tj. ako je mišljenje u potpunosti svodivo na matematičke funkcije), onda ono, kao čisto deduktivno i tautološko ili nema veze nikakve sa 'spoljašnjim svetom' i ima veze samo sa samim sobom ili, ako ima veze sa spoljašnjim svetom, onda pretpostavlja imanentni um u svetu koji se sastoji od matematičkih funkcija, što će reći, time pretpostavlja Tvorca, što će reći, matematizovana nauka i ateizam ne funkcionišu zajedno i ateisti-naučnici su zatucani i kontradiktorni. bar veći deo njih.
Zašto?
mante se valdemare, pa ko još veruje u indukciju
Druga je stvar što je mnogo zajebano definisati tačan trenutak smrti. To što je srce prestalo da pumpa ne znači da su i ostali procesi u telu prestali.
Telo ne postaje lakše za 21 gram nakon smrti, to je urbani mit.
Samo da ne bude zabune, po novijoj definiciji smrt je definitivni prekid moždane funkcije.
Ali zapravo nauka tvrdi da ljudi nemaju dušu.
Zašto bi skupina elektrona, protona i neutrona koja sačinjava čoveka kršila zakone fizike i demonstrirala slobodu volje, a onda kada sačinjava kamen se povinovala tim zakonima?
Zašto?
Nevezano za teoriju o 21om gramu, je l' to kada umre poslednja ćelija u mozgu ili kada ostane nedovoljno živih ćelija za bilo kakvo kognitivno procesuiranje čulnih inputa (mnogo mi se spava, ne mogu prostije da sročim ovo xD)?
Ja da sam neka vlast ja bih smrt definisao kao trenutak nakon kog bi čovek bio mrtav čak i nakon uspešne transplantacije mozga u novo telo (odnosno čak i nakon uspešne transplantacije celog tela).
Mi inače o atomima znamo toliko mnogo da smo za manje od vijeka promijenili čak četiri teorije o njihovoj građi.
Toliko dobro smo upućeni u građu materije oko nas da je bilo bezveze ostati na onoj teoriji prema kojoj ima neka velika kuglica po kojoj su poređane male kuglice.
ako mašine rade I fizičke I umne poslove, šta ćemo mi da radimo? da sedimo i gledamo se?
Za spoznavanje čoveka spoja, naravno, nauka. Iznutra, poezija.