Pojava koja se pojavljuje skoro svakodnevno u svakakvim sitaucijama u normalnom životu.
Naime, pričanje priče koja nije toliko uzbidljiva kao finale Zvezda Granda i iščekivanje imena izbačenog od strane Saše Popovića, ali je ta priča isto toliko zanimljiva kao popednevna emisija na RTS2, možeš da je gledaš ako se zagledaš - možeš da je slušaš ako se udubiš u priču.
Recimo. Bleja. Sediš sa ortacima. Pričate. Odjednom bane smor i u vaše društvo. Dominacija smora. Setio si neke interesantne pričice koju bi mogao da ispričaš drugarima da bi ubio novonastali smor. E, sad. Koliko god dugo da pričaš, kad - tad, svi će se udubiti u priču i pažljivo početi da je slušaju. Nemaš srca da iskreno završiš priču sa istinitim krajem da ne bi razočarao auditorijum, već ćeš početi da ubacuješ nebulozne i neistinite priče da bi cela bajka bila što više zanimljivija i zaintrigirajuća.
Nikad Mi Nije Smor Lik: Jaoj, ljudi, kako vi smarate. Što ćutite celo veče? Ajde bacite neku priču. Dajte neke bahanalije da pravimo.
Uvek Mi Je Smor Lik: Ma puši kurac. Izađi napolje.
Uvek Sam Za Akciju Lik: Imam ideju! Ajmo do grada i plašimo babe i da pevamo pesme, A? Uraaa! Mogli bi.
Nikad Mi Nije Smor Lik: Može, može. Aj da ponesemo i kokice i vops, a?
Uvek Mi Je Smor Lik: Odjebite. Smarate.
Uvek Imam Neku Priču Lik: Ma ne lupajte. Sedimo ovde i to je to. Ne bacamo đir večeras. Znate šta mi se sinoć desilo? Dolazim kući, beše pola tri, gladan kao vuk. Ulazim i kujnu. Otvaram frižider. Uzimam neki has, čisto da zavaram glad. Kad samo čujem BUM, BUM, BUM!
Svi u glas: Iiiiii?
Uvek Imam Neku Priču Lik: I komšija sa sedmog kuca na vrata. Ja otvaram. Fazon traži neke alate za mašinu, sjebala mu se. Ja mu dam i zatvorim vrata. (To je to što se u stvari desilo, ništa više).
Svi u glas: I šta se onda desilo?
Uvek Imam Neku Priču Lik: I, brate, opet neko zazvoni. Ja pomislio komšija nešto zaboravio. Kad ono, imam šta da vidim. MARIO BALOTELI!
Svi u glas: Ne seriiiii!? Šta će Baloteli kod tebe, leba ti?
Uvek Imam Neku Priču Lik: Slušaj! Ja bacim italijanski. Dobar dan - dobar dan. Šta ćete vi ovde? Tako i tako. Ostavi mi neku kesu, seo u mečku i ćaola, brate.
Svi u glas: Nemoj da pričaš! Lažeš nas?
Uvek Imam Neku Priču Lik: Da, bre. A slušaj tek ovo. Otvaram kesu. Kad ono imam šta da vidim. Dres od Mančester Sitija. Nove Merkurijal kopačke i tucu od po sto evra.
Svi u glas: Jesteeee?
Uvek Imam Neku Priču Lik: Ma daaaa! I ja ništa. Zapalio pljugu, obukao dres i kopačke, izašao napolje i svi ovacije. Moldavke samo naviru. Ne biste mi verovali! Pojebao sam to veče njih deset!
Svi u glas: Au, brate. Pa ti nisi normalan.
