Stopa abortusa u Srbiji među najvišim u Evropi i svetu
Rekli o sajtu
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
Al sam sastavio post, kao atomski mis da me savjetovao
Pa vidi, nije mi strana misao odlaska kod terapeuta, kapiram da bi mi kvalitet zivota eksplodirao, al pare/vreme + moja visoka funkcionalnost, bas mi je odlazak kod shrinka nisko na listi prioriteta. Al ono, why not, there is no stigmata these days
https://vukajlija.com/hobi/175248
ovo caro ti pricam posto vidim koliko sam ja sjeban danas. imam osecaj ceo dan ko da cu da se razbolim, jutros mi ladno, izmerim temperaturu, nema (life tip, ako ti ladno a nisu ti se otegla muda nemas temperaturu). odem preko rucka malo na sport imam 50% kondicije. celo popodne sam razdrazljiv, bukvalno izbegavam da razgovaram sa ljudima da ih ne napickaram, kontrolisem se.
drugi dan kako sam pomerio sve za sat.
zajebano to postane vremenom, ljudi nisu svesni toga uopste.
dobro, i neispavan sam malo.
Ajde da je ovo izvučeno iz tri posta na četiri strane, ali je iz jednog posta od dve rečenice i jedva tri i po reda. Mrš kod psihologa pod hitno.
Pa iskr sto da ne, imam dobrog druga shrinka, kapiram da ima milion fora, lajf hekova, kouping mehanizama, sve u cilju da se bude izbalansiraniji... Sto da ne.
Šalim se malo, svakom čoveku je potrebna terapija i razgovor sa nekim. Kao što Celt ne može sa radnikom u banci da razgovara o stvarima o kojima može sa drugarima, a opet ne može sa ženom ili kevom, tako je o nekim stvarima najadekvatnije da pričaš sa terapeutom. Najprostije moguće. Ni sa drugarom ne pričaš stvarima o kojima pričaš sa ženom, ili ljudima odavde. Svako je za nešto.
To su sve stvari koje već sam radiš, kako bi ti ponašanje i život bili izbalansiraniji. Šeme koje si usvojio, i koje su bile dobre, ali više nisu dovoljne i ne rade, jer si u drugom životnom dobu, drugačije su prilike itd. Sad ti samo smetaju, ne znaš tačno šta i zbog čega, ali osećaš. Ne ideš tamo da bi ti rekli kako da hakuješ život, već kako bi to prestao da radiš i počeo da živiš.
Ja sam tek juče uveče ukapirao da se menjalo veme, kad je mrak pao sat vremena kasnije...
Psiholog moze da pomogne ko sto je pop pre, dodjes pa mu ispricas sve sto ti na dusi sto te muci, pa ti bude lakse kad verbalizujes to.
Nije lose nekad sam sa sobom, aj bas ne da pricas sa sobom (mozda i to) ali da probas da verbalizujes u glavi stvari koje te muce, tj razloge i sve ostalo.
Dosta stvari resis sam dok ih mozak sastavlja u misli koje trebas nekome da preneses. Iznenadjujuce puno.
Ovo ono najosnovnije. Imas i komplikovanije stvari gde mozes da se jebes do sutra sam bez ikakvog napretka.
Jeste izpizd to satom al nevezano za to pricam.
Cimanje je dva dana tri dana pre i posle dok se ne usemis. Ono ukinite ili stavite na pola ne jebte nas.
Simtopamticno je da kada manje vise bilo koga pomenes u roku po sata je tu na raportu. A sajt mrtav nista se ne desava. To se zove nemati zivot i svi ovde imaju taj sindrom.
E da jedno me zanima - koliko si na vukajliji Djordje, a koliko Zapata? Pitanje i za vas ostale - koliko ste ovde Celt, Cara, Moju itd. a koliko rl ljudi? Ovo nije bezazleno pitanje uopšte, jer svako od nas, svaki čovek, u životu, imamo masku koju nosimo pred ljudima i to, zapravo, nismo mi kompletni jer - imamo i gomilu tajni, stvari kojih se stidimo itd. To naravno ne pokazujemo, zato medju ljudima u suštini i dolazi do nesporazuma, u najvećoj meri. Zato je jako teško tvrditi da nekoga "poznaješ", jer ko što kaže poslovica, treba prethodno pojesti tu zajedničku kilu soli.
Ovo je jako važno jer mi, koji prvenstveno ne poznajemo sebe, nismo baš sigurni koliko smo ovo ovde zaista mi a koliko je to nešto drugo (podsvesno, šta već), ulazimo u rasprave i sukobe sa ljudima koje ne poznajemo, ne vidimo i jedva da znamo bilo šta o njima - sve što imamo su pretpostavke i nekakvi izvedeni zaključci koji su naravno manjkavi, ili su uopšte netačni. Čudno je to sve jako, jer u rl sa ljudima koje ne poznaješ jedva da o bilo čemu razgovaraš, suzdržavaš se, kontrolišeš...A ovde tih kočnica uopšte nema.
I sad ako uzmemo ko drka sa duplima, do koje mere i zasto mozemo doci do zakljucka da ovde ima bas mega nubova. Opet kazem ni malo reprezentativno mesto za blejanje.
Treba Celte da pričaš sa sobom, naravno, to je jako poželjno - uzmeš neki problem ili plan i dogovaraš se sam sa sobom naglas, raščlanjuješ...To je jedna metoda, zadivljujuće korisna i dobra. Ili pišeš, to je još bolje - pisma sebi detetu, ljudima sa kojima si u konfliktu, planove...Jako dobar način da organizuješ i koncipiraš misli itd. Ali ne možemo sve sami, nažalost - nismo predvidjeni za to. Da, sve pomaže - i psiholog, i pop, i drugaru kad se izjadaš - izadje iz tebe, budeš u fazonu - eto, rekao sam, i više ti ne izgleda kao naročito velika muka. Pomisliš - ma da mu jebem mater, rešiću to, prošao sam kroz triput veća sranja. I ovde da kažeš ljudima bilo šta što te muči i tišti pomaže.
A kako voli Cara da se pokenja drugima po svemu od malog fudbala do automobila, ali kad krenu ljudi njega da drkaju odma je guzobolja jaka u njemu
Iživljavaš nekakvu energiju koju nisi u stanju drugačije da usmeriš. Da ne radiš to, svejedno bi morala negde da izadje, ti baš i nemaš kontrolu nad tim. Ili bi igrneao igrice tri sata, ili gledao pornhab tri sata, ili išao na rulet, gutao žutinu, tukao ženu...Nešto se nekada u životu potisnulo i sad hoće napolje, a nisi u stanju da to sam sagledaš, razumeš i oslobodiš. Zato idemo na terapiju, na koju ne idemo :) "Depresija" - de - pres. Nešto je potisnuto negde dole, nije prestalo da postoji. Kao što mesec ne prestane da postoji kad zadje za brdo, ili cigla ako je naguraš pod tepih - štrči, bode pči, smeta, zapinješ za nju...
Zamisli Celtora starinu i mene da se ovde svaki dan dva sata oko nečega apsolutno slažemo, na šta bi to ličilo.
Kolko vi analizirate bivstvovanje na fooorumu jebenom
Ovo je zadruga dvaesprvog veka.
Nemamo tik tok i insta, jer smo matori, pa blejimo ovde.
Ima taj momenat anonimnosti, sto daje neku draz, al isto bi bilo i poimence da se znamo, jer ogromnu vecinu nikad neces upoznati (shout out za najjacu viber grupu planete idemo niiiiis)