Ko donira organ, ćelava mu keva!!!
Jebem mater svima koji se slažu sa novim zakonom, sendvičari jebeni!!!
Ja kao momak iz vukojebine se ne slažem sa ovim zakonom. Osećam potrebu da vežem za drvo i (ono na J) one koji su to smislili. Kod nas svake godine pomre jedan ceo Obrenovac, pa ima tu viška majku im.
Odavde treba da se begaaa, nema svetle budućnosti na Balkanu jbg
Najbolje da svi fasujemo sidu pa da nas ne diraju, plus će junački pisati, umro od side(znači bio jebač).....šta mislite o tome?To mi sad sinulo na pamet :-)
Ne bih da ulazim u raspravu ali mislim da Rojken treba da popuši to pola kurca slikaru što je ostalo, ok.
Bravo kolega, odlična ispovest Kristijana A. Golubovića.
Woodsman +1
Ne bih da ulazim u žustru raspravu, tema je pipljiva a ja sam samo student medicine početnik. Samo bih naveo jedan zaboravljen slučaj.
O tome svedoči naš poznati slikar lično. Naime, iako je više puta smrtno ranjavan najviše kontraverzi izaziva ovaj slučaj koji je zahtevao hitnu transplantaciju i koji mu je spasao život. Naime, dok mu je pušila kurac njegova tadašnja devojka mu je odgrizla glavić iz ljubomore, pljunula ga na pod i otišla. Smrtno ga je ranila kako sam kaže. Zahvaljujući brzoj intervenciji lekara stigao je na vreme u bolnicu gde je i pored silnih bolova pokaozao čovečnost prema jednom mlađem momku obolelom od karcinoma, poželeo mu sreću i brz oporavak.
Ubrzo nakon toga stigao je i otac našeg junaka noseći u kesi sa ledom amputirani deo penisa. Međutim brzom odlukom lekarskog tima hirurga odlučeno je da je deo isuviše sasušen i atrofiran da bi se mogao vratiti na mesto. Gubeći mnogo krvi na operacionom stolu, i dok ga je nada isto tako napustala do njega je stigla vest da je mladi dečko oboleo od karcinoma preminuo. Poslednjim atomima snage uspeo je da ubedi porodicu preminulog dečka da se glavić sa njegovog tela dok je još topao presadi na njegov sakati ponos. I tako je navodno naš junak dobio novu kapu i uspeo da preživi. Kako kaže "ništa ne fali, a neke stvari još i bolje rade"
Prepričavši na brzinu ovu kratku priču želeo bih kroz praktičan primer da postavim par pitanja, i možda podignem ovu raspravu na viši nivo.
1. S obzirom na to da se ovo desilo u prošlosti i dok zakon još nije donesen koje zakonske regulative su dozvolile da se sa mladićem tako postupa. Da li je želja mladića bila da deo svog organa posthumno zavešta i zašto niko nije odgovarao zbog toga.
2. Zašto dovodite sposobnost naših hirurga u pitanje i govorite da nisu organizovani ni za kakvu transplantaciju kad je očigledno da je stvar vrlo profesionalno i brzo izvedena.
3. Govori se o nekakvom podudaranju i odbacivanju transplanta. Ovde ocigledno nije bilo nikakvih ispitivanja pred transplantaciju jer to zahteva vreme. Da li je to samo teorija zavere?
4. Da li se ovako dinamične transplantacije vrše i sa drugim organima i tako formalno u našoj državi i ko stoji iza toga. Ko snosi odgovornost. Da li samo tim iz operacione sale ili je sve preneto na sire razmere, sve do parlamenta i preko kosova??