Svetinja u vidu drveta za selo u kome se nalazi. Drvo postaje sveto činom osveštavanja pri čemu se u njegovu koru urezuje krst. Veruje se da ovaj običaj datira još iz predhrišćanske religije u kojoj je drvo imalo ulogu hrama verovatno zbog nedostatka finansiskih sredstava da se sazida manastir. Uz ovo ide i verovanje da će onoga ko se usudi da ga poseče ili ošteti zadesiti velika nesreća.

Izraz koji se koristi da pokaže nemogućnost izvršenja neke radnje usred nedostatka sredstava.

Sin kojeg roditelji cijelog života čuvaju pod staklenim zvonom. Za razliku od njega, vi ste derni sin koga će bespoštedno trošiti. Štedni si ima ajfon, ljeti ne ide na selo radi plastidbe, nikad nije dobijao batine, ne ide za novine, smije da puši pred ćaletom... Ti se možeš jebati al' sve ti džaba. Ostaćeš druga violina dok god si pod roditeljskim krovom.

Standard snage i neuništivosti.

Cigla, blok, beton, armatura.

Nekada se većina kuća na selu (tzv. ''kovanice'') izgrađivala od kamena, drveta, blata i trske, a navedeni tvrdi materijali bejahu nedostižni, skupi, luksuz, odlika zdanja moćnih gradskih buržuja, seoskih zelenaša, eventualno po kog kmeta... Od onda ostaše markeri snage, moći, poimanja nedostižnog malom čoveku, te sinonim kuloće toga doba i što je najbitnje neprejebivosti.

Krajnji stepen jednolicnosti i neraznovrsnosti.Poznato je da u svim Srpskim serijama glume jedni te isti glumci,a da stvar bude jos gora,likove koje tumace u jednoj,tumace i u svim ostalim serijama.Takodje,sve serije je rezirao isti reziser i sve se bave istom tematikom - selo i seljaci koji toliko nepravilno govore,da ce za par godina ceo narod izgovarati reci ,,ondaK'', ,,sveKlo'', ,,prEtisnem''.....

Osim što služi za identifikaciju kod službenih lica služi isto i za još jednu korisnu stvar.Ako vidiš da ne ličiš više na sebe na slici, a nisi dugo putovao, onda ti je sigurno potrebno putovanje.To je definicija za normalne države, kod nas ulogu slike u pasošu vrši jedna druga slika-slika iz lične karte i mi to rešavamo tako što odemo iz grada u selo.

Prirodno stanište Srbija, rasprostranjenost po iole srpskim lokalitetima 'ladnije Evrope. Mnogorasprostranjeno joj ime stiče po hobiju koji praktikuje u "off the tour" dane, kada svoju čestitu, pravoslavnu decu 'rani trpajući petstotke (i turšiju, ako su gosti završili) u brus joj negolemi.

U srži je pak umetnica, te kada teška srca napusti rodoljubivo vaspitanu kljunad, upušta se u bezdan estradnijeh svetala, ne bi li održala globalnu reputaciju najpsovačice matere i pokućstva konkurentnim slavskim pornićarama.

Sudeći po milionima ljudi bolja je od seoske bez obzira da li u tom selu ima vodovoda ili piju bunarsku ili izvorsku vodu. Ne znam zašto onda ljudi koji žive u gradu kupuju flaširanu i bacaju pare. Žale se bre i da nije zdrava za piće i da smrdi na pokvarena jaja, sram ih bilo, a činjenice govore drugačije: ko jednom proba gradsku vodu na selo se ne vraća.

Sredstvo kojim se podmazuje radi boljeg klizanja i sprečavanja neželjenih zastoja. U zdravstvu, školstvu i sudstvu to se zove i mito a u stvari su evrići. U tehnici je podmazivanje ili samo podmaz, a koriste se razna ulja i masti. Kod pandura podmaz je obično jedna crvena. U švaleraciji podmaz je milovanje i ljubljenje a otkada je progres stig'o i u naše selo to se zove predigra. Ovi baš moderni koriste neka ulja i kreme a zovu ih lubrikanti.

Seljački bioskop osamdesetih. Tvorevina socrealizma kako bi nedostaci društvenog života tipa bioskop bili lakše podneti. Priča ide ovako: Autobusom lokalnog prevoznika ide se u selo protivnika i odvija se priredba. Obavezni učesnici su zdravičar, folklor, 3 babe pletilje koje pored toga imaju i tačku pevanja u vutarkama, glumačka sekcija, učesnici kviza o setveno žetvenim radovima,... Kad žiri donese odluku obavezno svi trkom do autobusa u nameri da sačuvaju živu glavu. Tepanje je neizbežno kogod da pobedi.

Biljka koji čini da kuća postane dom. Kuća bez fikusa ko selo bez crkve, ko kola bez iberzokne, utisak nedelje bez Olje i sl. Obožavana biljka starijih gospodja, čija je najveća razbibriga brisanje prašine sa listova dotične biljke. Iako ove biljke ima kolko oćeš i nećeš, svejedno je zaštićena kao panda - nesmeš da budeš na metar od nje jer ima tendenciju da se slomi.

Srpski rimejk američkog horor klasika. Radnja se odvija na jugu Srbije, u selu Suvi Do kod Vranja. Priča prati nekoliko tinejdžera iz Beograda, koji su spičili na selo da izbleje 7 dana pošto dosadio spid, psaj žurke i beton. Stvari postaju jezive kad zapravo stignu, i shvate da su sami u nedodjiji zvanoj Suvi Do, nigde nikoga. Ruine malih kućeraka, zapuštene bašte i štale. Sve je naizgled pusto, naizgled. Dobar dan, upoznajte porodicu Hjuić.

Malo mesto u Vojvodini sa oko 2000 stanovnika.
Ime je dobilo po narodnom heroju Vukmanu Kruscicu,i veliki spomenik njemu se nalazi u centru sela.

E,sad,ono sto mnogi ne znaju,je da je Tito zarobio Djavola ispod tog spomenika,i Vukman se citavu vecnost bori sa njime(Djavolom,ne Vukmanom(on je dobar lik)).Zbog ovoga je selo tako jadno i ne privlacno itd.Ako ne verujete,dodjite i proverite!

Tupavi psiholozi i etnolozi će vam reći da je to primitivni strah od mraka, nasleđe iz prvobitne zajednice i ostala sranja. Međutim, ako se bar malkice uključi mozak dođe se do zaključka da je to genijalna seljačka taktika iz vremena pre dolaska struje na selo. Postoji li bolji način da šverceri, konjokradice i švaleri osiguraju mesta na kojima operišu nego da naivnim gedžovanima puste priče da tu prebivaju vampiri, drekavci i ostale bulumente?

Izreka koja je nastala na osnovu istinitog događaja, ali ne postoji tačan podatak kada je i u kom tačno selu nastala.
Išao neki čovek putem kroz neko srpsko selo i pošto je bio sam, a nešto ga malo mučio stomak on reši da prdne. Raspali on tako, ali ga je ipak čula jedna žena na početku sela. Brže bolje, pozbvala je svoju komšinicu i rekla," More Stano eve prošo neki čovek pored moje kuće i tako prdn'o da sam mislila da je pojeo tri tanjira prebranca. Toliko se to čulo." Komšinica je po hitnom postupku pozvala svoju kumu i rekla:
Bre kumo sad mi javila Jovanka da je neki čovek kod njene kuće prdno tako jako da se zamalo usro u gaće."
Kuma je odmah, ne časeći ni časa pozvala majku na drugom kraju sela i rekla: Bre mamo, kod Jovankine kuće prošo neki čovek, prvo prdno tako jako da se gora tresla, a onda se da prostiš usr'o na sred puta."
Došao čovek iz priče do kraja sela, a kumina majka presrete onog jadnog čoveka i reče mu:" Kako te bre nije sramota da ideš kroz naše selo i sereš po putu govedo jedno."
Čovek je ostao zbunjen njenim rečima, ali je nama ostala pouka iz ove priče da ne treba prdeti u javnosti da vas ne bi proglasili za seronju.

Mesto na kojem si izgubio nevinost. Pri tome ne mislim na "mesto" na telu, sram vas bilo perverznjaci jedni, nego na geografsku odrednicu, selo, grad, livadu, školsku klupu ili česmu u dvorištu. Mesto na kojem si prvi put osetio punu meru životnih slasti i razlog zbog kojeg te roditelji teraju posle crtanog u krevet. Ne mogu ljudi dugo da ostanu budni, a ako ti gledaš večernji film, njima ne preostaje ništa drugo sem gorkih snova.

Pa to je klasika. Neka seljacina iz neke najgore zapizdine ugradi u Yuga zvucnike koji trebaju da se cuju sto jace i da proizvode sto vise basa i nabaci muziku sa sto vise basa(samo da se cuje TUC TUC TUC). Poenta je da se samo cuje sto jace, da ima sto vise basa da bi se svi okretali za njim kad prodje kroz svoje selo.

Pitanje koje će zauvek ostati bez odgovora. Jer je nemoguće tačno znati čija je to leteća šibica, lansirana iz priručne naprave od daščice sa rupom na čijoj je drugoj strani razapet lastiš, doletela preko cele livade, do samog plasta, i uzbunila celo selo, a dečaci opčinjeno stajali, prekinuti u večernjoj igri, i gledali kako se vatra podiže ka nebu. Jedan dečak se, evo, još seća te vatre. I veruje da je tako i sa njegovim drugovima, ma gde bili po svetu.

Odvažan odgovor ćaletu, ili u ne tako retkim slučajevima, dedi kad posle ko zna koje pijanke, za koju je celo selo saznalo, i zbog koje keva sledeće dve subote ide na pijacu u Rivicu, tobož jer je tamo jeftiniji sir, dobijemo ribanje u vidu Futoškog kupusa, zbog ispada na dobar deo seoske ženske populacije koja svojim izlgedom može da zadovolji standarde u tom momentu, a tada su niski kao i Bugarska proizvodnja kompjuterske opreme.

Najurbanije od urbanog što u ovoj zemlji postoji. Oni nisu periferija, kao ni predgrađe. Još manje su provincija, iako im noge na nju smrde. Nisu ni selo iz kog su pobegli, iako bi rado u isto otišli, da se odmore od dođoša koji su im blato na trotoare doneli. Oni su kosmopolite iz suterena, vitezovi iz betonskih kula. Ponosni podstanari sa pravom glasa. Grleni i nabusiti - najbitniji faktor i pičkin dim.