O, kako ih samo prezirem.
Spucali su četrdeset i nešto godina u dupe, zašli debelo u srednje godine a maniri i bonton su za njih i dalje samo dve strane, eventualno francuske reči o čijem značenju nikada i nisu nešto preterano razmišljali. To vam je taj tip ljudi što se vode premisom da su s tobom ovaca čuvali i rujnoga vina pili pa se sad krajnje nonšalantno i opušteno ophode prema tebi, zanemarujući pritom u potpunosti i onaj minimum pristojnosti koju civilizovano društvo i učestvovanje u njemu samo po sebi nalaže.
U redu, ti si mlad čovek koji svakako i nije navikao da mu neko persira pa stoga na tome i ne insistira. Verovatno si prvi nagoveštaj persiranja upućenog k tebi primetio kod jednog klinca iz ulaza, kada ti je tako zabrađenom i čekinjavom nazvao "Dobar dan", bilo iz straha ili poštovanja, ili čak kombinacije ta dva. Taj isti klinac, upola mlađi od tebe, je makar toliko dobrog odgoja i kulture da zna da je red da se bude pristojan prema nekome duplo starijem od sebe i da se toj osobi iskaže dužno poštovanje, makar samo zbog godina te osobe. I ti si, mladi čoveče, takođe već vrlo umešan u plemenitoj veštini persiranja seniora.
Pa šta reći onda za ove prostake? Zar poštovanje ne ide u oba smera? Pa zamislite samo tu matoru drtinu, kad ga već tako moram nazvati, socijalno i temporalno indisponiranu, kako vas poslužuje u kafiću recimo, ili kako vas "umoljava" da pre ulaska u supermarket svoje kese ostavite u ormarićima na ulazu. "Reci druže"?! Šta da ti to kažem, druže? Možeš ćale da mi budeš, kromanjoncu jedan nekulturni, nisam ti ja jaran iz kladionice pa da se šopamo kolokvijalizmima i drugarizmima. Gde je dobar dan, gde je izvolite?
"Alo, ne možeš unositi kese s'vana"?! Molim? Nije "alo" nego "oprostite, gospodine", trogloditu necivilizovani! Pa jebemmumater, šta se to, dođavola, desilo sa drugim licem množine i njegovom upotrebom u civilizovanom razgovoru?
Šta se to desilo i kuda se to dao civilizovan razgovor?
