Filmovi, serije, ideje za gotivu, kul mjesta, igrice (da i to jbt), knjige... muzika... i još razne stvari koje su nam bile bitne kako zbog samog uživanja u njima, kulturnog uzdizanja, tako i zbog neke izgradnje identiteta kroz njih, sticanja prilike da iznesemo svoj stav i da imamo o čemu filozofirati...
Čini li se i vama (pogotovo ako ste prebacili 30-tu), koliko je to sad sve postalo nebitno...?
I ne, ne kažem da sam sad nešto kao puno pametniji jer mi je to nebitno... kao ja sam to "prevazišao"... Jok, kurac...
Upravo suprotno... mislim da nas posao i još hrpa drugih obaveza debilizuje, samo trčimo da pozavršavamo šta treba, i onda uopšte nemamo više vremena za življenje života, za ono što su naše sklonosti i afiniteti.
Jedina rezerva koju imam prema tim temama (nisam bez razloga stavio naslov "srednjoškolske") je što mislim da je za dobar dio njih većim dijelom poenta bila izgradnja identiteta, a manjim dijelom stvarno uživanje ili pronalaženje u nečemu.
Ali to tek neznatno devalvira glavnu poentu... jer čak i ako je nešto od tih stvari koje su nam tad bile drage zaista i bilo bezveze, sad više nemamo vremena ni za one druge koje su zaista bile "s vezom", ili neke druge nove, koje tek treba da otkrijemo.
Poredim teme koje preovladavaju na kafama kad sam s ortacima sad, i prije nekih 5-10 godina, i skontam koliko nam je danas dosadnija priča.
Nije čudno da je u Americi prilično jaka supkultura "FIRE - financial independence, retirement early" - ljudi oće da pobjegnu od takvog sistema.
Al opet, mislim da je i to pogrešno, jer se time rad kao takav odbacuje kao nešto loše, što treba što prije okončati... a mislim da je upravo ključ u tome da uspijemo i u samom poslu naći neko zadovoljstvo, na neki način... (i sad ti možeš srat, bla, bla, bla, do sutra... lako je jednom režiseru da nađe neki više smisao u svom poslu kad on ima slobodu da izrazi neku svoju ideju kroz film, i još dobro zaradi od toga... al aj ti to reci nekom variocu, koji jebeno mora da vari, i tu nema puno filozofije ni kreativnosti, ni mogućnosti za neku lovu koja išta iskače... i opet mora neko i dalje da vari... Odaljih se malo... sad se tu nameće ideja robotizacije, možda više neće niko morati da radi takve poslove u budućnosti... ali šta će onda ljudi raditi...)
Filmovi, serije, ideje za gotivu, kul mjesta, igrice (da i to jbt), knjige... muzika... i još razne stvari koje su nam bile bitne kako zbog samog uživanja u njima, kulturnog uzdizanja, tako i zbog neke izgradnje identiteta kroz njih, sticanja prilike da iznesemo svoj stav i da imamo o čemu filozofirati...
Čini li se i vama (pogotovo ako ste prebacili 30-tu), koliko je to sad sve postalo nebitno...?
ne. stavise obrnuto je.
Poredim teme koje preovladavaju na kafama kad sam s ortacima sad, i prije nekih 5-10 godina, i skontam koliko nam je danas dosadnija priča.
ne znam kad sam zadnji put pio sa ortacima kafu. uglavnom je alkohol ovih dana :)
nisu dosadnije price, sto bi bile. isto ko i pre.
mozda tebi dosadne postale iste price koje ti onomad nisu bile dosadne, a niste ih promenili?
ovo zadnje, oko nezadovoljstva poslom... danas je to generalno cesci slucaj jer u velikim organizacijama nemoz da vidis efekt toga sto radis. varioc bas nije dobar primer jer on ima danas da zavari neku cev, ode na poso, vari i pogleda na kraju dana cev zavarena, on zna cemu to sluzi i sve ok.
U pravu si, tema nije jasno definisana. Možda je problem samo do mene, da u ovoj trenutnoj fazi previše mentalnih resursa mi ode na posao, pa sam postao zatupljen za ostalo. Nadam se da se drugi u tome ne pronalaze.
Poenta teme je blaga kritika takvog načina života, i eventualni pokušaj sagledavanja alternativa, možda i kroz iskustva drugih.
A ovo što se tiče filmova, muzike itd...
Blago tebi ako je tebi to postalo još važnije sad.
Ja se često uhvatim da poslije posla pokušam gledati film, a ustvari gledam "kroz film". Ili zaspim nakon pola sata... Nije uvijek, ali desi se, češće nego što bi trebalo.
ma jok, nikad mi filmovi i muzika i nisu bili nesto glavno. volim da poslusam nekad i da odgledam neki film, al recimo nikad to nije bilo nesto cime sam se identifikovao ili statiznam pa da to nestalo.
Ima tu nečega, ali mislim da je negde globalan fenomen postao i nije vezan za posao i izgaranje na poslu toliko, uvek su ljudi radili, nego se menjaju teme inače, pa pogledaj vukajliju 2010. kad su ljudi pisali goleme postove vezane za evoluciju, religiju, književnost, politiku, put u svemir, nešto se uvek raspravljalo naduboko i naširoko, stavove o paradi kurcima palcima
Sad su te teme prevaziđene, kolektivno se izgubilo strpljenje za takve teme i razna palamuđenja, svet se ubrzao, kratke forme dominiraju, a gubi se poverenje u autoritete svih struka (često i opravdano), pa je postalo konfuzno diskutovati o bilo čemu, previše informacija sa svih strana ne pomaže
Covece ti si seoski retard, ako je vukajlija srednjevekovni gradic, ti si town retard, hodor jebeni, JOVOR, smejemo ti se 10 godina, da je ovo 80's high school film o ormarice bi te gurali retarde
A celte, šta je tebi glavno, i tvom nekom društvu u kom se krećeš?
pa zavisi od drustva. okupi se ponekad dosadno drustvo pa onda i teme sto ti kazes dosadne. mislim mozda nisu objektivno dosadne al meni budu.
al inace sta ga znam... neki zanimljivi dogadjaji ako ih ima, ko gde bio, sta video, sto uzivo sto na internetu/tv. politika i tako ta sranja. malo pijaniji kad si onda cesto moze i neka filozofija da se provuce, ili da krenes da se prepires sa nekim o nekoj cinjenici ko da gugl ne postoji, ili tako neko cudo. ogovaranje.
jebem li ga, sta se obicno razgovara kad ljudi pricaju? nisu to neke dubokoumne teme, nit su ikad i bile. niti trebaju da budu. ako oces sa nekim da budes blizak treba pricas o glupostima.
A jebote, razjebašte mi temu. Koji kurac.
A i ja sam zakomplikovo...
Uglavnom tema se može svesti na jedno pitanje:
Da li je to što su se neke preokupacije promijenile nakon 30-te, nešto što prihvatate zdravo za gotovo, kao tako to ide u životu, ili imate neku dozu bunta, u smislu da smatrate da s tim nešto debelo smrdi...
suština je npr. iz perspektive tinejdžera, roditelji su nam uvijek bili smarači. Ja se sad bojim, i pokušavam se pobuniti protiv neumitnosti toga da i ja postanem takav...
Al uvijek sam znao i određenu manjinu matoraca koja se tome uspjela oduprijeti... oni su mi inspiracija.
Mislim da je celt najdosadnija osoba koju sam upoznao u zivotu, ukljucujući i rl i internet zivot. Bas ono klasican Normi najgori. Ubio bih se da moram 10 minuta da razgovaram s njim
suština je npr. iz perspektive tinejdžera, roditelji su nam uvijek bili smarači. Ja se sad bojim, i pokušavam se pobuniti protiv neumitnosti toga da i ja postanem takav...
Al uvijek sam znao i određenu manjinu matoraca koja se tome uspjela oduprijeti... oni su mi inspiracija.
e jovo... ne znam koliko da si zanimljiv ili poseban ili staznam, svojoj deci i deci onih sto su ti blizu ces da budes smarac.
to se zove vaspitanje - dvostruki standard. prvo ne dajes detetu da jede cokoladu onda uzmes pa pojedes sve sam kasnije, a kao mlad si je po kurcu mazao. figurativno, al to je to.
nemoj mesas to, i cinjenicu da je neko stvarno dosadan.
Mislim da je celt najdosadnija osoba koju sam upoznao u zivotu, ukljucujući i rl i internet zivot. Bas ono klasican Normi najgori. Ubio bih se da moram 10 minuta da razgovaram s njim
sto, zbog ovoga sto sam napisao gore, kako izgleda prosecan razgovor u prosecnom drustvu u prosecnom danu i kako to moz da kazes da je dosadno, a mozes i da ne jedes govna?
inace u pravu si, jbg. al cenim da ni ti nisi neko mnogo zanimljivo drustvo, nego se naduvavas ovde kad te uhvati dosada kao neko mudo si, a ustvari si ovo sto meni pripisujes
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Filmovi, serije, ideje za gotivu, kul mjesta, igrice (da i to jbt), knjige... muzika... i još razne stvari koje su nam bile bitne kako zbog samog uživanja u njima, kulturnog uzdizanja, tako i zbog neke izgradnje identiteta kroz njih, sticanja prilike da iznesemo svoj stav i da imamo o čemu filozofirati...
Čini li se i vama (pogotovo ako ste prebacili 30-tu), koliko je to sad sve postalo nebitno...?
I ne, ne kažem da sam sad nešto kao puno pametniji jer mi je to nebitno... kao ja sam to "prevazišao"... Jok, kurac...
Upravo suprotno... mislim da nas posao i još hrpa drugih obaveza debilizuje, samo trčimo da pozavršavamo šta treba, i onda uopšte nemamo više vremena za življenje života, za ono što su naše sklonosti i afiniteti.
Jedina rezerva koju imam prema tim temama (nisam bez razloga stavio naslov "srednjoškolske") je što mislim da je za dobar dio njih većim dijelom poenta bila izgradnja identiteta, a manjim dijelom stvarno uživanje ili pronalaženje u nečemu.
Ali to tek neznatno devalvira glavnu poentu... jer čak i ako je nešto od tih stvari koje su nam tad bile drage zaista i bilo bezveze, sad više nemamo vremena ni za one druge koje su zaista bile "s vezom", ili neke druge nove, koje tek treba da otkrijemo.
Poredim teme koje preovladavaju na kafama kad sam s ortacima sad, i prije nekih 5-10 godina, i skontam koliko nam je danas dosadnija priča.
Nije čudno da je u Americi prilično jaka supkultura "FIRE - financial independence, retirement early" - ljudi oće da pobjegnu od takvog sistema.
Al opet, mislim da je i to pogrešno, jer se time rad kao takav odbacuje kao nešto loše, što treba što prije okončati... a mislim da je upravo ključ u tome da uspijemo i u samom poslu naći neko zadovoljstvo, na neki način... (i sad ti možeš srat, bla, bla, bla, do sutra... lako je jednom režiseru da nađe neki više smisao u svom poslu kad on ima slobodu da izrazi neku svoju ideju kroz film, i još dobro zaradi od toga... al aj ti to reci nekom variocu, koji jebeno mora da vari, i tu nema puno filozofije ni kreativnosti, ni mogućnosti za neku lovu koja išta iskače... i opet mora neko i dalje da vari... Odaljih se malo... sad se tu nameće ideja robotizacije, možda više neće niko morati da radi takve poslove u budućnosti... ali šta će onda ljudi raditi...)
cekaj, sta je tema?
Čini li se i vama (pogotovo ako ste prebacili 30-tu), koliko je to sad sve postalo nebitno...?
ne. stavise obrnuto je.
ne znam kad sam zadnji put pio sa ortacima kafu. uglavnom je alkohol ovih dana :)
nisu dosadnije price, sto bi bile. isto ko i pre.
mozda tebi dosadne postale iste price koje ti onomad nisu bile dosadne, a niste ih promenili?
ovo zadnje, oko nezadovoljstva poslom... danas je to generalno cesci slucaj jer u velikim organizacijama nemoz da vidis efekt toga sto radis. varioc bas nije dobar primer jer on ima danas da zavari neku cev, ode na poso, vari i pogleda na kraju dana cev zavarena, on zna cemu to sluzi i sve ok.
U pravu si, tema nije jasno definisana. Možda je problem samo do mene, da u ovoj trenutnoj fazi previše mentalnih resursa mi ode na posao, pa sam postao zatupljen za ostalo. Nadam se da se drugi u tome ne pronalaze.
Poenta teme je blaga kritika takvog načina života, i eventualni pokušaj sagledavanja alternativa, možda i kroz iskustva drugih.
A ovo što se tiče filmova, muzike itd...
Blago tebi ako je tebi to postalo još važnije sad.
Ja se često uhvatim da poslije posla pokušam gledati film, a ustvari gledam "kroz film". Ili zaspim nakon pola sata... Nije uvijek, ali desi se, češće nego što bi trebalo.
ma jok, nikad mi filmovi i muzika i nisu bili nesto glavno. volim da poslusam nekad i da odgledam neki film, al recimo nikad to nije bilo nesto cime sam se identifikovao ili statiznam pa da to nestalo.
Retard jovo postavlja pitanja, retard jovo glumi vsauce majkla i oce da nas potakne na razmisljanje
Ima tu nečega, ali mislim da je negde globalan fenomen postao i nije vezan za posao i izgaranje na poslu toliko, uvek su ljudi radili, nego se menjaju teme inače, pa pogledaj vukajliju 2010. kad su ljudi pisali goleme postove vezane za evoluciju, religiju, književnost, politiku, put u svemir, nešto se uvek raspravljalo naduboko i naširoko, stavove o paradi kurcima palcima
Sad su te teme prevaziđene, kolektivno se izgubilo strpljenje za takve teme i razna palamuđenja, svet se ubrzao, kratke forme dominiraju, a gubi se poverenje u autoritete svih struka (često i opravdano), pa je postalo konfuzno diskutovati o bilo čemu, previše informacija sa svih strana ne pomaže
Eto ako sam shvatio temu uopšte xd
A celte, šta je tebi glavno, i tvom nekom društvu u kom se krećeš?
Nadam se da ne pitam previše?
Covece ti si seoski retard, ako je vukajlija srednjevekovni gradic, ti si town retard, hodor jebeni, JOVOR, smejemo ti se 10 godina, da je ovo 80's high school film o ormarice bi te gurali retarde
Neko je preskočio tablete, pa liječi frustracije ovdje.
2010. Retard jovo biva napušen jer otvara temu
2020. Retard jovo biva napušen jer otvara temu
Time is a flat circle
Da nisi postao osvjedočeni trol i zamlata, možda bi te i doživio.
Retard Jovo
https://cf.shopee.com.my/file/41f9280fdefe02204123b8c5fcb1cd56
pa zavisi od drustva. okupi se ponekad dosadno drustvo pa onda i teme sto ti kazes dosadne. mislim mozda nisu objektivno dosadne al meni budu.
al inace sta ga znam... neki zanimljivi dogadjaji ako ih ima, ko gde bio, sta video, sto uzivo sto na internetu/tv. politika i tako ta sranja. malo pijaniji kad si onda cesto moze i neka filozofija da se provuce, ili da krenes da se prepires sa nekim o nekoj cinjenici ko da gugl ne postoji, ili tako neko cudo. ogovaranje.
jebem li ga, sta se obicno razgovara kad ljudi pricaju? nisu to neke dubokoumne teme, nit su ikad i bile. niti trebaju da budu. ako oces sa nekim da budes blizak treba pricas o glupostima.
btw, slucajno sam kliknuo nesto da mi se prevede vukajlija na engleski. pazi ovo:
https://i.snipboard.io/8camuB.jpg
Iowa - Jova za amerikance
A jebote, razjebašte mi temu. Koji kurac.
A i ja sam zakomplikovo...
Uglavnom tema se može svesti na jedno pitanje:
Da li je to što su se neke preokupacije promijenile nakon 30-te, nešto što prihvatate zdravo za gotovo, kao tako to ide u životu, ili imate neku dozu bunta, u smislu da smatrate da s tim nešto debelo smrdi...
suština je npr. iz perspektive tinejdžera, roditelji su nam uvijek bili smarači. Ja se sad bojim, i pokušavam se pobuniti protiv neumitnosti toga da i ja postanem takav...
Al uvijek sam znao i određenu manjinu matoraca koja se tome uspjela oduprijeti... oni su mi inspiracija.
Mislim da je celt najdosadnija osoba koju sam upoznao u zivotu, ukljucujući i rl i internet zivot. Bas ono klasican Normi najgori. Ubio bih se da moram 10 minuta da razgovaram s njim
Al uvijek sam znao i određenu manjinu matoraca koja se tome uspjela oduprijeti... oni su mi inspiracija.
e jovo... ne znam koliko da si zanimljiv ili poseban ili staznam, svojoj deci i deci onih sto su ti blizu ces da budes smarac.
to se zove vaspitanje - dvostruki standard. prvo ne dajes detetu da jede cokoladu onda uzmes pa pojedes sve sam kasnije, a kao mlad si je po kurcu mazao. figurativno, al to je to.
nemoj mesas to, i cinjenicu da je neko stvarno dosadan.
sto, zbog ovoga sto sam napisao gore, kako izgleda prosecan razgovor u prosecnom drustvu u prosecnom danu i kako to moz da kazes da je dosadno, a mozes i da ne jedes govna?
inace u pravu si, jbg. al cenim da ni ti nisi neko mnogo zanimljivo drustvo, nego se naduvavas ovde kad te uhvati dosada kao neko mudo si, a ustvari si ovo sto meni pripisujes