Hip-Hop

  1. Ovo je muzička tema, posvećena hip-hop kulturi, u cilju reklamiranja ovog žanra muzike, a možda će biti zanimljiva ljubiteljima (ako ih ima).

    Za početak, nešto o istoriji hip-hopa:

    Kao muzička forma i potkultura, hip-hop je nstao sredinom 70-ih u Njujorku. Razvijao se i obuhvatio ne samo rap muziku, već čitav životni stil koji se sjedinjavao sa različitim elementima tehnologije, umetnosti i urbanog života. U okviru ove vrste muzike, podrazumevaju se: repovanje (MCing) i DJing, hip-hop ples (breakdance) i urbana umetnost (grafiti).

    Istoriju hip-hopa započeli su Afroamerikanci.
    Prvi element koji je počeo da razvija hip hop kulturu je Dj-ing. DJ nije imao neku značajniju ulogu od one koju je imao u klubovima. On je tu da podrži MC-a (repera) tako što izvodi instrumentalnu numeru koja se naziva "beat".
    (Beat je u stvari instrumentalna pozadina hip hop pesme.)

    Glavno istorijsko doba hip hopa je old school hip-hopera (1970 do 1985), tj. sam početak do njegovog ispoljavanja, i tzv. Zlatno doba hip hopa (1985 do 1993), u kome su se ispoljili zvukovi East Coast i West Coast repera, i veliki uspon pojedinih pravaca u rap muzici kao npr. gangsta rap i G-funk. Postoje još neki, manje pravci u hip-hop muzici, kao npr. Dirty South, Midwest... Posle zlatnog doba hip-hopa, sledi period - new school.

    Jedan od najkontraverznijih pravaca u hip hop muzici je Gangsta Rap.
    U okviru njega se govorilo o seksu, drogama i nasilju u unutrašnjim gradovima L.A.-a i N.Y.-a, i zbog ovakve teme, Gangsta Rap je privlačio veliku pažnju slušalaca. On se razvija 80-ih, ali mu je trebalo desetak godina da se afirmiše.

    U ranijem periodu, Gangsta rap je imao veliku ulogu u borbi protiv rasizma, ugnjetavanja pripadnika drugih rasa i nasilja, opisujući sve negativne činjenice života na ulici, kojem su i sami pripadali.
    Danas, hip-hop je podjednako popularan među belcima, kao i među crnačkom omladinom, sa jednom bitnom razlikom - raniji ideal borbe protiv nepravde i veća pažnja okrenuta tekstovima i rimi, zamenile su reči: novac, zlato, bogatstvo, skupa kola... (Bling Bling - životni stil)

  2. Ja slabo slusam Hip-Hop ali mogu vam reci da izmedju hip-hopa u nasoj zemlji i hip-hopa u Americi ima razlika.

  3. Pa ima razlika, naš hip-hop je po mom mišljenju slabiji po pitanju kvaliteta, a evropski hip-hop je pak jači nego američki, pre svega jer su amerikanci odavno ušli u onu fazu naročitog isticanja svog bogatstva, a muzika im je u drugom planu, kad je prioritet u pitanju.
    E sad, sve zavisi od ukusa...

  4. Sta mislis o Eminemu?

  5. Mislim da je veliki umetnik, a mali čovek.
    Kao muzičar je dobar, ali njegovo ponašanje u javnosti, je van svake diskusije.

  6. I ja isto mislim!E ti si jedina na ovom sajtu koja ceni muzicki talenat nekog pevaca bez obzira na to kakva je osoba.
    I ja isto kad slusam nekog pevaca slusam pesmu,reci i kako iznosi tu pesmu pa makar on bio peder,dendrofil,imao zenu i 3 svalerke itd.:D

  7. Nije nas hip-hop toliko slab. Ne prativ pravce hip-hopa, ali volim da cujem dobru rimicu s vremena na vreme. Imao sam tu srecu da vidim zacetke hip hopa kod nas (mislim, zbog svoje starosti, hehe), kod nas vec godinama ima dobrih repera. Pocnite od Gru-a dok se jos nije propederisao, sunshine, cya, rambo, straight jackin, who is the best, u skorije vreme sindikat, bad copy, itd, itd. Mogu i kod nas da se cuju dobre stvari.

  8. E umoran sam i gladan aj kad dodjem sebi odgovoricu na ovu zanimljivu temu.

  9. E, da, od novijih sam zaboravio D-fence

  10. Hehehe, evo ga moj nislija, lokalpatriota...

  11. ej, da ne pravim od ovog reviju klipova, ali ova stvar je kao stvorena za sve koji vole da hejtuju narodnjake i slicna sranja:
    http://www.youtube.com/watch?v=sN1Fd9ECb3Y

  12. žan mišel baskijat.

Rekli o sajtu

Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.

Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.