Iako Floyd nije lak za slušanje, daleko od toga, stvar Another Brick in the Wall su znali svi klinci, bez obzira da li inače slušali Madonu, DJ-eve, narodnjake, punk... Naravno, zbog ključnog stiha - We Dont Need No Education.
Bilo je tu bunta, obaveznog za tinejdž generacija, i naravno onoga što reče poznati naš političar "Imao sam teško detinjstvo, i u školu sam morao da idem"...
Zaista, teško da će neki osnovac pred svojim drugarima reći da voli da ide u školu, a tek u nekom razredu srednje poneko će priznati da voli neki predmet. Štreber je uvreda, zar ne...
U međuvremenu (za generaciju autora), srušen je Berlinski zid, pa su Floydi (Roger Waters) pravili čuveni Wall koncert. Simbolika se sama nameće, iako teško da su mislili baš na zid u Berlinu. Zidova je uvek bilo i biće, a kako ono nije bio kraj istorije (ma šta mislili neki), ostalo je još zidova da se sruše. I kada je pala Ulica Zida (Wall Street), odmah sam se setio najlegendarnije stvari... Uz pitanje - Da li ćeš biti samo cigla u zidu!? Ili možda baciti kamenje na sistem?!?

Ustaljeni južnjački način da se ukaže nekome da nije u pravu i da strašno greši,kao i da to što je reko nema veze s vezom.

Vrlo lepa narodna izreka kojom se opisuje nečija volja da uradi nešto što mu se nikako ne radi.

Kao mali si bio šonja. Nisi baš umeo da igraš fudbal, al si zato išao u sve moguće sekcije i "specijalna" odeljenja. Imao si najlepši rukopis u odeljenju, i znao si da pišeš pre svih tvojih drugova i drugarica. Trudio si se da budeš popularan, al ti nije išlo zato što si mali štreber a ljudi ne cene to.

U srednjoj školi si nastavio po starom, misleći da ćeš da promeniš sredinu i postaneš kul. Naravno nisi. Ubrzo se provalio tvoj generalni nedostatak socijalnih umeća, i dobio si još gori status od osnovne škole.

Na fakultetu "pronalaziš" sebe. Postaješ stručnjak koji se razume u sve znanje ovog sveta, dok svi oko tebe misle da si jednostavno čudan. Završavaš. Zapošljavaš se u nekoj ustanovi gde se radi u mantilima, a dolazi u odelima. Pošto si naravno usisao sve misterije ovog sveta, ti si isključivo umna osoba, prezireš svaku fizičku aktivnost, pišeš preko volje, samo zato što se mora. Razvio si zajeban rukopis. Tvoj potpis je horizontalna linija sa dve tačke iznad i crticom na kraju, a tvoje beleške su štivo za Šampoliona.

Sa druge strane možda samo misliš da je to fensi.

E pa, nije. Jebi se!

Rečenica čije značenje varira u zavisnosti od toga ko ju je izgovorio.

Pitanje koje je neizostavni deo svakog kotrolnog/pismenog zadatka iz matematike/fizike/hemije... Najcesce postavljeno od strane ucenika koji su upoznati samo sa svojim imenom i prezimenom(dosli s namerom da prepisu makar jedan po mogucstvu najlaksi zadatak za pozitivnu ocenu) i eventualno jednim zadatkom zbog kojeg i postavljaju gore navedeno pitanje a koji skoro uvek nije prvi.

Teen filmovi kod nas popularne limunade zapljuskuju našu bogatu filmsku scenu gomilom sranja.Ovakava sranja se snimaju prema vec utrvđenom šablonu.U centru pažnje je neki šmokljo,štreber kojeg neprestano podjebeva neki nabildani baja uglavnom kapiten školskog fudbalskog tima koji ima naj ribu u školi sisatu chearlidersicu koja je usput jako inteligentna dok glavni protagonista filma bali za dotčnom i u skolskom ormariću ima pravi mali oltar posvecen njoj.
Do ove tacke svaki je film isti.Zaplet se dalje razvija na više načina:

1)Šmokljo uz pomoc nekog pijanog meksikanca,ujaka šmekera,ili najbolje drugarice mjenja izgled i ponasanje i postaje popularan...
2)Otkriva da ima super moći pocinje da mlati one koji su ga prije podjebavali...
3)Ili potpuno neka šesnaesta stvar napr. postaje žensko ili ker ili neznam ni ja sta vise...

Postoje i razne varijacije kraja filma naprimer:

1)Otkriva se da smokljo ostaje smokljo svi ga ismiju osim ribe u koju je zacopan i na kraju filma oni se smuvaju i happy end...
2)Lik spasi ribu iz neke neveovatno opasne situacije i sledi scena žvaljenja...
3)Na kraju skonta da je sve vreme jebeno slep i da je zaljubljen u najbolju drugaricu...

Rečenica kojom mlakonja ističe svoju hrabrost, čojstvo i junaštvo.

Devojka koja zna sve u sexu.Sama radi sve,partner joj je samo pomagalo.Skace,vristi,mesa,komanduje,menja poze svaka 2 minuta,dozivljava svaki sex kao da joj je prvi.Rado oralno zadovoljava i u tome je najbolja,ostaje u lepom secanju svakom muskarcu koji je sa njom spavao,ma pravi ekspert u sexu!Obicno je vukovac,ima sve petice u skoli ili desetke na faxu,mirna,ne eksponira se,sedi u prvoj klupi i stalno se smeska,glumi nevinasce u susretu sa dosta ljudi,jer i sama zna da je 1 na 1 njena specijalnost...

Gledajući crtane filmove svako još u detinjstvu nađe sebe u nekom crtanom liku. Nisu slučajno napravljeni baš takvi kakvi jesu. Individualno je samo da li smo već takvi ili je nam je potisnuta želja da budemo kao neki od njih.

Džoni Bravo: Jak, zgodan i napucan. Nakrkan steroidima i sa tonom gela u kosi. To što nema mozga i što ga neće ribe nije bitno. Bitno je da si širok u ramenima i da preskačeš treninge nogu. Ti si super, a ona je na gubitku što te neće.

Štrumfovi: Deca koja gledaju štrumfove imaju zanimljiv izbor. Da budu pekar, štreber, šminker ili da mrze ceo svet. Devojčice tu nemaju mnogo da biraju šta će da budu, osim sa kojim od ovih će da budu.

Nindža Kornjače: Najbolji test ličnosti. Mikelanđelo zajebant koji igra igrice, sluša muziku, neodgovoran, Donatelo štreber, genije, povučen i načitan. Leonardo odgovorni vođa sa čvrstim karakterom koji uvek dvaput misli i jednom seče, Rafaelo nadrkani brat kojem sve smeta. Tu ko se ne nađe onda taj ni nije živo biće.

Pingvini sa Madagaskara: Slično kao sa kornjačama, samo što su nova vremena pa su se i opcije promenile. Sad umesto nadrkanog brata Rafaela imamo Vojnika, malog pederčića koji voli jednoroge. Major kao Leonardo vođa samo što više asocira na Legiju po biografiji nego na crtani lik. Kovalski je možda veći štreber od Donija, ali Riko...ko bi normalan sebe pronašao u Riku? Jedino neki gutač predmeta iz cirkusa.

Sunđer Bob: Svi smo mi nekada Patrik. Svi imamo te njegove momente, ali kad poželiš da budeš Lignjoslav ili Kraba, znači da si odrastao i da ti više nije do zajebancije.

Ren i Stimpi: Kako god da okrneš ne valja. Ili ćeš da budeš mršavi, nadrkani, nervozni tip koji izgleda da nikad nije spavao ili debeli tupavko kome je sve ravno.

Simpsonovi: Širom sveta se citira Homer, ali ne onaj slepi već ovaj ćelavi. Muškarci bi verovatno voleli da imaju jednu Mardž u kući. Da pere, pegla, kuva, može se primetiti da su grudi čvrste i posle troje dece. Jedino da malo promeni frizuru. Mada ona služi ženama kao upozorenje da se čuvaju potencijalnih Homera. U liku Barta će se pronaći oni koji se pronađu i u liku Mikelanđela, a u liku Lise oni koji su se pronašli u Doniju i Kovalskom.

Petar Pan: Dokaz večite želje za igrom. Bežanje od stvarnosti i neprihvatanje odrastanja. U njegovom liku će se mnogi pronaći, ali neće mnogi to da priznaju.

Bananamen: On je za sve one koji se osećaju jačima kada jedu.

3 praseta: Još jedan test gde se može lako dokazati da li ste zajebant kao najlmađe i srednje prase ili ste odgovorno i pametno najstarije prase. Bitno je da shvatite da ste prase.

Barbi: Kalup fizičkog izgleda koji nikada neće proći. Nije bitno šta je u glavi, već šta je na njoj.

Betmen: Usamljen, povučen, jedino što će mnoge takve da odbije od njegovog lika je to što mnogi nisu milioneri kao on.

Supermen: Za sve one koji se osećaju kao da nisu sa ove planete.

Tom i Džeri: Tu će se pronaći svi koji imaju nekog koga ne vole, ali bi mu pomogli da je u nevolji.

Garfild: Idelan za lik u kojem će se pronaći svi koji ne vole da rade. Svi kojima je hrana prva, a i druga misao kad ustanu. Za sve koji su mrzovoljni, sarkastični i za koje svet misli da su seronje.

Hulk: Kao što svi imamo Patrikove bisere nekada u životu, tako bi nekada voleli da možemo biti i Hulk na nekoliko minuta. Sve da razbijemo i da iskalimo bes, a ne da nam se desi da budemo Besan k'o leptir.

Ne bi crtani filmovi postali toliko popularni da se ne pronalazimo u njima, ali popularnost istih je danas opala. Možda se klinci ne pronalaze u njima kao što su se starije generacije pronalazile. Moguće da ove nove generacije sebe zamišljaju kako su čupavi Japanci, da bacaju loptice dok iz njih iskaču zmajevi.

Rečenica svakog pripadnika mrtvog mora, tj. osobe koja se ne ističe nikakvom veštinom, ali je puna sebe i nesposobna da prizna drugim ljudima uspehe, jer ona, ona samo da hoće, ona bi to mnooogo bolje uradila.... Naravno, trenutak o kome te osobe pričaju nikad ne dođe, pitanje je da li i same veruju da će ikada doći.

1. Razred: Vrlo brzo se ispostavi da je najjači u razredu. Bije drugove iz odeljenja bez razloga, samo da bi pokazao da je jači, a devojčice vuče za kosu. Ima dva drugara koji su njegovi verni pratioci, i jednog štebera kog non-stop maltertira.
3. Razred: Sa svojom grupicom razbija mangupe iz susedne škole, kod mostića. Svi znaju za njegov poduhvat, što mu neosporivo učvršćuje poziciju alfa deteta.
4. Razred: Donosi kondom u školu, i pokazuje ga svima. Niko nikad nije video uživo kurton al se svi prave da znaju šta je, ovaj štreber pita naglas šta je to, mangup ga udari i kaže da ide kući, a svi se smeju.
6. Razred: Počinje da hvata devojčice za dupe, na nagovor starijeg brata.
7. Razred: Uspeva da nagovori Sašku Vašku da mu pokaže njeno medjunožje i da se igra sa njim ja tebi ti meni.
8. Razred, ekskurzija: Gubi nevinost sa gorepomenutom, koja uopšte nije nevina na njegovo iznenadjenje. Kompletno se obruka, ali zapreti Saški da će da je prebije ako kaže nekom.
1. Srednje: Upisuje elektrotehničku školu. Počinje da pali džointe... Kapira da ovde ima i većih ludaka od njega, i počinje da žali za osnovnoškolskim danima.
2. Srednje: Potpuno gubi svaki mangupski značaj, pošto ga Gile Macola prebija pred svima, a onda skine golog i natera da trči kroz školski hodnik.
3. Srednje: Počinje opasno da vari, i bezuspešno pokušava da smuva neku ribu. Zove Sašku Vašku, ova mu kaže da je trudna. Pada gadno u depresiju, i pokušava da dodje u kontakt sa društvom iz osnovne, ali svi su našli neke nove ortake.
20. Godina: Smuca se, i pokušava par puta da završi neki kurs na privatnom fakultetu al odustaje.
23. Godina: Radi kao konobar u kafiću, nalazi neku klinku, prvi put se opasno zaljubljuje, ona ga odjebe.
27. Godina: I dalje radi kao konobar u drugom kafiću, i dalje živi kod roditelja. Najzad uspeva da održi vezu duže od 3 meseci, zato što je ona zatrudnela. Uz to 4 godine starija od njega.
28. Godina: Ženi se. Iste godine ga stric zapošljava kao noćnog čuvara u magacinu.
31. Godina: Cirka pivo na kauču, i lista ženine trač novine pritom se svadjajući sa njom, u kući svojih roditelja. Kad odjednom, na 40. strani slika onog štrebera iz osnovne, u nekom odelu, pored neke manekenke, priča kako njegova nova kompanija beleži uspehe. Zatvori novine i kaže ženi da je debela, na šta mu ona kaže da je nesposoban.

Mnogi ljudi gaje ljubav prema knjigama i znanju koje one mogu da prenesu, te se penju ka intelektualnom vrhuncu kao ka kakvom orgazmičnom cilju. U Srbiji takvi su u fazi izumiranja. Nečitanje se epidemično širi brzinom i brzinama van granica poimanja. Svesno se javlja u srednjoj školi (mnogi bi rekli i u osnovnoj, al šta zna dete šta je knjiga), kada učenik odbija da pročita lektiru jer
1. se sveti profesoru iz razloga koji samo on poznaje;
2. smatra da samo štreberi šitaju, a ako se pokaže kao štreber, devojčice neće hteti na hopa-cupa sa njim;
3. doživljava je kao beskrajno dosadnu i nezanimljivu.
And before you know it, Gradska biblioteka javi da samo dva procenta populacije grada su članovi biblioteke (od kojih ko zna kojiko je neaktivno).
Neretko se sa nečitanjem susrećemo kao sa statusnim simbolom, kojim se osoba koja ga poseduje diči. Mnogi od naših estradnih ličnosti podležu nečitanju (pr. Džej: "Ja sam pročitao samo jednu knjigu u životu!" plus samozadovoljni smešak) dajući primer svim svojim obožavaocima i obožavateljkama.
U Srbiji je ovo samo jedan od uzroka. Čitanje je i "gej", a svi znamo da je Srbija kruna na glavi homofobije. Uostalom, skupo! "Šta, jedna knjiga 500 dinara. Pa je l' ti znaš šta može sve da se kupi i uradi za 500 dinara?!"

Najlakči način da zajebeš glupog siledžiju (ili da glumiš mudo pred pametnim) koji te muči na foru "čiko pusti govno". Kad provali da je izrađen, ti si već daleko.

Veoma čest odgovor poslije ispita. Izgovaraju ga veliki znalci, tzv. štreberi i oni koji nemaju veze s vezom, tzv. nemači pojma.

Nekada, kada je u bilo kojoj grupaciji muzika bila glavno obeležje u srednjim školama ste mogli naići na metalce, pankere, dizelaše itd (da ne nabrajam, svi znamo gradivo..). Ali sada kada se muzika deli samo na tbc-tbc (tehno), dubz-dubz(house), AaAaAa:trileri:(turbo folk), UuUuuu:zavijanje:(pop) došla je nova era, era kompjutera i intereta, te se samim tim ta podela glasi: n00b, pro i 1337.
n00b - E pa takvog svi znamo... To je onaj koji liči na šterbera ali nije štreber, liči na dizelaša ali nije dizelaš, ima 30kg manjka (ako je muško) i zajebava ga ko kako stigne. Ne, nije to odeljenska maskota, to je jadno 13 prase.
pro - To su tkz fenseri, popularni ziljavci škole. Oni su ti koji poseduju (pwneduju) gore navedene n00b-ove. Nikuda ne idu bez naočara za sunce, izgledaju "opasno". Imaju "iskustva" u svemu, ili bar oni tako misle, zauzimaju svaki mogući stub, zid, radijator, ne bi li razmenjivali pljuvačku - pro(fesionalac) i pro(fesionalka).
1337 - Odnosno elita škole su oni koji jedva čekaju da se sklone odatle, pođu na fax i počnu da "žive život" jer u zidinama ustanove zvane srednja škola (koja njima više liči na vrtić) to ne mogu. Mogu se prepoznati po tome što tolerišu ostale tipove učenika, ali se druže samo međusobno i hodnicima koračaju podignutim nosem do plafona. Ne, to nisu snobovi, oni su elita jelte.

Nešto zbog čega se ne dobija "+" ili "5", za tako nešto trebate da otkrijete onomatopeju, personifikaciju, metaforu, alegoriju, kontrast, gradaciju, asonancu, aliteraciju, ironiju, ...

To radi većina roditelja kada im dođu komšije / rođaci iz Amerike / srednjoškolski prijatelji koji su postigli više u životu . Potpuno menjaju priču koju im je dete prethodno ispričalo , da bi se njegovo dostignuće podiglo u očima gorepomenutih . Ne obaziru se na ispravke deteta .

To je ono što bi rek'o svaki urbani tinejdžer kada bi čuo stih Desanke Maksimović "Sreća je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da".

Sušta suprotnost nemaču pojma.

Čovek koji zna znanje. Onaj koji na PES-u uzme Tajland, a ti Brazil, i opet te pobedi tri nula. Nema svrhe ulaziti sa njim u konflikt, izaći ćeš kao gubitnik.