DNK, teorija evolucije po Darlingu i inače, mutacije i tako to
Rekli o sajtu
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
a ne, ja se ne tesim tako niti dozivam boga u pomoc jer znam da se on ne mesa, ovde smo prepusteni sami sebi.ali kad pomislim na smrt e onda bi bilo bas trulo da se zivot prekida, ako je zivot samo ovo ovde meni se to ne svidja,mozda je u smrti ko zna kakav oblik zivota.ne moze da bude prijatno svesnom bicu kad pomisli da ta svest vise nece da postoji
A jebeš ga, kad umremo videćemo. Do tad samo jedemo govna. Nema smisla nervirati se.
Bog je svemir.
Kako Biblija podsjeća na neke stare istočnjačke religijske knjige.
Ja mislim da sve one služe samo da prenesu mudrost. Neka osnovna načela. Mudrost i moral. Plamen. Kao na Olimpijadi.
Ponekad dopišu neku glupost ali šta sad...griješi čovjek.
Izgleda mi kao da imaš fiksaciju na nepostojećeg čiku :) Ja se ne bih toliko zamarao nečim što ne postoji.
U stvari, imao sam imaginarnog prijatelja kad sam bio mali. Samo što nije bio imaginaran. To je bio glas u mojoj glavi, zvao se P-G-Vak, i bio je negde iz Andromede, ne znam tačno zvezdu. Pričao mi je stvari koje nisam sebi smeo da priznam. Pomišljao sam da sam malo lud, ali onda mi je sinulo: je li postojala pisaća mašina pre nego što je čovek izmislio? Nije. E pa ako ovaj ne postoji, nego sam ga ja izmislio, zbog čega sam ja onda luđi od pronalazača pisaće mašine. I tako je trajalo to prijateljstvo dok se nije namnožilo stvari koje sebi nisam hteo da priznam, a on je hteo o svakoj da priča. Tu sam presekao komunikaciju, ne znam gde je danas, ali nadam se da je dobro.
Ahahhahaa, pa čekaj... Nasmejah se lepo, mada prigušeno, jer noć je. Zar ona uglavnom i nije stara istočnjačka religijska knjiga?
Ni ja, da jedan dobar deo čovečanstva nije ubeđen da postoji. Mada da je samo to ni po jada, nego veruju da im govori šta treba da rade, i da je to jedino ispravno Čudo jedno.
Kad kažem stare mislim na dosta pne. A kad kažem istočnjačke mislim na hindu. Poenta se mogla uhvatiti. :)
Mislim da i njih treba uvrstiti u školski program. Jer bi onda rasla đeca sa većom tolerancijom na religijske različitosti kada bi shvatili analogije svoje religije sa prethodnim i sledećim knjigama i religijama.
Hmmm ovoj temi defintivno nedostaje prisustvo izvjesnog Cara.
Khm, khm... samo trenutak
ISTOČNE DESPOTIJE!!!
Saće on da dođe da mi popuje, sačekajte koji minut.
Pazl, ne zoveš nikad na kafu a tako si blizu neđe okolo po gradu.
O čemu ti? Ne mogu đeca da izračunaju kolko treba malom Milančetu da uzme klikera od svog najboljeg druga Boška pa da imaju jednako u slučaju da ih Milanče ima 3 a Boško 7... a ne da prave poređenja između različitih relgija
Znam, ali mi je na ternutak bilo smešno pomisliti da je Mojsije rođen pre tri i po hiljade godina, a cela biblijska priča kreće još ranije, tako da, tehnički...
Inače, svašta možeš sa svačim da uporediš, i tražeći sličnosti, naći ćeš ih, ali tražeći razlike, naći ćeš i njih.
Ne znam ja Vesna... Čim žensko prvo zove, ja odma tripujem da ću se poslije te kafe probuditi u nekom podrumu bez bubrega.
Ma ugradi se to vremenom. Uče đeca svašta.
Pa može, ali kod religije je to malo teže... naročito ako je gledaš kroz onu marksističku prizmu kao neku društvenu nadgradnju.
Lako je porediti npr. običaje, pravo, privredne odnose i sl. kod različitih društava (ili) na različitim nivoima društvenog razvoja, ali religija je, da tako u nedostatku boljeg izraza kažem, mnogo fleksibilnija kategorija
U podrumu studentskog doma, pored bicikla. Posle te natjeram da iskasapljen voziš kući.
Tako je. Ali količina sličnosti ponekad biva velika i bude lijepo. Kao da si neku mrežu napravio, na kojoj ležiš. :) Kad se tako čita onda knjige pomažu.
Da, da...u pravu si. Samo sam tražila da što kraće napišem ono što sam htjela i tu se zeznuh. :)
Čuti, Pazle, meni je jednom trebalo sedam dana samo da uteknem iz podruma. Na sreću, nije bilo zainteresovanih za moje bubrege.
E vidiš, Vald, ja bih ti i biciklo ostavila. :) Sa novim gumama, podmazani lanci...
Haha biciklo i podrum... Sad se fino poveza sa ovom Valdemarovom pričom.
Meni moji kad je bilo bombardovanje (tad smo bili u BGu) pričali kako svaku noć idemo da tražimo neko bicklo... kao da sam ja glup... mada jesam bio dovoljno glup (ili bar 'hopeful'... opet ne znam našu riječ aaaaaa!) da se nadam će stvarno neko biciklo da ispane