Što te ne ubije, kažu, može samo da te ojača.
Uz određenu dozu vidljivih ili nevidljivih posledica po izgled ili zdravlje.
Ovaj iz naslova nije bio ubijen, ali je bio za dlaku blizu tome.
Trenutni bljesak dva krupna čelično plava s jedne, i dva sitna vatreno crvena oka s druge strane.
Izašao je jači, ali se tragovi borbe vide na njemu.
Nisu mu u životu tekli med i mleko. Različit od svoje generacije upravo po preživljenim situacijama napora i doživljenih strahova kakve su mu drugari samo čitali u knjigama. A opet isti s generacijom. Donekle.
- Koji je trip s onim tvojim ortakom Zoranom? Čovek od trijespet, izgleda ko četrespet a ko da ima dvanes godinica, tako se ponaša. Još i dobrica, moš ga jebati i neće ti ništa, nekad mi se čini tolko naivan.
- Zoki Supermen?
- ? Nisam znao da ga tako zovu.
- Ništa ti o njemu ne znaš, ali moj ti je savet-nemoj ga jebati. Taj je đavolu u oči gledao, ima do jaja visok prag tolerancije, valjda otupeo zbog sranja koje je preživeo, ali u njemu nikako ne čuči dvanaestogodišnjak.
Propratni izraz koji prati prebacivanje leve ruke preko desne, i zatim savijanje iste u laktu pod najoštrijim mogućim uglom. U prevodu, ovaj pokret može da znači:
- evo ti ga na;
- dobićeš, mojega;
- dam ti kurac disteraš oči;
- taj film kod mene da gledaš nećeš i sl.
Kako se naše društvo, u međuvremenu, kulturno razvijalo i emancipovalo, tako su počele i da se koriste ovakve floskule sa prikrivenim značenjem koje zrače engleskim licemerjem i nemačkom finoćom.
A, stvarno, pokret asocira na nošenje naramka drva od sveže iscepanih panjića mlade cerovine, prosušene i umetrene pod tremom nadomak štale, nakon što su britko izrezane Štilkom u planinskom zabranu i bezbedno izvučene lancima prikačenim na Rakovicu 539 bez kabine.
- 'De si ceo dan, Milivoje, dolazili iz opštine da popišu imanje, dužni smo i ružni za porez, kuku mene grdna...
- Desanka, stuk se! Sreo sam i' kod zadruge i pokaz'o kako se nose drva ovde u našem selu, pa sam ih sve sa onim cepanicama po labrnji, dok i' nisam oplaveo. Spremi mi čistu košulju, didem u miliciju da se prijavim.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
Đilas: Gospodine Predsedniče, vreme je da date ostavku i vođenje države prepustite mlađim, progresivnim i demokratskim snagama!
Sloba: Alo, žutokljunac :haha vidi ga stvarno, kakav je žut haha: u mom selu nose drva ovako. Vidiš? Ovaaako :nateže lakat skoro do pucanja ključne kosti: Sikter bre, dok nisam napujd'o Legiju na tebe, ti ćeš da mi vodiš državu, tebi čovek da da jednu ulicu da čuvaš, ti bi sve platane posek'o i prod'o u drva za ogrev, mamicu ti lopovsku!
Rejv žurke. Odlično mesto za posetiti, ukoliko si u nekom bedaku, pa želiš samo negde da se izgubiš i da te boli kurac za sve. Niko te ne posmatra, nikoga ne posmatraš, svima lepo i to je to. Rejvovi su na lošem glasu zbog velikog broja ćomana, koji iste posećuju redovno. Ali, to su uglavnom predrasude. I oni su ljudi, isto kao i svi vi koji ovo čitate. Doduše, nisu baš pri zdravoj svesti, ali dobro.. Nije smak sveta.
Rejvovi takođe važe za najbolje mesto za provod, ali ukoliko ste novajlija na nekom ovakvom događaju, bilo bi dobro da znate par stvarčica pre nego što se zaputite u neku šumu, da se izgudrate i iskačete.
1. Nemoj nikada ići na početak rejv žurke. Početak rejva je dosadan kao deda Milivoje, kad krene o njegovom vremenu i krpenom loptom. Ide neka ambijentalna muzika, koja ti ne da ni da igraš, a ni da sedneš i da se opustiš. Par ljudi u prostoriji, dvoje stalo pored zvučnika da još malo sjebu svoj sluh, a ovi ostali se nervozno šetkaju po objektu, čekajući dilera. Ukoliko si ipak došao na sam početak žurke, zbog gore navedenih okolnosti poželećeš da si otišao da slušaš Dada Polumentu u lokalnoj birtiji nadomak Balosave u opštini tri lepe pičke materine.
2. Ako si poslušao savet pod 1. (vidi gore), dobro si uradio. Stižeš oko pola 1, malo posle ponoći, taman da ugrabiš najbolje mesto za đuskanje, i sa ekipom napraviš živi zid da vam ne upadnu neki nebitni likovi sa strane. Ako si strejter skokneš po pivo ili sokić, ako si ćoman skokneš na brzaka do vecea da sipaš vodu u flašu, jer si svu kintu za to veče spiskao na jebeni ds i vutru da se posle spustiš.
3. Prostorija se napunila, ima mladih bičarki koje ti u mraku, onako izdrogiranom, izgledaju kao misice poreklom sa Venecuele, koje su došle samo da bi vrckale ispred tebe, dok ti ne skupiš mudašca da joj staviš ruku oko struka. E, nemoj joj stavljati ruku oko struka. Štaviše, bolje je nabodi u glavu. Zašto? Zato što je i ona izgudrana isto kao i ti, ako ne i više, i sigurno je tu sa dečkom, koji je uvek neki lerdi sa povećom ekipom. Mojne da ga nabadaš, nadrogiran si i čini ti se da si nepobediv i najjači, ali veruj mi - NISI. Znači, bez nabadanja. Došao si da se provedeš i najbolje bi bilo da tako i ostane. A, i kad bi ti dala pičke, resica bi bila neposlušna od silnih opijata unetih tokom večeri. Znači u svakom slučaju nećeš jebati.
4. Odeća. E sad.. Većina ljudi koja čuje reč rejv, odma' nadovezuje drečave boje, i fluo lajt, zbog kojeg su te boje još drečavije. Ćomani imaju tripove pod uticajem jake supstance koju su uneli u sebe i paranoja prevazilazi sve granice u tim trenucima. E, znači, NEMOJ nositi drečave boje. Em što ćeš biti mamac za pandure tako ćomanski obučen, em što postoji velika šansa da ćeš istripovati od sebe da si bojanka za decu predškolskog uzrasta. Obuci se u crno, kao i sav normalan svet i budi smatran sektašem. To je to!
5. Ako ti neko ponudi da popiješ piće iz njegove/njene limenke, a ti si strejt, obavezno odbij.
Ako se gudraš, neće da škodi. Ko zna šta si sve uneo u sebe tokom večeri, tako da još neka bakterija nije na odmet. Ko zna, možda se desi neka simbioza, pa postaneš supermen ili neki drugi heroj vrste super.
6. Najbitnija stavka. Tiče se stranaca. Ukoliko primetiš neke strance, nebitno da li su iz Gruzije ili iz jebene Fukušime, obavezno im uvaljaj neko sranje. Nebitno šta. Otcepi flop sa pakle cigara, kupi limunadu, prospi je preko njega i zavaljaj im to kao LSD.
Sastruži malo kreča (ili čega već) sa zida, upakuj u foliju i prodaj im to kao spid. Uzmi bilo šta, i smisli nešto. Neće te provaliti, a, i ako te provale, mogu da ti ga puše, jer nemaju pojma ni u kojoj su zemlji a kamoli da li šmrču drogu ili zgradu. Naravno, to što prodaš naplaćuješ tri puta više nego što je cena robe na ulici i opet, neće te provaliti, jer nemaju pojma koje su cene, a neće ni proveravati. Tu su da se nadrogiraju i ništa drugo. Pa, eto im malo zidina kad su već voljni.
Ili, ako te mrzi da radiš bilo šta od ovog gore, uzmi litar žežovače, otresi pola flaše na eks i upadni u klub da havarišeš na sve strane.
Omiljena igračka penzionera i onih koji se tako osećaju. Najčešće mere jedni drugima pritisak 2-3 puta dnevno posle jela ili težih fizičkih aktivnosti (penjanje uz stepenice, ubijanje muva po stanu, izuvanja cipela itd.).
- 'ajde Živadinka, sedi da ti izmerim pritisak.
- Pa 'ajde, nisam ga dugo merila.
(puf, puf, puf)
- Da vidimo... 110 sa 70!
- Iju kuku mene, al' mi nizak, ću da majkam k'o pseto.
- Nećeš nećeš, Milivoje sine, skuvaj jednu gorku da teta Živi skoči pritisak...
Zaboravio si ti mene, praunuče. A pritislo te sa sviju strana, vidim ja, pa reko' aj' da ti se bar u snovima javim. Nije ti lako. Gor' visoko, a dol' tvrdo. Da ti pripovedam kako je meni bilo, možda ti bude lasnije:
Bea novembar 1915., u Peći. Jedemo ti mi neki klot pasulj, sumorna je slika, kiša neka, bljuzgavica, blata na sve strane, kusa vojska u tišini, samo goveda gladna riču. Jede sa nama i Vojvoda Stepa, reč ne progovara. Dobar sam ja sa njim bio još od '12-te, kad'no rasterasmo Turke kod Kumanova. Priupitam, čisto da prekinem muk:
- Je l' mora, Vojvodo, baš preko albanskih gudura? Arbanasi će nam glave doći, a ako nam oni ne doakaju, bez 'leba i po mrazu, sami ćemo skapati.
- Ama, je l' se to ti bojiš, Janićije? - upita on.
- Nije mene stra', Vojvodo, no mi se klizaju opanci - velim ja njemu.
Zasmeja se ona golobrada dečurlija iz ''1300 Kaplara'', nasmeja se i Stepa, a nije mu do smejanja. 'De si ti još vid'o da Kralj, Vlada, Vrhovna Komanda, sva skupština, 'teligencija i vojska jednog naroda napušta svoju Otadžbinu đuture? Dabome da nisi vid'o, nećeš ni da vidiš. I sad se često upitam, da l' je moralo tako? Da l' je to bila hrabros' ili ludos'?
A pritis'o Švaburina ozgo od Beograda, pritis'o Bugarin od Niša, pa nema se kud. I ako pređemo te planinčuge, šta ćemo posle? U tuđoj zemlji?
Ne pitaj me kako sam preš'o Albaniju, ni kol'ko smo u Skadru čekali na ''saveznike''. Ne pitaj me kol'ko sam kila im'o kad stigosmo na Krf. Ne pitaj me ni kol'ko sam boraca sahranio usput.
Al' me pitaj kako uzesmo Kajmakčalan i probismo Solunski front. U neka doba, kol'ko smo brzo prodirali, stigne ti moja pešadijska četa Vrhovnu Komandu na čelu. Prepoznam još s leđa sedu glavu Vojvode Stepe, na konju.
- Pomaže Bog, Vojvodo! - javim se ja, a vidim i njemu milo.
- Šta je, veli, Janićije? Ne klizaju ti više opanci?
- Poznaju teren, odgovorim ja k'o iz topa. Za ovu su zemlju opanci i pravljeni!
Znam ja da ni tebi danas nije lako, i tebe opkolili sa sviju strana, pa još i ozgo pritiskaju. Zapamti samo jedno, praunuče: nema Vaskrsa bez Golgote. Sloboda košta, mili moj.
Aj', u zdravlje, pa se seti Janićija tvoga, makar o Zadušnicama...
Kaže se drugaru koji namerava da upiše fakultet čiju diplomu može da okači mačku o rep. Jednostavno, ovde nema posla za to, neće raditi ono što je učio.
Arheologija, andragogija, istorija umetnosti, svetska književnost... I sa prosečnom ocenom 9, nećeš moći da nađeš posao u svojoj struci. Državi nisu potrebne te nauke.
Ali ćeš zato uvek moći da budeš magacioner ili kasirka u Maksiju i usput deklamovaćeš kupcima svoje opširno znanje o tropskim kišnim šumama, iskopinama u Južnoj Italiji, Leonardovom slikarskom stvaralaštvu i onako, fore radi, izrecitovati neki Petrarkin sonet. ''Maksi'' je tužna istina i rečenica posle koje kreće preispitivanje svojih planova za budućnost.
1: E de si, šta si upisao?
2: Istoriju umetnosti, baš je kul! Zadovoljan sam, volim to što studiram, društvo je do jaja, pronašao sam se!
1: Jadan ti druže, završićeš u Maksiju s tim. Ljudi će se diviti tvojim predavanjima o Rafaelu Santiju dok budeš stavljao Smoki i čokolade na police...
Jedna od omraženijih voditeljki u istoriji televizije.
Počela je sa "Najslabijom karikom" početkom dve'iljaditih, gde su je se mnogi takmičari, a bogami i gledaoci bojali kao Jehovini svedoci tuđe krvi, jer je uvek bila obučena u crno i pokušavala da destabilizuje i dekoncentriše takmičare, što je neretko i uspevala, pa su posle njenog drila, oni mentalno labilniji ispadali iz igre brže nego pejsmejkeri iz dugoprugaške trke. Retko ko je bio upućen u koncepciju samog kviza i znao da ona zapravo ima zadatak da to radi i da je u tome njena poenta, a nervirala je ljude tako dobro da nije zaostajala za En Robinson sa Bi-Bi-Sija. Savršena za ispsovati utorkom uveče nakon što su Koštunica i ekipa dobili svoju porciju tokom drugog dnevnika. Zbog svega toga je sebi napakovala imidž frigidne kurave koju ne bi ovlažio ni Leks Stil, i od koje najviše možeš da dobiješ frendzoun tapšanje po ramenu pre nego što se vrati svojoj kolekciji plastike.
Sad je verovatno još omraženija, ali još uvek gledana, jer je u roku od 10 godina spala na "Preljubnike" i "Paparaco kurac-palac". I dalje izgleda zajebano, a što je najgore, obrazovanija je od većine Tijanićevih kamenjarki. Bavila se i prevođenjem filmova.
- Kako si prošao sinoć?
- Ma, idi, begaj, navatao sam neku Lalatovićku, mog'o sam da ga gurnem u onu rupu u ogradi, isto bi mi bilo. Moram da pozovem neku agenciju za koji dan, kad mi se vršnjak malo povrati, nikad više neću ovako da ga mučim.
- Jašta, ako ga ti ne poštuješ neće ni žene.- Dobro veče, gospođice, može li piće praćeno koitusom, uz udobnu vožnju "Džon Dirom" parkiranim ispred. Ja sam Milanko.
- Ja sam Sandra. Nećeš jebati. Red je već poduži, a ostala prevozna sredstva u ponudi kudikamo ozbiljnija. Zato, livada.
- Ali...
- Vi ste najslabija karika. Doviđenja.
Dom penzionera.
Šta si se naborao danas toliko Radoje? Da nećeš da mi diplomiraš? Nemoj da te guja peči, Stanislav mi se izvuče na miloševićevu odbranu, ti vala nećeš! Ima i ladan u kapeli figure da pomeraš, ti jasno?!
Čovekov najbolji prijatelj. Uvek je tu, blizu. Lagano se njegov zvuk prostire vazduhom, treperenjem izaziva, mami na taj slatki noćni greh... Eh moj Obodine. Tako si ti mog tatu kada je bio mali terao da iz tebe ukrade mleko, sada i mene zoveš umilim zvukom tvog 35-ogodišnjeg motora. Krao sam mleko, kasnije sam u tebi pronalazio one najslađe ostatke od filova za torte, krili su ih od mene. Pa onda prve šnicle bez hleba, onako hladne i sočne, nakapane malo sokom od višanja iz gornje pregrade.
A nije samo unutrašnjost tvoja mamila, već i spoljašnjost. lepio sam po tebi Betmena i Nindža Kornjače, znam da ti se svidelo, jer sve si više i više milozvučniji, a tako ipak miran i tih, ne kao tvoja ortakinja veš mašina koja želi van kupatila, pa smo je zašrafili ankerima za patos. I taj kasetofon filipsov na tebi sa kojeg sam slušao, kao petogodišnjak, jedan od prvih Cecinih albuma, još se sećam: IZLAZIM IZ TVOGA STANA UPLAKANA UPLAKANA, i pomišnjam da ti, Obodine, nikad nećeš izaći iz moga stana...
Volim te.
Da si mi živ i zdrav još toliko!
Cvike. Teleskopi. Veoma teške naočare. U šali se kaže da vlasnik istih non stop kljuca, jer ne može da izdrži pod težinom đozluka. U najekstremnijim slučajevima, đozluci se mogu upotrebiti kao hladno oružje, jer težinom sigurno mogu da nanesu telesne povrede.
-Mare, buraz, otarasi se tih đozluka, ili makar prestani da gledaš u sunce.
-Što?
-Pa, debljina i veličina tih stakala može da prouzrokuje emitovanje sunčevih zraka, koji će ti spržiti oči. I onda više nećeš biti dalekovid, već nevidljiv.
-Au, kad si ti postao stručnjak za nukle... Čekaj, nevidljiv?!
-Da, ćoravi, nećeš videti ništa.
-E jebi se, ja taman reko' da gledam sutra..
Floskula se koristi za čednu djevojku odgajanu po strogim patrijarhalnim pravilima i kod koje bilo koji pripadnik muškog roda nema šta da traži sve dok se dotična ne uda za njega. Znate one munje, ništa prije braka i slično. Džaba ti, prijatelju, da izgledaš i k'o Silvester Stalone u prvom dijelu čuvenog filmskog serijala "Roki", da si član Mense i da imaš tukidida na kom bi ti pozavidjelo pola današnje porno industrije, kad kreneš rukom ka njenoj bikini zoni uvijek će te dočekati rečenica bijesnog sijedog starca: "You shall not pass!", il' rečeno po naški- Dalje nećeš moći. Budi srećan ako ne popiješ i šamar zbog tako bludne pomisli.
- Burazeru, ono Bule Gevera sa Mitićevom malom?
- Šta će, mukica, može samo da bude šetač. Eee, kakav je to nekad zagondžija bio...
- Što samo da šeta, ne razumijem?
- Pa brate, ta mala k'o da joj je Gandalf otac. Ja pokušao da je safatam na zabavi kod Đoleta, pošao rukom dole, kad me sastavila šamarom, prebrojao sam sve zvijezde naše galaksije...
Besneti, goreti od ljutnje na nekoga, ili pak na neku činjenicu. Spada u kategoriju starijeg, sve manje popularnog srpskog slenga. Nekad se upotrebljava sa ciljem da se smanji na vrednosti nečega što smo počinili i tako umirimo podivljalog sagovornika.
- Joj Milane, dođi da ti se najebem materi lude! Zar farove sada da sjebeš, kad prodajem auto!?
- Daj, tata, ne sevaj, to je Fiat 2000, neće biti skupo a i onako ga prodaješ, nećeš ga voziti.
- Je l' neću?
- Pa nećeš.
- E sad ću tebe malo da provozam.
- Što mašeš tim kaišem, tata?
1- Drapati se, češati se. Muškarci imaju običaj da džapaju svog vršnjaka.
2- Porokati se sa nekim, pokačiti se. Svađati se oko neke sitnice, gluposti.
- E ćao mala, šta piješ?
- Pali ljaljane, nećeš jebati.
- Mačko, nemoj da se foliraš, video sam da me gledaš.
- Ne pali se, samo sam komentarisala sa drugaricom kako džapaš malog celo veče. Mogao si ga izdrkati do sad. Ae ljavaj.
_________________________________________________________________________
- Brate, si video fajt bičarki juče? Al' su se dohvatile, ono je bila hardkor tuča.
- Hahah, video sam. Letelo perje na sve strane. Koje glupače, džapaju se tu oko Kize, dok on jebe Maju radodajku.
Čovek misterija.
Niko ne zna kako on izgleda. Niko ga nikada nije video. Znamo samo da je fudbaler, a insajder je nedavno dobio informaciju da igra za Fjorentinu. Čak i da je to istina(vlasti nisu proverile ovu informaciju), niko živi pod kapom nebeskom ne zna da navede nijednu utakmicu na kojoj je on igrao. Iako ponekad njegovo ime izađe u novinama, to je uvek samo ime, nikada slika ili nešto više. Iako je večiti kandidat za reprezentaciju, za nju nikada neće igrati jer se time obesmišljava njegovo postojanje.
On nije Fejsa, koji je neprimetan i kad igra. On nije Bambi, koji je itekako primetan i kojem psujemo mater ćopavu svaki put kad šutne. On je Nikola Gulan, koji vreba iz senke i pije čaj, ili šta već radi. On je onaj lik iz krimića koji se pojavljuje samo u priči drugih likova i za kojeg si apsolutno siguran da stoji iza svega što se dešava u filmu. Ali to nećeš saznati kad odgledaš film, jer on uvek ostaje u lakoj izmaglici tajnovitosti.
Večita pretnja za reprezentativce na svakoj poziciji, pošto niko ne zna na kojoj on tačno poziciji igra. Ne d'o Bog da ne slušaš šta ti selektor kaže, inače će odma da zove Nikolu Gulana. Legenda kaže da je jednom i pokušao, ali da je igrač već na kolenima molio za milost, pa nije bilo potrebe da se kaže da uopšte nema njegov broj u imeniku.
Zapravo, sva je prilika da on uopšte ni ne postoji, već da je izmišljen radi boljeg funkcionisanja sistema.
Jer, pazi, nije dovoljno što si stanovnik Sveta, Evropljanin i Srbin. Neeee. Ti moraš biti i Podrinjac, Šumadinac, Banaćanin, Zlatiborac. Nećeš propustiti priliku da ponosno istakneš svoj grad (ili ako živiš na selu, najbližu varoš, ipak je glupo da kažeš da si sa sela, zar ne). Ali tvoj grad ima naselja, prokleto bilo! Pa naravno da ćeš naglasiti da si Dorćolac, iz Blokova ili sa Voždovca. Ako si toliki baksuz da ti je naselje veliko, onda moraš da preziciraš da si sa Bulbuldera, kod Vuka i slično.
Da, ali to nije sve. Ti takođe moraš da navijaš za neki klub, da slušaš određeni muzički pravac (da, znam, alternativni, ko još sluša mejnstrim?), da imaš specifične seksualne afinitete, da preferiraš određene serije i filmove, vrstu droge, alkohola i književnosti. Pa verska i politička pripadnost je pod moranje, zbog toga se i ratovi vode. Rusofil ili prozapadnjak? Eksplorer ili Fajerfoks? Intel ili AMD? Koka-kola ili Pepsi? Prasetina ili jagnjetina? BMV ili Mercedes? Kukuruz ili pšenica? Kafić ili kafana? Majkorsoft ili Epl? Kruška ili jabuka?Ajvar ili kiseo kupus? Mekdonalds ili domaći roštilj? Definicije ili posteri? Pa nije ti lako, razumem te. I dobro je imati stav, ali...
Sad, kad si se odlučio i zapisao (ko će to sve da popamti) šta si i za koga si, red je da počneš da ispunjavaš svoju svetu dužnost građanina Srbije: da veličaš svoj izbor i da se svim silama boriš protiv onih koji su se (voljno ili nevoljno) opredelili drukčije. I nećeš birati sredstva da ih uvrediš, poniziš i poraziš. Ako pobednika uopšte ima. Jer, o ukusima, kod nas, i te kako vredi raspravljati. Pa to nam je duševna hrana, samo to i radimo, u nedostatku svog posla koji bi trebalo da gledamo. Otuda nesloga, nervoza, neraspoloženje, apatija, bahatost, nesreće.
Crna hronika u svim dnevnim novinama.
Prva u nizu otrcanih filmsko/serijskih fraza, koja će se ponavljati dok na vrbi rodi grožđe, dok se Srbi odreknu kajmaka i vrućeg 'leba, dok Partizan uđe u Ligu Šampiona (Dakle, nikad.)
Naravno, kao i sva ostala sranja, i ovo je mejd in Amerika. A i kakav bi to bio film, kad ne bi bilo ove rečenice, praćene Brus Vilisom koji preseca pravu žicu bombe u zadnjoj sekundi? Jer ne d'o bog da se napravi nešto originalno, pa to se ne bi prodavalo!
Jebozovna FBI bičarka: Nećeš se izvući sa ovim!
Lik sa ski-maskom: Kako da ne. Al' ću sigurno izvući motku, ako me razumeš, hehe.
Bičarka: Ček, da nećeš to da me jebeš?!
- Ma jok, 'oću da sadim krompir. Ajde ćuti sad i nagni se tamo kod zida.
Odnosno "Jeste, debeo sam, al to je odraz noblesa, ne mož svako da bude debeo, i to košta."
U nekim ranijim vremenima debljina kao odraz statusa se podrazumevala, dok sada ženama koje odrastaju uz Seks i Grad, stiliste, manekene, Boška, sve Sergeje, Vlade, sva tri Željka i ostale koji remete vekovnu harmoniju, to mora da se objašnjava.
- Vidi koliko si se ugojio! Smršaj malo, čoveče, stomak ti ko trudnici!
- Ženo, treba popuniti sako... Najgore kad bi odelo visilo na meni ko dronjci, da pomisle ljudi da imam ženu baksuza, da neće da me hrani, he he he! Odi da te cokim!
- Beži bre, stoko jedna!-------------------------------------------------------------
- Nabacio si sigurno još deset kila od prošlog leta. Ako nastaviš tako, uskoro možeš jebati pečenje, jer mene više nećeš!
- Nemoj tako, treba popuniti sako...
- Koji sako bre, pa ti voziš kamion! Najbliže sakou što ti nosiš jeste peškir oko vrata dok voziš! Pod hitno da si batalio pečenje u Mrčajevcima, svinjo!
Ružna, nafurana kučkica. Ili više njih.
- Brate, brado ona Olja?
- Ta? Ma jok bre, ta je obična pljaka, jebati i baciti!
Nekada davno, u galaksiji dalekoj, kada se s' brda na brdo dozivalo na prelo najvažnija stvar na odeždi svakog preldžije koji je hteo il' da se ženi il' samo da sobali kojekakvu rasnu miradžiku u kuruze bio je kolir. Arahični izraz za kragnu na košulji koja je morala da bude savršena, da se vidi iz kakve kuće preldžija dolazi i u kakvu kuću će potencijalna mlada da se uda, što je snajperisala staramajka dotične iz žbunja za vreme 'vatanja u kolo od strane budućih mladenaca. Kolir mora da bude čist, beo i prav. Ništa crnilo oko vrata od tegljenja bukve iz zabrana, ništa pokrivljeni špicevi od gunja, ništa džiberski raskopčano jedno dugme previše, sve mora da bude kako treba.
Pošto je to vreme prošlo da se osvrnem današnjim danima jer opet ja znam najbolje i imam veoma neskromno mišljenje. Što se šulje tiče i kragne ništa se nije promenilo, jednostavno kada pređeš određeni broj godina moraš da je imaš sve i da ti je draže da subotom uveče izađeš u starkama koje si kupio 2005. na ekskurziji u Parizu u lokalnoj anarhotriperskoj radnji i Led Cepelin 2 majici. I ako ideš u lokalnu kafanu sa namerom da se odelješ od vinjaka k'o nezdrav moraš da obučeš košulju, ako ideš u lokalni klub da slušaš ortake čiji repertoar znaš napamet i ubeđen si da bi bolje sam odsvirao sve instrumente i otpevao sve pesme od njih-moraš jebeno da obučeš kragnu. Zašto?
Zato što nećeš jebati bez kragne i tu ne mislim na snošaj uopšte, svejedno da li si pošao sa ciljem da insertuješ nispe u vadžajnu i da li si uopšte to i uradio. Jednostavno ne'š jebat'. Jer nisi dostojan onih koje vrede a one koje bi i mogao jednostavno nisu vredne toga jer ne poštuju šulju što znači da ne poštuju ni same sebe što dalje znači da nisu vredne ni "Mož' se mrdneš loma, ne vidim prenos Fenerbahčea" obraćanja. Šulja je oličenje pedantnosti, truda i samopoštovanja kod muškarca i svaki trve mužjak mora da se nosi time. Odelo bi bilo sledeći nivo ali nažalost nije adekvatno za sve prilike dok je kragna uvek prihvatljiva. Ispoštuj sebe, pokaži da imaš jajo, da nisi slina, da si u životu kao što je tvoja košuljica: tvoji stavovi su oštrih uglova kao tvoja kragna, savršeno znaš šta želiš kao što je ona savršeno ispeglana, uredan si i na mestu kao što je ona uredna i umesna i žene će to da nanjuše i pocepaju te k'o Garfild vruću lazanju.
Još jedna mudrost od mene, nikada ali nikada ne treba nositi tri tipa košulje. Prva je najgora i to je ona kojoj marka vrišti na sisi i unižava te kao ljudsko biće kojem je odežda važnija svega a takođe te okarakteriše i kao nekoga ko osim što se gleda u ogledalo duže od nevine mlade voli povremeno da se krne i u dvojku.
Druga je roze košulja, to ne stoji dobro nikome jer je jednostavno gej. Ta sranja o tome kako treba pravi alfa da bi nosio roze je sranje i nema veze s' vezom, još se nije rodio taj kojem dobro stoji roze košulja a voli žene i tačka.
Treća je oblik nošenja dotične ustvari, a to je mladomajmunisanje sa raskopčanim dugmadima da se obznani obraslost poprsja i da do znanja imanje istih takvih dlačurina i na preponama. Pravi muškarac to ne radi, košulja to sama kaže i nema potrebe za takvim ispadima džiberovanja.
Nosi košulju i ona će nositi tebe.
Standarno pitanje svakog roditelja kada mu se dete vrati sa posla. Koliko god radili, nikada nećete biti napredni ili umorni kao vaši roditelji! Uostalom razgovarate sa osobom koja je živela u vreme komunizma i koja kurcem nije mrdnula dok ćopavi zagorac nije pandrknuo. Posle njegove smrti je sve krenulo nizbrdo, vaš roditelj se zaposlio u nekom magacinu IMR-a, `ladio jaja osam sati dnevno i nakon petnaest godina džabalebarenja, firma je privatizovana a on je otšao na biro. Sve to na stranu, ti nikada, ali nikada nećeš raditi kao što su tvoji roditelji radili. Keva je bila i ostala domaćica, nema dan radnog staža, da napomenem!
Ti: Ćao matorci, šta radite?
Keva: Evo gledamo ovog Ivanovića, baš zanimljiv čovek!
Ćale: Ko zanimljiv, on? Dileja klasična, jeb`o ga ko ga zvao da vodi emisiju. Šta si ti radio ceo dan? Da se nisi umorio ljubi te majka tako pametnog, hehe?
Ti: Jesam, umorio sam se kao pas!
Ćale: Od čega si ti umoran, živ me kurac zanima?!
Ti: Ceo dan smo bre montirali skelu, još dolazi debil sa kamionon punim cementa u čet`ri sata. Pukla mi kičma!
Ćale. Paz` kurca, pukla kičma domaćinu! E moj sine, ne znaš ti šta je rad, kad se samo setim.
Ti: More, jedi govna!
Ćale: Šta reče?
Keva: Pusti dete, vidiš da je umoran!
Ćale: Jeb`o sam mu mater kad izađe iz kupatila!
