škola u Srbiji je kurčina, ende. Iskompromitovana, poslednjih x godina izlaze žnj kadrovi, sve manje se napolju uzimaju u obzir čak i nekada priznati univerziteti iz Srbije (sa tendencijom pogoršanja do tačke da će srpska diploma vredeti kao toalet papir). Za domaću upotrebu kupiš diplomu, svejedno partokratija neće ništa menjati za našeg veka.
Naravno, svom detetu govorim ovo što celt priča, nemam duše da kažem istinu. Grešan sam.
Školski sistem nema apsolutno nikakve veze sa istinom i životom (mogu izostaviti možda jedino poljoprivredni faks, a čak i tu su uspeli 90% stvari da useru). Krajnji rezultat godina školovanja je po meni najbolje opisao Džordž Karlin - čovek izađe dovoljno pametan da shvati instrukcije i reši kalkulacije i probleme kao perfektan radnik, a dovoljno zatupljen (odnosno nedovoljno naučen) da razmišlja proaktivno i donosi inteligentne odluke u svoju korist. Ovo je prežvakana priča to smo svi skapirali odavno jer nije ništa novo i vuče korenje još od prve industrijske revolucije, hvala bogu za internet i onlajn kurseve NLP - ja.
TREBA VRATITI OBAVEZNO SLUŽENJE VOJNOG ROKA SAMO ZBOG OVAKVIH KAO JOVA KOJI IMAJU VREMENA DA LUPETAJU OVAKVE GLUPOSTI
I ZBOG MENE JER ČITAM OVAKVE GLUPOSTI
Meni neshvatljivo da imas 30 godina fazon i onda odvojis vreme nakon posla da razmisljas o smicalicama i mudrolijama iz skolskih dana i onda odvojis vreme da to sve podelis sa ostalim ljudima od 30-40 godina na saljivom sajtu misleci da ce ikoga zanimati, ne ulazi mi u glavu ta jovor logika uopste
fali gambyju kontalica da pronikne u dubine Jovorizma...
Mudrolije i mudre misli nastaju u klozetu (ne nužno u klozetu), kad se dobro istovariš, i budeš u nekom polovičnom stanju nirvane. To jest, sa niske (jer razmišljaš samo kako i gde da se istovariš) pređeš na višu frekvenciju svesti u kojoj obitavaju mudrije misli, tada se um otvara da primi nešto uzvišenije, to mu je valjda taj svet ideja o kom je pričo prf filozofije u srednjoj. I stručni smer je ništa ako e upisan samo iz zajebancije, jer je u školama praktična nastava uglavnom loša i škole nemaju prave zanatlije već profesore koji vrte jedno gradivo po nastavnom planu i programu godinama i zaboravili su dosta stvari, čast izuzecima. Jer su u školi veštački uslovi, retko koja škola ima servis ili tako nešto u sklopu nje gde rade iskusni ljudi u toj nekoj oblasti tipa auto servis, gde bi đaci u svojoj školi mogli da uče od iskusnih mehaničara, nego moraju na praksu u servis van škole... Mislim da Zemunci imaju servis, auto školu i tehnički u sklopu škole. Ozbiljni igrači prolaze, neozbiljni se kasno opasulje i to je cela mudrost.
evo još jedne mudrolije od mene. Mudrolija glasi:
"Prvo fizika, pa sve ostalo." a to znači da ne vjerujete previše ni jednom pravilu ili zakonitosti koji se tiču ljudi, ljudskog ponašanja, itd... ne uzdajte se previše ni u narodne mudrosti, poslovice, itd... ni u zakone društvenih nauka, pa čak ni prirodnih nauka (npr. biologije, medicine) sem fizike.
Ako je nešto fizički moguće, znači da je moguće, i da na tu mogućnost treba računati, čak i ako se protivi svim razumnim zakonima politike, ekonomije, psihologije, medicine, ili zdravom razumu...
Drugim rječima... očekuj neočekivano, naročito u odnosima sa ljudima. 100 milijardi neurona koji čine ljudski mozak i ko zna koliko sinapsi između njih su isuviše složen i nepredvidiv sistem da bi se mogli dobro opisati nekim opštim zakonitostima koje nudi psihologija i narodna mudrost.
od ovoga uvida možete imati korist na 2 načina:
prvo tako što ćete biti spremni na razne neočekivane situacije i drugo tako što ćete sebi u glavi razbiti barijere i limite koje postavlja zdrav razum i te neke opšte zakonitosti kojima se ljudi vode. Jedino stvarno ograničenje je fizika.
nešto u tom stilu je rekao i Ilon Mask... kaže ljudi sebi daju preduge rokove za ostvarivanje ciljeve. ako uzneš cilj za koji si sebi dao 10 godina, i onda sebi u glavi daš rok od 6 mjeseci da ga ostvariš, tek onda ćeš optimizovati svoje ponašanje tako da stvarno vodi najkraćim i najoptimalnijim putem ka ostvarenju tog cilja.
Istina, kad se postavi predugačak rok, ljudi se uglavnom pred kraj roka fokusiraju na završavanje obaveze. Ovako si sabio taj neki duži rok u kraće vreme i pod pritiskom si jer nemaš fore za vatanje krivine i lenčarenje što naravno svi vole, jer u zoni konfora je najlepše i ništa se ne dešava, dok konkretna akcija donosi promene, a promene nas guraju van te zone i tu je strah od nepoznatog. A kad bi znali da promena donosi iskustvo, koje je neuporedivo bitnije od tog privremenog straha...
a da ne pricam to sto i ovaj dobar moler ucio zanat isto kolko bi i fakultet a ne otaljavao posao. samo sto je manje kompleksan pa zahteva manje sirine. al zahteva isto rada.