Што те не убије, кажу, може само да те ојача.
Уз одређену дозу видљивих или невидљивих последица по изглед или здравље.

Овај из наслова није био убијен, али је био за длаку близу томе.
Тренутни бљесак два крупна челично плава с једне, и два ситна ватрено црвена ока с друге стране.
Изашао је јачи, али се трагови борбе виде на њему.

Нису му у животу текли мед и млеко. Различит од своје генерације управо по преживљеним ситуацијама напора и доживљених страхова какве су му другари само читали у књигама. А опет исти с генерацијом. Донекле.

Пропратни израз који прати пребацивање леве руке преко десне, и затим савијање исте у лакту под најоштријим могућим углом. У преводу, овај покрет може да значи:
- ево ти га на;
- добићеш, мојега;
- дам ти курац дистераш очи;
- тај филм код мене да гледаш нећеш и сл.

Како се наше друштво, у међувремену, културно развијало и еманциповало, тако су почеле и да се користе овакве флоскуле са прикривеним значењем које зраче енглеским лицемерјем и немачком финоћом.
А, стварно, покрет асоцира на ношење нарамка дрва од свеже исцепаних пањића младе церовине, просушене и уметрене под тремом надомак штале, након што су бритко изрезане Штилком у планинском забрану и безбедно извучене ланцима прикаченим на Раковицу 539 без кабине.

Рејв журке. Одлично место за посетити, уколико си у неком бедаку, па желиш само негде да се изгубиш и да те боли курац за све. Нико те не посматра, никога не посматраш, свима лепо и то је то. Рејвови су на лошем гласу због великог броја ћоманa, који исте посећују редовно. Али, то су углавном предрасуде. И они су људи, исто као и сви ви који ово читате. Додуше, нису баш при здравој свести, али добро.. Није смак света.

Рејвови такође важе за најбоље место за провод, али уколико сте новајлија на неком оваквом догађају, било би добро да знате пар стварчица пре него што се запутите у неку шуму, да се изгудрате и искачете.

1. Немој никада ићи на почетак рејв журке. Почетак рејва је досадан као деда Миливоје, кад крене о његовом времену и крпеном лоптом. Иде нека амбијентална музика, која ти не да ни да играш, а ни да седнеш и да се опустиш. Пар људи у просторији, двоје стало поред звучника да још мало сјебу свој слух, а ови остали се нервозно шеткају по објекту, чекајући дилера. Уколико си ипак дошао на сам почетак журке, због горе наведених околности пожелећеш да си отишао да слушаш Дада Полументу у локалној биртији надомак Балосаве у општини три лепе пичке материне.

2. Ако си послушао савет под 1. (види горе), добро си урадио. Стижеш око пола 1, мало после поноћи, таман да уграбиш најбоље место за ђускање, и са екипом направиш живи зид да вам не упадну неки небитни ликови са стране. Ако си стрејтер скокнеш по пиво или сокић, ако си ћоман скокнеш на брзака до вецеа да сипаш воду у флашу, јер си сву кинту за то вече спискао на јебени дс и вутру да се после спустиш.

3. Просторија се напунила, има младих бичарки које ти у мраку, онако издрогираном, изгледају као мисице пореклом са Венецуеле, које су дошле само да би врцкале испред тебе, док ти не скупиш мудашца да јој ставиш руку око струка. Е, немој јој стављати руку око струка. Штавише, боље је набоди у главу. Зашто? Зато што је и она изгудрана исто као и ти, ако не и више, и сигурно је ту са дечком, који је увек неки лерди са повећом екипом. Мојне да га набадаш, надрогиран си и чини ти се да си непобедив и најјачи, али веруј ми - НИСИ. Значи, без набадања. Дошао си да се проведеш и најбоље би било да тако и остане. А, и кад би ти дала пичке, ресица би била непослушна од силних опијата унетих током вечери. Значи у сваком случају нећеш јебати.

4. Одећа. Е сад.. Већина људи која чује реч рејв, одма' надовезује дречаве боје, и флуо лајт, због којег су те боје још дречавије. Ћомани имају трипове под утицајем јаке супстанце коју су унели у себе и параноја превазилази све границе у тим тренуцима. Е, значи, НЕМОЈ носити дречаве боје. Ем што ћеш бити мамац за пандуре тако ћомански обучен, ем што постоји велика шанса да ћеш истриповати од себе да си бојанка за децу предшколског узраста. Обуци се у црно, као и сав нормалан свет и буди сматран секташем. То је то!

5. Ако ти неко понуди да попијеш пиће из његове/њене лименке, а ти си стрејт, обавезно одбиј.
Ако се гудраш, неће да шкоди. Ко зна шта си све унео у себе током вечери, тако да још нека бактерија није на одмет. Ко зна, можда се деси нека симбиоза, па постанеш супермен или неки други херој врсте супер.

6. Најбитнија ставка. Тиче се странаца. Уколико приметиш неке странце, небитно да ли су из Грузије или из јебене Фукушиме, обавезно им уваљај неко срање. Небитно шта. Отцепи флоп са пакле цигара, купи лимунаду, проспи је преко њега и заваљај им то као ЛСД.
Састружи мало креча (или чега већ) са зида, упакуј у фолију и продај им то као спид. Узми било шта, и смисли нешто. Неће те провалити, а, и ако те провале, могу да ти га пуше, јер немају појма ни у којој су земљи а камоли да ли шмрчу дрогу или зграду. Наравно, то што продаш наплаћујеш три пута више него што је цена робе на улици и опет, неће те провалити, јер немају појма које су цене, а неће ни проверавати. Ту су да се надрогирају и ништа друго. Па, ето им мало зидина кад су већ вољни.

Заборавио си ти мене, праунуче. А притисло те са свију страна, видим ја, па реко' ај' да ти се бар у сновима јавим. Није ти лако. Гор' високо, а дол' тврдо. Да ти приповедам како је мени било, можда ти буде ласније:

Беа новембар 1915., у Пећи. Једемо ти ми неки клот пасуљ, суморна је слика, киша нека, бљузгавица, блата на све стране, куса војска у тишини, само говеда гладна ричу. Једе са нама и Војвода Степа, реч не проговара. Добар сам ја са њим био још од '12-те, кад'но растерасмо Турке код Куманова. Приупитам, чисто да прекинем мук:
- Је л' мора, Војводо, баш преко албанских гудура? Арбанаси ће нам главе доћи, а ако нам они не доакају, без 'леба и по мразу, сами ћемо скапати.
- Ама, је л' се то ти бојиш, Јанићије? - упита он.
- Није мене стра', Војводо, но ми се клизају опанци - велим ја њему.

Засмеја се она голобрада дечурлија из ''1300 Каплара'', насмеја се и Степа, а није му до смејања. 'Де си ти још вид'о да Краљ, Влада, Врховна Команда, сва скупштина, 'телигенција и војска једног народа напушта своју Отаџбину ђутуре? Дабоме да ниси вид'о, нећеш ни да видиш. И сад се често упитам, да л' је морало тако? Да л' је то била храброс' или лудос'?

А притис'о Швабурина озго од Београда, притис'о Бугарин од Ниша, па нема се куд. И ако пређемо те планинчуге, шта ћемо после? У туђој земљи?
Не питај ме како сам преш'о Албанију, ни кол'ко смо у Скадру чекали на ''савезнике''. Не питај ме кол'ко сам кила им'о кад стигосмо на Крф. Не питај ме ни кол'ко сам бораца сахранио успут.

Ал' ме питај како узесмо Кајмакчалан и пробисмо Солунски фронт. У нека доба, кол'ко смо брзо продирали, стигне ти моја пешадијска чета Врховну Команду на челу. Препознам још с леђа седу главу Војводе Степе, на коњу.

- Помаже Бог, Војводо! - јавим се ја, а видим и њему мило.
- Шта је, вели, Јанићије? Не клизају ти више опанци?
- Познају терен, одговорим ја к'о из топа. За ову су земљу опанци и прављени!

Знам ја да ни теби данас није лако, и тебе опколили са свију страна, па још и озго притискају. Запамти само једно, праунуче: нема Васкрса без Голготе. Слобода кошта, мили мој.

Ај', у здравље, па се сети Јанићија твога, макар о Задушницама...

Омиљена играчка пензионера и оних који се тако осећају. Најчешће мере једни другима притисак 2-3 пута дневно после јела или тежих физичких активности (пењање уз степенице, убијање мува по стану, изувања ципела итд.).

Каже се другару који намерава да упише факултет чију диплому може да окачи мачку о реп. Једноставно, овде нема посла за то, неће радити оно што је учио.
Археологија, андрагогија, историја уметности, светска књижевност... И са просечном оценом 9, нећеш моћи да нађеш посао у својој струци. Држави нису потребне те науке.
Али ћеш зато увек моћи да будеш магационер или касирка у Максију и успут декламоваћеш купцима своје опширно знање о тропским кишним шумама, ископинама у Јужној Италији, Леонардовом сликарском стваралаштву и онако, форе ради, изрецитовати неки Петраркин сонет. ''Макси'' је тужна истина и реченица после које креће преиспитивање својих планова за будућност.

Једна од омраженијих водитељки у историји телевизије.

Почела је са "Најслабијом кариком" почетком две'иљадитих, где су је се многи такмичари, а богами и гледаоци бојали као Јеховини сведоци туђе крви, јер је увек била обучена у црно и покушавала да дестабилизује и деконцентрише такмичаре, што је неретко и успевала, па су после њеног дрила, они ментално лабилнији испадали из игре брже него пејсмејкери из дугопругашке трке. Ретко ко је био упућен у концепцију самог квиза и знао да она заправо има задатак да то ради и да је у томе њена поента, а нервирала је људе тако добро да није заостајала за Ен Робинсон са Би-Би-Сија. Савршена за испсовати уторком увече након што су Коштуница и екипа добили своју порцију током другог дневника. Због свега тога је себи напаковала имиџ фригидне кураве коју не би овлажио ни Лекс Стил, и од које највише можеш да добијеш френдзоун тапшање по рамену пре него што се врати својој колекцији пластике.

Сад је вероватно још омраженија, али још увек гледана, јер је у року од 10 година спала на "Прељубнике" и "Папарацо курац-палац". И даље изгледа зајебано, а што је најгоре, образованија је од већине Тијанићевих камењарки. Бавила се и превођењем филмова.

Дом пензионера.

Човеков најбољи пријатељ. Увек је ту, близу. Лагано се његов звук простире ваздухом, треперењем изазива, мами на тај слатки ноћни грех... Ех мој Ободине. Тако си ти мог тату када је био мали терао да из тебе украде млеко, сада и мене зовеш умилим звуком твог 35-огодишњег мотора. Крао сам млеко, касније сам у теби проналазио оне најслађе остатке од филова за торте, крили су их од мене. Па онда прве шницле без хлеба, онако хладне и сочне, накапане мало соком од вишања из горње преграде.
А није само унутрашњост твоја мамила, већ и спољашњост. лепио сам по теби Бетмена и Нинџа Корњаче, знам да ти се свидело, јер све си више и више милозвучнији, а тако ипак миран и тих, не као твоја ортакиња веш машина која жели ван купатила, па смо је зашрафили анкерима за патос. И тај касетофон филипсов на теби са којег сам слушао, као петогодишњак, један од првих Цециних албума, још се сећам: ИЗЛАЗИМ ИЗ ТВОГА СТАНА УПЛАКАНА УПЛАКАНА, и помишњам да ти, Ободине, никад нећеш изаћи из мога стана...
Волим те.

Цвике. Телескопи. Веома тешке наочаре. У шали се каже да власник истих нон стоп кљуца, јер не може да издржи под тежином ђозлука. У најекстремнијим случајевима, ђозлуци се могу употребити као хладно оружје, јер тежином сигурно могу да нанесу телесне повреде.

Флоскула се користи за чедну дјевојку одгајану по строгим патријархалним правилима и код које било који припадник мушког рода нема шта да тражи све док се дотична не уда за њега. Знате оне муње, ништа прије брака и слично. Џаба ти, пријатељу, да изгледаш и к'о Силвестер Сталоне у првом дијелу чувеног филмског серијала "Роки", да си члан Менсе и да имаш тукидида на ком би ти позавидјело пола данашње порно индустрије, кад кренеш руком ка њеној бикини зони увијек ће те дочекати реченица бијесног сиједог старца: "You shall not pass!", ил' речено по нашки- Даље нећеш моћи. Буди срећан ако не попијеш и шамар због тако блудне помисли.

Беснети, горети од љутње на некога, или пак на неку чињеницу. Спада у категорију старијег, све мање популарног српског сленга. Некад се употребљава са циљем да се смањи на вредности нечега што смо починили и тако умиримо подивљалог саговорника.

1- Драпати се, чешати се. Мушкарци имају обичај да џапају свог вршњака.
2- Порокати се са неким, пoкачити се. Свађати се око неке ситнице, глупости.

Човек мистерија.

Нико не зна како он изгледа. Нико га никада није видео. Знамо само да је фудбалер, а инсајдер је недавно добио информацију да игра за Фјорентину. Чак и да је то истина(власти нису провериле ову информацију), нико живи под капом небеском не зна да наведе ниједну утакмицу на којој је он играо. Иако понекад његово име изађе у новинама, то је увек само име, никада слика или нешто више. Иако је вечити кандидат за репрезентацију, за њу никада неће играти јер се тиме обесмишљава његово постојање.

Он није Фејса, који је неприметан и кад игра. Он није Бамби, који је итекако приметан и којем псујемо матер ћопаву сваки пут кад шутне. Он је Никола Гулан, који вреба из сенке и пије чај, или шта већ ради. Он је онај лик из кримића који се појављује само у причи других ликова и за којег си апсолутно сигуран да стоји иза свега што се дешава у филму. Али то нећеш сазнати кад одгледаш филм, јер он увек остаје у лакој измаглици тајновитости.

Вечита претња за репрезентативце на свакој позицији, пошто нико не зна на којој он тачно позицији игра. Не д'о Бог да не слушаш шта ти селектор каже, иначе ће одма да зове Николу Гулана. Легенда каже да је једном и покушао, али да је играч већ на коленима молио за милост, па није било потребе да се каже да уопште нема његов број у именику.

Заправо, сва је прилика да он уопште ни не постоји, већ да је измишљен ради бољег функционисања система.

Јер, пази, није довољно што си становник Света, Европљанин и Србин. Нееее. Ти мораш бити и Подрињац, Шумадинац, Банаћанин, Златиборац. Нећеш пропустити прилику да поносно истакнеш свој град (или ако живиш на селу, најближу варош, ипак је глупо да кажеш да си са села, зар не). Али твој град има насеља, проклето било! Па наравно да ћеш нагласити да си Дорћолац, из Блокова или са Вождовца. Ако си толики баксуз да ти је насеље велико, онда мораш да презицираш да си са Булбулдера, код Вука и слично.
Да, али то није све. Ти такође мораш да навијаш за неки клуб, да слушаш одређени музички правац (да, знам, алтернативни, ко још слуша мејнстрим?), да имаш специфичне сексуалне афинитете, да преферираш одређене серије и филмове, врсту дроге, алкохола и књижевности. Па верска и политичка припадност је под морање, због тога се и ратови воде. Русофил или прозападњак? Експлорер или Фајерфокс? Интел или АМД? Кока-кола или Пепси? Прасетина или јагњетина? БМВ или Мерцедес? Кукуруз или пшеница? Кафић или кафана? Мајкорсофт или Епл? Крушка или јабука?Ајвар или кисео купус? Мекдоналдс или домаћи роштиљ? Дефиниције или постери? Па није ти лако, разумем те. И добро је имати став, али...

Сад, кад си се одлучио и записао (ко ће то све да попамти) шта си и за кога си, ред је да почнеш да испуњаваш своју свету дужност грађанина Србије: да величаш свој избор и да се свим силама бориш против оних који су се (вољно или невољно) определили друкчије. И нећеш бирати средства да их увредиш, понизиш и поразиш. Ако победника уопште има. Јер, о укусима, код нас, и те како вреди расправљати. Па то нам је душевна храна, само то и радимо, у недостатку свог посла који би требало да гледамо. Отуда неслога, нервоза, нерасположење, апатија, бахатост, несреће.

Live and let live, бре.

Прва у низу отрцаних филмско/серијских фраза, која ће се понављати док на врби роди грожђе, док се Срби одрекну кајмака и врућег 'леба, док Партизан уђе у Лигу Шампиона (Дакле, никад.)
Наравно, као и сва остала срања, и ово је мејд ин Америка. А и какав би то био филм, кад не би било ове реченице, праћене Брус Вилисом који пресеца праву жицу бомбе у задњој секунди? Јер не д'о бог да се направи нешто оригинално, па то се не би продавало!

Односно "Јесте, дебео сам, ал то је одраз ноблеса, не мож свако да буде дебео, и то кошта."

У неким ранијим временима дебљина као одраз статуса се подразумевала, док сада женама које одрастају уз Секс и Град, стилисте, манекене, Бошка, све Сергеје, Владе, сва три Жељка и остале који ремете вековну хармонију, то мора да се објашњава.

Ружна, нафурана кучкица. Или више њих.

Некада давно, у галаксији далекој, када се с' брда на брдо дозивало на прело најважнија ствар на одежди сваког прелџије који је хтео ил' да се жени ил' само да собали којекакву расну мираџику у курузе био је колир. Арахични израз за крагну на кошуљи која је морала да буде савршена, да се види из какве куће прелџија долази и у какву кућу ће потенцијална млада да се уда, што је снајперисала старамајка дотичне из жбуња за време 'ватања у коло од стране будућих младенаца. Колир мора да буде чист, бео и прав. Ништа црнило око врата од тегљења букве из забрана, ништа покривљени шпицеви од гуња, ништа џиберски раскопчано једно дугме превише, све мора да буде како треба.

Пошто је то време прошло да се осврнем данашњим данима јер опет ја знам најбоље и имам веома нескромно мишљење. Што се шуље тиче и крагне ништа се није променило, једноставно када пређеш одређени број година мораш да је имаш све и да ти је драже да суботом увече изађеш у старкама које си купио 2005. на екскурзији у Паризу у локалној анархотриперској радњи и Лед Цепелин 2 мајици. И ако идеш у локалну кафану са намером да се одељеш од вињака к'о нездрав мораш да обучеш кошуљу, ако идеш у локални клуб да слушаш ортаке чији репертоар знаш напамет и убеђен си да би боље сам одсвирао све инструменте и отпевао све песме од њих-мораш јебено да обучеш крагну. Зашто?

Зато што нећеш јебати без крагне и ту не мислим на сношај уопште, свеједно да ли си пошао са циљем да инсертујеш ниспе у ваџајну и да ли си уопште то и урадио. Једноставно не'ш јебат'. Јер ниси достојан оних које вреде а оне које би и могао једноставно нису вредне тога јер не поштују шуљу што значи да не поштују ни саме себе што даље значи да нису вредне ни "Мож' се мрднеш лома, не видим пренос Фенербахчеа" обраћања. Шуља је оличење педантности, труда и самопоштовања код мушкарца и сваки трве мужјак мора да се носи тиме. Одело би било следећи ниво али нажалост није адекватно за све прилике док је крагна увек прихватљива. Испоштуј себе, покажи да имаш јајо, да ниси слина, да си у животу као што је твоја кошуљица: твоји ставови су оштрих углова као твоја крагна, савршено знаш шта желиш као што је она савршено испеглана, уредан си и на месту као што је она уредна и умесна и жене ће то да нањуше и поцепају те к'о Гарфилд врућу лазању.

Још једна мудрост од мене, никада али никада не треба носити три типа кошуље. Прва је најгора и то је она којој марка вришти на сиси и унижава те као људско биће којем је одежда важнија свега а такође те окарактерише и као некога ко осим што се гледа у огледало дуже од невине младе воли повремено да се крне и у двојку.
Друга је розе кошуља, то не стоји добро никоме јер је једноставно геј. Та срања о томе како треба прави алфа да би носио розе је срање и нема везе с' везом, још се није родио тај којем добро стоји розе кошуља а воли жене и тачка.
Трећа је облик ношења дотичне уствари, а то је младомајмунисање са раскопчаним дугмадима да се обзнани обраслост попрсја и да до знања имање истих таквих длачурина и на препонама. Прави мушкарац то не ради, кошуља то сама каже и нема потребе за таквим испадима џиберовања.

Носи кошуљу и она ће носити тебе.

Стандарно питање сваког родитеља када му се дете врати са посла. Колико год радили, никада нећете бити напредни или уморни као ваши родитељи! Уосталом разговарате са особом која је живела у време комунизма и која курцем није мрднула док ћопави загорац није пандркнуо. После његове смрти је све кренуло низбрдо, ваш родитељ се запослио у неком магацину ИМР-а, `ладио јаја осам сати дневно и након петнаест година џабалебарења, фирма је приватизована а он је отшао на биро. Све то на страну, ти никада, али никада нећеш радити као што су твоји родитељи радили. Кева је била и остала домаћица, нема дан радног стажа, да напоменем!