Ima sve potrebne kvalitete, ali mu opet fali ono nešto. Neka nit koja bi mu omogućila da sve pozitivne osobine pretvori u konkretno djelo. Iako se čini da su sve kockice savršeno posložone, jednostavno ne ide. Poput diplomiranog pravnika koji govori tri svetska jezika, ima sertifikate raznih univerziteta i organizacija, osposobljen za napredno korišćenje računara, poseduje zavidan IQ, retoričke sposobnosti i ima stav. No jednostavno nema sreće u pronalaženju posla.
Poput fudbalera koji se nalazi u dobroj kondiciji, agilan je, brz i okretan; igra timsku igru i redovan je na treningu. Što je najvažnije - ima srce, i ostavlja ga na terenu. No opet ne može da pređe u višu ligu. Da li je u pitanju manjak interesovanja skauta ili neka viša sila, ne znam. No činjenica je da njegov talenat propada.
Ili poput rasnog mladića, visokog, zgodnog, načitanog, fizički spremnog i psihički sazrelog, koji opet, pogađate - ne jebe. Da li je problem u njemu ili okolini, niko ne zna. Možda je neiskusan u muvanju, možda se boji jer je iskompleksiran, možda je aseksualan (ŠKK?!)... Činjenica je da ne jebe, iako poseduje sve kvalitete da adekvatno obavi tu kompleksnu radnju.
Možda ponekad treba imati više sreće nego pameti i iskustva, ili se čini da je novac zajednički imenilac trojici naših junoša?! Jebiga, nikada ne treba gubiti nadu.
I kao što je Kizo premudri jednom rekao: ''Ne tražite savete od nas. Mi svi jebemo, ali ne jebemo.''
Izraz oduševljenja.
Prvi put izgovoren od strane komentatora NBA utakmica.
"Ne jebe lep nego uporan" lik: "Fala kurcu, čekao sam je 3 meseca i najzad ga je sinoć stavila u usta! Mogu ti reći da je mala prirodni talenat za pušengiju!"
Iskreni drug: "Bum šaka laka! Čestitam matori!"
Epitet za osobu koja ima teško poremećen ukus za erotiku, shvatanje lepog, kao i toliko niske kriterijume po tom pitanju da se i poštovaoci teorije "ko bira kurcu svira" krste i desnom i levom. Osim ako nije zaista odležala pokoju deceniju robije i u međuvremenu nepovratno podilejisala.
-Vidi je. Vidi je samo...
-Da da, pogledaj te noge, majko mila kako bih je raš...
-Ma ne nju bre, ovu pored. Uff gledaj tu glavu, kako bih joj se trljao uz tu ćelu, a tek drške kakve su joj, mala je komplet lepinjica matori...
-Dideš u kurac bolesniku jebeni! Jesu te iz jebenog zatvora pustili, ogadi mi i život i lepinje i sve u pičku materinu!
Svojevrsni omaž majke prirode švalerima. Nemogućnost prenošenja švalerski determinisanog hromozoma, usled nedostatka muškog potomka.
-Smiljo, bude li i ovo peto žensko, izuću te iz opanaka, časti mi!
-Ćuti, grom te spalio, samo nek je živo i zdravo, ne huli!
-Ma, nek je ono živo i zdravo, al' nek' piša stojeći!
-E, da si manje sojke jurio po sokacima, mog'o bi i da se nadaš nasledniku, zna se ko pravi žensku decu!
Drug s kolima, koga u normalnim okolnostima svi kuliraju.
- 'De si, Predraže, mali vraže, šta ima!?
Evo, nešto imam problema sa nekom diferencijalnom jednačinom i ne znam da li se primenjuje Bernulijev metod, pa zbog toga...
- Ma, jebeš to, nego je l' imaš još onaj C5, je l' ti daje matori da voziš?
Imam, ali ne znam, ima da radim oko...
- Pusti to u kurac, idemo večeras da prošetamo kera, ima da pocepamo neke seljančice iz "Studenjaka", ja ću onu plavu sisatu, ti klepetaj ćoravu drugaricu!
Pa, ne znam baš...
- Zvaću te da ti kažem kad da dođeš po mene!
Ne radi se ovdje o velikim gradovima, gdje se zna kakav takav red tj. pješaci znaju da budu stoka neopjevana pa nit' vide, nit' hoće da vide. Jedan turio one džidže uuvo, drugi gleda kakvo je vrijeme, baba zinula u ceker, onaj drka ajfon...Svako fura svoj fazon. Tada i vozači malo više paze na crveno, osim tatinih i maminih žgadijaša. Bato, u malim gradićima, varošima, kasabicama, gdje imaš dvije, eventualno četiri zebre u tragovima, gdje semafor čeka odobrenje za urbanističku saglasnost od 1973., zna se red! Prednost ima baja u askoni, ili golfu. Zato i jeste baja, a ti sirotinja, jer pješačiš. U malim gradićima se uči pravilo gledanja lijevo-desno prije nego što pređeš ulicu dok se ne oženiš, a i onda te ćaća ponekad opomene, jer, tako je poginuo taj i taj. Ipak, diskaveri, nacionalna geografija, ponekad i domaće televizije, uče motorizovanu malograđanštinu da ponekad stanu na pješačkom prelazu, da puste pješake.... Nuspojava je tragikomična. Dok ljomber u askoni, lijevim laktom maltene izbačenim u drugu traku kroz pendžer, polako staje, uz škripu dotrajalih kočnica i smrad lože iz auspuha, on, skidajući kineske rejbanovke, lovi tvoj pogled, tražeći zahvalnost za to što je stao, što te nije zgazio. Ti, jadan, pogleda uhvaćenog buljavim očima krezavog vozača, cimaš glavom, staloženo, u znak poštovanja, respekta, užurbano prelaziš na drugu stranu uz "Jebem te živote"!
- Moraću da sebi nabavim jedan rejban za prelaske ulica, pa nek je i za pet evra.
Verovatno najgenijalnija prozivka koje možete uputiti na račun ponosnog vlasnika jedne tetovaže u pokušaju. Sarkastično-cinični komentar na nešto što je verovatno epski zamišljeno ali je u realnosti ispalo "malo drugačije". Konačno, aluzija koja će gorepomenutog idiota zagarantovano dovesti do ludila. Ili vas do batina, nebitno je. Ipak, postoje neke kategorije koje vrede tog rizika a ova je, bez sumnje, jedna od njih.
Jer, kako izdržati a ne prokomentarisati nešto što pre liči na jebenu fleku od mastila, alergijsku reakciju na "Šokatu" ili krvni podliv nego li na "zmaja koji donosi sreću", "moje inicijale na Vilinskom jeziku" ili nešto slično na tu foru! Tribal, brate? Pre izgleda k'o da te je neka rava izgrebala po leđima, dizvineš...A to bi, kao, trebalo da bude Isus na Raspeću? Eh, da može, sad bi se garant okretao u grobu to da vidi...
I šta će ti uopšte taj japanski simbol sreće?! Ionako već izgleda k'o da te je ptica posrala...
E sad, da l' ti nisi imao dovoljno para pa si otišao kod nekog priučenog gancija/narkića koji te je, onako polu-navaren, drhtavom rukom unakazio za vjek vjekova ili te je, pak, neki pro tetovirao ali si se ti, usran od strah, previše mrdao - VOZEĆI JEBENI BICIKL! - nije od preterane važnosti za nastavak ove tužne istorije. Kako ćeš na ulicu sa tim govnetom na sebi, s druge strane, predstavlja problem lične vrste koji se možda još jedino laserom dâ ispraviti. Doduše sa tvojom srećom, eventualna dorada ili kamufliranje pomenute škrabotine, verovatno bi završile samoubistvom tvoje jadne majke...
- 'Sti čuo za sapun, brate?
- Što?
- Imaš tu nešto prljavo...
- A tooo...To mi tetovaža, brate. Kul je, a?
- Ma, do jaaaja je...
- Rek'o mi tatoo majstor da je najbolje za početak nešto manje, 'naš, da vidim prvo kako će izgledati...
- Kapiram, kapiram...Samo, šta je to?
- Kako "šta je", tebra? Pa, dva serafima na krstu koji krvari, ispod je srpski narod koji Isus blagosilja, a ako malo bolje pogledaš tu su i moji inicijali na mandarinskom...
- A ti ako malo bolje pogledaš, brate, videćeš da si dao 100 evra na veliku mrlju od mastila, idiote jedan retardirani!
Pokušaj roditelja da ublaže “utisak” zbog loše ocene, koju je njihovo dete dobilo na kontrolnom u školi, ili da kod istog izazove grižu savesti zbog loše ocene.
1)
Dete:”Dobio sam 2 na kontrolnom iz fizike.”
Roditelj:”A šta je dobio Marko, Miloš... šta je dobila Jasmina? ” (svi nabrojani – viđeni za avgust)
Dete:”Neko keca neko dvojku.”
Roditelj:”Uh, pa baš su vam težak kontrolni dali. ”2)
Dete:”Dobio sam 4 na kontrolnom iz matematike.”
Roditelj:” A šta su dobili ostali? Šta je dobio Nemanja, a šta Maja, Milica… (nabroji sve “vukovce”).”
Dete:”Petice, al’ to su sve štreberi.”
Roditelj:”Da je sreće pa na njih da se ugledaš!”
Ironična konstatacija na tragično retardiranu ideju sagovornika koji svojim izlivima mozga preti ljudskom bitisanju.
- Nešto razmišljam...
- Zar umeš?
- Ne prekidaj me, rekoh, kad ovako razmišljam, da su ovi doktori pametni, pa da provale neku spiku kako bukake čisti lice od bubuljica ili kako od pola šolje semena rastu sise ili guzovi, ove cure bi počele da traže kite ko šiptari nezavisnosti. Dobro nama, dobro njima. Pa čuj.
- Lakše Tesla, mogli bi Ameri da te ukradu.
Nedefinisana i pomalo mistifikovana kategorija. Na određeni način svakako predstavlja apgrejd onog “običnog” sastanka, ali šta tačno pod tim podrazumeva teško je statistički utvrditi. Tako na primer, može simbolizovati tršenje ljubavnice/sekretarice u nekom ( malo čistijem ) motelu/klozetu, zatim jedno konspirativno opijanje sa drugarima u kafani ili, pak, celodnevni paket pecanja na reci uz roštiljanje i oveću gajbu pivčuge...mada se, doduše u neobično retkim prilikama, može interpretirati i kao PRAVI sastanak. Bitno da je mobilni telefon ugašen a ostatak sveta obavešten “da ga se ne uznemirava”. Tako je, naime, bolje za sve...
- Pa, gde si ti do sad, svinjo muška...!
- Jao, pusti me, ‘leba ti, nije mi ni do čega...
- Ma, zar se sada dolazi kući, je li, crni Mihajlo?!
- Aman, ženska glavo, ceo dan jurim po nekim sastancima, ne znam više ‘de treba da id...
- Sastančio gospodin, znači?! More, znam ja te tvoje „sastanke” vrlo dobro i mogla bih ovi‘ dana da posetim koji i polijem ga živom sodom, ščuo!?
Zlatno pravilo za svakog prizetka. Za slučaj da njena braća odluče da ispune predbračni ugovor i pošalju nesrećnika svojim putem sa par šavova. Bežanija mora da bude brza i efikasna.
- Desi Džoni, čuo sam oženio si se a?
- Da bre, evo ima tri meseca skoro.
- Opa! Čestitam. Nego, čuo sam i da živite kod njenih?
- Pa da, znaš, imaju ogromnu kućerinu, široko brate. A i super su, podržavaju nas u svemu.
- Mhm, da, samo ti sinak drži kofer za vratima i sto evra u džepu uvek. Za svaki slučaj. Ima tri brata, ako oni dohvate po proštak što si joj rekao da tvoja keva bolje mota sarmu. Bolje da budeš brz, veoma brz.
Rakiještina. Alkoholno piće maksimalne procentualnosti, čija formula predstavlja najčuvaniju tajnu njenih izumitelja.
Poreklo praškovače je usko povezano sa kvalitetom, a kvalitet sa cenom. Smatra se da predstavlja koheziju raznih alkoholnih derivata. Spravlja se krajnje jednostavno, praškastu smešu tvorcima poznatu ubaciti u flašu od dva litra i dobro protresti. Na osnovu metode pravljenja i odokativne procene njenog sastava je dobila naziv. Legenda o nastanku ove pučke tekućine govori da je nastala za vreme rata u krajnjoj oskudici sredstava za omamljivanje kako ranjenika tako i boraca. Oštrog mirisa, teškog ukusa i karakteristične belosive boje, neretko se koristi i kao kao dezinfekciono sredstvo za lakše posekotine, opekotine, staklene površine i sl. Karakteristično je za istu i privremeno uništavanje motoričkih i glasovnih funkcija. Ekstremnija verzija čarlsovače, iako su veoma slične, dok od čarlse ne vidite, od praškovače progledate, na prste. Lako pronalažljiva u svim gore snabdevenim diskontima pića.
- Šta misliš bijemo neku gajbu večeras?
- Nemam prebijene.
- Radža? Skrpimo nešto dodemo do Boleta Trovača.
- Sti lud čoveče?
- Što?
- Šta misliš što ga zovu Bole Trovač?
- Veze nemam.
- Prodaje onu praškovaču raspalu, trne nožni prsti od govana. Jebo krokodila šta je ono. Otrovao neke klince pre par godina. Pre bih eksencije pio. Čibe budalo.
- Ja odoh, ko te jebe.
- Ajd' eto i mene.
Life is beautiful. Al' u kurcu. Uvijek ti nešto fali, nešto želiš, a nemaš. Imate onaj osjećaj kao kad štreber dobije devetku, a nema popravnog ispita. Ili kao nepoznata pornićarka nakon objavljenog filma, zato što joj se ne vidi dojkara u pozi dok blajva stožinu od nekog kosijanera. Želili bi da je drugačije, ali ne ide vam.
U tim trenucima psihodelije, kada izgleda kao da ste ušli u neki ćorsokak u ulicama Bronksa dok za vama ide četa kineskih mafijaša i šurnes krvoločnih pasa, potrebno je imati smirenu glavu k'o majstor joge. Potrebno je odlučno stati ispred problema u maniru Vilijama Volasa kada je uzeo sudbinu Škotske u svoje ruke i od Britanaca napravio hranu za gladne lešinare. Ako se zbuniš i ne znaš ko si, pogledaj u ličnu kartu, ona tvoje ime nosi. To što u njoj vidiš možda izgleda kao leptir, ali zapamti da i leptir može prouzrokovati oluju. Kad su Jamajčani mogli osnovati svoj bob tim i učiniti da ih cijeli svijet gleda kao heroje, baš kao što jedra seljančica promatra bobana i divi se njegovoj ekselenciji dok iz njene usne duplje izlaze vapaji: „Oplodi me“, tako i ti možeš da ispuniš svoj san, bilo da je to straobalno arčenje Tajre Benks ili šetnja ulicama Pariza sa svojim partnerom, da ne kažem jebačem, ako si žensko ili neki treći vid satisfakcije.
Samo budi svoj. Naravno, ne očukuj da taj ispunjeni san bude igranje za neki od velikih evropskih klubova. Zadavolji se sa Benfikom iz Malešića, jebiga. Život je nekad siv, a nekad žut. Zasigurno postoji ta ljepša strana života. Ako ne na ovoj, onda je na drugoj strani jastuka.
Boginja, mit i san cele škole na koju bi svi rado potrošili prvi kondom dobijen u osmom osnovne na predavanju o seksu. Ne mora da bude nešto posebno lepa, jer mali su standardi bubuljičavog, nevinog, deformisanog pubertetlije kome jednokratni žilet traje pola godine. Kada ona prodje kroz školski hodnik u stilu super modela nastaje muk, zatim dobacivanje hrabrijih, kao kad mlada tigrica prodje pored čopora pavijana. Većina njih bi vadila zdrav zub na živo za pet minuta sa njom. Sve ona to zna, njoj to imponuje i ona jednostano uživa u izazivanju klošarije koja u proseku pomisli na seks svake dve sekunde. Slično je i u drugim školama, i oni su ista žgadija, ali ništa ne može da se poredi sa jednim časom mlade profesorice kod metaloglodara/autolimara i ostalih nižih tehničkih smerova.
Ulazi u razred, svi je već odmeravaju u novoj, jebozovnoj, uskoj bež suknjici i pozamašnim dekolteom. Svaki njen potez se prati i odmerava, samo u zadnjim klupama spavaju, jebe im se da je ušla i Džena. Ispred njih su već svi zabalili, vade majmuna i bacaju ga kad se profesorica okrene prema tabli. U sredini je većina koja gleda i ne trepće, zamišlja dotičnu u ketvumen odelu kako ih bičuje i gazi preko njih u visokim štiklama. Skroz napred su štreberčići i romantičari. Oni jedini i komuniciraju sa njom, postavljaju pitanja i javljaju se kad treba tabla da se obriše. Na kraju će svu konverzaciju sa njom zapisati u svoj dnevnik.
Neki su sebi zacrtali cilj, jebaće je kad tad. Za pet dina kad budu svoji ljudi ona će i dalje biti prepička. Mnogo je vode iz vodokotlića potrošeno na nju, mnogo vlažnih snova, mnogo legendi o njoj, njenim tršiteljima i njenom znanju u krevetu. Većini i danas zaigra srce kad neko spomene profesoricu iz srednje škole jer je ona bila i ostala najbolja pička u tehničkoj a mnogima i prva ljubav, naravno neuzvraćena.
Inspisirisan ovim defkama moja malenkost je odlučila da nastavi serijal.
Mapa dust2. Naš junak je teror. Tek je ušao u igru, nema ni fejsa ni spejsa. Kupuje pancir, flešku i planira da se prilepi uz par boljih igrača i možda ga usere pa im ukrade neki frag ili pokupi pušku. Ali avaj, ispade mu pljuga i brzo se saginje da je pokupi da ne progori novi persijski tepih.
Diže glavu i ima šta da vidi. Saigrači su otišli, uglavnom na kratko A, ostao je samo on i leš saigrača. Leš ??? Opa snajper, hteo je lola da roka pandure preko mida, ali ga je ljudina skinuo kao brdjanin ukrajinku. Uzima snajper i odlazi na dugo A kod vrata.
Bomb has been planted, ali tu su samo 3 igrača i naš junak daleko od bombinga. Mora im pomoći. Ulazi na vrata i sasvim mahinalno pogleda levo i vidi štekaru. Zažmurio je cimnuo mišem i opalio snajperom bez zuma i štekara je pala. Nafaka, ali odemo dalje. Ostao je samo jedan saigrač koji brani C4 kao Valter Sarajevo. Naš junak, poučen malopredjašnjim dešavanjem, kreće se ko Nil Amstrong na Mesecu, gleda svaki ćošak. Saigrač gine, sve je na njemu. Čuje se defanje. Dosta je bilo džabolebarenja. Uskače u rupu na dugom A, vidi se lik koji defa, oko njega bleje ostali, pričaju o ekonomskoj situaciji u južnom Alžiru. E nećeš ga majci, skida ga iz prve i ponovo se sakriva u rupu. Panduri u neverici. Još osam sekundi, dovoljno za ponovno skidanje bombe ako neko ima def. Počinje defanje, panduri na gotovs, gledaju svaki prolaz..8,7,6,5 i teror izlazi i pogadja ovog koji defa. Gotovo je, pobedili smo. Ogorčeni pandur ga je vidio, trči prema njemu dok sekunde odbrojavaju, baca bombu u rupu i našem junaku skida 99 helti. Kraj partije, junak izlazi iz rupe i glokom puca u nebo. SVRŠ !!!
Grupa lokalnih metuzalema koja u parku savetuje igrače šaha, takođe svoje vršnjake, koji potez da odigraju. Saveti su mahom zlonamerni, zbog višegodišnje nejebice i dosađivanja članova veća, a maksimum podlosti najčešće je posledica isfrustriranosti zbog kašnjenja penzija.
- Savetujemo ti da pomeriš topa levo.
- Ako tako kažete, onda u redu... Pu, pička vam materina, matirao me!
- Ajde de, tuberanu, pa ne igraš sa smrću!
Izraz koji se koristi u burnoj svađi, neposredno pre fizičkog napada. Objašnjava frustraciju neke osobe na datu situaciju.
- Avrame, seme ti se zatrlo, opet si traktorom prešao među i ušao u moju njivu.
- Šta laprdaš, drtino matora, sve je ovo moje do ovu šljivu. Tu šljivu je moj pokojni deda još zasadio.
- Jes' kurac!
- Žitomire, budem li ti se sišao iz ovog traktora, ima te icepim k'o peder plejboj.
- I toj da vidim.
- E, sad' si jebao ježa u leđa.
Posebna vrsta grane koja se uzgaja na Balkanu. Najpoznatija je po tome što su ostali majmuni silazili sa običnih, dosadnih grana u toku evolucije a balkanski primat se spustio sa šljivove grane.
Važno je napomenuti da je dotični ostao vezan za tu granu, voli je, neguje je a ponekada stane ispod nje. Stane i nateže je polako, cima je dok se grana ne smiluje pa padne i zavali gorepomenutog u glavu. Tu se on malo dere, malo busa u grudi, malo psuje i na kraju zaspi. Probudi se, izlečen od nepoznate, primitivne sile koja ga goni da priđe toj šljivovoj grani i nastavi da živi dalje.
Dok opet ne začuje zov predaka i pradavnih običaja, onda opet ide pod granu i sve se ponavlja.
- Gospodine, da li vam je dobro? Treba pomoć?
- Hnjo hnjo :hrk pu:
- Gospodine, molim vas, izađite iz tog jarka, prehladićete se a star ste čovek. Evo ruke.
- Groar. :hrk pu:
- Dečko, ostavi čoveka na miru, vidiš da ga klepila šljivova grana, neka ga, neće ništa da mu fali. Sedamdes'treće moj deda Milorad zaspao u snegu, do'vatio neku govnovaču u kafani. Mi ga našli, samo smo mu dali jedan čaj i odma' mu bilo bolje. Eno ga k'o vidra, još nije lip'so.
Misao koja prolazi čoveku kroz glavu dok u njega neko blene ko u osmo svjetsko čudo! Premjerava ga od glave do pete, okrećući glavu čim se ovaj malo pomjeri k'o dijete kad gleda utakmicu na TV-u, pa lopta izađe u aut, a on počne virkati za njom. Snima te, što bi se rekolo, ko kakava tetkica.
- E gledaj one tamo seljačine što belji u nas ko tele u šarena vrata...
- Sinko, to ti je Stanko mrcina, i ne belji u nas nego u tebe...
- Koji kurac ima tko gledati u mene, k'o da me prepozno sa potjernice, pa me još jednom provjerava...
- Sinko, sinoć si abrajzovo njegovu cmoku, a on ti je jedan od onih čiji je prag tolerancije na takve stvari pravo nizak, ako me razumiješ...
- Ma nek' dođe pička, zbog one sinoć se vrijedi i pobiti...
- Samo ti njega isprepucaj, al' ja 'vatam šturu odavde iz ovih stopa!
Proširila se, ovih dana, u Pomoravlju, jedna čudna vest, o običaju nama čudnog i često neshvatljivog naroda - naroda Crne Gore.
Pa, dobro, nije to baš ovih dana. To mu nekako dođe u proteklih stotinak godina, otkako su Crnogorci, taj slobodarski soj, pali u ropstvo Srba, štono bi rek'o Šerbo Rastoder.
Dakle, kažu naši Moravci da nova snaha treba deveru da je kao sestra. Ona ga, prema tome, i oslovljava sa: "Bato", "Braco" ili nekim sličnim sestrinskim tepanjem. Logično, dovesti devera u iskušenje da sa dotičnom snahom seksualno opšti rezultiralo bi izopštavanjem snahe iz kuće, društva, vađenjem njenih očiju i kačenjem istih o seosku česmu, da se vidi kako se sa takvim ženama postupa ili nekom, po snahu, još gorom sudbinom.
No, bilo kako bilo, ovde se kod nas veruje da crnogorski dever (zovimo ga skraćeno đever) prve noći spava kraj mlade. Ili bar da je to nekad u Crnoj Gori bio običaj.
A šta bismo mi, Moravci da ne izvrnemo nešto na smeh?! Pa nama života ne bi bilo. Mi smo veseo soj, čija se narodna umetnost sastoji od "Crven bana" i sporadičnih izreka. Nijesmo mi ka' đetići, pa da uz gusle zabugarimo. Kod nas je ta priča izašla na to da đever mladu treba da isproba te prve noći.
Sa druge strane, nama, Moravcima, naročito patrijarhalnim moralnim gromadama čiji su osnovni predstavnici glavešine velikih porodičnih zadruga, bilo je smešno, nezamislivo i, u nekoj potaji, verovatno priželjkivano takvo ponašanje, te su od njega stvorili jedno zajebantsko ruglo, jedan "Crven ban", posle čijeg bi se izgovaranja ženska populacija zacrvenela i vriskavo zasmejala, dok bi muška populacija počela da ismeva jadnog mladoženju sve dok njegova jesenja svadba ne bi iščezla u kočijama ledenog decembra.
-Komšija Milorade. Pa 'de si ti? Evo, odskora bato da te zovem.
-Je li? A, što, mori, Milojka?
-Udadoše me za Gmitra Didičinoga
-Opa! Tako znači!
-Pa, ja reko', komšija, tvoj otac, Didice dođe brat rođeni, a Gmitar drugu braću neženjenu nema, pa velim, ručni dever da mi budeš.
-Hehe. Može Milojka, al' samo po crnogorski.
-Marš tamo komšija. Sad kad do'vatim ovaj koc iz plota, teško tebE! Ja sam poštena devojka!
-Uj, uj! Znam, Milojka. Al samo u lakat! I to samo zato što tu nisu rupu mogli da ti nađu. Hehehe.
