Gde je granica kretenizma?
Rekli o sajtu
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Naše deke i bake često traže fon sa većim ekranom, zato što ne vide dobro, pa očekuju da će onda biti i veća slova :(
Što, ja sam tražio fon sa većim ekranom, jer sam oćoravio stalno gledajući u ono sitno sranje, a moram, i uzeo sam Asus Fonepad 7, i kad namestim veličinu slova, milina. Samo ne znam u čemu ću ga nositi kad dođu topliji dani, jer je veći od džepa.
Ali kad imaš npr. dolazni poziv ili obaveštenje o poruci ili kada ideš kroz imenik ili kad gledaš koliko je sati, da li je sve te fontove moguće povećati?
Baka kad plati pretplatu i ratu za telefon, ostane joj samo za citostatike i to one najjeftinije :(
A ima super naočara povoljno kod kineza i na pijaci
A spiking ov telefoni, meni su najjača deca sa skupim telefonima.
Dete drugi razred da ima postpejd i telefon od 200 jura? omg
Na tu temu ima i nešto pametno već napisano
http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0353-7129/2003/0353-71290303263S.pdf
kako gdje je granica? pa negdje u bosni, majku mu
Ozbiljna tema na koju se ne može dati jedan odgovor. Činjenica je da smo svi donekle postali samo obični potrošaći i taj potrošački mentalitet je narušio neki zdrav hedonizam: nekim ljudima je prosto iPhone postao merilo sreće kad ga stavi na sto ili ne vadi ga iz ruke. Naravno, kretenizam je porediti se s nekim ko je na materijalnoj lestvici pet klasa iznad i pokušavati oponašati njegove potrošačke navike.
Neko jednostavno ima para, neko drugi nema i tu je tačka. Svako ko pokušava da izgleda da ima para - prosto rečeno - ima problem u glavi. Prihvati svoju socijalnu kartu ili se fino potrudi pa je "pojačaj".
Naravno, postoji još uvek dovoljno normalnih koji znaju gde su i šta su, tako da grupa kretena kojoj je tema posvećena je još uvek na marginama. Kod nas postoji mnogo više drugim dimenzija kretenizma koje treba obuzdati.
Šomi, Javio i Buš su fine postove napisali, tako da će svaki naredni ličiti na derivate tih postova.
Ja kad sam kupovala telefon našla prilično dobar i jeftin, za moje potrebe mi bolji ne treba i ne znam što bih se bahatila bespotrebno i pita me lik što nisam uzela ajfon 6 kad već kupujem, 30 EURA MJESEČNO DVIJE GODINE. Još da me u crno telefon zavije. Pošto je nemoguće kupiti nešto u skladu sa svojim potrebama nego mora najbolje
Smatram da svako treba da pazari telefon prema svojim potrebama.
Ukratko, vecina ljudi ne ume da se locira u koordinatnom sistemu drustva, ne prave razliku izmedju mogu i hocu.
Zadnje sto mi je upalo u oko su one religijske tetovaze. Jako primitivno izrazavanje duhovnosti. Uostalom sve te tetovaze bez "pokrica". Ambicije svetske a svest palanacka, cast izuzetcima.
Jedan rodjak istetovirao glavu dobermana, onako iz profila, svaki put na treningu ili u teretani kad se skine, pitaju ga: Je l to konj? Pizdi svaki put :D
Нема у принципу границе, имаш само хладан туш када сконташ да не можеш више да плаћаш своје глупости или кад родитељ/спонзор/други извор прихода пресуши. Онда те нешто лупи по глави и сконташ колико можеш без свега. А у неким случајевима тај хладан туш је фазон нож под грло.
Нпр онај лик што су га нашли искасапљеног у Мирјеву је изгледа зеленашио или шта већ, углавном баја што му је дуговао је изгледа био ђаво који је дошао по своје. А пошто је тај баја знао да узме 20 сома евра а не и да их врати, сад ће за њега робија бити тај исти ђаво. Дакле свако враћа своје дугове пре или касније. Паметнији плаћају мање камате.
Što se tiče telefona, nikada ih nisam kapirao kao statusne simbole. Skupa kola mogu da razumem u tom kontekstu, kao što su ratni konji nekada bili prestiž među plemstvom i sl. To asociram s tom nekom sujetom veličine, ali fon... Nikada ga nisam koristio ni za šta osim za pozive, muziku iretko poruke. Niti mi je ikada kupljen, uvek sam 'nasleđivao' i to su bili prosečni modeli, najbolje što sam imao je blekberi i to je za mene bilo gomno od mobilnog. U suštini najveće ulaganje mi je bila memorijska od 32GB, muzike radi.
Ne vidim šta besan telefon može da mi ponudi više nego bilo kakav komp sa netom. Zaista mi ne treba, niti razumem neophodnost neprestane konekcije na net. Bacanje para i vremena, isto kao i oni kurčevi tableti i sl. Smatram da ti osim kompa i bilo kakvog telefona koji podržava jednostavne aplikacije ne treba u ovom trenutku vremena. Ili sam suviše omatorio u odnosu na tehnologiju, što nije baš u skladu s mojim godinama.
Ljudi su svesni toga da u normalnim uslovima ne mogu sebi da kupe tako neke preskupe stvar (ako sagledaju svoje finansijsko stanje).
Preskupe su za njih ali ne odustaju jer dobro znaju da je u današnje vreme tako neka stvar kojom mogu da mlate drugima ispred očiju ništa drugo do statusnog simbola. Ako nemaš telefončinu ili kola neka predrkana onda si šupak.
Šupak si svakako ali voliš da bežiš od svoje etikete, bežiš od sebe i pokušavaš sebe da projektuješ u drugom svetlu i to onako kako misliš da bi trebalo. Kupovanjem beznačajnih stvari.
Umesto da poradiš na tome i učiniš nešto po pitanju toga i ne budeš šupak, ti samo nastavljaš da gaziš još dublje i dublje sve dok ne dođeš do neke krajnje tačke bez povratka i jednostavno ili umreš ili ostaneš na ulici.
E tu onda dolazi do razumnog razmišljanja (ako završiš na ulici). Razmišljanja da treba da se boriš za život, da uradiš nešto po pitanju svoga statusa. Ništa nije večno i to ti se tek na kraju obije o glavu, tak kada ostaneš bez toga što si mislio da je večno poput stene.
Jebeno je što tek onda skontaš da si trebao tako da razmišljaš na početku priče i da si trebao da se izboriš za to da ti ne treba neka svetlucava stvar da bi bio zadovoljan u životu i da bi te ljudi cenili i primetili. Poštovanje je najskuplja stvar i njega ne možeš da kupiš novcem.
Što ranije provališ to, veće su šanse da ćeš napredovati u životu.
Невезано за животну сферу, ниво образовања, па и интелигенције, граница нечијег кретенизма је уствари наш праг толеранције за поступке те особе који нама делују неразумно, бесмислено и непријатно.
СПОРЦКИ ПОЗДРАВ
Kompleksasi nisu predmet ove polemike, to je samo jedan sloj ove price. Ovde je rec o ljudima koji jedu hleb i pileci parizer 3 puta dnevno, a kupuju telefone od 500+ evra. Mada, granica moze biti i manja, zavisno od ostalih faktora.
Plus.
Ovde je pre rec o tim ortacima koji bi kupili dva nova ajfona.
Већина вас маши поенту.
Прва ствар је изједначавање људи који превише потроше на путовање у Камбоџу, и људе који потроше паре на јебени Ајфон, не зато што ће им Ајфон користити, него јер је кул имати га.
Овај што је путовао у Камбоџу, контам да има 27-28 година, нема обавезе ни према коме, вероватно има сопствене приходе, и има тај луксуз да у наредних годину дана отплати јебено путовање, без неког већег утицаја на квалитет живота у том периоду. Овај што би купио два ајфона је нелорд коме би ајфон продужио пимпек за три центиметра, са премалих 12, на просечних 15, и то наравно, само док не скине ћега.
Е сад, овај што путује у Камбоџу, верујем да то не ради да би се икоме доказао, човек ради то, јер му то причињава задовољство. Јебига, лепо је путовати. Док овај што узима Ајфон, на крају дана ће погледати у исти, и знати да је исте функције могао да добије за три пута мање паре, у нешто слабијем паковању, и без оне јабуке.
Не знам, опет, можда грешим, али једно су паре утрошене на хоби, путовање или нешто "духовно", а друго су паре утрошене на тастатуру од 70 евра, телефон од 700 евра и таблет од 1000 евра. Да га јебем, ово друго ми никада неће бити јасно.
Ово прво могу да укапирам, и не осуђујем.
И да, уколико имаш могућности да путујеш, и обиђеш свет, да то подржавам и не сматрам то глупим потезом, вероватно нећеш имати могућности за то у 50. година када треба лењим кретенима од деце да плаћаш школарину, и јебига, да издржаваш породицу.
Кажем, глупо је тражити границу кретенизма, јер граница зависи од особе до особе. Није кретенизам док год трошиш онолико колико ти твоја ситуација дозвољава, а да ти притом то искористиш да заиста испуниш живот неким новим искуством, видиш нешто што ниси, или нешто што би волео да видиш.
Перцепција кретенизма зависи од особе која посматра, јер јебига, особа која купује ајфон, вероватно није кретен, него нелорд, јер ипак, ајфон јој даје привидна мудашца, и самим тим, има своју сврху. Али то је већ ствар васпитања.
Слично, неко ко није видео море у животу неће, јебига, моћи да схвати да ти издвајаш 250 евра за смештај негде на мору, јер он капира да може да се купа и на Ади, или на Ташу. У његовим очима, ти јеси кретен.
Не треба гледати превише уско. Јесте кретен онај што троши више него што сме, али кретен је и онај што штека кинту и живи као сиротиња, а има могућности да једе пршуту уместо поли саламе.
lepi ste
проблем је што је таква вредност да се цени и развија материјално, а духовно запоставља, уместо да се равномерно развијају. рецимо, то што некоме ајфон даје боље мишљење о себи и сматра се вреднијим је баш показатељ тога, јер он да је иоле духовно зрео и развијен, не би се стрпао у ту катефорију и материјалним надокнађивао своје недостатке. Он једноставно сматра ''имам ајфон, ја сам краљ друштва и друштвених мрежа.'' Духовно посрнула стока.
Reme, napisah u postu da je potrošačko društvo poremetilo hedonizam koji se može smatrati kao normalan. Provod, putovanje, otkrivanje novih lepota može se uzeti kao normalno uživanje. Poznajem ljude koji imaju dobar auto a žive u doslovno straćarama. To nije daleko od ove iPhone dileme. Jedan takav koga znam sve što "radi" je izlazak u solidnim košuljama, telefon dobar i ključevi od auta. To je njegov svet. Mada, takve ljude je teško promeniti jer verovatno problem (ako se tako uopšte može i nazvati) je u njihovom egu.
Npr. moji matorci su solventni, iako sam pre dve godine dedinom smrću "izgubio" stranu penziju. Moji sve što kupuju mora imati fizički oblik, jednostavno su takvi. Da mogu da biraju da li će deci platiti neko putovanje ili kupiti neki konkretan proizvod, uvek bi insistirali na ovo drugo. Ni oni sami ne putuju, čak ni bolesna keva kojoj je potrebna banjska terapija. Verovatno tu i leže neke od njihovih frustracija.
Meni je još kao klincu bio san da odem na Kubu, i danas je. Od punoletstva do odlaska na faks sam neke pare oročio, skupio sasvim solidnu sumu i moji mi nisu hteli dodati još da bih stvarno tamo otišao i verovatno proživeo najlepšte dane. Takvi su, posebno keva koja je strašna po pitanju manipulacije s parama. Ujak i ujna lekari specijaliste, 3 stana u Beogradu, x teži beskonačno flaša Čivasa, na more idu jer farmakolozi već na zimu uplate aranžman. To je već drugi ekstrem, ali nije daleko od kretenizma.
https://www.youtube.com/watch?v=vcMbpMc6TeE
Јесу им новије пјесме мало бљак ал ова иде с овом темом
ја данас пуштијо манеле у превозу без слушки, адорно ми лупијо пост хуммус аплауз шамара, јебига. кретен
jebem li ga meni je blesavo uzeti kredit za bilo sta ako ti treba bas hitno, da ne mozes bez toga. inace podizanje kredita iskljucivo zarad zadovoljstva a ne nekog ulaganja (i u sebe se racuna) je finansijski promasaj, uvek.
ali ako bi birao, reko bi da je ovaj sto otiso u kambodzu manje glup od onog sa ajfonom. on ce nesto da nauci.