
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
Као клинац сам хороре гледао преко касета, јер је жанр у то времем био прилично мртав биоскопски а после сам истражио, и генерално. И онда је уследио удар:
http://www.lonelyreviewer.com/wp-content/uploads/2010/03/scream.jpg
Добро се сећам како смо се сви одушевили (ја и остали које сам натерао да се одушеве) најпре трејлером, па после и филмом. Стварно је представљао освежење, преокрети, квлтни негативац/негативци, све је било најбоље могуће.
Уједно и преокрет у моди, филм је постао окидач и за сам серијал, али и гомилу мање-више килавих сличних остварења Знам-да-сте-гледали-Урбане-легенде-прошлог-лета и то је после сморило, али први "Врисак" је трве.
Zanima me vaše mišljenje o ovom filmu
http://www.imdb.com/title/tt1156398/
Мнооого говњив филм. Једина добра ствар у филму је зајебант Вуди.
To je i moje mišljenje, Henri, ali mi nije jasno zašzo kritičari daju tako dobre ocene.
Мени је Зомбиленд готиван. Јебемлига, не посматрам га као хорор, него као комеНдију. Опушта.
To si dobro rekao, Džimi. Kontam da je smišljen kao "komedija sa zombijima", ali ja sam gledao sa mišljenjem da gledam horor, i skenjao se.
Aли смрт Билија Мареја у филму је јебени епик вин, морате да признате. :)
Da, da, car glumi sam sebe i zagine, lolo :)
http://www.youtube.com/watch?v=tFH3W2-9nZ8
Притискајте 6. лолол, који епик моменат
Претходни коментар о "Вриску" ме је нагнао да се подсетим тих биоскопских година и сетим се још једног филма, вршњака поменутог:
http://www.imdb.com/title/tt0116365/
Иако је биоскопска сала прилично велика, број посетилаца је био мизеран, и мислим да је граница била 10-12 људи да би се пројекција одржала. Елем, ваш приповедач није долазио у питање у то време, и седео сам увек у последњем, горњем реду, где бих главу наслонио на зид и уживао, тачно се знало где седим. Приликом гледања овог остварења, у сабласно празном биоскопу, трнуо сам од страха, нарочито у почетној секвенци, кад се приказа појављује по зидовима. Ја сам триповао да ће ме шчепати онако наслоњеног на биоскопски зид и уопште, био сам на опрезу током читавог филма, јер, никад се не зна у тим годинама, зар не?
http://images4.fanpop.com/image/photos/16600000/Stills-the-frighteners-16621758-512-384.jpg
Ala, Henri, ladno te nije mrzelo da nađeš video, svaka ti čast :)!
Ajoj, The Frighteners, klasik :)))
Био филм у кинотеци прошле године, не сјећам се који мјесец. Нисам имао 100 динара, која сам шворцина био. Јебига
Јебени Мартирс... Други део филма (и цела та тема) ме много подсећа на оног деду у Јасеновцу што је рекао усташи који га је касапио нешто у фазону "само ти, дете, ради свој посао", и скроз смирено чекао. Оџачар на крају испиздео скроз због тога. Не могу никако да се сетим како се звао.
Ajoj, GM, s neba pa u rebra.....dobro poređenje... :[
Мислиш на нешто из филма или на деду? Вукашин се звао, ако на њега мислиш.
Да, на њега.
Не знам колико истине има у тој причи, пошто је скроз... не знам ни како бих је описао. Али многе из тог периода су ми деловале нереално, па се испоставило да су тачне.
Не знам да л' је неко мећ'о.
http://www.youtube.com/watch?v=lSy7DldFdUI
Svaka čast, Marvellous.
Najjače od svega je što sam prvo gledao film u kom ta glumica igra neku nafuranu glupaču, pomislih "očajno glumi ova", i onda ovaj film nekoliko dana kasnije. Ja bih joj dao oskara.
Видим да је била расправа о поенти хорора, да се надовежем:
Хорор значи ужас, као што смо закључили, и свако ко иде у биоскоп да гледа "хорор филм" очекује да буде ужаснут, уплашен, или само задовољен у неким случајевима. Међутим, мислим да за почетак, не треба да судимо о филму по жанру којем припада, већ да га посматрамо као целину за себе. То је мало стремљење крајностима, као када би сваки који нас насмеје сврстали у комедије, на пример. Долази касније до сукоба очекивања и доживљеног - па до реакција типа "ово је потпуно срање, ви сте сви болесни што уживате у овоме". Жанр не треба да преприча радњу филма - када би систем тако функционисао, сви филмови би били готово исти. Категорија којој филм припада треба само да нам најави да ли у наредних сат и по хоћеш или нећеш гледати неког Ди Ленија како пичкопати. Све остало зависи од особе до особе, из простог разлога што велики део посматране уметности стварамо у сопственим главама - бар ја тако мислим. Кључно је да не можемо да осуђујумо филм зато што се не уклапа у неки шаблон који смо осмислили за сваки жанр.
Да не одем у оф у потпуности - ја бих љубитељима ужаса препоручио (можда је већ поменут) "четрдесет дана Содоме" од Пјера Паола Пасолинија.
objasnio...