Ултимативна наредба од стране напаљене нимфоманке упућена особи супротног пола. Наведени израз је у императивном облику пропраћен претњом под знаком питања, што је уједно и мач са две оштрице.

Јебига је универзална реч, користи се константно.
Описује све, и најбоље и најгоре.
А кад си у дауну, и није ти до живота, а неко дода наставак биће боље, онда делује као последњи ексер у сандуку.

Ирска верзија српског "главу дајем, Крајину не дајем".

Зовем се Иван, имам 28 година.

Да, ја сам јак и ријетко карактеран човјек. Таквих данас нећеш срести много на улици - рекох јој. Волим себе, уживам у животу и могу се похвалити да сам срећан. И слободан. Без окова средине и јебених предрасуда о другима и о себи. Зар и о себи можеш имати предрасуде?- питала ме је зачуђено. Наравно да можеш, сигурно сам јој одбрусио.

Имам све што пожелим у животу. Кућу, кола, апсолвент сам на Правном факултету, ако Бог да имаћу ускоро и посао. Све, складан и уређен живот. Само некако ми фали топла женска рука, да ме загрије у зимским ноћима. Треба ми неко с ким ћу се пробудити ујутро, радостан и пун полета. Доста ми је више ових безвезних шема и необавезних виђања, неискрених порука и потрошених ноћи.

Их, ја сам ти баш романтичан. Ни сам не знам колико пута сам плакао док сам гледао тужне филмове. Не знам, погоде ме, одмах замислим да сам на њиховом мјесту. Јако мрзим што је табу да мушкарци плачу. Па шта, и ми имамо емоције зар не. Рецимо, ја кад чујем Балашевића, мени сузе готово одмах крећу на очи. Сва она сјета, набој емоција и беспријекорна снага израза. И не знам шта људи имају против Сергеја Ћетковића и таквих. Човјек само извлачи најдубља осјећања и себе. То је данас, драга моја, најтеже.

Ма свашта слушам, осим ових новокомпонованих, Секе, Мије или како већ. Ја сам ти у том неком екс-ју рок фазону, знаш, свирам и гитару. Некада сам свирао и хармонику и синтисајзер, пошто су ме моји уписали тамо. Хтјели су да свирам народњаке, али се нисам дао, хехе. Дааа, слушам и панк и метал и још штошта.

И да. Настави да причаш о свом пропалом животу, недосањаним сновима и о томе како си ти експериментални доказ Марфијевог закона. Слушаћу те. Шта ћу, волим да слушам људе и сви ми кажу да знам. Знаш ли ти да је Достојевски читав свој живот провео у слушању људи? Да, баш зато је и написао сва та капитална дијела. Наравно да сам прочитао много књига Достојевског. Чуј, не дјелујем ти као неко ко га чита - као љутнух се.

Наравно да ћу ја платити. Неее, нема говора, ја плаћам. Можемо мало на кеј, да прошетамо. Дунав је најљепши у ово доба године, зар не? Имаш слободну гајбу? А не, не бих на првом састанку да идемо код тебе, нисам такав момак. Можда бих и могао, ионако немам ништа паметније да радим.

''Када би спојио све курчеве који су прошли кроз њу дошао би до Паралије у Грчкој''. Кратак опис сексуалног живота неке девојке.

Она је курва. Глупа курва, јер не узима паре за то што ради, већ креше се из личне сатисфакције. Да јој је мозак упола као сисе имала би толико кеша да би могла да се ''закрпи'', илити буде невина опет. У сваком граду, селу, варошици или пак циганској колонији која доноси рингишпиле у села за време сеоских слава се налази минимално по једна оваква. Њу је прегазио и Курта и Мурта. Пропорцијално се смањује старосна доб дотичне радодајке порастом напретка технологије. Модерно друштво, јебига. Зависи од расположења, али углавном је твоја за две пљуге и светло-зелени орбит за после сексуалног чина. Нимфоманка је. У очима јој, уместо зеница, стоје два курчића која се окрећу у смеру казаљке на сату. Може да послужи као ''скидачица мрака'' ортаку који никада није умочио.

Убити се од алкохола. Ушљискати се толико, да при повратку кући завршиш у положају цркнуте мачке. А и ко ти је крив кад шљокаш а знаш да ти шкоди?

Убедљиво најлуђи лик у екипи коју обично сачињава нешто већи број ортака. Не само да се истиче својим фикс идејама којем нормалном човеку не би пале на памет, већ је вољан да буде и главни ''егзекутор'' истих. Ретко се дешава да је нерасположен, тако да му је обично један од главних циљева да направи неко срање или добаци понеку шалу и самим тим подигне ортацима морал на црвено. Хиперактивна особа жељна акције. Најзаслужнији за клиначке лудорије које се памте до краја живота. Њему није потребна девојка, увек може да нађе неку лудесију на којој ће да испразни свој систем. Кад се напије, постаје други човек...Дупло луђи.

То траје све док се не скраси, не нађе неку девојку коју реално не заслужује. Убрзо он то почиње да схвата, престаје са квалитетном спрдњом и предаје капитенску траку неком млађем, клинцу који следи његов утабан пут.

Ракија која има већу сентименталну вредност него квалитет. Не кажем да нема квалитет, напротив, такве ракије су у већини случајева најбоље али то није пресудно у тренутку кад је изнесеш пред посебног госта. Ако се тај имало разумије у обичаје онда мора да зна да код домаћина ужива велико поштовање. Наравно овим актом, домаћин са сигурношћу придобија поштовање госта и његову велику захвалност.
Мада наравно, код домаћина који и нису претерано поштени зна се задесити да се у галону на коме пише "Шљивовица 1994/1995" нађе прошлогодишња ракија.

Највећа глумчина какву земља још не памти са ових постора. Такав таленат се не рађа двапут. Ако је Зоран Радмиловић и Данило Бата Стојковић темељ, Лаушевић је кров модерне југословенске кинематографије. А без крова кућа не може.
Глумац који је своју најпознатију улогу одиграо у једном подгоричком кафићу. Био је врло убедљив. Убитачан. И по томе је познатији народу него по свим својим осталим улогама.

Гњида. Ето шта је. Глумио је Обилића а на крају испао Бранковић. Ајде да је то све стоички прихватио, убијеш двоје људи на чистака, случајно како је сам тврдио, и после одеш у затвор и одрадиш те године, покајеш се и више не сереш ништа по медијима о себи од срамоте и стида. Али не, мора цео свет да зна кроз шта је и он прошао. Не би то био Жарко да није тако, та глумачка стена, ''Официр с ружом'', да не мора касније да се хвали по медијима како је њему тешко, те силне 4 године проведене по тим проклетим ћузама.

Пизда. Наиме, тог 31. јула, Жарко није ни знао да је понео пиштољ са собом. Неки душмани су почели да га зајебавају и он се изнервирао, његов сензибилитет то није поднео, извадио тај ЦЗ-99 и раставио двојицу са душом а трећег тешко ранио. И то све са 13 хитаца. Случајно је л? Он то није прихватио. Као нека пичкица и задњи Циган, правдао се како се само мало занео и како није имао сочива, те није гледао где пуца. Његове жртве су на месту биле мртве, који ће ти курац сочива Жаре кад ти немаш проблема са диоптријом.

Сиса. Када се покајеш, довољно је да само искрено урадиш то и само ти знаш за то, није фора да свима причаш и хвалиш се тиме, да истичеш стално своју ненаклоњену судбину. Побегао је у Њу Јорк и одатле наставио да сере. Жарко је оборио неколико рекорада по броју продатих књига у Новостима. Много њих је чуло његову причу и поверовали су му. То срање намерно не треба објављивати, није поштено ни одлежао, а увелико популише и плаче над собом. Е па није то, него је жељан пажње. Хоћеш опет да глумиш а? Е па нећеш пичка ти материна.

Али највише ми се кења од ових његових колега глумаца када се сете Жарка. ''Највећи човек, најбољи друг, просто, то је морало да се деси, али он је изашао јачи него што је био. Има моју пуну подршку, Жарко волимо те, врати се да глумимо опет као некад''... Није ми добро када чујем та срања по вестима и новинама. Он је једно обично срање које је себи дало много за право, и сада му је жао. Хоће поново да буде главни шмекер. Не иде то више.

Убица. Исти као и сви други. Само што је јавна личност. И само што је написао ту накарадну књигу. И одма у старту, његов положај је повлашћен. Јебени Тадић га је помиловао. Зашто? Да није можда зато што је у тучи песницама и флашама, он фино извадио пиштољ и започео крвави пир и одиграо Риголето успут? '' Случајно, нисам хтео. Убили би они нас.'' Море мурш!

Возач: Спремите се, полећемо.
Студент медицине: Мајсторе, може нека зика?
Возач: Може.

♪ ♫ Kад би знао како чезнем док те чекам ту без надеееее, да ми дођеш са осмехом кроз шљивике и ливадеее ♪ ♫

Студент медицине: Свака част, мајсторе.
Возач: Хехехе, опуштено.

Било је касно поподне кад је аутобус на релацији Будимпешта – Београд почео да гази друм. Кренула је нека досадна киша, онако ситна и ретка а опет довољна да нервира и блокира све радове у пољу. "Ластин" бус је, пак, несметано кренуо пут српске престонице иако је једини застој правио пар брисача који је тешком муком успевао да постигне оно чему је намењен. Унутра, као и у свакој сфери живота, различити профили људи мада су им лобање биле некако сличне. На прву лопту, човек би рекао да као такви могу издржати пут до Београда без икаквих баријера и поткачивања али људска психа, темперамент, досада и, пре свега, навике диктирају другачији ритам. А пут је дуг.

Репер: Братори, ај леба ти, промени ту станицу или угаси то њесра.
Возач: Ало, мајмуне, немој да једеш говна иначе нећеш стићи ни до Кишомбора.
Репер: Брате, ништа нисам рекао, ај бар мало јебено смањи?
Возач: Да смањим Гагу Мирковић? Па да ли ти знаш да је моја баба из Касидола родом?
Репер: Поштујем, брате, само смањи.
Кондуктер: Је л' има овде неких проблема?!
Репер: Неће да смањи музику, брате!
Кондуктер: И не мора, Мићо одврни!
Возач: Волуме 86%?
Кондуктер: К'о Бог!

Пошто је репер изгубио битку два на један, Драгана Мирковић је завладала аутобусом. Нико се није нешто специјално бунио, осим "копије" Груа. Само је понекад бацио поглед пун мржње ка возачу и кондуктеру који су увелико расправљали да ли је Луче из Касидола боља риба од Вики Миљковић. Тишину су натремице прекидали гласни уздисаји возача коме се Гага ипак више свиђала а репер се у себи кајао зашто је уопште и полазио код тетке у Београд. Одједном, зачуо се муњевит урлик.

Часна сестра: КООООЧИИИИИИИИ!
Возач: Шта је било, стара мајко?
Часна сестра: Неки човек трчи за аутобусом. Маше руком да станете.
Кондуктер: Па он носи лопату на леђима?
Возач: О, Боже, ко то тамо трчи?

Мајндфак. Ситуација када закони одржања масе, енергије, и здравог разума закажу.

Последњи стадијум нечије нападности и иритантне упорности. Израз коришћен у ситуацијама где субјекту мора бити дато до знања да је превршио сваку меру убеђивања и гњављења око непотребних, немогућих или апсурдних ствари.

Основни знак људске промискуитетности. Изводи се из компетенције изабраника/це вашег срца да правилно просуди о дотичној теми. Сам концепт такве реченице говори о практично сигурном биствовању вашег партнера са немалим бројем људи, да би исти могао стећи искуство и компентентност при изношењу овог става. Притом релативно најгора ствар коју вам партнер може рећи, поред обавештења о трудноћи или поседовању венеричних болести, које се у овом случају не искључују.

Ортак који ће први да напуши конобара јер му после 5 минута није заменио пикслу,који ће први да крене да сере на фудбалу,који ће у току секса да се посвађа са рибом јер није скинула брус,који ће да напуши моментално сваког пензионера у бусу,да надува продавачицу јер је нестало цигара и не ради допуна,итд. Све у свему,где год да идете са њим,знате да ће бити бар једна ситуација где њему није по вољи и где ће доћи до неке расправе.Јебени мргуд!

Израз који изговарамо када нам се много кења, да не кажем сере. Ови речи сте изговорили у журби за тоалетом, јер ваш рч више не може да трпи. Стисло вас као што су Србију током светских ратова. Стомак вам је нарастао да више не видите своје ножне прсте.

Особа коју замишљамо током самогратификације.
Легенда каже да то не може да буде неко ко нам се стварно свиђа.

Отац чија су деца постали тинејџери почиње да се понаша складно томе да ли има сина или ћерку.

Ако има сина много је опуштенији. Да свом наследнику коју љуту да опали када мајка не гледа, пита је ли има неку цупи... Ако син планира да малу отресе отац му даје пар мушких савета. Онда се хвали својим јаранима како је његов курајбер већ постао мушко. Проблеми су око школе, пошто неће баш да учи и око лове. Често се и свађа са родитељима од девојака свог сина због разних проблема. Синови другови га зову Шоне, Матори, Ћалац и сви мисле да је кул лик.

Ако има ћерку то је нешто сасвим друго. Ноћна мора! Стално пази да неки мали павијан не приђе његовој принцези, а камоли нешто друго. Ћерка му је позната као "фина девојчица из комшилука", јесте да је то било када је имала 6 година, али може тако да остане до неке тридесетосме. У стању је да најури свако мушко које се распитује за њу. Њени другови га зову чика Милан, чика Гвозден, господин Спасоје...и сви га се плаше.

Алфа и омега породице. Мушкарцу најбољи пријатељ, жени још једна мука са којом треба да се избори. Готово увек је показатељ статуса, а понекада добија надимке и третира се као кућн љубимац.

Јебене деведесете, а са њима и јебени турбо фолк. Пардон, турбо Џихад фолк. Неки су се још и хвалили што је атрактивна прерада турске музике, а мој ђедо да их чује у гробу би гусле засвир'о. Уз то би се и преврно два три пута, како би рекли наши стари. Н'о, што вели моја баба, Зорка: „ Друга су то времена била“.

Друга и боља нано моја. Сад се јебе ко ским стигне а ти један курац, двоје деце, па изградила си живот и њима и себи. Ал' то сад можеш о онај исти да окачиш. Да баталим ја тебе и ђеда па да почнем мало да пљујем по овој данашњој гамади.. Дакле...

Јебо мајку, сад пустиш дете, од тлинаест година, у град, а оно прогута ексер. Па јебем ли му семе некресано, да му јебем баш! Неће он одвести ђевојку на сок ил' сладолед, ма как'и. То згута ексерчину, па на журку и туц-туц. Не бре прц, него баш туц-туц. Иван Гавриловић, Џеј, Сека Алексић, Аца Шмркас и те зајебанције. После се само хвале како је било до јаја. A можда се ни не сећају.

Ауу.. Кад сам већ споменуо ђевојке, а то још већа гамад. То бре носи танге ко чарапе и цуцлу, мајци јој га набијем. Стерају оне америке на мајице, утегну буљсона да сви виде, носе брус три броја већи, јер сиса НЕМА! Намерно то раде, намерно. Зато што јој импонује кад је момци гледају. Јел јој импонује? ИМПОНУЈЕ ЈОЈ!!!

Е сад су малко поодрасли, па се ђеца и уозбиљила. Ал' курчева је то работа пријатељу мој. КУРЧЕВА. Знаш, сад су они зрелији, па уписали неке школе да побегну у бољу средину. Знаш, сморио је онај ланац ђе се продаје дрога, сад се иде тамо где се прави. У оне исте јебене Америке, Њемачке, да бар оду у Колумбију па да знају што су отишли тамо.. Н'о, отом - потом.

Сад мушкарац, са две'с и кусур, тури фриз к'о хитлер - нешто модерније наравно - ал' залиже се ко културни фашиста, божемепрости. Тури онај Латиничн В на сред среде, обрије ћебенце и утегне буљу ко не дај Боже хомић да је. Мада и не би ме чудило. То после буде неки стилиста, модни креатор, јебелига и педикир, маникир. Ево питам ја вас.. Од чека он живи? Од чега купи киселу воду? Је л' има чварака и сланине? Има бре мој курац, 'ебемлига у дупе исфеминзирано, о божемепрости,.. пу, пу, пу.. Помјери се с' места...

А женке!? А па пријатељу то више нису ђевојке. Пре бих рек'о да су лутке на надувавање. Хоћу рећи, јебаћеш их, ако их добро надуваш силиконима, маникирима, педикирима, и које каквим пичким материнама. Коштаће те ко Светог Петра кајгана, а мо'ш за Вајферта узети нормалну лутку па јебати... Исти курац. Н'о.. Оне 'оће да се истакну својом пластиком, да буду го го играчице ил' неке курчеве пјеваљке које ће да певају под шатором: „ Што на кафу зовеш мене, кад је немаш самлевене“, или пак... „ Тражио си сина, добио си ћер, љутиш се на мене, кажеш није фер.“ Ма да се ч'оек три пут' прекрсти...

Све то курчев белај.. Да се ја што год питам, све би то завршило на неомашћен дудов колац. Па на сред Теразија да висе, са све америкама, лакованим ципелицама, и које каквим курчеваима, мајке им га оне њи'ове исфеминизиране.

Грдити некога, али не критиковати срање које је направио, већ директно нападати и сјебавати његову личност. Одлично прође кад не смеш да извређаш некога како је стока последња што ништа не ради него само пасе и ђубри њиве, јебем му семе и племе папкарско и виме што га је задојило кад је био теле. У суштини, покуде се могу кувати у можданој радионици данима, месецима и годинама, и онда само чекати са осмехом да неко кога не волиш зајебе нешто.