Apsolutna istina - Da li postoji? Da li treba biti sredstvo nadležnih organa? Da li je istina jednaka dogmi ako se propagira kao apsolutna?

1. 

   Mrs.Raven 2014-03-25 16:21:49 +0000

   Eh kad se setim, nekada davno... da nam profa 5 minuta da dokazemo da je 1 vece od nula.

2. 

   Оц Јоил 2014-03-25 16:23:59 +0000

   I smeta mi konstantno sagledavanje stvari iz ugla čoveka kao centra svih centara, početka svih koordinatnih sistema.

   problem je kod 'pozitivnih' i 'objektivnih' što se kod njih antropocentrizam jako dobro švercuje kroz nekakvo htenje objektivnosti i matematičke tačnosti, pa i to je čovek izmislio i to je tvorevina subjekta, tako da je i to jako antropocentrično. da ne kažem tek pucanje na to da postoji jedna istina. jako naivno i ljudsko, suviše ljudsko.

   'priroda' (mada je i sama naš konstrukt) je apsolutno ravnodušna spram svake spoznaje, šta se nje tiče da li se može do nje dospeti jednom ujedinjenom teorijom i da li ona podleže našim istinitosnim sudovima. svašta...

3. 

   Томдрил Мерилин 2014-03-25 16:26:33 +0000

   haha, boktejebote, ljudi se gadjaju "objektivnim" tako lako da ih treba našamarati

4. 

   Lutak iskrivljenog L 2014-03-25 16:29:31 +0000

   Pazi ovo

   X = Y
   X² = XY
   X²-Y² = X²-XY
   (X+Y)(X-Y) = X(X-Y)
   sad podijeliš obje strane jednačine sa X-Y i dobiješ:
   X+Y=X
   E sad kako je X=Y zapišemo to kao
   X+X=X > 2X=X
   Podijeliš sad opet jednačinu sa X i dobiješ
   2 = 1

   ovaj trik koristim jako cesto kad se neko pravi pametan, fora je sto je podeljeno sa nulom, i onda ja kazem "ako ne poznajes dovoljno neku oblast kojom pokusavas nesto da dokazem, mozes napraviti neku gresku poput deljenja sa nulom, i dobiti nebulozne rezultate"

   EDIT:
   evo ti prostiji nacin
   http://vukajlija.com/forum/teme/28990-niko-nije-jeo-kolko-ih-je-jelo?strana=3#post_1417843

5. 

   Оц Јоил 2014-03-25 16:29:48 +0000

   Ne funkcioniše to na tom principu. Biološki si određen da toliko bazične stvari opažaš isto (u stvari slično) kao bilo koji pripadnik tvoje vrste. Inače ne bi mogao da gađaš dugmiće na tastaturi, što kažeš. Ali i ako jedna cela vrsta, biološki uslovljeno, ima jednu percepciju nečega, pitanje je koliko je to "istina". Delfini svet vide potpuno drugačije od čoveka, ili slepi miševi, jer su im čula različita, oni koriste eholokaciju. Nego nije poenta u čulima, nego u mišljenju. Nadam se da više opažaš mozgom nego očima

   ima interesantan članak na sličnu temu od tomasa nejgela, pod naslovom 'kako je biti slepi miš?' i vrlo je interesantan i pomalo konfuzan, ali jako dobro udara na redukcionističku spiku o svesti, preporučujem

   edit:
   http://www.wnswz.strony.ug.edu.pl/nagel_bat.pdf

6. 

   Томдрил Мерилин 2014-03-25 16:35:37 +0000

   el ovo https://www.yumpu.com/hr/document/view/18219488/pdf-digitalizovano-036-mb-7-str ?

   edit : nevermind

7. 

   Оц Јоил 2014-03-25 16:36:43 +0000

   jeste

8. 

   Lutak iskrivljenog L 2014-03-25 16:37:05 +0000

   na ovu foru se nekada kontalo da treba napraviti vestacku inteligenciju, ne znam dal su ostali pri tome, ukratko ne postoji apsolutno tacna informacija, nego postoji informacija tacna tipa 79% il 23% itd
   http://en.wikipedia.org/wiki/Fuzzy_logic

9. 

   Томдрил Мерилин 2014-03-25 16:48:57 +0000

   jebiga, opet pun kurac referenci...

10. 

    Valdemar 2014-03-25 16:53:59 +0000

    A jeste, treba da pročitaš ceo internet... Ovo preti da sklizne u akademsku raspravu umesto u napušavanje :)

11. 

    Pepe González 2014-03-25 16:57:13 +0000

    Jel' sramota priznati da me ove filozofske stvari, ali izistinski potpuno, ne zanimaju lolo

12. 

    Truleks Krpa 2014-03-25 16:59:37 +0000

    Ovo preti da sklizne u akademsku raspravu umesto u napušavanje :)

    takve rasprave su najbolje, kao kad se voziš u luna parku pa gledaš da odvoziš bez ijednog sudara. Mnogo interesantnije nego da se zabijaš u svakog. Napušavaju samo sitna bića kad ostanu bez argumenata.

13. 

    Valdemar 2014-03-25 17:01:45 +0000

    Jel' sramota priznati da me ove filozofske stvari, ali izistinski potpuno, ne zanimaju lolo

    Nije :) Ti konstruiši veštačku inteligenciju, bolju od ljudske, i Bog da nas vidi!
    

    takve rasprave su najbolje, kao kad se voziš u luna parku pa gledaš da odvoziš bez ijednog sudara. Mnogo interesantnije nego da se zabijaš u svakog. Napušavaju samo sitna bića kad ostanu bez argumenata.

    Problem sa akademskim raspravama je što će uvek imati neko neku drugu referencu, pa će se pozvati na ovog-onog, i na kraju se svodi sve na interpretacije nečega što je neko drugi rekao. A kod običnog napušavanja je jednostavno: jedi govna - ma jedi ti govna. Ali u suštini izađe na isto :)

14. 

    Томдрил Мерилин 2014-03-25 17:02:38 +0000

    ja sam stao kod "fizikalistička teorija". pojma nemam
    joil nam precjenjuje ovih preporukama, hehe

15. 

    Томдрил Мерилин 2014-03-25 17:04:26 +0000

    akademski necivilizovana rasprava sa par poluintelektualaca, nije slučaj ovde, ali takav vid rasparave je zanimljiviji, hah

16. 

    Valdemar 2014-03-25 17:09:52 +0000

    http://www.youtube.com/watch?v=LfRkcJ0BLS0

17. 

    Lutak iskrivljenog L 2014-03-25 17:14:47 +0000

    e, znate sta je meni majndfak?

    kaze imas skup celih brojeva (1,2,3...beskonacno), i skup parnih brojeva (2,4,6...beskonacno) , dakle skup parnih brojeva je podskup celih brojeva, takodje postoje elementi koji ne pripadaju skupu parnih, a pripadaju skupu celih (1,7, uopste svi neparni brojevi), i sad logicno je da ima vise celih brojeva nego parnih brojeva, jer su parni brojevi podskup celih, a postoje i elementi koji ne pripadaju parnim a pripadaju celim

    pa kaze, sledeca logika, imas dva skupa, naprimer korpu jabuka i korpu krusaka, ne znas koliko ih ima unutra, i recimo ne znas da brojis preko recimo 10, uzmes jednu krusku i jednu jabuku i stavis ih sa strane, ovo ponavljas sve dok ne ispraznis jednu ili obe korpe, ako si u isto vreme ispraznio obe korpe ta dva skupa imaju isti broj elemenata, ova funkcija koja elementu iz jendog skupa dodeli tacno jedan odredjeni element iz drugog skupa (svaka jabuka ima svoju krusku sa kojom si je izvadio, i obrnuto) se zove bijekcija

    e sad kaze, posto nismo sposobni da brojimo do beskonacno koristicemo ovu foru da vidimo ima li vise celih ili parnih, postoji bijektivna funkcija iz skupa celih na skup parnih brojeva, ta funkcija je
    x=2y
    y su celi, x su parni,
    i za svaki ceo broj ima tacno odredjen paran broj, i obrnuto, dakle postoji isti broj celih i parnih brojeva
    

    dakle, moguce je da nadskup i podskup (koji su razliciti, u nadskupu postoje elementi koji ne pripadaju podskupu) imaju isti broj elemenata...sto je potpuno nelogicno...sta je tu sad istina?

    cini mi se da se lik koji je provalio ovo ubio, il je makar zavrsio u ludnici

18. 

    Томдрил Мерилин 2014-03-25 17:23:32 +0000

    monsinjor edvard gej :D

19. 

    Луди Чак 2014-03-25 17:26:43 +0000

    Много серете, физици не треба филозофија, а филозофији не треба ограничење да би срали ко и до сад.

20. 

    Puzzle-Fox 2014-03-25 17:37:26 +0000

    kaze imas skup celih brojeva (1,2,3...beskonacno), i skup parnih brojeva (2,4,6...beskonacno) , dakle skup parnih brojeva je podskup celih brojeva, takodje postoje elementi koji ne pripadaju skupu parnih, a pripadaju skupu celih (1,7, uopste svi neparni brojevi), i sad logicno je da ima vise celih brojeva nego parnih brojeva, jer su parni brojevi podskup celih, a postoje i elementi koji ne pripadaju parnim a pripadaju celim

    Pazi, često sretnem neđe da piše da je svemir neograničeno velik ali i ono da se širi.
    Ako je nešto beskonačno, ono se ne može dalje širiti ali opet, ako se svemir širi, šta je izvan njega?
    Nego, nebitno to sad, ako krenemo od toga da se svemir širi, onda to znači da je ograničen i da se (u teoriji) može odrediti tačan broj atoma u njemu.
    Ako uzmemo da se atomi sastoje od elektrona, protona i neutrona a da su neutroni najbrojnije čestice u njima, onda znači da u svemiru najveći broj koji možemo dobiti a da on odgovara kvantitativno nečemu jeste neki broj N koji odgovara ukupnom broju neutrona u svemiru.
    Svaki broj koji dolazi nakon toga se može koristiti u matematici ali da kvantitativno odgovara nečemu teško.
    Naravno, to je sa izuzetkom onoga da koristimo mjerni sistem neki tipa da je elektron prečnika R=n đe je n neki ultramali broj koji mu odgovara (obzirom da su elektroni, koliko sam upućen najmanje čestice koje postoje mada moguće vrlo da griješim), i onda samo koristimo to da odredimo ukupnu zapreminu svemira i eto najvećeg "korisnog" broja.

    Beskonačno u smislu mjerljivog na taj način ne postoji u ograničenom sistemu jer se svemu mjerljivom brojem može pripisati neki