Vidite se prvi put.Nepoverenje i rezervisanost sa obe strane.Pogledi vam se susreću , ispočetka stidljivo i tremaroški ,kao da će neka jače izražena emocija narušiti taj krhki kontak očima.Rešavaš da priđeš ali nailaziš na povlačenje.Te krupne, tamne oči te gledaju stidljivo, govore da žele zaštitu ,okrilje , prijatelja.Oboje vršnjaci po svojim godinama. Kada se konačno dovoljno zbližite da ti dopusti da ga izvadiš iz kutije u kojoj ga je otac doneo i staviš u krilo milujući ga po glavi , a on oslobođen i radostan , pun bezgranične ljubavi prema tebi , lizne ruku i zavrti repićem , tada znaš ....
Tebi je rođendan i dobio si najzahvalniji poklon koji ćeš ikada dobiti , najvećeg prijatelja , koji ti je poklonio svog sebe , a za uzvrat samo traži da bude radostan deo tvog života.Najveća nepravda je što ti nikada nećeš moći da mu se odužiš , i što ćeš ga nadživeti , iako ste se sprijateljili kao deca.
To je Žuća , a on kada jednom ljubav da , to je zauvek.
Odgovor na ortakovu molbu za ogromnu uslugu.
-E, brate, aj mi daš onaj tvoj duks, što si juče kupio da ga malo šetam?
-Ma, da nećeš mošda i da ti popušim?
Još jedno od onih jutara kada žališ što si se probudio. Glava odzvanja kao bas bubanj. Kao da ne znaš da je zbog rakije koju od momačkih dana istrajno konzumiraš svakodnevno, osim za slavu, tad piješ svoje domaće vino. Žena ti i dalje spava. Zet odlazi na posao, a unuk će za sat vremena u školu. O ćerki i unuci ne razmišljaš, neće one skoro. Unuka je mala, dve godine, neka spava dete. Ćerka je samo lenja. Kao da nije tvoja.
Pitaš se kako je onoj drugoj ćerki, tamo, daleko, u tuđini. Ono, jes' da je Trst bio naš, al' nije više. Sad sve go Žabar i Slovenac, nije ni njoj lako. Zvala te na unukovo punoletstvo. Vadiš se da nećeš da ideš zbog toga što si obećao sebi i drugima da otkad se Jugoslavija raspala, granicu nećeš preći. A znaš da nije to razlog. Kako da odeš, kad si bez para. Fabrika propada polako.
Ista ona fabrika u kojoj radiš još otkad znaš za sebe. Ti si od onih koji su tu fabriku podigli. Da je po pravdi, sad bi već bio u penziji i to kao šef. Al' džabe, na mesto šefa su večito dolazili oni mlađi, sposobniji. Kurac moj sposobniji. Uče vas tu nešto, a ne znaju da se mator kurac ne drka. Bolje da još malo odspavaš, žena ustaje tek za pola sata, doručku se ne nadaj za manje od dva. Samo da ima rakije. A i to bolje da ti ne daju, popićeš. Ako se i ne napiješ sad, napićeš se večeras, ionako radiš treću, pa prvu. Trezan sigurno nećeš da izdržiš, a i šef ti preterano sere.
Koliko puta si samo rekao da ćeš kad ti stariji unuk završi školu sesti lepo sa njim u avion i otići u tri pizde materine, na neko pusto ostrvo, da poslednje dane proživiš na miru. A kako je unuku, kad već o njemu misliš? Nije lako ni njemu, tuđ narod, tuđ jezik. Budući pilot. Ni škola mu nije laka. Od ostale dvojice unuka si video da nema ništa, barem od toga da budu gospoda. Ovaj srednji će da bude fizikalac, naslediće te, jebeš to što je i on tamo, i tamo traže prosto fizikalisanje. Ovaj što je ovde, on je još gori. Neće da postane fizikalac samo zato što je lenj, na majku, a od njegove škole ima još manje nego od rada.
Vidiš da nema ni mojega od spavanja. Odlaziš u kujnu, ložiš šporet i pališ crvenu Drinu, prvu od jutros, a samo jednu od najmanje četrdeset koje će da stradaju danas, i verovatno još toliko noćas i sutra na poslu. Nalivaš rakiju, možda te prođe glavobolja. Kurac glavobolja, znaš i sam da je mamurkluk, al' klin se klinom izbija.
Ispunjava te neki duševni mir. Ti si mator, šta mu jebeš mater. Samo za decu da ima. Deca da budu dobro. Svi ćemo mi da pomremo za neku godinu, al' deca treba da su srećna. Nikad nisi digao glas ili ruku ni na jedno dete otkad znaš za sebe. Ne ide, kako bi tebi bilo da te bije neko tri puta veći i jači. Samo da su deca dobro.
Ovo je priča-definicija posvećena mom teči. Daleko od toga da je umro, i dalje taljiga on, žilav je. Ali sa njim kroz priču i posao, naučio sam mnogo i od svega pomalo sastavio ovo. Recimo da mi je on životni guru i da sam samo zahvaljujući negovoj podršci postao ono što danas jesam.
Ručni gas.Jedna od glavnih karakteristika Zastavinih vozila.Bez sauga je gotovo nezamislivo upaliti auto , pogotovo u zimskim periodima.
- ...(pokušava da upali auto) ... ma što nećeš jebo te ja! ....
-Si povuko saug?
-U jebote....... BRRRRRRUUUMMM ...... vidi ga ,pali ko lutka!
Savez nekih ljudi za koje nije glasao niko iz tvog okruženja, a opet su na vlasti. Ova unija je skup dijametralnih suprotnosti, ali je složna samo u jednom: kako što više, bolje i jače jebati narod nebeski. Oni to rade u letu. Ko nas jebe godinama, jebaće nas opet. Jer narod treba da se razmnožava, a ionako nam preti bela kuga. Narod pristaje ne seks jer je silovan mnogo puta, još koji put više-manje neće praviti razliku. Ovakvim polnim odnosom se rađa sledeća generacija, podložna za ovu nakaradnu rabotu. Mada, incestom je dobijena nova, mutirana i debilnija rasa, pa sve ide lakše.
I tako u nedogled, dok se ne rodi jedan i kaže: e sad je stvaaaarno dosta, meni ovo ne prija. I usudi se da kaže da car nema odelo, već mlati kitom kako stigne. I ne ode preko grane sa nepunih 20. I bude imao para za školovanje. I preleži sve gripove od kojih se kod nas umire i u 21.-om veku. I ne saseku ga u korenu politički protivnici potpomognuti podzemljem. I ne izdaju ga najbliži. I ne polakomi se na pola puta, pa im se pridruži. I ne vrbuju ga strane obaveštajne službe. I ne oženi dominantnu suprugu. I može da ima decu. I pošten je i nepokolebljiv. I nije lenj.
E kad se taj rodi, nama će biti bolje.
- Stanimir jutros dobio sina, mali nije zaplako kad se rodio, samo je pogledao prema Suncu, jedno mudo mu do kolena, a iz očiju mu seva neka jara. Ima dva cveta na temenu i tri mladeža oko leve sise.
- Sve kako je Tarabić reko, to je taj. Samo, Mitar reko 2389, a ovo tek 2228. godina?
Dok pada uvelo lišće preko ekrana, ide muzička numera ''Druge se pesme čuju'', u izvođenju Maje Odžaklijevske i Ogija Radivojevića (onaj lik što peva onu pesmu ''Možeš ti to, cico, hoćeš, al' nećeš da mi daš''). Pesma nije bila ništa manje crne tematike, nego bilo koja druga pojava devedesetih, pa ima očajničkih stihova poput: ''Kud da krenemo sada kad snovi se gube?'', ''Leteli smo mi visoko, ali smo pali potom'', Izgubili smo jasnu metu, svi smo nekome krivi'' i ''Kako smo i mi negde nestali sa svojim jedinim životom''...
Sve u svemu, totalno skenjavajuća pesma od koje ko tad nije prerezao sebi vene, može biti siguran da neće nikada.
Činjenica koja dodatno skenjava stvar jeste ta što su mnogi od nas tada bili školarci, a serija je emitovana u nedelju uveče, što je sam po sebi skenjan termin, kad pomisliš da moraš da se dižeš ujutru u sedam, pa u školu, gde te čekaju nadrkani nastavnici, skenjani zbog završetka prethodnog dana, ostalih sranja u životu i završne špice dotične serije.
Legenda kaže da status studenta dobijaš kad položiš ispit, padneš ispit, pojebeš koleginicu i bar jednom se usereš pre ispita. Ok, ovo poslednje i baš nije preporučljivo ako se desi na primer pre nego što pojebeš koleginicu, jer ako kučka zna da si se usr'o, od nje nećeš da dobiješ ni skriptu iz Didaktike, a kamoli pičku.
Što se same prolivčine tiče, jedna od njegovih karakteristika je da te uglavnom protera desetak minuta pre nego što kreneš na ispit. Naučnici univerziteta Kolumbija nakon višegodišnjeg istraživanja došli su do zaključka da najveći broj studenata koji odluče da odustanu od ispita, to rade jer im se desilo da pre odlaska na ispit obimno fekališu i da nisu u stanju da odu do faksa, zbog toga što im je buljson crven kao pavijanski rč.
Najčešće karakteristike preispitnog proliva su da smrdi više nego obično, traje više nego obično i širi senfaru više nego obično.
Savet: Ako ne želiš da ti rč pulsira kad odeš na ispit, kao što puslira Krkobabićevo srce dok gleda rutave noge Gordane Čomić, iseri se brate k'o čovek ! A i ako ne položiš ispit - ko ga jebe. Bar ćeš znati da si se kvalitetno isr'o.
Prolaziti kroz život nečujno. Nezapaženo. izmanipulisano.
Nisi ti onaj koji upravlja, već neko iznad. Hijerarhija ti je zatvorila oči, a ti, ne trudeći se to da ispraviš, lebdiš u širinama beznađa i ništavila. Svoje postupke ne biraš, oni ih biraju. Kao Orvelov Veliki Brat.
Suština je da misliš da si slobodan. Ali nisi. I nema ti izlaza, ostaćeš minion sistema do kraja svog bednog života. Pogled će ti biti širok koliko i vagina nevine klinke, ali ti se ni tad nećeš potruditi da zaista otvoriš oči.
Tebi je prosek dobar. Ne smeta ti miris ustajale masti bureka koji jedeš za doručak, i drugorazredne kafe koju piješ na pauzama. Dobro ti je u nižoj klasi. Serviraju ti smisao života, interesovanja i cilj. Ti ne hodaš besciljno, već za njihovim ciljem.
A blizu su da svoj cilj u potpunosti ostvare.
Isprali su mozgove masi.
Sad hodaš, i nadaš se boljem, ali ništa ne radiš da bi tome doprineo. Već, zatvorenim svojim, a otvorenim njihovim očima kaskaš ka cilju.
Njihovom cilju...
Pre nekoliko godina vrhunac boravka na internetu (moje i sličnih generacija) bili su komentari na razne vesti, tu si mogao da staviš nadimak kakav god da si hteo, mogao si da pljuješ po bilo čemu ili da hvališ bilo šta..u to vreme dail-up pristup je dominirao, i da ste hteli teško da ste mogli da se probijete na neke "teže" sajtove.
Zatim se krenulo na forume. Idealni za skrivanje ličnosti, svojih stavova, fizičkog izgleda, smisla za humor i ostalog. Dugim boravkom po tim forumima su se namnožili : internet huligani, internet lepotice, internet pametnice, internet klošari, internet alkoholičari...
Kada su ovakvi tipovi dosadili svakome, fejzbuk je postao IN. Smatrali su da kad staviš svoje pravo ime i prezime nećeš baš biti spreman da glumiš svašta preko žice...ali po ko zna koji put prevarili su se, ljudi su postali još debilniji. Sad svako može da bude šta hoće, devojčice mogu da se ložakaju da su ribe,dok su dečaci uglavnom huligani ili "frajeri".
I ostaje pitanje šta će biti sledeće?
Murija u meštovitom paru na destinaciji, recimo, Palata pravde - "Proleće". Cilj njihove patrole je da muški pripadnik ljudi u plavom impresionira svoju koleginicu tako što će vešto izvući što je više moguće para za piće, nešto za nabosti (he he) i romantičnu šetnju kalemegdanskom terasom uz nežni zagrljaj i usoljeni vrući kuvani. Potpuno je normalno da pošteni rabovi Božiji sa velikim zadovoljstvom finansiraju ljubavne poduhvate svojih hrabrih zaštitnika.
Božić. Ruta kuća-pekara, kožna jakna, primamljiva smrknutost, istinita priča.
-Poštovanje mladi gospodine.
-Št...Hristos se rodi.
-Vaistinu, imate li ličnu kartu?
-Imam, kući. Krenuo sam do...
-Au, pa znate li Vi da mora lična da se nosi? Šta mi sada da radimo? (teatralno širi ruke, gleda u koleginicu, koleginica se smeška)
-Znate kako, živim na deset metara odavde, krenuo sam u pekaru po 'leba.
-Sve je to na mestu, ali jasno Vam je da lična mora i u toalet da se nosi? (pokazuje očima ka koleginici, namiguje)
-Aman čoveče praznik je. Vidim da me nećeš voditi sada u stanicu zbog lične, makar ti javili da sam Šarićev saradnik, i koji će ti kurac mojih pedeset dinara za hleb?
-(tapše po ramenu) Šta ti je bre, šta se uzbuđuješ, hehe, ajd' briši ali zapamti - sa ličnom i u klonju!
-Aj' svako dobro.
(koleginica cokće, odlaze)
-Neš' jebati.
Mala dobit, profitić, ćar, zauvar. Kad ne može baš kako ti hoćeš i onoliko koliko treba, smanjiš apetite i zadovoljiš se ponuđenim. Još ako je omudina, džabe, bez ikakvih ulaganja - to je vajda još slađa.
- Novače, rad sa tobom me opleminio. Postao sam bolji čovek. Molim te, primi ovaj poklon kao mali znak pažnje...
- Ijao vidi, ružičasta pudlica, vauuuuu.... :tvit: Baš je mica Vajdica mvaaahhh <3
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Dragi, dobila sam, nećeš jebati, da se tako duhovito izrazim.
- Ali, srećice, tako sam zagoreo, ta mora da možeš nešto učiniti, zarad naše večne ljubavi dok mladi mesec šparta nebom koje nagoveštava proleće...
- Ah, Romeo, zašto si Romeo? Uvek mi to radiš. Mogu ti blajviti, moš mi ga mećati međ' sise, trpati u rč i na kraju prskati po faci, ako ti nešto znači.
- Vajdica, Juco, deder se pri'vati...
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Konane, ne znam šta da ti kažem. Ovde ima 800 kila gvožđurije, al' ni trećina nije bakar. Ti dam 100 evra, a? Ruka?
- Ma može, kralje, na današnje vreme vajdica i prs' u dupe. A, da, podseti me, pozdrav'te gospa Severinu, moja Bica navija das' pomirite.
Simboličan otklon od svega. Zidanje barijere od svijeta koji te je upropastio. Potez kojim daješ do znanja svom umu da si se predao. Sklopićeš oči i čekati da se desi ono što mora. Sam. Pomiren. Tih... Sklopljenih očiju.
Zašto mrtvacu zatvaraju oči? Jer mu je sve jedno. Tamo gdje on putuje, ništa se ne dobija na lijepe oči. Mada, manje je jeziv sa kapcima preko jabučica. Nama. Njemu je sve jedno, rekoh.
Onaj ko te goni ne haje za tvoje muke. Bilo da je u pitanju živ čovjek, bilo da je u pitanju onaj u tvojoj glavi. Borićeš se dakako. Svi se borimo. Neko do kraja života. I onda izgubiš. Od koga? Loše misliš. Smrt je pobjeda. Nema muka jel de?
Sklapanje očiju je pobjeda. Simbolična smrt. Samo, sklopljenih očiju možeš umrijeti milion puta. I svaki put pobijediti. Onog trenutka kad dokažeš sebi da više ništa nije važno, da mogu da ti urade šta požele, pobijedićeš. Sebe. Njih. Postaće nebitan onaj kome duguješ. Neka dođe, nek ti polomi prste. Može. Nećeš mariti za zvjeri koje ti pohode snove. Neka dođu, nek te prestrave. Na kraju krajeva, umro si. Šta mogu da urade mrtvom čovjeku?
Umro si. Sklopio oči. Sad ide finta. Naučena iz video igrica. Prosta. Otvori oči. Progledaj. Rodio si se. Po milioniti put rođen opet vidiš svjetlost. Čuješ zvuk. Osjećaš miris. Umro si a nisi satrunuo, rodio si se a ne nisi usrao pelene.
Vidiš, magija.
A sad sklopi oči, predaj im se. Pa se opet rodi i raduj se, jer život je radost. Dar. Samo je nekada teško, zato uči finte da ga zajebeš. Kao Džordž Best mutave bekove.
Best je jebao život.
Zna kakvog su kvaliteta opijati koje troši, u dobrim je odnosima sa dilerom.
- Daj, bre, nećeš valjda to sranje u nozdrvu?!
- Ma ne brini ti ništa, znam ja šta radim...
Mudrac reda mesije. On zna ono što ti nikada nećeš spoznati. Prevešće te žednog preko vode na 101 način, bez da si bio žedan, a potoka ni na vidiku. Možeš biti mentor za doktorate iz mehanike, kod mehaničara si samo obična ovca. Možda si projektovao novi toranj na Avali, ali nisi merodavan da kritikuješ simetriju šalunga ili gustinu maltera. Možda si pisao magistrat iz fizike na temu centrifugalne sile, mašinu za veš možeš samo da gledaš i da misliš da je programator. A nije, bate, vidiš da su ležajevi.
Budeš li se pravio previše pametan, navući ćeš majstorov gnev i tada će ti muke Malog Radojice izgledati ravno lovu na leptire, u poređenju sa peripetijama uzrokovanim ovim sukobom.
Ako ne znaš zašto ti odjednom stalno iskače glavni osigurač, daljinac za TV pali klimu ili menjač krči pri prebacivanju u treću iako si stisnuo kuplung sa obe noge, seti se koji si konflikt imao nedavno sa majstorom i enigma će biti rešena.
Majstorska se ne poriče.
- Majstore, mislim da mi je homokinetički zglob pred kolapsom, obrtni momenat se ne prenosi u celosti na nezavisno H vešanje, pa imamo rasipanje potencijalne energije po vektorskoj jednačini...
- Ostavi ključeve kod malog. Dođi u sledeću sredu.
- Ma, naravno, samo da Vam predočim da su poluosovinske manžetne sa ekstraktom molekula kaučuka...
- Sreda, ponesi 400 evra!
- Ali, niste ni pogle...
- Vidiš ovaj čekić?
- Khm, dakle, sreda. Doviđenja, majstore.
------------------------------------------------------------------------------------------------
- Što si pešaka?
- Auto mi kod majstora, zarib'o mi menjač, mora lamela se menja...
- Čekaj, pa zar ti ne voziš automatik?
- Pa da, zato uzme više vremena, a i dosta je skuplje, kaže majstor.
To je to.
Nije bitno da li je to košarka, fudbal, ragbi, odbojka, plivanje, završio si.
Nikad više timska igra, osećaj kad postigneš pogodak, bilo da je na početku utakmice ili u poslednjoj sekundi. Nećeš više biti gola voda, osim ako ne počneš da pušiš, pa posle dve godine probaš da se popneš na dvadeseti sprat. Neće biti pločičca i ogromnih ruku, jer više ne vežbaš, sad samo jedeš i toviš se. Pa kad opsuješ ka kočijaš, zato što omašiš siguran pogodak. Ili kad tražiš loptu, a oni uporno neće da ti daju. Tek to što je osećaj.
Pobeda, pa slavljenje u kafani, ludovanje do zore ili gubitak, ludovanje dok svi ne popadaju. Sada ćeš u kafani biti češće, ali gubi se osećaj.
Ostaju ti medalje i pehari, i sećanje na prošle dane, koje si proveo u provodu sa ekipom, i imao opravdan odlazak u kafanu. Sad je sve to prošlost, vreme je da se uozbiljiš i okreneš se nekim drugim stvarima. Ali otom-potom.
Ako si ikad i bio neki igrač, kad ih okačiš konačno, bilo zbog povrede ili starosti, uvek će te pamtiti. Ako nisi, ostaje ti da sanjariš kako bi bilo da si bio poznat sportista.
- Konobar, daj gajbu Jelenka za ovaj sto, i pošalji tamburaše za, patike sam o klin stavio..
Kafana. Pijan si, u jednoj ruci ti je cigara, a u drugoj čaša debelog špricera. Počinje. Znaš svaku notu na violini, i svaki ton na tamburi. Ustaješ. Pevaš. Doduše, nije bitno da li je to pesma o tvojoj bivšoj ili sadašnjoj dragoj, o tvojoj otadžbini, ili samo pesma koju pamtiš jer si sa društvom uz nju postigao svoj maksimum u pijanstvu. A ti znaš svaku reč. Ako si sam, zato što su svi tvoji drugari rasuti po svetu, a ti si upao u neku depresiju, zagrliš flajku i praviš se da ljudi oko tebe, koji blenu, ne postoje, nema ih. Međutim, ako si sa drugarima, onda je doživljaj potpun. Grlite se, napravite krug oko stola, i milina. Ispuni te neka posebna sreća. I tada ti nije žao da daš svoju poslednju, teško i rđavo zarađenu crvenu, i znaš da radiš za minimalac, i da nećeš možda sutra imati da kupiš da jedeš. Ali, naćiće se nekako, jer sve će biti u redu, i briga te za sutra.
Uzvik očajnika koji se nalazi negde gde ne želi biti i radije bi pojeo dva kilograma pesnica nego da nastavi da obituje u tom prostoru i vremenu, pa je odlučio da se krajnje maštovito samoubije tako što će biti iskulturiran do smrti.
*Radi primera, pisaću kao da se obraćam čitaocu*
Otišao si na svadbu rođaka Stipe. Nije tvoj rođak, nego je od one tvoje kalabeštije Šokačke. Nikada ga nisi voleo, nervirao te je, ali ako ne odeš, ova tvoja Šokica ti ič neće dati večeras, a tebi je baš priteralo. Dobro, možda neće biti toliko loše..neće kurac, znaš kakvi su, sve što oni vole, ti mrziš, počevši od onih malih kolačića do opsesije Zvonkom Bobanom, al' ajde, sedneš u svoj Pežo pa u Lijepu njihovu. Sve je okej, ravno, jebeš ga, takvo li je. Niđe planine, sve neke šahovske table naokolo, a šahista ni za rč! Nikada ti to nije bilo jasno, ali dobro, takav je narod tamo, kanda.
Dolaziš u Zagreb. Mali grad, svi se znaju. Dolaziš kod rođe Stipeta i trudiš se kao lud da ne pričaš stereotipno, sve vreme se cepajući unutra dok slušaš kajkavštinu. "Kao da sam u "Kursadžijama", misliš se, samo čekaš da iskoči Albanac da- i eto ga. Prijatelj porodice, Tahir Fljamuri, čestiti preduzetnik iz Zadra, došao malo kod prijatelja u Zagreb, na svadbu i doveo užu familiju, koji su sasvim kulturno zauzeli svoja mesta u ona četiri reda. Naravno, Tahir je ljuta katoličina i svinjetinu tamani, samo ponekad pravi pauze od mesec dana. Kanda mu rekao lekar. Jes', naravno.
Počinju da donose 'ranu. "Uh, dobro je, barem će se najedem!", ti misliš, al' 'oćeš, prc baparac! Sve neki plodovi mora, neki zeleniš, neke sardine. "To je sve iz našeg lipog Jandrana!", povika Stipe, očigledno podjebavajući tebe. Dobro, boli te penis, ti ćeš opštiti večeras, a on mora da trpi onu njegovu što se posledni put dala kad su Švabe posetile Zagreb '41. Muljaš tu njihovu zeljaniju i nji'ove ribe, jebale ih ribe, gde je slanina?
Preživiš nekako i to, kad onda krene muzika, pardon, glazba. Glazba je krajnje kulturna. Sve neke tambure. "Gde tambure, jebale ih tambure!", misliš se. Ceo život slušaš tambure u Sremu, sada bi i ovi da te jebu u zdrav mozak. Misli na nagradu. Uzeće se ova njegova mala, pa onda kući. Mala ne liči ni na šta, debela, blago ružnjikava, ali, kako si čuo, barem pravi dobra pečenja, pojaviše prasećinu. Mladoženja Omer, ubogi Bošnjak iz Zenice, koji je našao pravu ljubav kada je pre 3.5 meseci išao u Zagreb da radi na građevini potpuno legalno. Ljubav je čudna stvar, pa da mu jebeš mater.
Onda mladin otac krene da raspreda o svojoj porodici, onda mladoženjin otac, Muftazir, krene o svojoj, pa neka bošnjačko-hrvatska bratstva, pa srpska agresija, pa kurci, pa palci. Ti jedeš onu slaninu što si poneo, majke im ga, ima barem da jedeš neku 'ranu na ovoj svadbi, pa dabogda crkli svi odreda! Ne zato što si nacionalistički šovinista patriotskih naklonosti, nego zato što si gladan, a ovi kao da su kuvar uzeli od Diogena!
To traje. Traje celu noć. Dobro, ne celu noć, ali tebi se čini da je cela noć! Mrzi te više da živiš. Šta više, odlučio si da više ne živiš. Jeste ova tvoja dobra riba, ali ništa nije vredno ovoga. Ustaješ, nameštaš šajkaču, i gromoglasno vikneš:" Glazba, nekaj od Radiše Uroševića!"
Sledeće čega se sećaš je kako bivaš iskulturiran toliko da sledećih tisuću godina nećeš moći da neovisno jedeš, ali boli te uvo. Tačnije, ne samo uvo, ali opet...
Slikovit izraz za ženu meleskinju. Dovoljna tamna da ne bude obična belkinja, dovoljno svetla da ne bude gara sa svojom karakterističnom pozamašnijom guzicom (gurmans onli), ona je nedosanjani san svakog mladog junoše koji otkriva čari pornhuba i brazersa. Retka gospoda koja taj san i dosanja, o njemu džentlmenski ne priča, već se na pitanje samo nasmeši, ispije svoj burbon, i zavali u fotelju.
A: Dakle, plemenski savet započinje sa većanjem. Da li su svi za akciju- odemo u Stavros deset dana, tri dana živimo k'o bogovi, pušimo drogu i pijemo kokain, ostatak k'o Spartanci, žickamo nagorelim Englezima za paštetu?
B: Ja uvek, idem da pišam u uzo i govorim da sam Bugarin.
V: Uvek i zauvek, ja idem da jebem hoćne i prelepe Engleskinje! Ako me neće ovakvog, savataćemo barem nekog bezbradog Jorgosa, barem para imamo lolo, dvesta evra nije malo.
D: Ouvaj, hm, petsto.
B: Š'a ka'eš?
D: Pa, ovih dvadeset dana što smo vredno radili u Koka-Koli i pikali fudbal kad nadzor nije tu, bilo je super, da. Samo, ja radim već tri meseca, zaštekao sam petsto evrića.
A: Bole tebe moj kurac, častiš uzo?
D: Da. Što se toga tiče, ja ne idem. Jebi ga, momci, izvinjavam se, al' na moru prošle godine sam bio u Bugarskoj u Nesebaru, i tamo u nekom klubu na obali ima takva jedna devojka, jedan avion... Čokoladna koža, zelene oči, zubi šljašte, kao izvajana, znaš ti šta je to, pa sam misl...
A: Mislio si da odeš u Bugarsku sam, da ispališ opšti Vavilon i provod u Stavrosu zarad neke dimljene Ciganke koju pritom nećeš jebati? Jesi svestan toga, da nećeš?
D: Jesam, matori, al' meni dosta da mi se nasmeje, kad ostavim bakšiš, i ja srećan. I nije Ciganka, nemoj si đubre, španski priča, ne razume me ništa.
V: Jeste, priča. Pričao bih ja mandarinski ako treba, za deset leva napojnice. Izbačen si iz saveta, Judo, idi po pivo ako hoćeš reinicijaciju.
Prost i jednostavan odgovor devojci, koja očekuje Breda jebenog Pita, u 3 ujutru usred kafančuge, ali se ne može pohvaliti svojim izgledom.
A ti, pijan.
-E, nećeš me spavati, mnogo si ružan.
-Vidim, ti haraš pistama širom sveta. Da si malo lepša izgrabuljao bi sa tvojim zubima zemlju ispred. Idi mešaj malter!
Harmonikaš na svadbi koji se uvek gura tamo gde su gastarbajteri i punišići kako bi nakupio što više para.
-Vidi sine onog harmoništaka... EJ DEČKO NEĆEŠ SE TU LEBA NAJESTI, TAJ I KUSUR OD DVADINARA UZIMA!
