A: Dva i petnes' a još ga nema dete mu jebem, pa frezom bi do sad došo iz Subotice da je kren'o.
B: Ma bajo moj, sve to budakem u čelo da vi'š kako će se opamete, u minut ima da dolaze, hm!
C: Jeste li znali da u Japanu ako prevoz kasni minut vozač ili dispečer dobiju otkaz ili izvrše samoubistvo zbog ukaljane časti.
D: Ene ga ljudi, eneee gaaa!
U tom momentu iz krivine izlazi Ikarbus 206, i za sobom ostavlja crni dim, međuvukojebinske linije Donji Pičkovac - Mali Niodaklevci - Veliki Vukojebinci - Gornji Pičkovac.
B: Ma tačno sam znao da će da naiđe, moj se insekt nikada ne vara.
C: Red je bio da se pojavi, dva sata kasni, to je nečuveno, moraću nekome da se žalim.
A: Žali se svetom Petru i upravi vodovoda, vi'š da je jedva i dovde doš'o.
Slikom se selimo kod vozača te ljute mašine. Namotana cigara u ustima, odrvnut radio Opanak Donja Šumica na najjače i sa njega dopiru najlepši ali ne tako bistri zvuci Sinana Sakića - Sudbina me na put šalje: ,,Sutra s tobom neeeću biti, odnosi me život dalje - u tom momentu majstor nateže sav vinjak iz unučeta na eks i zaurla - ja te volim al' šta moogu, sudbina me na puuuuut šaalje!" Delom zbog delirijuma usled simbioze vinjaka i Sinana Sakića, delom zbog mutne šoferke kroz koju vidi bledu razdelnu liniju kojom se vodi po običaju majstor ne staje već nastavlja pravo, razvaljuje trulu bagremovu tarabu i pri brzini od 80 na sat rastura seno i sleće na tek pooranu njivu.
D: ....jaše moga beloga...

Prvo se počinje lagano, sa brufenčićima. Jes' da su loši za srčku, ali glavobolja prođe za tili čas. No, brajko, ne mere to dugo tako. Ne može, bre. To ti je kao sa alkoholisanjem: nekada su ti trebala 3 piva i 5 vinjaka da se lepo napiješ, a posle nekog vremena ti je ta doza dovoljna samo da plakneš grlo.

Posle brufenčića možeš da izabereš ili bensendin ili bromazepam, ovisno od trenutnog stanja. Generalno, uvek se pređe prvo na bensendin, jer mu ime nije toliko džankersko kao bromazepam. Pijucka se svakog drugog dana, svakog drugog dana (osim Đurđevdanaaaa), čisto da se nervoza drži na normalnom nivou. A, i glavobolje su sada nekako prijatne, kao da te podsećaju si ipak živ, sunce li im kapitalističko. U međuvremenu se i dalje, ponekad, vratiš prvoj ljubavi - brufenu. Probao si sa aspirinom, ali on nije dobar za koktele.

No, tebrinjo, prešao si ti u profi ligu. Bromazepam te je doveo u klub legalnih džankoza, jer nedeljnu dozu dobijaš putem recepta, a to te čini gospodinom. Sa ponosom pokazuješ recept apotekarki, istim onim ponosom kojim si nekada pokazivao na svoju fakultetsku diplomu. Na neki način, ovaj recept je malo jači papir. To je, da budemo iskreni, bolesno stanje stvari: neko se popišao i posrao na tvoju diplomu, dao ti posao koji generalno nije ispod časti za raditi, ali je sve vezano sa njim i oko tog posla odurno do zla boga; e, a taj neko ti je dao mogućnost, davanjem tog posla, da imaš zdravstveno i da tako dobiješ taj receptić koji će ti pomoći da ublažiš bol vezan za posao koji obavljaš.

Život je kurva kurvanjska. Samo, ona mnogo više guzi nego što daje. Njoj medikamenti ne trebaju.

Noć je popila svu bjelinu dana, usrknula je sve iz nje. Isplivali đavoli tame, ulicom prolaze djevojke u klizavim minićima, parkirani automobili abc klase, zaglušujuća muzika , poneka kap kiše koja tjera ljude u pravcu zapada ,, momak u plastičnoj košulji , dvajes evra, preko puta kiosk. Pored kioska nastrešnica, iz daljine se čuje Sinan Sakić... Nastavak, adekvatan (jedno lelejujavo lice se izvlači iz noći, sa blago zapletenim Crnogorskim naglaskom razočaran u sve, ulazi u hladne malterom ukrašene pantole, blijedo posmatra narod na Bogosloviji i sve sam u sebi ljitito zbori: "uff strašni ste, čuš škola za popove, ovo časti mi ka sekta, ne znaju oni što je gospodluk, uf, pa ona moja izvorska voda je izvor života, jebo me otac sa fontanama i Beogradom" ! "Boli me kurac, samo kad bi Vidoje sa Obrova znao kolko sam sinoć sprco, čitavu nadnicu, poplavio bi ko prs pod čekićem!

Sa malom utjehom pomalo pičkasto, mladić se sa zakšnjenjem dovuče na gradilište Beograd na pjeni od mora.

Majstor: Mali! Ma donesi mi fosnu, i stavi pojas vidiš da smo na stošestom spratu, a i dolazi ekipa da snima.Danas se spajamo sa drugom stranom, vidiš onaj brod ispod, gle kako je mali kao kliker, moraš se vezat dobro.
Šegrt: evo letva majstore, imaš cigaru?
Majstor: au mali šta ti je, šta si se umlitavio, ko da si jebo sirotu, jebem li ti seme. Fosnu, fosnu bre!!!

(Na bilijarskom stolu vama ostala samo crna, a protivniku jedna šarena, koja se igrom njegove sreće, baš sad, kada je vaš potez, našla između bele i crne; naizgled jedino dokučiva odbitkom od 23 martinele. Ili tako bar svima izgleda...),

(Protivnik): Aaaa-hahaha - BANDŽAAAAAAA!!! Tako ti i treba kada ih ubacuješ k'o zeka kad jebe - jen-dva-tri-četiri - o, izvini, tata! HAHAHAHA, ispaljotkaa! Rekli smo, ko izgubi - časti piće celu noć. Može evo jedna pesma za mog druga - "A gde žuriš bato bre"! Hu d men, hu d men, aj d men...

(Mislite se u sebi: "šabane, jebala te Indira i vicevi iz naftalina". Namigujete najboljem pičiću iz mase koja se skupila oko stola. Kulerski odmeravate situaciju; baja iz lokalne buvare vam je izašao na nos još pre 5 godina, dok vam nije usavršio skok-šut. "Trebaće ti jednog dana, videćeš", govorio je on.
Savršeno hladnokrvno izveden, preleće šarenu, ubacuje crnu, bela ostaje na stolu, jer ste je pametno i promišljeno felširali. Vašem protivniku ispada pivo iz ruke, pada na pod i zvuk stakla koje se lomi pokreće lavinu oduševljenja mase. Spontani krik vam se otima iz nedara):

III-NJAOOOOO!!! Ne treba cveće, autograme delim kasnije. Aj recite dečku šta ko pije...

(Oduševljena masa se otima kontroli, ruši ogradu od bodljikave žice i iznosi vas na rukama iz nacističke buvare, jer ste upravo pobedili nemačkog šampiona, za kojeg je usput navijao namešteni sudija. Vi ste Slaj Stalone, a ovo je bekstvo, bekstvo u slobodu).

Žurka na Banovom brdu, 2012. AD.
- E, Marko, brate, ajde otvori se za neku kintu, sve smo popili, moraćemo da objavimo fajront... Pitao sam malog Peru, on je na nekoj gadnoj kiselini, gleda i ne razume ništa, Maki kaže da mu treba za skank, Đura se zatvorio u kupatilo sa nekom fufom, Rile kaže da nema, a znam da ima, šteka se, ja sam skupio neku siću, pa ako bi ti uleteo...
- Mamu vam alkoholičarsku, uvek me izvaćarite... Evo, na ti tries evra, pijte, crknite!!!
- Ueee, Mare care, ti si Bog!!!

Žurka u Kani Galilejskoj, 30. AD.
- Ovaj, Ješua, kako da te pitam... Popili smo sve vino, pa malo nezgodno, da teramo ljude kući, biće tuče. Pitao sam malog Isaiju, ali on bulazni nešto o vatrenim kočijama, propasti Jerusalima, trorogoj zveri, izgleda da se opet družio sa Hasanom hašišarem. Jezekilj kaže da se zavetovao na siromaštvo, a znam da laže, al šta ću mu ja. Juda kaže da će za par sati dobiti tries srebrenjaka, al ko će sad to da čeka. Matori Lazar overio, nismo mogli da ga probudimo, ne daje znake života... Pa ako bi ti mogao da... Znaš, ono... Ono što pričaju ljudi da ti... Ono... znaš na šta mislim?
- O, neverni, dokle ćete iskušavati moć Oca Mojega! Al ajd samo još sad, neka ova voda bude vino!!! Al samo još sad, zaista ti kažem... A kada dođe Carstvo Nebesko, svi će...
- Tooooo Iso, to care jerusalimski, ti si zaista Boooog! Ljudi, piće, Isus časti!!!

1990
- Kako je bilo u školi?
- Dobio sam 3. Kevo peci palačinke. Ura!
- Šta je Miša dobio?
- A 5 bre! Šta me stalno pitaš? Nisam ja on.
- Mrš u sobu za knjigu! Da te nisam videla do Dnevnika!

1998
- Završena srednja! Gle diplome. Da drešiš kesu za more stara.
- Koliki je to prosek?
- Ne znam, valjda 3,8. E nek sam i ovo skinuo sa vrata, da danem dušom konačno.
- Kojim prosekom je Gagin mali prošao?
- Miša? Standard, sve petice.
- Tako jel?
- Pa da.
- Nema tebi na more! Mrš u sobu da spremaš prijemni za fakultet!
- Ali još nisam odabr ...
- U sobu!

2000
- Opet si se potukao?
- Jebi ga, zaskočili nas neki indijanci. Morali smo malo da ih istamburamo.
- A gde je Miša bio?
- Pizda otišla još u deset. Kao ima neka posla.
- Pa da. Samo moje dete zjakari do jutra i dovodi ga milicija.
- Nisam ja bre započeo ...
- Da si malo manji u sobu bi te poslala! Mrš napolje iz kuće!

2001
- Boga mi, legle Obligacije konačno. Jest 6 ali zasluženo.
- Šta je Miša dobio?
- Aman stara ne idemo na isti faks! Kurac bi ga znao šta je on dobio iz čega.

2014
- Opa, idemo se večeras razbiti. Miša dobio unapređenje, časti sve redom. Ali prvo stara ekipa iz kraja. Nema šta lafčina je, a nekad je bio pravi pizdun.
- Gde ideš?
- Tu ljubavi, preko puta. Kod Toze u kafanu.
- A što ti nisi dobio unapređenje?
- Kod nas? Pa tek sam se zaposlio. Ko šta mene pita?
- A jel tako?
- Pa da, mislim ...
- Samo probaj da odeš kod Toze!

- I tako brate, zove mene Sveti Jovan na gajbu, kao dobio je na kladži pa časti, naravno celo društvo se skupilo, čak i ona pička Judomir što mislim da će me jednom otkucati pandurima za vutru, al’ ok, okupili smo se fina ekipica i kažem da zovemo neke ribe, ali kaže Toma da je već zvao i popio ispalu po običaju, tako je da bila kobasicijada.
- Klasika. I, kol'ko je dobio Jovan na kladži?
- Ma dobio je 150 jevreja, kupio je vranac za sve pare.
- Debil, bolje da je uzeo neku rakiju.
- Ma uzeo je nije se moglo popiti ali sa hranom je usrao, ostao mu je samo neki buđav lebac, ko pravom studentu.
- A vutra?
- Ma ja sam doneo vutru, i posle treće buksne meni su počele da se priviđaju razne stvari.
- Šta si se istripovao nešto? (Smeje se)
- Ma pusti, kao banula nam murija, tamo-vamo, mene hapse, onda od jednom ja na sudu, kao tu mi sude nešto, i onda ja nosim neku gredu, tešku u pičku božju materinu, mučim se, nosim je kroz ceo grad i jedva je nekako odnesem na neko brdo kad ono neki pijani majstori me zakucaju ekserima o nju, i mislim o bože da l' te ima, gde si baš meni poslao ove Šabačke majstore, jebem te u usta.
- I šta je bilo onda?
- Ma samo se nešto sećam da su me nosili u neku pećinu da spavam, i onda je me Mateja probudio.
- Znači vaskrsao si.
- Vaistinu.

R: Kad če stigne taj tvoj?
D: Samo što nije, maločas sam pričao sa njim. Mi smo se dogovorili? 30?
R: Je'te bate. Imaš pivo?
D: Nemam više,zveknuo sam zadnje jutros. :kuc kuc: Aha, evo ga! :otvara vrata:
M: Dobro bre Dule, šta je to toliko hitno da nisam mogao ni babi da odnesem lekove?
D: 'Ajde udji brate, da te upoznam sa nekim, ovo je Rada.
R: Mamangava. Znaći to je taj? 'Aj, skidaj se, nemam ceo dan.
M: Šta je bre ovo koji kurac?
D: Dodji čas ovamo, izvini Rado, raskomoti se ti, sad će on.
M: Gde ću bre, jesi ti normalan?
D: Slušaj, imaš sat vremena, evo brat časti, moji nisu tu, ja cu da prosetam malo, kondo...
M: Čekaj bre čoveče, polako, koji ti je,o čemu pričaš?
D: O Radi, skoncentriši se.
M: Čekaj bre, ti si to meni platio debelu ciganku sa tri zuba i većim brkovima nego što ih je imao pokojni deda Samuilo?
D: Jebi ga brate, nisam imao kinte za bolje. Poklonu se u zube ne gleda, znaš?
R: Čavalen, ja počinjem da štopam!
D: Eto ti ga sad, 'ajde požuri, upadaj tamo.
M: Ti nisi normalan, keve mi Nevenke! Gde bre da upadam? Kod onog stvora tamo? Ne pada mi na pamet.
D: Dobro bre, a šta bi ti falilo? Nisi pendrečio ništa još od kad si raskinuo sa Marinom, ima tome godinu dana, a sad mi tu nešto glumiš? Da ti se nije osladilo da šamaraš majmuna svaki dan?'Ajde bre, ulazi unutra i nemoj da me brukaš!
M: Brate, radije ću da mlatim majmuna još godinu dana nego jebem ono. Ako je odradim, neću moći da poštujem sebe ujutru. Nema šanse.
D: Ok brate, razumem... Samo šta koji kurac sad da radim s' njom?
M: Ja koliko znam, ni ti nisi jeb'o ništa mesecima, što se ti ne izrkćeš?
D: Jesi lud bre, ' si vid'o na šta liči?

Oni retki, vrhunski plodovi, jedri, neokapani, bez crva, idealno zdravi, namenjeni sebi... budu te časti pa se rukom nežno beru da se ne bi oštetili, razbili prilikom eventualnog pada te kasnijeg ubiranja sa zemlje. Sve tako ubrano posle jako dugo traje, pa negde tamo u kasnu zimu, kad mu baš i vreme nije, sa ponosom iznese.:Vidi je ''karamanka'', ko juče ubrana, ja sam ti sine sve to rukom, komad po komad, još jesenas.:

A nije lako, nimalo...

Idealan plod obično bude na samom vrhu... Zapao ti za oko, a ono visoko :Kako gore, jebem ti sunce?!: stablo vito, grane nesigurne... :Jebem li ga, valjda će izdržati!: Nikada nisam znao da siđem i to je problem, o tome ću misliti ipak kasnije, idem! Polako, polako uz dosta truda i eto te gore. Dohvatiš, a onda... vidiš da na onoj strani nedostupnoj do tada oku, rupa, više njih, neke plesni... :Jebem ti život! Idem gore za jednu krušku, a mnoge dobre dostupne, tu na dohvat ruke već sa zemlje. Al' tako je to, šta ću? Dobro, sad silazim... to je uvek bio teži deo. Skočiću! Ma neću, visoko je, samo polako, ne gledaj dole!:
...
One baš najviše nikada i ne dohvatiš. Retko to uspe, a nesreća uvek bude veća... Zri ona, zri, bude sve bolja a drška sve slabija, pa u jednom trenutku mali povetarac, kojem je nekad vešto likovala odnese je, pade i razbi se. E jebi ga, sad može samo svinja da je pojede.
...
Nekada i ubereš, pa te izneveri kasnije. U podrumu, u kutiji punoj slame lepo smestio i čekaš trenutak da izneseš, probaš a ono crv što bi nekada nevidljiv, učinio svoje. :E do...!:
...
Tako mu je to. Ipak je možda bolje otresti, brati one na dohvat ruke ili pak biti svinja! Ako se ubere i koja baš dobra, pojesti što pre, inače prođe joj vreme.

Na pijaci

- Izvolite paradajza!
- Kolko ti je?
- 50 dinara.
- Skup je brate. Evo ovaj malo dalje od tebe prodaje po 30. A sigurno je ovaj tvoj kloniran i ima one bele žile u njemu. I pogle kako je tvrd. još je zelen iznutra. Nego koliko je med?
- Domaci je paradajiz 100%. mi sami uzgajamo, nema žila, jedem ga svaki dan.
med je livadski 450, bagrenov 550, sa saćem 600.
- Ovo mora da je veštacki med. Vidi kako je svetao i prosijava se, a i redak ti je kao voda.
- Vidiš da je 100 stepeni napolju, postao je ređi na suncu. to je bargemov med. on je prirodno svetliji.
(otvara teglu i pista nit od meda da curi sa poklopca u teglu)
- Ni ne tegli se dobro. vidiš da kaplje
- Gde ti je čačkalica da ga probam.
- Nemam čačkalica.
- Kakav si ti to prodavac meda kad ni čačkalice nemaš. daj mi tu šibicu!
(proba med i vraća mi tu šibicu nazad u istu kutiju)
- Uzimam med. (daje mi novčanicu od 5000)
- Nemam kusura da ti vratim. Ti si mi prva musterija. jel imas nesto sitnije?
- Nemaš čačkalice, nemaš kusura, nemaš pojma da prodaješ. kakav si ti to prodavac bre?
- (rasitnjavam pare od kolege do mene) Evo kusura!
- Nemaš pojma da prodaješ. Gledaj kako se to radi.
(dovlači jednog prolaznika za ruku i gura mu paradajiz u facu) Pogle paradajza! POMIRISI! Opija, zavodi. vidi kako je zreo (precepi mi jedan paradajz na pola)
Evo ti kesa sipaj. pomocu ti i ja. uzmi jos, sta si se stiso. AJDE plati malom. jebo kusur, časti dečka, vidis da je jos nov.
Vidis kako se prodaje. a za taj kusur sto ti je ostao uzecu sebi ovaj paradajz.

sledeca musterija
- dacete mi dve kile
- izvolite
- hvala, dovidjenja.

1. Utakmica se igra nedeljom,kada nema praznika i kada je većina igrača na raspolaganju posle radova.
2. Utakmica traje 90 minuta,osim u ekstremnim situacijama,poput tuče na terenu ili ako publika krene da juri sudiju pre zvaničnog kraja utakmice.
3. Utakmica se igra na terenu,poželjno travnatom i poželjno ravnom.Ako je teren pod nagibom,publika je dužna da upozori svoju ekipu da se protivnički igrači približavaju.
4. Tim čini 11 igrača,ali nije obavezno,pošto ako zafali koji igrač uvek može da se uključi neko iz publike.
5. Sudija ne sme da bude ni iz jednog ni iz drugog sela.
6. Sudija ne sme da sudi protiv volje nekog jačeg igrača da ne bi dobio batine.
7. Igrač koji postigne pobedonosni gol,mora da časti pivom ispred prodavnice.
8. Igrač koji šutne poslednju ili jedinu loptu u njivu ili zabran mora da ode po nju.Ako je igrač ne nađe ili se ne vrati utakmica se prekida ili se kreće u potragu za igračem.
9. Igrač koji prilikom izvođenja auta umesto lopte ubaci dulek,dobija isključenje,osim ako je veći i jači od sudije.
10. Publika može da utiče na odluku sudije psovanjem i pretnjama,a dozvoljeno je i bacanje sitnih predmeta i flaša.
12. Faulovi se sude samo u ekstremnim situacijama.
13. Tim mora da ima dres ili majcu u istoj ili bar sličnoj boji,a ostatak opreme u boji po izboru.
14. Gubitnički tim ima pravo da preko noći preore protivnikov teren.
15. Nije zabranjena upotreba alkohola pre,posle i tokom utakmice.
16. Golmanima je dozvoljeno da protivničke igrače tokom skok igre hvataju za testise,a ostali igrači su dužni da ih razdvoje ako se pobiju.
17. Vređanje familije i porekla protivničkih igrača je poželjno i to koriste svi.
18. Zabranjeno je da se u tim dovode igrači iz drugih sela,osim ako to protivnici ne primete.
19. Podmićivanja u vidu kubika drva sa ogrev i domaće rakije i sira su zabranjena.
20. Igrači nisu plaćeni za svoju igru i bave se fudbalom iz hobija što ovaj sport čini nekomercijalnim i ipak zanimljivim sa solidnim posetama na tribinama (ako ih ima).

Vazda - uvek
Fukara - džukela
Otkad sebe - odavno
Moš mislit - ko ga j*be
Oli - hoćeš li
Bolan - bolan
A'e - ajde
Mačak - šmeker
Bratski - dobar drug
Preša - brzo, iznenada
Đe, neđe, niđe - gde, negde nigde
Đed, prađed, čukunđed - ...
Masja, Misja, Gosja, Drasja
Sjutra
Gle'amo se - Vidimo se
Zdravo bio - pozdrav
Čuš - ismejavanje nečega
Jes' - jeste
Ada - (uzrečica za sarkazam)
Vala - žestoko
Isj - uzrecica za nesto veliko
Iš - beži
Uzdravlje - nazdravlje
Makse' - bežu
Evo me u Vrbas (akuzativ)
Bataliti - odustati
Nesretnik - nesreća
Ojadu' se zabavismo
No.... - nego
Krtola - krompir
A ne no... (Sarkazam)
Mješina (mešina)
Blentav - glup, smotan
Či' si? - kako se prezivaš
E / ela (retko) - da
A jeli - slažem se
Luda rabota - prso
Prso - otišo dovraga'
Kijamet - nevreme
Peronica - pernica / peratonica
Izbečiti - živčaniti
Sjaši - mrš
Varevina, varenika (retko) - ml(ij)eko
Išklepati - išamarati
Pretvori više - uradi to već jednom
Niđe veze - nema smisla
E'o - evo
Bogalj - invalid ili prosto mlitav covek
Baka - brat
Pura - kačamak
Kastig - sve loše
Priganice - uštipci
Okle/oklen - odakle
Časti mi/krsta mi/ Ostroga mi (ređe fala Bogu) - kletve
Glibo - prljavac
Greota - greota
Pipun - dinja
Dinja - lubenica
Proće, doće, otiće - proćiće, doćiće, otićiće...
Viđećemo - verovatno ne
Vi'ećemo - još verovatnije ne
Jadan (cesce bolan) - kada se obracas nekome
Čujamo se, viđamo se
Šta veli? - šta kaže?
Avetinja - nesreća
Kipra - nula od čoveka, ništa roba (Savino Selo)
Terpan (riba) - idiot
Svaka ti'e ko njegoseva - slazem se
Naveče - uvece
'esi dobar? - kako si
Brašo - brat
Opravka, opraviti - popraviti, popravka
Nema nasta' - nema na cemu
Pro(SJ)ak - prosjak
Avetnik, avetinja - budala, nesretnik
Bi li? - da li bi?

Japansko shvatanje sporta i nadmetanja:

- dok su ostali nejapanski narodi izmišljali odbojku, vaterpolo, košarku, tenis, šah, ne ljuti se čoveče...Japan je ostvario izuzetan napredak na polju borilačkih sportova. Pravila su jasna - potrebno je rukama, nogama, katanom, vakizašijem, saijem, kopljem, šurikenom, motkom, nunčakama, mačetom, buzdovanom, krivim nožem, testerom, sekirom...Protivnika likvidirati, osakatiti, onemogućiti da stoji na nogama ili u najnepopularnijem slučaju izbaciti iz ringa. Ovde su se pokazali vrlo korektnim jer pored muškaraca postoje i discipline u kojima se nadmeću i žene, deca, starci, bogalji prve, druge i treće kategorije. Poželjni su brutalnost, lokve krvi na sve strane i obeščašćavanje protivnika pre okončavanja njegovog života.

Japansko shvatanje katastrofe:

- japanska katastrofa mora da zajebe jevrejsku katastrofu. A mora da zajebe i napuljsku katastrofu. I onu indonežansku. Kad u Japanu padne avion, ne samo da pogine 487 putnika, već avion padne na zgradu koja padne na drugu zgradu koja pada na vrtić i starački dom. Rihterova skala ne podržava japanski zemljotres. Kad na Drezden bace tepih bombe, na Japan bacaju nuklearne. Kad cunami pogodi Japan, dogode se pored ostalih i nuklearna, ekološka, idustrijska, finansijska i poljoprivredna kriza.

Japansko shvatanje humora:

- Japanac koji govori engleski gore nego prestolonaslednik Aleksandar srpski, pokušava da čita engleski i niko ne sme da se nasmeje. Ko se zajebe mora da klekne, i onda ga moderni samuraj raspali po bulji nekom čudnjikavom batinom koja deformiše karlicu i pomera unutrašne organe iz ležišta, pretvarajući tvrdu u meku stolicu.

Japansko shvatanje seksualnog zadovoljstva:

Ako nema vrištanja - ne boli. Ako ne urla - ne boli dovoljno. Naime, tokom poslednjih nekoliko vekova, japanski čovek je opterećen problemom izazivanja što veće boli kod seksualnog partnera, vršeći nasilje nad što više delova tela. Sudeći po japanskoj porno industriji, potrebno je za početak ženu vezati bodljikavim lisicama, u usta joj staviti bilijarsku kuglu (belu, veća) i vezati je da visi sa plafona. Kada je pripremljena za opštenje i pošto ste polni organ apgrejdovali raketom sa laserskim navodjenjem i ugradili još dve ruke u kojima držite žilet i kandžiju, naoružajte se gvozdenom nogarom od kreveta i svilenim bičem koji ne ostavlja masnice a boli u pičku materinu. Ako oboje prdite, orgazam neće izostazti.

Japansko shvatanje ishrane:

- napraviš splav, poneseš koplje, ubiješ morsko čudovište se pet glava, preživiš oluju i kući doneseš jednu ribu. Ribi su otrovna peraja, škrge, ikra, oči, creva, dvanaestopalačno crevo, trinaestopalačno crevo kao oi većina ostalih unutrašnjih organa. Pošto se riba uredi i održi molitveni obred, cela porodica se isplače, izljubi i izoprašta medjusobno, sedajući za sto, spremni na najgore. Kome će šta zapaszti u tanjir - pitanje je streće. Ko preživi, glad mu neće teško pasti.

Japansko shvatanje kinematografije:

- džinovski gušter se pojavljuje iz mora, prži, jede i kida prestravljene ljude na pola. Jamazato seče četu samuraja čudnim spravama u odbrani carstva i spašavanju časti. Crtani likovi se svete jer su im banditi silovali i zapalili živu familiju. Nadrealne životinje bacaju magije i ruše sve pred sobom. Život se gasi u najtežim mukama. Svi srećni.

Kada kažeš Japan, misliš bol.

(odlomak iz poslednjeg izvođenja predstave)
S.M: Drugovi, meni nije jasno šta vama nije jasno. Vi tvrdite da možete tek tako da napustite našu trupu i formirate zasebne trupe. Mi imamo svoj statut i principe. Jednom u trupi, zauvek u trupi.
M.K: To je važilo samo dok je trupa funkcionisala i imala kakvu-takvu perspektivu. Očito je da perspektive nema, jer se većina slaže da trupa prestaje da postoji. A onda su razni statuti samo mrtva slova na papiru.
F.T: Jes to, slažem se!
S.M: E, pa malo morgen! Hajde, dobro, za M.K, njegov projekat ima svoju publiku, a vole ga i u drugim pozorištima. Ali ti, F.T, zar ti misliš da ja ne znam šta ti radiš. Skupljaš članove mog fan kluba i teraš ih da kupuju tvoje godišnje karte!
F.T: To nije baš tako. Ti članovi žive u mom komšiluku i logičnije je da dolaze kod mene na predstave...
S.M: Moraju da imaju mogućnost izbora!
F.T: Dobro, evo, neka ostanu u tvom fan klubu, ali neka dolaze meni na predstave.
S.M: Ne. Ili-ili!
F.T: Dobro, ako je tako, onda samo kod mene!
K.G: Ljudi, budimo konstruktivni. Očito je da nam se grupa ovako raspada. Nastavi li se ovako, idem i ja...
A.I: Onda i ja...
S.M: Dobro. Kad je tako, pokrećem ostavinsku raspravu. Vi svi hoćete da pravite svoje trupe. A ja, eto baš neću. Sa mnom ostaje i M.B, a i ova dva honorarca. Dakle, ova trupa ostaje nama, vi radite šta hoćete.
M.B: Dobro, ja zapravo...
(S.M. mu lupa packu)
M.B: Mislim, da, ostajem!
M.K: To je pravno nasilje. Vas dvojica i dvoje honoraraca. Pa to nije ista trupa. Trupa pravno prestaje da postoji i svu imovinu delimo na ravne časti!
S.M: Probaj, Laki!
F.T: Već sam angažovao advokata. Ako se ne saglasite, tužićemo vas, a onda će vas suspendovati iz Udruženja pozorišta sve dok se ne saglasite sa ovim predlogom!
(salom se prolama eksplozija, predstava se prekida)

Poljanče, negde na Topčideru, pred početak lokalnog derbija, Petokraka - Armejac, trener domaćih, Slaviša, objašnjava taktiku igračima:

Slaviša: "Dakle, momci, danas ne smemo da izgubimo, inače letim s posla. Taktika je sledeća: durišite loptu što dalje od gola čim padne na našu polovinu. Jovo, Dare, Mare, Džoni! Čim dobijete loptu ispucavajte napred ka Crnom. Ako promašite ili ne stignete loptu, dižite ruke u vis, a ja ću da se derem da je ofsajd. Ako ne možete da durišete, vratite loptu golmanu. A ti, Igita, nemoj da mi driblaš, prebiću te kao mačku! Duriši, odma', ščuo!"
Boban Igita: "Razumeo sam, šefe!"
Mare Genije: "Viđu, 'vako. šefe. Je l' mogu ja da ne durišem kad već moram trčat i centrirat? Bogumi, ja ti to ne mogu postić sve za jednu utakmicu."
Slaviša: "Dobro, Mare, onda samo trči i centriši, loptu dodaj Daretu i Jovi, a oni znaju šta treba."
Šone Kapiten: "Šefe, a ja? I što Crni igra sam u napadu, gde je Mrča?"
Slaviša: "Mrča je juče cepao drva pa isteg'o leđa, pa će da uđe kasnije. A ti, Šone, od te tri lopte koje budeš video, šutiraj onu u sredini. Durišite ti i Goksi što dalje, a Crni će lako. Jak je Crni k'o zemlja. Stojadin ga je na safariju oteo lavovima ispred nosa, taj se rvao se zverima po Africi, lako će on one njihove smotane štopere da pričepi. Blackie, do you know what you must do."
Crni: "Yes, boss. But, Blackie is hungry!"
Slaviša: "Blackie, no-no! Remember! Who wins - that one eats! No victory - no food!"
Ninka: "Šefe, a ja!"
Slaviša: "Ti, Ninka, možeš i da driblaš. S tom čalmom na glavi neće smeti niko da te udari. Kod prekida se muvaj oko njihovih štopera, napravi neku stašnu grimasu, glumi ludilo da ih malo uplašiš, možda se zbune pa postignu autogol. A duriši i ti kad primiš loptu, golman im ima šuplje ruke kad mu se durne iz daljine."
Fića Nesvestica: "A ja šefe!"
Slaviša: "Ti, Fićo, čim primiš loptu, duriši i ti, al' i ti probaj da pogodiš gol. Ako ti se neko približi na 2 metra, padni."
Janez: Šef! A jaz! Jaz ne vem. Kaj jaz naredim?
Slaviša: Ti, Janez, oprejeli žogo, zavoj jim svojo buljo in oklepaj žogo pak dodaj nazaj, veš!"
Janez: "Vem, vem!"
Slaviša: "Momci, idemo! Dobili ste avans, u slučaju pobede, ide i premija. Juče ste od gazda Stojadina dobili po pljeskavicu, jutros dve kifle i jogurt, a ako pobedimo, gazda Stojadin nas sve vodi na večeru. Dakle, samo durišite!"

(dva sata kasnije):
Sudija svira kraj, domaćin pobeđuje, a Slaviša veselo trči ka svlačionici da se spremi za večeru u kafani. Gazda Stojadin časti.

Zimsko jutro... Visok, stariji čovek,oštrih crta lica, naboranog i opaljenog vetrom i suncem, sedi u seoskoj kafani, pogleda prikovanog kroz prozor, na snegom obelela polja i brda i poneki snežni kovitlac podignut naletom ledenog severca, čekajući vruću domaću kavu i lozovu rakiju od malo punije kuvarice, koja neumorno radi oko džezve, i loži vatru u velikom šporetu na drva iz kojeg izbija uspavljujuća toplota, koja otkravljuje svaku promrzlu kost putniku namerniku, koji se usudio po ovakvom mrazu nekuda krenuti. Čiča Mitar čeka tridesetogodišnjeg, najmlađeg sina Iliju, friško diplomiranog pravnika, koji mu dolazi autobusom iz Beograda sa sve diplomom Pravnog fakulteta, da se pohvali ocu, koji je, vodeći gorštački, radnički život, plaćao školovanje najmlađem sinu. Napokon mu kuvarica donese kavu u malom ibriku (starinska džezva), fildžan (šoljica za kafu bez ručke) i pola deci čiste domaće loze. Mitar izvuče promrzle ruke iz džepova, huknu u njih i protrlja ih da krv malo prostruji, pa posegnu ponovo u džep za limenom kutijicom u kojoj su bili duvan i ćati. Izvežbanim pokretom Mitar otvori kutijicu, uze jedan papirić, stavi u njega duvan i polako krenu da pravi prvu jutarnju cigaretu, nijednog trena ne skidajući pogled sa prozora i beline koja se pružala vidokrugom. Spretno završi cigaretu, otkide malo duvana koji je prilikom motanja izvirio iz njena oba kraja, i nehajnim pokretom ga vrati nazad u kutijicu. Zatim hitro ispi naiskap lozu, stegnu malo vilice od njene jačine, stavi cigaretu u usta i prinese upaljač da je pripali, ovaj put pogleda skrajnutog sa zimskog krajolika na toplu kafu koja se još dimi, i svojim mirisom mu prijatno draži nosnice. Kresnu upaljač, i prinese plamen cigareti, kad se s treskom otvoriše kafanska vrata, puštajući u kafanu dobar komad zime i severca, koji ugasi plamičak iz upaljača, i u prostoriju stupi Mitrov sin Ilija. Mitar se samo lecnu i pogleda Iliju ispod oka, malo nakrivljenih usta u čijem desnom uglu je stajala cigareta spremna da se pripali. Nije se više ni mrdnuo, čak mu je i ruka sa ugašenim upaljačem i dalje stajala kao da želi da pripali cigaretu.
- Pa gde si bre tata?
Mitar se na ekavicu namršti, i pomisli 'i ja bi si to naučio za 10 godina magarče jedan'.
- Evo čekam te.
- Pa šta mi bre radiš?
- Evo ćeifim.
- Eh, sad ću ja da te počastim.
- Neka, dosta mi je tak'e časti.
- Eh, stari namćor, baci tu škiju, evo ti jedan Marlboro!
Mitar malo probledi, stegnu vilice, izvadi svoju cigaretu iz usta, zgužva je i baci u pepeljaru, eksira kavu, i skoči se.
- Ajmo kući, e valaj i diploma i škola i trošak, ali zašto mi se i u ćeif usra, jebo te Ma'lboro te jeb'o!!!

Kralj Nikola I crnogorski je volio da igra šah, i rado bi ugostio neke od viđenijih 'glavara' raspoloženih za partiju-dvije. Među njima bio je jedan od Ozrinića, Petar Vukov Mrvaljević - dobar ratnik upoznat u tajne šaha, i kako se da zaključiti iz ove priče, ljubitelj hrane koja nadima. Jedno veče zaigrali bijahu do kasno u noć nekolicina viđenijih bjelopavlićkih "državnika" vičnih toj viteškoj igri, među njima i mladi Ozrinić, koji je ranije tog dana izgleda uživao poveće količine hrane izazovne za njegov, inače slab, digestivni trakt (,ili je možda popustio pod pritiskom koji sa sobom nosi igranje šaha sa kraljem lično, kao što i lamela "popusti" kad previše drkamo kolica - nikada nećemo saznati pravi razlog, iako se mladi serdar na kraju pozvao na prvu verziju). Kako ne priliči u prisustvu kralja, pa čak ni Tihomir, a mladi junak bijaše u sred partije - razvio je taktiku koja se baš i nije pokazala adekvatnom u praksi. Vjerno današnjim transkripcijama starocrnogorskog slenga prenosim razgovor od te noći:

Kralj Nikola: Ćiprana na C3...
Serdar Petar: ... (stiska se)
Vojvoda Mašan: Tuci topom na H3, đaoli te pozobali ne slijepog!
Serdar Petar: Kralju moj, oprostite me na momenat... Gospodo.
(Kralj dopušta, mladi Petar odlazi na verandu da otčepi golubarnik)
Vojvoda Mašan: Što mu je, te u sred partije sa vladarom ustaje na bankinu?
Kralj Nikola: Neka Mašane, mladina je to... Možda ne zna što da odigra, pa kupuje vrijeme. Pametniji je no ti u svakome slučaju praseća g'avo, jer da je tebe poslušao pozoba bi tripotezni mat koji bih spuštio na tablu u stilu Zoroa dok bi ti zbrza "Vid murice u poturice Mujice!"
(dok se ostali misle da kupuje vrijeme za razvoj šahovske taktike, vratimo se našem junaku. (Mali ekskurs: opštepoznato je da su se tada u Kraljevini Crnoj Gori furale turske dimije, po posljednjoj modi otomanskoj.) Elem, danak neiskustvu mladog serdara sastojao se u tome što je odmah nakon puštanja goluba navraćao nazad na nastavak partije - a zahvaljujući vrećastom kroju dimija prdež bi i dalje bezizlazno tumarao oko njegovog međunožja sve dok ne bi ponovo zasjeo, kada se prelivao u talasima preko lijepog pojasa sa sjajnijem jataganom.)
Serdar Petar: Evo me o kralju, opraštaj. Top na H3, ko što reče vojvoda Mašan!
Svi u čudu. Kralj Nikola kao saigrač prvi osjeća bazd, te nabira nos, ali ne progovara ništa. Ostali takođe ponikoše smradno, ali misleći da je u pitanju kralj, kuliraju.
Kralj Nikola: Khrlj, Khrlj... Puffff... Aj ovoga konjanika, junačinu mećem da G6!
Serdar Petar: Izvinite me, kralju...!
Kralj Nikola (dobrano ozlovoljen neznanom topovskom paljbom smrada, ali dopušta kratki izostanak mladog junoše): Ajde, đaole neuki... U sto pašadina sa tvojom taktikom više.. nije sramota od kralja izgubit, a i moje odaje da nijesu za mišljenje podesne ne bismo mi ovdje noćas pirovali umom!
...
(Da skratim pripovijedanje u dramskoj formi -: Situacija se preslikava par puta, sve dok kralj Nikola dobrano ne popizdi zbog tika koji je mladi serdar razvio, a i dobranog smrada koji ih je zapahnuo, pa ne mrda da ga goniš!)
Serdar Petar: Izvinite, o kralju! Lovac na...
Popižđeli kralj Nikola: Što ovo vonja ovako opako jebem li mu oca... Ko se nakrpio pasulja a mješine jedne! Mora da si ti Gojko, sad si iz ambasade Srpske jesu li te napunili prebranca ka oni bolesni Ameri što pinjate ćuftaju za malu đečicu?! Kazuj, kurvo!
(Kreće žagor, svi se pravdaju da su davno ošjetili smrada paklenoga iskonskoga čmara vatrenoga, ali niko nije htio zbog časti drugoga da optužuje na svoju ruku)
Serdar Petar(u sred rastuće galame): Ja sam! Jebem ti pršutu Mime Karadžića... nadula me ka đavo, pokvareno meso sto posto! Bio sam jutros do Budve da obiđem moju džimijevku, pa ga sretoh...
Kralj Nikola: MIR! (muk) Sinak, lažeš da si tolki Erik Lamela ispao! Što nisi reko odma no nas jebeš po ganglijama, i to na finjaka!... Ođe prdi tamo smrdi!!! Kapiraš filozofiju! Eno ti u uglu mitropolitova tuta iz Rusije, poseri se pa dolaz da završavamo ovo više!
...

*Istinita priča