Hejt u desetercu - ne nužno epskom

  1. Da, legendarna defka, ovekovečena jedna takva veličina.

  2. Da joj dadne pet godina dana
    staru krpu i kesu dukata
    pa da ranom zorom jadikuje
    kad od baba nemase vremena
    nego sama za divanom osta
    za divanom krvavim dinarom
    taj se posa nece osladiti
    bapska govna i pisacke ljute
    pa i nekog dedu smezuranog
    to je njena muka svekolika
    prati pa i strugati morase
    kosmopolita mlada usedelica

  3. Put putuje Čaveze delija
    Vozom brzim, gvožđurijom ljutom
    Na leđa je džitru uprtijo
    Put belog se grada uputio
    Na VOSOVU polju velikome
    Gde mješinu u mrežu šutaju
    Da udari muku na veselje
    Kad je bio kod grada velikog
    Jedno momče na vrata zaglavi
    Te je šćelo glavu izgubiti
    Al besedi čaveze vojvodo
    Pomer der se ti nesrećno momče
    Ja ću tebi portu otvoriti
    No ti spremi sedamdeset kinti
    Da ja sendvič ljuti pazarujem
    A to momče beše deli-Žajke
    On isuče dvije novčanice
    Jedna Stevo, a druga Njegoše
    Uze Čavez te papirne novce
    Te otvori tu železnu portu
    Te iskoči Žajke naglavice
    I otiđe starome mesaru
    'rani svirca, pak šalji na vosku
    Srbija se umirit ne može

  4. Vakcinisan Melkior

    Osu se nebo noćno zvezdama,
    I Zvezda Crvena titulama
    Teglama silnim nema punjača,
    Samo jedno dete Melkiore
    I ono vitko mlado zaspalo
    Budi ga lepa Cara sestrica:
    „Ustani gore, ti Melkiore !
    Tegle ti silne prazne ostaše.“
    „Neka i, lepa Caro, ne mogu;
    Hotuli su me vakcinisali
    Stari Celte mi ruke držao
    Zapata me fajzerom trovao

  5. Vino pije Tilmo Zlatiborac,
    Vranca tuče, rakiju doljeva,
    Oko stola svakojake raje,
    U nedrima guja poigrava.
    Kad se Tilmo nakitio vina,
    poče pijan raju razgledati
    Krčmom hodi uzduž i popreko
    Dugo nije Ture izlagalo
    Lažljiva mu zinula guzica
    Mira duši šejtan mu ne daje
    Pusta mu je čadjava mehana
    U bjelome gradu sakrivena
    Krčmarica mlada Marijana
    Svakojake goste udomila
    Za sofru je tri ata zaklala
    Tri zaklala a dva oždrebila
    Placentom je goste naranila
    I debelim mesištem kobiljim,
    Bjela leba, kisele turšije
    Pred Tilma je rado pospremila
    Pa mu vako stade kazivati:
    “Zlatiborče sura orlušino,
    Ne goni mi goste po mehani,
    Ne dovodi pijane drugove
    Već ručavaj i kući pohodi
    Silan junak ovde će da sedne,
    Gost čestiti iz dalekih dvora,
    Na glavu je kalpak natuknuo,
    Ne bi li ga uštve prepoznale,
    Njegov mirni konak naružile,
    Zle glasine avlijom širile,
    Znam te kurvo, sitni pilićaru,
    Ti ćeš prvi na njega nasrnut,
    Ljubiti mu skute od brokata,
    Slatke laži glasno prosipljući,
    A zorom se u svet odvrgnuti,
    Kojekude oglas postaviti,
    Da se Tilmo takvijem junakom,
    Preko noći milo bratimio.”
    Pogleda je Tilmo razgaljeno,
    Pa joj vako ljuto odgovara,
    “Da bog da mi kosti istrulile,
    Ja odavde ne mičem ni pedlja,
    Dok mi njega ne pokažeš živa!”
    Zamisli se mlada Marijana,
    Ja li smije megdandžiju izdat,
    Ja li valja Zlatiborca srdit,
    Čelo gori, obrazi joj rude,
    Znade ona da bez Tilma kletog,
    Neće biti slanoga sudžuka,
    Nit pršuta suvijeg planinskog,
    Čime rani goste i svatove.
    Veli zato njemu Marijana:
    “Čast položi, ruku mi ispruži,
    Da ga nećeš silom bratimiti,
    Žalim mlada krepaću od blama,
    Robin ime, od Persija rodom,
    Iz gospodske kuće Van-Persija,
    Preko stola upravo ti sedi,
    Pod kalpakom brk mu zaigrao”
    Dade lako Tilmo obećanje,
    Dade lako k’o mletačka kurva,
    Čim pohodi Robin na počinak,
    Ne odole Zlatiborac pjani,
    Ne odole, pojuri za njime,
    Da ga sledi do odaja tamnih.
    Stiže Tilmo junaku pred soblje,
    A njegove tik uz rame behu,
    Jedan duvar dva sveta razdvaja,
    Prvi slavan, drugi slavoljuban.
    Učine se Zlatiborcu milo,
    Da predstavi sebe megdandžiji,
    Pogled baci krišom na Robina,
    Ote mu se širok osmeh beli,
    Pod dolamom nabrekla kurčina,
    Prevari se Robin junačina,
    Prevari se, ujede ga guja,
    Uzvrati mu pogled poprijeko,
    Klimnu bradom Tilmo megdandžiji,
    Pa on leže u odaje bjele,
    Beogradske čadjave mehane,
    Otopli mu oko srca beše,
    Pijan poče sanak zasnevati,
    Snevati i rukobluditi.
    Stade Robin pred vratima muklo,
    Klimnu bradom da budalu smiri,
    U odaje svoje mirno zadje,
    Učini se njemu Zlatiborac,
    Kao kakav ljuti muželožnik
    U jastuk on uze plakati,
    Gorke suze gromko proljevati.
    Od straha je bolan osedio.

  6. Hahah, bravo, Filip Višnjić ponosio bi se

  7. Hahaha koliko je ovaj jebac genijalna glava

  8. Oprastam ti zlatiborac zore-gusle.mp3

    Odlicna pjesna Vlado

  9. Beli golub mi na ruku sleće
    Nikad ga Melkor izdati neće

    Sve dok se sunce po nebu kreće
    Nikad ga Melkor izdati neće

    I kad na meni naraste cveće
    Ni tad ga Melkor izdati neće

  10. Melke jesi mi ti poslao neki vudu? Tek što sam kliknuo da pošaljem ovo sranje, uhvatio me grč u nozi, oplakah umalo. Nije hrišćanski vudu bacati.

  11. Nisam brt, mogu ti poslati teglu jednu da se mažeš, leči sve.

  12. Melkov čudotvorni džem

  13. Koliko je bolilo, pristao bi i da sipaš izravno s izvora, samo da pomogne. Nisam duži grč imao u životu.

  14. Daj adresu u inbox i šalje brat Melxelenciju brzom poštom, etiketa pečat sve, nema laži nema prevare.

  15. Melkemičar proizvodi - Svršeno je s boli.

  16. Da nije bilo Melkovog džema, ovaj džem ne bi bio danas na mom stolu.

  17. Hahahaha zaredali ste par postova, iskido sam se

Rekli o sajtu

Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.

Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.