Mega lenština.
Lik koga mrzi i da živi, i ubio bi se već odavno da ga drugi nisu terali da živi.

Bole ga kurčina za sve živo, radi samo ono što apsolutno mora. Nema čak ni volje da obavlja fiziološke potrebe k'o čo'ek, već mora da izvodi. Neretko je elegantno popunjen. Samo bi da leži u krevetu, gleda štreberske sajfaj serije i lapće grickalice k'o Džena Džejmson crnačku karinu.

Standard zemlje bez standarda. Samo dno državnog poslovanja.

Ova potvrdna rečca se koristi kao najlenji oblik stavljanja nekome do znanja da ga još uvek slušate. Zbog relativno male količine energije potrebne za izgovor, koristi se u situacijama gde je potrebno biti u stanju da je ponavljaš do iznemoglosti. Veoma često korišćena u telefonskim razgovorima, ostavljajući autora monologa sa druge strane žice u ubeđenju da vam je mozak još uvek uključen, dok ste ustvari udubljenji u spajanje linija hemijskom u NEKI oblik na papiriću ispred sebe.
Izgovara se zatvorenih usta i "h" se izgovara unazad.

u mom kraju, ipotrebljava se „dara i mera”... Predpostavljam da je značenje isto!
Upotrebljava se u situacijama kada neko ili nešto pređe svaku granicu.
Inače i dara, i kantar su turske reči!
Prvo je jedinica za meru (nemam pojma kolko hvata), a drugo je sprava za merenje (idi na zelenu pijacu, pa će da vidiš)!

Odbrambeni mehanizam osoba onog navodno slabijeg i lepšeg pola kada im sagovornik, inače muškarac, u razgovoru malo podigne ton. Istini na volju, nakon ovog poteza taj grešnik koji se našao u raspravi sa krvopijom se povlači iz diskusije ali zbog ogromne količine potisnutog besa lako može doći do batina.

Po ideji mog strica, Čobižiro Roaniherman je savršen oblik postojanja jer sadrži sve do sada poznate oblike života u sebi - čoveka, biljku, životinju i robota. Njegovo ime je zapravo skraćenica i znači ČO (čovek) BI (biljka) ŽI (životinja) RO (robot) i, na engleskom, - RO (robot) ANI (animal) HER (herb) MAN (man). Ovakav, savršen i večan, on može zauvek da se hrani svime što jedu životinje i ljudi (dakle svaštojed), ali može takođe da živi i od fotosinteze ili motornog ulja.

Situacija kada čovek preživi pad aviona, nađe se u nekoj đungli, orjentiše se prema suncu, vetru, godovima na panju, uvenulom maslačku, vremenskoj prognozi koju je zapamtio još '99 i kao jedini preživeli izađe u novinama, dobije sva herojska i 'egzistencijalna' priznanja i naravno KARTU ZA UTAKMICU! U toj poziciji, instinkt prestaje, kamera ga snima a preživeli Žika, kao i svaki normalan ćo'ek maše prema ekranu u koji gleda a ne u kameru koja ga snima.

Premisu najbolje dokazuju glupi ljudi, ili ljudi koji izjavljuju gluposti, na način da kada verbalno popiju po pički zbog toga šta su rekli, odrade ludog ivana u pravcu sa kog je došla prirodna osuda mentalnog proliva.

Ciljna grupa političke gamadi, jer računaju na to da nikad nisi glasao pa će oni sad da te ubede kako će da ti stvore bolju Srbiju i kako je u tvom interesu da glasaš za njih.

Najrasprostranjenija bolest kod sredovečnih domaćica u Srbiji (čitaj: nezaposlenih kevi i tetaka). Problem sa ovom opakom zarazom je što od nje ne boluje zaraženi, već svi oko njega. Leči se jedino zaposlenjem ili udarnim dozama Floresite i Seremlade.

Poslednja reč evolucije kada je u pitanju ljudska neosetljivost i bezosećajnost. Primerak homo-sapiensa sa genetskom sekvencom jebenog mammuthus primigenius-a, da ne kažem, "kedlavog mamuta". Biće od kojeg se sve odbija i ništa ga ne dotiče. Govedo. Emotivni invalid. Čovek koji to nije.

Doduše, treba biti iskren i reći da je pomenuta kategorija ljudi žalostan nusprodukt konstantnih civilizacijskih nastojanja da se život na ovoj našoj "plavoj planeti" olakša, poboljša i apgrejduje, pri čemu se, razume se, sasvim zaboravilo na momenat "duše" kao najelementarnije čestice u čitavom kosmosu. Zamajan problemima sopstvene egzistencije i opteretivši se možda čak i nametnutim aspiracijama u profesionalno-privatnom domenu, savremeni ČOVEK se skoro sasvim otuđio od sâmog sebe i povukao u digitalnu sigurnost čuda tehnike čiji broj, čini se, iz dana u dan raste ( ili bar do trenutka kada Japan konačno bude potonuo na dno okeana ) i preti da prejebe čak i onaj iz doba Renesanse. Doduše, ovo što mi sada doživljamo nikako se ne može nazvati "novom renesansom" ili tako nečim, i to najviše zbog toga što danas ne morate da naručite jebenu statuu od rendom vrste kamena da biste videli golu ženu. Mada, i ja kenjam previše...

Elem, razgovarao sam pre neki dan sa svojim dilerom i dobri čovek mi je rekao da nije frka da me sačeka sa kintom još par dana. Eh, da su svi ljudi tako humani...

Zapeti do nivoa crnčenja. Ostaviti i muda, i bubrege, i srce, i kičmu, a kod zidara i geometra vala i jetru, na jebenom poslu. Da l' je plaćeno ili nije, ko mari - važno je da budeš karakter. Moraš da budeš odgovoran, marljiv, i nadasve poglup. Zapainješ i za gazdu, za lenjog kolegu i za kompletnu organizaciju. Setiš se sebe kad popiješ jednu dve, a sutra je novi dan i krećeš ponovo. Može da bude silom prilika, i pod moranje, ali najčešće zavisi od karaktera čo'eka.

Biti menstrualni na internetu mogu biti i muškarci o žene, nema veze sa fizičkim postojanjem vagine na vašem telu već je dovoljno da čučite onlajn i vrebate da neko pomene bilo kakav škakljiv pojam, da biste počeli da menstruirate naokolo. Poseban magnet za menstruaciju su crkva, patrijarh Paja, makedonski picopevci i bilo koja tema na koju možete da ispadnete produhovljeni i borci za nešto.

Rečenica upućena barončini kada njegove lovačke priče odu predaleko i van svih granica moguće istine.
U redu je što laže da bi ljudi imali lepše mišljenje o njemu, ali kad ga toliko pretera i preforsira za baronijama male sive laži prerastaju u masne, crne pecaroške priče koje je uvreda za um svakog drugog čo'eka jer misli da će poverovati, a to je nemoguće jer ako nečiji mozak prihvati tu informaciju kao validnu, urušiće se vremensko-prostorni kontinuum i ode sve u majčinu.

Čeka dušu da otekne i da se prepusti Svetom Petru na suđenje.

Najčešće kada se mlada i lepa sponzoruša uda za matorog, debelog, ružnog, (stavite po želji)..,ali bogatog čoveka. Naravno jeste neugodno biti sa matorcem, ali pare su pare.

Mož biti i kad naš čo'ek, pošten seljak, koji ne može da prehrani porodicu ode u Švabiju da čisti kolzete ili radi slične rabote da bi zaradio i poslao njegovim u Srbiju...Naravno još više je ''koristi'' kad dođe u BMW na kredit kupljenom u selo, a komšije da crknu od muke.

Nesuđeni pisac ili stidljivi lik koji svoje frustracije svakodnevnog života iskaljuje na blogovima, društvenim mrežama ili ne dao bog, Vukajliji. Nešto kao propali intelektualac, pošto poseduje dva grama mozga potrebna da sklopi dva i dva, ali proces primene naučene jednačine u stvarnom životu ne funkcioniše, jer dotičnom jednostavno nedostaje kako da sklopljeno znanje iskaže i tako ostaje u zapećku društva kao fin čo'ek al' nesposoban da kaže šta želi. Nešto kao nelord na kraju, al' u blažem obliku.

Ako vam vaša nepca mogu dočarati božanstveni okus poslastice koju sam nazvao ORKAČOZLA onda imate sve predispozicije za vrhunskog degustatora.

Zašto ORKAČOZLA. Zbog kombinacije već gotovih poslastica koje se mogu nabaviti na tržištu.

Dakle ovako:

OR = šnite(štangle) orašnica
KA = krem sa okusom kave
ČO = čokoladni preliv
ZLA = zlatne niti koje diskretno prožimaju čokoladni preliv

ORKAČOZLA je sendvič kolačič sastavljen od dve šnite(štangle)orašnice, sastavljen kave kremom, preliven čokoladnim prelivom protkanim zlatnim nitima.

Iako većina stanovnika Srbije ni po čemu dobrom ne pamti devedesete, na određene pojave iz ovog perioda danas se gleda sa simpatijama ili nostalgijom. Veliki udeo u tome ima vremenska distanca od dvadesetak godina, ali i mozak koji je određene loše informacije skladištio duboko u podsvest u nadi da će biti zaboravljene. Upravo među ovim "uskadištenim" pojavama postoji par njih, u suštini malih i beznačajnih, na čiji se pomen oseća mučnina ili jeza koja nas vraća u to "divno" vreme.

Kad se jedna loša stvar sazna o osobi, kao kod Hidre se rađaju dvije nove (obično izmišljene) "informacije". U duhu-već je na zemlji, udri pičku.