Bila sam osoba koja je volela sve živo i mrtvo. Baš sve. Bezuslovno. Mnogo sam išamarana životom. Jednom prilikom sam bila u stanju da umrem za nekog/u. Onda mi je jedan prijatelj postavio kratko pitanje - koliko ljudi je spremno da umre za tebe?
Da ti umireš sada ko bi ti dao život, osim možda majke? možda ... Vrlo je precizan i surov bio.
0.
Ne zato što nisam toga vredna, već zato što su sebi svi na prvom mestu. Majke prodaju decu. Očevi ubijaju sinove. Deca tlače i likvidiraju roditelje. Radi svog ličnog spasa. Radi svog dupeta, kože, života, čak i zbog nižih pobuda, kao što su pare. Da volim nekog ko bi me recimo da gorim umesto vodom polio benzinom? U svetu u kome se ne trpe dva molekula istog elementa?
Hvala, NE.
Definitivno podrzavam ideju pisanja definicija podrske avvl
Tiletova jedina greska je sto nije pobio gamad pre svoje smrti. Ta gamad dodje na vlast i razjeba onakvu drzavu i sad nikle banana republike iz groba velike Juge
To jeste uspešna taktika, a realno je ubijao i prijatelje i neprijatelje i za života je držao krug ljudi koji je držao tu neku stabilnost te ideologije ali da je on na čelu. Tako da, ne pomaže nama ni Isus da siđe sa neba, ni Če Gevara da ustane iz groba. Nestvarno je kako je uopšte i postojala ta zemlja sa ove tačke gledišta kad vidiš na šta nam liči društvo. Nestvarno je da jedan Bošnjo što sluša Gari garo i vozi golfa dvojku na zejtin ima aerodrom Željavu, jedan od najvećih podzemnih u Evropi u to doba. Da Srbenda kome je sloga misaona imenica ima širom države kolektive sa nazivom Sloga.
Au brt
Pa jes
Nikom pičke nisam dala,
Sačuvah je za maršala.
Ali kurca postah sita
otkad oženih druga tita
Htele je jovanka još
al je niko neće,
Otišao tito odneo i cveće
Za jovanku broz nema kurca više,
Oa kad tita s cvećem sahraniše
A od kada je tito u kući cveća,
Svima nam je stigla tuga u nesreća
Ostali su sloba, tuđman i alija,
Otišao je tito s njim i jugoslavija.
Trebao je narod da im kičmu ispresavija
Kad se gleda hag za šešelja se navija
Kad moje uši čuju muziku na struju,
Ko nesluša pesmu slušaće oluju
Kao mlađi redovno sam gledo crnog gruju
Budi tiša kurvo komšije te čuju
Srbe lako prepoznaš mnogo često psuju
Mi imamo pericu, bosanci hasu i muju
Otvorili azil a kučiće truju
Svi što im smrde noge neka se obuju
U beloj kući i kremlju sudbine se kuju
Voleo sam pivo, sad više volim vuju
Od sudara s pesnicom arkade se naduju
Moraće u montaži da klip preoblikuju
Trenutak u kom pjesma prelazi u nadrealizam i psihodeliju.
Da, da. Svi kukaju joj Jugu nam uništi nacionalizam, a Alija, Tuđman i Sloba svi bivše komunjare.
Pa nisu je rušili Šešelji i Tompsoni, msm bili su oni izvođači radova, ali na niskom nivou, a u vrhu bila sve gospoda što se klela u bratstvo i jedinstvo do juče.
Ko nas samo zavadi...
Ma kakva ljubav. Ne postoji ljubav. Samo ravnodušnost. Meni najodvratniji CINIZAM. Sebičnost. Ili uzajamna korist. Mržnja vlada svetom. Ja mrzim otvoreno, cinik mrzi uglađeno. Većina ljudi su to drugo. Ne verujem da se uništava, naprotiv, sve je više ima. Nije svaka mržnja usmerena ka sebi, većina njih zapravo i nije, mrze se drugi i ne nužno ali uglavnom njihovi kvaliteti. Mržnja je pored straha jedno od primarnih osećanja. Ljubav je izmišljena, istinski izmišljena. To je samo osećaj kratkotrajne prijatnosti po pitanju nečega ili nekoga, kad ti se čini E mogo bi ovako zauvek ... ne, ne bi. Prokletoj ljudskoj prirodi dosadi sve... A mržnja goni ljude na različite akcije... Kada mrze ljudi su slobodni, ustvari u svom prirodnom stanju jer svi su sebični i kao individue u drugome i najbližem do sebe vide neprijatelja, rivala, protivnika, šta god. To je istina. Jbt aj mrzim ta sranja ali Eva je sjebala Adama. I on bi nju, o kako ne bi ... Znači zarad ličnog zadovoljstva, zdravlja, napretka ma koje vrste zgaziće te. Svako. Ali baš svako. Isključivi su junaci iz filmova, bajki, naših epskih pesama i slično.
Mržnja jeste nemoć ali je daleko jača od ljubavi. Baš zato što je negativno osećanje. Ne mora biti autodestruktivna, ko ume da je kontroliše zdravo može čak da ima i korist od nje. Ne znam da li se baš razumemo. Jedno je mržnja, u nju je uključena strast. A drugo je prezir. Mržnja je podložna promeni, prezir je konstantan. U proseku svaki čovek mrzi duplo više nego što bi ikada mogao voleti.