15 година од почетка злочиначке агресије на Југославију
Rekli o sajtu
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.
AHAHAHAHAAHHAHA, jebešmeuuvo, ovo je drugi put za četiri+ godine da si ti mene za nešto pohvalio!
Realno, ne bih od tebe očekivao takav stav :)
Smatram da je 1/1 tačan!
JERI MISLIŠ NA JUŽNOAMERIKANJCA ILI SELJAČINU IZ TEKSASA ILI LUIZIJANE?
PO MENI SU OBA NORMALNI
Pravda za Darka Šarića.
Se sećate ovog
https://www.youtube.com/watch?v=fLqpC0o-X9Y
Uuuu to je bio državni hit 99-te
Ovo klasika
https://www.youtube.com/watch?v=xIN3vuqHPhs
JA SE NE BIH DOLE VIŠE ZADRŽAVAOUUU
RADIJE BIH SE VRATIJOUUUU U SVOJ KOLORADOUUUU
AJMO DALJE U TEM RITMU
https://www.youtube.com/watch?v=H9J5or9o_CY
SRBIJA SE SAGINJATI NEĆE
Ја се сјећам да сам дошао из школе, упалио телевизор да у 6 увече погледам Нинџа корњаче, па Моћне ренџере, али ме на малом екрану Пинк телевизије дочекала порука "Прекид емитовања програма због бомбардовања СР Југославије". Баш сам био разочаран. Питао сам маторог шта се дешава, а он ми је објаснио да се тамо неки Клинтон игра Бога и да кроји судбину цијелом свијету. Од тад је мој највећи непријатељ постао тај просједи човјек који је укинуо моје (тада) 2 омиљене серије.
Сјећам се да су комшилук тих мјесеци преплавила дјеца из Београда и осталих већих градова Србије који су мирније небо потражили код родбине у Бијељини. Кликери, кошарка на импровизованом кошу уз узвикивање имена Бодироге, Ђорђевића, Дивца, и тужан растанак кад се бомбардовање завршило. Баш смо те вршњаке прихватили као своје.
Сјећам се и пјесме "Отаџбино наша" која је пичила свако вече одмах прије Дневника, као и снимка наших људи који играју коло око обореног Ф 117. Да се подсјетимо:
https://www.youtube.com/watch?v=GV3LHCb7O7o
Sećam se da sam sa drugarom pravio zamkove od blata, pa redjali vojnike oko njega.
Sve ošlo u ku*ac, kad su počeli da gadjaju most kod Beške.
Kada čovjek pročita ove priče i osjeti tu dozu nostalgije tačno pomislim da vam fali bombarodavnje jbt.
fala na pitanju ja sam bio u Pristini tog dana kad je pocelo bombardovanje. ekstra bilo zabavno. ostala mi je urezana jedna slika i pokusacu sto vernije da vam je prenesem.
kao i u svakom selu i u Pristini ima deo grada koji se zove gradic pejton, cela jebena ulica prepuna lokala, butika, parfimerija i zlatara. oko 3 cujemo mi da ce biti bombardovanja al nas ic kur ne boli, setamo gradom, kartali se tog dana u ficka nekom, setkali malo uniforme, zajebavali se. krene uvece bombardovanje. opsti haos i bezvlasce. neverovatno je koliko takva stvar moze da izvuce najgore iz ljudi. i setamo mi kroz gradic pejton, jebe se njima svima sto mi imamo uniforme, vec krenula masovna pljacka, uglavnom mladi ljudi, jebem li ga zasto. dve vrh ribe, sto reko moj drug Dankan ja to ne bih znao da jebem , da operu gacice vodu bih im popio, e te dve ribe natrpale pun dzak cipela, dzak, onaj pijacni za paprike, krompir, pun cipela, u drugom lokalu picic od 17 godina maznjav parfeme, u trecem dva tipa u uniformi trpaju nesto tozla sto je ostalo i tako u skoro svakom lokalu.
i u celoj toj zbrci tip, mojih godina, dakle tad 27, 28 koji lagano uzima stvari iz rafa, farmerice, obuce, stane ispred ogledala, svidjaju mu se, majcu, obuce, pogleda se u ogledalo, patike, jedne druge, trece, dobre mu, uzne neku jasu, proba je, ogleda se i tako komplet obucen izadje napolje, nista u torbi, nista u kesi, nista od stare garderobe, ostavio onako na podu. i ja pocnem da se smejem, gledaju me ovi moji...i tako..
ovo posle sta je bilo, sutradan, prekosutra, pa narednih dana, vam ne bih pricao, cenim da ima mnogo njih sa slabim stomakom a i mnogo njih koji ne vole svoju zemlju pa bi iskortstili u neke neprijateljske svrhe :)
Дај.
si meni reko Daj?
ha ha haa
Не, једна риба је питала оће неко пичке па ја реко дај...
Дај бре неку причу из Приштине.
ajd, sto blaze, brez mnogo detalja. prvih sedam dana bezvlasce. mogo si da roknes koga si hteo, mogo da te rokne ko je hteo. tako, leze mrtvi na putu i pored puta, niko ih i ne sklanja. nije jebeni bejrut, nisu milioni al ih ima. oruzje se delilo tako sto obicno u skolskom dvoristu doteraju kamione i istovare, nek uzme ko sta kome treba. svaki kreten imao naoruzanje.
3 dan bombardovanja idemo moj kum i ja u nekoj nivi iz pristine za mitrovicu, i pored puta kolona zene i dece, beze iz jednog sela koje su neki vec zapalili u drugo selo koje jos nisu zapalili. ispred nas crveni jugo. i u jedno trenutku vidim kod prozora na suvozacevoj strani cev od poluautomatske. kazem kumu ambleduj budali napravice sranje, kum mu zatrubi, ovaj zatrubi digne tri prsta kroz prozor i opali. popadaju one zene pored puta ko snoplje. kum po gasu, prepreci mu put ovaj stane, izadju klinci iz auta 15 godina, ne moze da bude da imaju vise, braco mora da se roka, tako mi kaze mali. i smeje se, crce od smeha. nalupam mu samare, besan, ljut na samog sebe, onako krvnicki, iz sve snage, pocnu da placu, sta vam je, kum me smiruje,
potrpamo ih u nivu, vratimo se nazad, picka vam materina detinja, derem se, da vidite sta ste uradili majku vam jebem da vam jebem,vratimo se nazad, u jarku nema nikog, da li su ih samo ranili, da li su ih pobili pa ih ovi odneli pojma nemam ni sad.
Posle nekog vremena, 7, 8 dana uspostavio se kakav takav red.
Generala Pavkovica gledao na putu pristina skoplje,na izlazu iz pristine, kako ispered kolone siptarskih izbeglica drzi govor i kaze
Licno ja general Pavkovic garantujem vam bezbednost, nemojte da bezite, nemojte nigde da idete, ne sme niko da vas tera, mi cemo vas zastititi.
u pola 10 ujutru. 10, 11 dan bombardovanja.
i svi se vrate. da bi u 4 opet svi krenuli, hiljade i hiljade ljudi. dobro nisu ljudi, siptari. onda se neko pametan dosetio da im da autobuse, vozove, kamione i da ih polako iseljava. ovi se smejali. ulazili u vozove nasmejani i veseli. do makedonske granice i siptarske. tamo ih cekale kamere, e pred kamerama su plakali i kukali i vikali kako ih proteravamo i iseljavamo. jebga, jos jedan od glupih poteza.
al to nije tema, tema je zlocinacka agresija nato...otisao sam u drugom pravcu...jel vas zanima kako puca ljudska kost kad je stavih u mlin za ugalj?
mrtvih, da me ne shvatite lose.