Poslednji dimni signal ljudskoga roda.
Nije bitno ko će prvi baciti atomsku bombu na protivnika, bitno je koliko njih će se suzdržati da to isto ne uradi.
Opružio se koliko dugačak, uživa, i ne razmišlja ni o čemu u životu. Sve mu ravno do Kosova, ma kakvog Kosova, do Krfa. Da padaju bombe ne bi ustao ni prozore da pozatvara. Eventualno ako se nekim slučajem promuva do prodavnice, ako nema koga da pošalje da mu kupi pivkan, jedva bi se i za to nakanio. Boli ga uvo za krizu na Bliskom istoku, što je porasla inflacija, pa i šta su večiti radili za vikend. Pustio konja na ispašu, nezainteresovan ni za šta, praktično, landaraju mu muda za sve.
Milena: 'ajde Radovane, zvao te komšija Pera, mora d' izvlačite drva iz šumu! A i moraš naći kalem, znaš da si slomio kundak onomad kad ganj'o bele miševe po podrumu! A o'kle se tebi prikazaše miši u podrumu mene nije jasno!
Radovan: Ama ženo, što sam nač'o onu rakiještinu, kičma mi se osušila! Reci d' odložimo mi to za sutra, valja se, sutre ponedeljnik. Kaži da mi nije dobro, studen me neka udarila sve od nogu!
Milena: A znam ja šta je tebi kukavče moj! Sinoć ste kad ste čačkali oko traktora zapatili i konja da poterate, sad je mene jasno!
Radovan: Ma kakvog konja, šta je bre s tebi? Sve me nešto žiga u nedra, živ nisam. Ili bolje reci prekosutra, da odmorim jošte malo. Pusti me bre ženo malo da danem dušom.
Milena: Od čega da daneš dušom, tri dana iz kuće izlazio nisi. Sve do večeri kad se uputiš kod gazda Milanove kafane. Ustaj, i rani svinje, nemoj mene sve da čekaš. Znaš da treba da posečimo po nedelji!
Ženski orgazam nedostižan? Treba propišati krv da se klića u kolo uhvati? Ma kakvi. Laž i prevara. Znaju one kako da ti suva kurca ostaneš, a da sebe podare sa pregršt orgazama. Ostaviće te sa plavim jajima i neznanjem da im je kroz vulvu višestruko proputovao užareni voz.
Znale su one šta je sila trenja i pre no što ju je neki Grk nejebičar definisao. Obaviju nožice pitonskim stiskom i nalože bobana pretvorivši ga u pogodan teren za malo klizanja. Kreneš da skidaš majicu. Stativa. Ona već bleda i drhtava, ustaje da ispuši cigaru, kaže boli je glava. Boli je uvo za to što te je napustila onako uzjapurenog da patiš. Lepo njoj, agonija tebi.
-Jesam li ja ružan brate?
-Haha, ma nisi čoveče, dvaest tri godine imaš i još si pubertetlija.
-Me, sisaj ga, nego ona moja nova, čim se malo uspalimo, ustaje da se nikotinom toči, kaže jebe je migrena pa rastura.
-Voli mala da se trlja, a?
-Pa, ono.
-E, pa brate, naleteo si na klizačicu, njoj je malo šašoljenja puna kapa, pamet u glavu i kurac dalje od nje dok ne počneš da je skidaš.
Potez svakog kvati metereologa u pokušaju da otkrije u kojem smeru vetar duva prilikom izvođenja slobodnog bacanja u košarci.
- Ajde Stojane oćeš ti baciti ta slobodna ili ne?
- :liže prst: hmm vetar duva levo, evo op : lopta pogađa obruč: , pa ja sam tačno baksuz.
Osoba čije bivstvovanje na ovom svetu je nekada značilo svima mnogo, dok danas bi svi da ga meću na giljotinu. Nekada veoma uspešan mladić, što u životu, što međ ženama, transformisao se u okorelog penzosa, kome je draže reći ne, no baciti jedan osmeh, makar kiseli. Omražen je kod novih stanara zgrade, dok svi iz njegovog doba se okupljaju kod njega na popodnevnoj kafici, uz "Beogradsku hroniku" i nadmetanje sa jednako podlim i dosadnim penzo-komšama u TV Muzičkoj slagalici.
Prepoznatljiv po svom purpurno-izšaranim bade-mantilu u kom se kreće po stanu, po silaženju svaki dan u podrum, dole do majstor Žileta da ga napuši jer, kojkurac je nestalo svetlo u liftu, koji je pravljen još dok je Tito bio u Africi i zašto zaboga i pobogu, opet bleje špricevi i kisela voda na prvom spratu.
Večiti kontraš, odbija sve. Žena mu je umrla još kad je Ćosić bio predsednik. Večiti komunista, ponosno drži sliku Tita na miljeu na EI Niš televizoru. Na njemu nikada nije prebacio na Pink ili u skorije vreme Prvu tur... srpsku televiziju, jer to je komerc. Iako je završio ekonomiju, davne šesetprve, radio ceo život u Crvenoj Zvezdi kao kontrolor radnika. Iz stana jedino izlazi kad je vanredno stanje, da bi kupio Politiku, jer samo Milan Džavrić može lepo da napiše razlog zašto je dovraga Gej parada održana.
:kuc kuc:
- Komšija, jel možete moje dete da pričuvate večeras?
:tras:
----------------------------------------------------------------------
- Dobar dan gospodine Dragane. Možda biste želeli da prisustvujete emitovanje nove radijske šeme u podrumu naše zgrade? Biće svi stanari večeras. Dođit...
- Ne.
:tras:
----------------------------------------------------------------------
- Dobar dan.
-
- Zanimljivo ste obučeni. Podseća me na ono vreme kad je naš Drug bio predsednik.
- Hvala. Želite nešto?
- Pa znate, jel volite vi vaše drugove?
- Da, dragi su mi.
- E pa možda biste želeli da postanete član naše Adventističko-komunističke-paradajz partije, koja čini dobro svima i svakome.
- MOLIM?
- Da, da, sve za naše drugove. Možda biste želeli da kupite novu "Kule stražara", evo na strani 56 ima dodatak o sub...
- Ne mamojebači. Muka mi je od vas. Svakako neću vaša govna od tolet-papira, nimalo ne želim da budem član vašeg sranja i JEBENO NEĆU DA KUPIM KIRBI 200 USISIVAČ! :TRAS:
Uglavnom su debeli, zadrigli, čupavi ili ćelavi, mada ima izuzetaka. Jedno im je zajedničko, a to je da obavezno nose neki pecaroški prsluk. Ova osoba je iz nekog razloga postala to što jeste, zarađuje silne pare slikajući npr. dobre ribe i svrstavaju se među umetnike. Kurčeve umetnike. Nekad je čovek morao da se dobro naduva, da bi dobio inspiraciju, umaže bojama, naslika nešto, odseče sebi uvo, umre, da bi ga 150 godina posle toga proglasili za umetnika. Dok se ova stvorenja svrstavaju međ' umetnike zbog slika napravljenih jednim pritiskom na dugme, a sve to sa fotoaparatom koji vredi kao moja garsonjera na obodu Novog Sada.
U trenutku kada svi svetski ekonomski stručnjaci ne mogu ni da predvide koliko će velike posledice da izazove ova svetska ekonomska kriza, ali se svi slažu da će posledice biti jako teške i pogubne, u zemlji Srbiji na brdovitom balkanu javlja se jedan mali ekonomista pod nadimkom Miki Maus i sav srećan i usplahiren prognozira veliku korist Srbije od ove ekonomske krize. Nakon dva meseca u Srbiji narod vidi da će ova ekonomska kriza ne samo pogoditi, već i baciti na kolena srpsku privredu i narod, uopšte, ali mali Miki još uvek sedi u vladi i uživa, ne misleći ni na šta i moleći se da što duže uživa u blagodatima tapacirunga pod svojom guzicom.
Pola-pikavac, pola-cigara. Cigareta koju si silom prilika morao da ugasiš posle par dimova, jer tvoj klošarski novčanik ne može da podrži bahanalije kao bacanje pola cigare, pogotovo ne posle Dinkićevih akciza.
-Evo je trola, bacaj cigaru.
:saginje se, gasi nogom cigaru i meće je za uvo:
-Je l' se ti bodeš u vene? , Aj što ti krivo da baciš 7 dinara nego stavljaš to govno za uvo, ne može posle ni Neptun da očisti taj smrad.
- Recesija, bato. 7 po 7 po 7, 20 dinara.
Grčki filozov stoičke škole. Učenik Kleantov, celog života propagirao Zenonova učenja. Kad je išao u srednju, bilo je in i urbano da se prosipaju fore iz grčke mitologije, pa su ga zajebavali jer se zvao isto kao neki Hrisip od Pelopa u koga se kralj Laj (koji je bio i poznati instruktor vožnje) zaljubio i jednog lepog popodneva mu skinuo gaće i obljubio ga analno, te je Hrisip od Pelopa od blama pokušao da se ubije. Hrisipa je bolelo uvo za sve to, pošto je, je l' te, bio rođen sa srebnom kašikom u ustima i non-stop je bio navaren. Jednog dana mu vlasti nameste zvrčku i razbaštine ga, pa se Hrisip preseli u Atinu. Tamo je počeo da piskara. Kažu da je bio takav skriboman da nije mogao da izdrži da ode u klozet da kenja, a da ne napiše nekoliko misli na toalet papiru. Taj je, bre, sopstvenu devojku istetovirao od glave do pete svojim filozofskim mislima. Znači, kako prođe ulicom, tako mu iz džepova ispadaju papirići. A nema šta nije pisao - ozbiljne filozofske eseje, književna dela, pesme, priče, pošalice, čak je i svoje defke čitao na agori. Bolelo ga je uvo za sve, verovao je u sudbinu i govorio da svaka slučajnost ima tajni smisao. Zato je u svemu nalazio inspiraciju, pa još kad se naduva - humoru nikad kraja. Još je tad trava bila legalna, pa si mogao da je gajiš u dvorištu - raj na zemlji. Jednom se bio tako dobro ustondir'o da ga je bio blam da ode ženi kući, te se opredelio za stondilozu, ali u podrumu našao samo neko vino. Sedne on u ladovinu ispod smokvinog stabla, sipa ono vince, zasvira džitru i zapeva bluz. Uto mu se pojavi njegov magarac (koji je inače voleo bluz, pa bi ga uvek slušao). Hrisip mu dadne malo onog vinceta da popije, a magarca uvati alkohol (nikad nije pio čovek, šta će), te magarac poče jesti smokve s onog drveta. Hrisip poče da se smeje kao nezdrav, a uz to je bio i navaren k'o bog, odjeknu Atina gromoglasnim cerekanjem, pa ga strefi srčka, te preminu tog lepog popodneva, leta gospodnjeg dvesta i neke pre nove ere.
Na grobu mu stajaše epitaf:
''Ne smej se magarcu dok jede smokve''
Opis izdržljivosti i kvaliteta cipela. Toliko su stamene i nepromočive, da su zajebale Albansku zimu i smetove 1915. godine. Cipele koje je nemoguće uništiti koliko su jake i neprobojne. Kap vode ne može da se domogne unutrašnjosti usled neosvojivog zida od kože sa druge strane.
Albanke su sve one zimske gojzerice i cokule koje nemaju rok trajanja, grube pod rukama i izuzetno ružne, ali sposobne za svaki teren. I u vatru da ih staviš, neće izgoreti, samo će pocrneti. Nose se i po 10 godina. Svetogrđe je baciti ih u đubre posle svih tih godina služenja i vernosti. I kada dođe dan njihove penzije, one se ostavljaju u plakaru sa ostalim cipelama da ponosno stoje i čuvaju ulazni prag, kao dedina Albanska spomenica okačena na klin u zidu.
1: Ove cipele su najbolje koje imamo, koštaju 25 000 din ali verujte, neuništive su. Možete Albaniju preći u njima!
2: Kako te nije sramota da mi kinesko sranje uvaljuješ za tolike pare! Ovo se bre raspadne posle dva dana! Trgovački lopovi... Doneću ti ja jedne moje prave Albanke da vidiš ti šta je cipeletina, a ne ovo što hoćeš da mi utrapiš...
Vreme posle kojeg počinje vršenje neke radnje.
Mama:Sine kad ćeš baciti smeće?
Ja: Evo za pešes minuta.Ja: Čoveče jesi spreman idemo na koncert?
Drug: Ma, krećem ka tebi za pešes minuta samo da jedem, otuširam se, uzmem pare...
Šnicla nadprosečne veličine.
Znaš kolike su šnicle u onom novom restoranu? K'o slonovo uvo.
Zanimljiva i, zapravo, veoma administrativna eufemistika odsluženja zatvorske kazne od strane krivog ljudskog bića ili, pak, grupe istih. Odguliti. Odležati svoje. Rehabilitovati se. Izaći.
Jer ako se zna da u Srbiji, izuzev teških kriminalnih dela, za sve ostale "povrede zakona" dan u buvari pred sudom vredi 500 đunti, ovo "platiti dug" deluje i previše bukvalno, ako mene pitate. Pogotovo ako ti se u fioci u predsoblju nagomilavaju neplaćeni računi i porezi, kazne za parking, mrtvi BusPlus i rahitični levi far na Puntu...dok si ratu za kredit, pak, poslednji put platio još mnogo pre nego što će jedan usplahireni ješica uleteti u antičku kladžu u Jerusalimu i baciti buvu momenta "Ste čuli što se Nazaret pojačao preko leta? Imaju nekog beka što hoda po vodi...".
- Matori, el znaš da je Mlađa Goblin pre neki dan pušten na slobodu?
- Uuu, pa dosta je on bio iz rešetaka, bre...Kol'ko ono, 4, 5 godina?
- Šest jebenih godina, brate. Šest. Fazon, jedva da smo na faks krenuli kad je on zaglavio...
- A jebiga sad, dug prema društvu se mora otplatiti, nisam mu ja kriv što je zgazio one ljude...
- Najjače još da je NJEGOV dug u pitanju, obzirom da mu je za volanom sedeo mlađi brat pa je ovaj uleteo 'mesto njega.
- Nisam to znao...Pa dobro, i ja bih to uradio za svog burazera, svako bi...
- Ja ne bih.
- Zato što imaš sestru, el tako?
-Zato što imam sestru, hehe...
- Ti si debil.----------------------------------------------------
- 'Bardan, komšija, na put, a?
- Ma jok, komšija, idem do Padinjaka da platim porez.
- Ah, sve razumem, ne brinite, čuvaću vam suprugu k'o oči u glavi, hehehe...
- Hvala, i ja sam vašu kad ste vi ono otplaćivali SBB, lagano samo.
Taj urođeni nam gen za samoodržanjem. Probali razni da ga unište, modifikuju, pa ništa. Srbin, brav jedan, živi svoj život da preživi. Kako? To nije toliko bitno.
A kad dođe frka, u ulici Akacija dešava se čudo: brav postaje nadčovek!
Proći će golgotu, ožaliti mrtve i izgubljeno, vratiti se nazad u redukovano stado, pa opet isto. Samo od nule.
Neće se mnogo brinuti šta je dovelo do stradanja, niti će izvući naravoučenije i paziti da mu se greške ne ponove. Jok on. Samo će na tren načuljiti uvo iz kog pravca dopire zvuk medenice sa ovna-predvodnika, te pokorno opet saviti glavu ka zemlji. Do sledećeg sranja...
- Ma, aj živeli mi Srbi, brate, da prođe i ovo sranje, nek smo živi i zdravi, na jasen - na jasen, pa šta!?
- Dobro sad, nismo svi živi, a još manje zdravi... Živeli, kažeš?
Izraz koji će u budućnosti, u skladu s napretkom, biti potpuno besmislen.
-Koje mi uvo zvoni?
-Pa levo, jbt, ono ti vibrira!
Seljačka lepota je vrsta lepote na koju su se palile naše babe i dede. Obično bi baba izvadila neku izlizanu crno-belu sliku i rekla: "Živadin (tamo neki lokalac iz sela) je bio mnogo lep čovek." Vi bi ste pogledali sliku i primetili da lepi Živadin ima jedno uvo klempavije od drugog, pet prednjih zuba i malo nakriva usta. Onda bi ste bacili pogled na poslednje izdanje časopisa "Lepota i zdravlje" i videli Breda Pita sa potpuno suprotnim harakteristikama. Isto važi i za dedine priče o do jaja ribama. Danas se na seljačku lepotu uglavnom pale seljančice i seljaci. To je lepota u stilu: rumeni obrazi, krezubi osmeh s žuti zubi, progenija, hipergenija, klempave uši, ali ono što je najvažnije - dobar domaćin/domaćica.
Onesposobiti nekoga na kvarnjaka, pizdinski kao Brut (ne misli se na dezodorans) Cezara (ne misli se na negativca iz Alana Forda). Jebo ferplej, računa se samo krajnji rezultat. Bacač peska je osoba koju je i majka ranije izbacila iz pičke, jer je znala da nosi govedo u sebi. Ljigav postupak ljigavog stvorenja. Loš trip. Osoba onesposobljena na ovaj način može samo da ga podudla osim ako nije jebeni Žan Klod Van Dam.
Kako ćemo? Lako ćemo. Gazimo preko mrtvih i puca nam stojko za to. Nizak udarac, ispod pojasa. Dok od pojedinih ljudi muda pocrvene, prilikom susreta sa bacačem ona poplave. U prevodu, najebao si. Poenta je izbegavati svaki kontakt sa stokom.
Baciti pesak u oči, zabosti nož u leđa, pa zatim pucati nespremnom i nenaoružanom nesrećniku u glavu. Jebiga, život je nekom majka, a nekom maćeha.
Ovaj simpatični rimovani izraz ukazuje na ogromno bogatstvo.
Ma, boli tebe uvo, lova do krova, cice same prilaze...
Citat iz najpoučnijeg crtanog filma emitovanog kod nas. Šta bi bilo kad bi bilo? Jer, da je Duško skrenuo levo kod Albukerkija, ne bi bilo Hasan seckati? Realno, koga boli uvo? Sve što nije sada, ili je prošlost ili se nije ni desilo. Na budućnost možeš da utičeš, ali je prošlost nepromenljiva. Ovaj sekund kad prođe, nema ga više. Taj se ne vraća.
Palamuđevina obično stiže iz usta sredovečne, a neostvarene osobe. Samo da mu je ćale bio budža, da je upisao ono što voli, da je onda uzeo kredit, prihvatio onaj posao, otišao preko grane, smuvao onu ribu. Samo da nije ušao u onaj tramvaj, da je pazario u prodavnici preko puta, da je kupio druge novine, da nije kliknuo na ovaj link...
I baba da ima kurac, ne bi razvijala kore za gibanicu, nego bi pobijala prošće.
- I? Kako se to desilo? Sad, kad smo se razveli i dogovoroli oko dece, valjda sam zaslužila da znam istinu.
- Ma, skroz bezveze, kažem ti. Obično jutro pre 6 meseci, ti povela decu u obdanište, ja krenuo na posao. Možda se sećaš da sam u prizemlju ukapirao da sam zaboravio upaljač?
- Gde se sećam, čoveče.
- Nebitno. Vratim se u stan, uzmem kresivo, utom zvoni fiksni. Paja Eskobar se javlja da je stigao prethodne večeri iz Amerike, nismo se videli 15 godina. Da se nađemo odmah na kafi.
- Da, sećam se kad je bio. I?
- Pa ništa, javim na posao da ne dolazim, odemo na kafu, pa na ručak, dođu ovi naši iz srednje. Mala Sonja dođe sa sestrom od tetke. Mima. Zapijemo se tu, sećaš se da sam došao sutradan oko podne.
- Da, da...
- E, od tad krešem Mimu. Evo i sinoć, iako je četvrti mesec...
- Dobro, dobro, to ne moram da znam. Mili, a da vežeš upaljač oko vrata za ubuduće? Stoko!
Kad se lik popne na vr' brda izvadi mobilni i dernja se u njega da čuje drugog lika sa drugog kraja brda u takmičenju ko će pre da sruši mobilnu mrežu glasurdom.
Dodatni poeni se daju ako stavi prst u uvo ko Šojić.
