Veče, dobri ljudi. Rekao bih "dobro" veče, ali ništa u vezi sa ovom temom nije dobro. Zadnje vrijeme je došlo kad kukam i podršku/pomoć/savjet tražim na Vukajliji.

Završio sam Pravni fakultet, odradio volonterski, položio pravosudni (ako znate nekog pravnika znate koja je to jebada) i sad, karina. Posla ni za lijeka. Redovi su toliko zbijeni partijskim poltronima, da više ni sama članska karta ne znači ulaznicu za posao jer bez velikog kapitala ne može da se dođe do bilo kojeg mjesta, kamoli boljeg. Jebiga, već previše uhljeba ima, a u pravosuđu su sve moćnici (kaste djece sudija/tužilaca itd). Radio sam u jednoj firmi u struci četiri mjeseca, ali su "morali" da me šutnu. Jebiga, rekli su mi odmah da je samo privremeno zbog povećanog obima posla oko NG i da neće biti mjesta za mene poslije. Čak ni u manjim mjestima, gdje niko živ neće da ide, ne može da se nađe posao jer je i tu sve popunjeno, najčešće lokalcima. Za advokaturu (čak da imam keša za to), ne ispunjavam formalne uslove jer nemam 3 godine iskustva rada u struci. Nije da sam tražio posao na jednom mjestu. Išao sam na bezbroj konkursa, uglavnom državnim, jer privatnici ili već imaju radnike, ili rade sa nekom advokatskom kancelarijom ili nemaju dovoljno posla. Advokati uglavnom rade ili solo ili sa članovima porodice (kaste, jebiga).

Trenutno radim kao frilenser nešto preko neta, slične poslove sam radio i prije, ali sva ova situacija, nemogućnost da se dođe do posla u struci i frilens rad preko neta doveli su do toga da postanem prilično depresivan i suicidan. Nemam za sada problem sa alkoholom, ali imam te sklonosti, a u samoubistvu razmišljam svakodnevno i to ne tipa "život nema smisla, daj da se roknem", već guglam metode za to i razmišljam da li ću se baš puno patiti ako skočim s mosta u hladnu vodu. Počeo sam i brzo da vozim, a inače vozim kao penzioner, ne gledam ni lijevo ni desno kad prelazim ulicu, počelo je živo da mi se jebe u tom smislu. Svakodnevno razmišljam da legnem u kadu i presječem vene. Ne smijem da odem kod psihijatra, jer bi me za ove izjave prisilno hospitalizovali.

Međutim, ono što mi daje nekakvu nadu jeste mogućnost bijega iz Bosne. Tu u igru ulaze ljudi sa Vukajlije. Pored BiH, imam i srbijanski pasoš (znam da nije EU, jebiga). Ima li nekakve šanse da odem bilo gdje u inostranstvo, da pobjegnem odavde. Više se ne radi samo o finansijskom momentu nemogućnosti pronalska posla u struci, već u apsolutnom beznađu ove države da će ikada biti iole bolje.
Znam da u inostrastvu neću raditi u struci i da me čeka viljuškar ili skladište ako sam srećniji, možda fabrika čokolade, ili rigips i benzinska pumpa. Što se tiče skill-a, jbg, engleski govorim perfektno i radio sam kao content/copywriter i znam nešto oko marketinga i održavanja društvenih mreža. Takođe se razumijem oko računara (u smislu dijagnostifikovanja softverskog kvara, otklanjanja, sklapanja računara), ne mislim na programiranje i web design.

Ima li nade, mehanizma, mogućnosti da bilo gdje u inostrastvo pobjegnem, a da vi znate da me uputite? Jebiga, neću ni tamo raditi u struci, ali makar ću raditi i neće me toliko guziti politička situacija kao ovdje + pobjeći ću iz ovog bezdana, što mi je trenutno veći problem od samog nedostatka posla. Da li možda da probam da jurim neki onlajn kurs ili diplomu za neki "hard skill" koji je tražen u inostrastvu, pa da tako idem ili šta već predlažete?

Hvala ljudi i nemojte me ovdje baš puno jebati. Ili ako hoćete, makar prvo pljunite na kurac.

Bolje da te ovde jebe Vučić nego tamo Dodik

Realno

Pomozite čoveku vidite da je na ivici slepci jedni

Švabija uvek traži radne snage. Dakle, vakciniši se (ovaj put nije zajebancija, ne moš ništa bez vakcine raditi) i lagano predaj za vizu. I ne okreći se sine.

Po mome, prvo treba da razlučiš da li si depresivan jer nema posla, ili si depresivan jer jednostavno imaš tu boljku. Milioni na balkanu nemaju posla pa ne guglaju kako da se ubiju bezbolno. Mislim da treba odatle krenuti. Moje iskustvo dok sam džudžao na birou, osećaš se ko beskorisni crv, al nikad nisam razmišljao da se ubijem.

Imas PVT Thazz

PVT

Rizikujem da i sebi zvučim idiotski ali

žensko pored umnogome leči depru u nekoliko bitnih životnih aspekta

ево директно да се обратим господину
https://www.youtube.com/watch?v=N4g7Ajmof3A

ако си муслиман са бошњачком шошком можеш у саудијску арабију да одеш тамо примају бошњаке бар су примали после рата сад вероватно исто функционише
Срећно!

Ima neki vic na fazon pravnika kada mu majstor naplati ceh a ovom ne bude dobro. Pa mu majstor kaze ko te jebe sto nisi i ti bio majstor.

Posla nema onog kojeg mnogi hoce. Ali ima puno posla koje ljudi nece da rade. U srb danas moler ima 50-60e dnevnicu, keramicar moz zaradi do 100e na dan, automehanicari takodje, elektricar 100e dnevno laganica. I nije im trebao fax eng jezik i visoka pamet. 30k vorkera trenutno fali u srb.

Poenta je da posla ima, ali nije frka ici napolje i jesti govna, ali kuci jesti govna to je vec sramota. Jbg da neko sa pravnim faxom farba zidove.

Doslo vreme da su majstori u srb postali gospoda. Servisirati kola, naci elektricara, namontirati klimu, bukvalno srecan si da oce da ti rade

Pa kad školujemo djecu da budu programeri od najvećih debila preko proseka do genija svi oće da im djeca budu kompjuteraši i za 20 godina se izgubili zanati

Ovde se slažem s Carom.
Ozbiljno se mislim da krenem da učim za keramičara.

Ok je voleti nešto, ali ne treba vezivati svoju sreću za rad u struci

Ne samo programeri, to moz i bez skole.
Problem je sto je trziste rada 80-90% neuskladjeno sa obrazovnim sistemom.

Stvaraju se botovi koji ne znaju nista o svom poslu. Retki su fakulteti gde bar 20% od generacije ostene da radi u struci.

Keramicar 100e po danu laganica.

Sam sebi sef, treba ti golf 2 brusilica, sekac plocica, vaser vaga i par kanti i eto te. Pocetna investicija 500e

Solidna sirotinjska spika Caro heheh

Zapata je ovde u pravu, vrlo lako se depresija moze pripisati spoljasnjem faktoru, i tek kad to rijesis, shvatis da nije uopste bilo do toga. Da ne spominjem koliko ima nasih sto zaglave u depresiji tek kad odu preko.

Po meni, prvo bi bilo dobro da nadjes nekog psihologa i konsultujes se s njim, to je sve na dobrovoljnoj bazi i nemas rizik od bilo kakvog zatvaranja, cisto da budes siguran u kom grmu lezi zec

Pre doguras do psihologa kreni da trcis, vezbas, jedi govna u prirodi i druzi se sa normalnim ljudima ako ih poznajes. Nemoz psiholog nista da ti pomogne sustinski.