"My name is Earl" - ili spisak loših stvari koje smo uradili
Rekli o sajtu
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
"Šta serem, i ja bih tako... navukla bih tebi slične klopom, a onda vas tako gladne džoknula u glavu"
Eto zašto ja volim Insolent :).
"Jadna šnicla... jebem joj majku mačeću, kako je samo smela! Pa kako mi krademo tuđe živote zbog čvaraka i bataka, pa nas niko ne šutira u glavu zbog toga?"
A ja volim Defender... :)
Volim i ja vas! I još da dodam, niko ne sme da vas bije... osim ako ukradete babinu šniclu :-)
Inso, i ja sam bila zla prema životinjama.
Pre 2-3 godine sam novčanikom raspalila vučjaka po njušci jer je olizao tanjir u kome su bili kolači za mene. Gazde na džukelu (inače, moja rodbina) su primetile da reži na mene pa su me terali da za pomazim po glavi.
http://www.dailyhaha.com/_pics/nomnom_cat_steak.jpg
Majo, šta da ti kažem na to? Udarila sam i ja mačku kad napravi neko teže sranje (i to isključivo po dupetu i blago, sa ciljem da shvati da to ne sme da radi), a ne zato što je gladna. Ali se nikad nisam iživljavala.
Jednom prilikom mi je u centru grada prišlo kuče i ja sam krenula da ga mazim; jedan retard je u toku tog maženja prišao i iz čiste obesti ga šutnuo cokulom u njušku iz sve snage. Treba li reći da su me držali da ga ne bijem, mrak mi je pao na oči kakva je to nakaza od čoveka.
Bolje što su te zadržali. Sad bi bila u zatvoru.
Vaspitni udarac je u redu.
Ja znam lika koji je ubacio mačku ispod haube automobila, dok je radio motor. Haubu je zatvorio, a jadnu životinju su verovatno povukli kaiševi i... ne smem dalje da mislim.
Doduše taj lik je tada bio klinac, a njegov otac je ubio Boga u njemu...
Ne bi mi smetalo ni da robijam braneći životinju. Smeta mi što masa onih koji treba da zaglave zatvor zato što ih ubijaju neće. Čista demonstracija sile, jebote. Može mi se, pa ću da je unakazim, jer sam u dubini duše obična pizda koja sebe naziva čovekom. To mu je to. Ne mogu više, iznervirala sam se.
"Nije mi ič žao BILO"
imala sam četiri (4) godine!
Zato sam i napisala ovde u lošim delima, kojima se ne ponosim.
Danas sam član PETA-e (London). Ne moraš da me Insolent da me šalješ na lomaču odmah.
Ok then, church pub. Nisam obratila pažnju na prošlo vreme, a pošto ljudi ovde pišu uglavnom zbog čega sada žale, mislila sam da je to i sa tobom slučaj.
Ja baš juče krenuo napolje i vidim da mi velika debela mačka od babe iz komšiluka spava na cipelama. Kako sam je slatko šutnuo...uh! Ipak, ne žalim:)
Нисам био толико лоше дете,али далеко од тога да сам био златан.
-Са 3 године,сео у ауто,стиснуо квачило и ауто кренуо уназад у дрво.Не кајем се,јер ауто није ни ударио у дрво.
-Са 4 године,зафарбао све кваке у дединој кући уљем испуштеним из трактора.Не кајем се-јер,кваке су још више засијале после брисања.
-Са 11 година,рекао сам једној девојци на улици да је дилеја.Наравно,кад се нездраво клиберила.
-Са 13 година,брат од стрица и ја смо мазнули стричеву ,,Зољицу'' и возали се по селу.Зашто да се кајем-то ми је само помогло да савладам страх од мотоцикла(пошто сам успео да је потерам до 60 на сат).
-Са 15 година се први пут препарирао од алкохола,а онда самоуверено дошао кући тако препариран.
-Са 17 година,дрпио раткапну са нечијег аута.
-Са 18 година,дрпио доњи поклопац од бандере(због нацртане муње).
А сад имам 19 година и пре који месец сам дрпио слушке за мобилни које је неко оставио на клупи на тргу.
kad mi vratis sluske
Ja sam kao mali voleo mačke, stalno sam kući dovlačio mačke sa ulice, omiljeno lovište mi bio parking ispred nekog restorana na Avali gde nas je ćale tih dana vodio na subotnje ručkove. Ali, pošto đavo nikad ne spava, umeo sam i da se upetljam i u mučenje životinja: drugar je iz nekog i dan danas nepoznatog razloga MRZEO mačke. I tako jednom u dvorištu gde smo pikali basket on uoči mačku i natera je u nekakav kavez sa kantama za đubre. Povuče i mene, zatvori vrata i naredi mi da je šutiram kao on. On je šutne ka meni, ja promašim, i stalno tako. Neverovatno da nijednom nisam uspeo da je pogodim, a on je valjda nijednom nije promašio. I kad je tako išutirao mačku, poklopi je nekom kartonskom kutijom i zatvori unutra. Šta ćemo sa mačkom? Da je bacimo s mosta. Brankovog. Sve se i odvijalo u neposrednoj blizini. Mesec januar ili februar, pamtim ledeno vreme. (Nisam sad siguran da smo pikali basket, al sam siguran da je bila zima.) Odemo nasred mosta i istresemo jadnu mačku u Savu. Gledamo je, ona isplivala, bori se za život. Ovaj opsednuti kaže: Ne mogu da odolim, idem dole, da ne ispliva na obalu. Ja ga tu ostavim, vidim poremećenog čoveka. Vratio se posle valjda dva sata sa pričom: Pratio mačku sve do bazena 25. maj, na Dorćolu, i tu je mačka nestala pod nekim šlepom.
Dan danas mislim na tu mačku, i nadam se da je nekako ipak uspela da ispliva a da je budala ne vidi.
Kajem se. I tada sam se kajao.
Insolent braniteljko, ne može čovek uvek da objasni svoje ponašanje. I što je najgore, to se dešava ne samo u detinjstvu.
Трећи разред, поломио сам лику из разреда нос столицом. Било ми је жао, а његов старији буразер ме олешио од батина. Сад ми није жао, лик је израстао у највећу јајаретину.
Од 12 до 17те године, лепио сам шлајмаре на сва паркирана бесна кола. Ко их јебе, од плате нису купили сигурно.
псовао сам разредну у основној, и она је понекад мене, сад ми је жао, јер нисам на време схватио да није имала ништа против мене.
Позајмио сам од једне девојке пре три године паре, требало ми за ВоВ, дан данас јој нисам вратио. Ко је јебе, ћале јој буржуј, а она се фирца на све стране.
Платио сам "масерки" за третман. Не кајем се, другу солуцију нисам имао, ни дан данас немам.
Осам година сам зајебавао једног дечка на националној основи, то је једна од ретких ствари у животу због које се кајем.
"U osnovnoj školi, dok smo na odmoru išli kod Juse Trovača na baklave, prolazili pored limarske radnje sa starim majstorom, Milutin se zvao. I dovikivali mu "Milutine, moj ti klizi niz butine!!!" E, jednog dana Milutin rešio da uzvrati, poleteo ZA MNOM, stigo me kod Juse dok sam naručivao šampite, i izudarao me čekićem po nogama, negde oko BUTINA... Nema šta da se kajem, Milutin završio taj pos'o."
Lingvističko prase, u koju osnovnu si išao?
Као клинац током свађе са буразером, ишао по кухињски нож под претњом да ћу га убости. Иако сам ја знао(а ваљда је и он знао) да нећу ништа урадити, ипак кајем се пуно због тога.
Такође кад ме је буразер једном изнервирао, бацио сам клупицу на њега и срећом само га погодио у ногу. Релативно сам био и сада сам добар, тако да нема нешто занимљиво, мада се можда и сетим. :)
Maro, jedva nađoh gde si me to pitala, daj ubuduće malo preciznije... :) Škola se zvaše "20. oktobar", danas "Kralj Petar" ali ne ona zgrada kod Znaka pitanja, nego u Mrašala Birjuzova, koja se danas zove, jebiga, Stara Kosmajska... toliko novih imena, Maro.
Dzizs Krajst, koliko ste genijalni toliko niste normalni.