Magično razraničenje, poslednja barijera, konačna granica...
18-ti rođendan je vrhunac rođendanima doba kada ulazite u svet odraslih, kada polako ulazite u doba kada ste odgovorni prema okolini i sebi sami. Doduše početak tog ulaska se vrlo često započinje tako što se napijete kao crna zemlja, potrošite verovatno sav novac koji ste sakupljali od 17-tog rođendana da bi ste napravili nezaboravan spektakl, sa mogućnošću da kad padne noć vi verovatno završite sa više devojaka nego što ćete uspeti u roku od desetak godina.

Pojava da vas nečija daleka smrt više nimalo ne pogađa usled previše pročitanih vesti na tu temu.
Kada pročitate da je bez kuće ostalo desetine hiljada ljudi, samo trepnete i pređete na youtube da poslušate nešto.
Pogledate vest o majci koja je udavila svoju decu...i ništa!
Kada se sve novine pretvaraju u crnu hroniku.
Takođe, mnogi ljudi počnu da uživaju u ovim nesrećama čitajući ih svakodnevno.

Duša od čoveka. Dobar ko lebac, pa ga prema tome svi jebu, kada i gde stignu. Toliko je dobar i često radi na sopstvenu štetu, da bi se moglo reći da nije baš pod vaser vagu. On mu dođe nešto kao ponos komšiluka i crna ovca familije, jer je spreman da sopstvenu kuću raskući, kako bi nekom drugom učinio. U biti ga svi vole, jer takve ljude je teško držati podalje od srca.

Upija boje, crna i mekana. Stvorena zbog lepote zvezda, čekana zbog crvenog neba. Odrekla se snova da tišina živi u miru a svetlost u raju. Pusta i bogata postoji kao misao i kao trenutak u večnosti vremena. Tamna ljubavnica svetlosti, bestidna i lepa, osuđena na smrt i vaskrsenje kao Bog. Dar čulnosti, noć, spava u oku čoveka ali ne sanja zbog ljubavi prema danu. Dolazi lagano, zavodi i opija. Leži na rukama zvezda i misli o lepoti dana. Tajna kao požuda.

Spokojni pogled svetlucavih očiju prelazio je preko obasjane rečne površine a nakon što je upio potrebnu količinu lepote njenih prozirnih valova, nastavio je dalje preko trske koja se nalazila na drugoj obali i četinarske šume koja se prostirala daleko u nedogled. U toj šumi, kaže legenda, postojao je "čudesni Orfej" koji je milinom svoga glasa hranio trske nedaleko od šume, a one su preko rečnog ogledala slale nežnost u centar pogleda posmatrača. Taj estetski čin trajao bi dok poslednji plam Sunca ne iščezne u sutonu dana. I tako svaki dan, iznova i iznova...

Vreme prolazi pokraj nas, odlazi i poslednji voz koji spaja sadašnjost sa nama samima a u vagonu za put bez povratka spakovana su naša dva kofera pitanja: Da li da sanjamo život? Ili da živimo san?

Nekako, kao kroz maglu, ostale su u meni urezane priče iz prošlosti da postoji nekakav svirač na liri koji je slao akorde nežnosti visoko do zvezda a one su sjale poput dijamanta u znak zahvalnosti za njegov gest. Dok je pevao, jata ptica bi kružila iznad njegove glave i osluškivala melodijsku harmoniju Orfejevih glasnih žica. Reka zaustavlja svoj tok, da tako nepomična čuje samo delić njegove pesme a stene su podrhtavale od erupcije koja je pretila da preplavi rečno korito. Drveće mu je prilazilo da ga zaštiti od sunčeve svetlosti, formirajući krošnju iznad njegove glave dok su sve životinje pritrčavale i skupljale pokraj panja na kome je sedeo. Njegova muzika je prkosila vetrovima; sprečavala je oluje štetne po ljude ali je pravila tornada koja su nosila fregmente zvukova širom planete i pretakala ih u dugine boje. Jarko, zeleno, crveno i plavo, svileno, belo, svetlucavo i ljubičasto. Svaka pomisao; svaki izgovoreni stih: svaka tercina i katren.

Sve se to upilo na jedan list, onaj koji ne bledi vec zauvek ostaje, da poput nokta stalno izrasta i nikad ne umire. Život je, zapravo, jedan val koji nema granica, koji beskonačno nosi uspomene i stvara iste. On formira reku čuda a ta reka se nigde ne uliva. Ona ima samo izvor, uvek ga je i imala, ima čar, ima dušu. Slagao bih u nameri da umem opisati tu reku onako do detalja, opisivao sam je i pre ali uvek slažem. A da me neki čovek, nije važno da li ima dvadeset ili osamdeset, pita koliko ima takvih reka u životu svakog od nas, rekao bih kako postoji onoliko njih koliko misliš da ih ima. Možda bi moj odgovor bio: jedna. Tačno? Lažem? Nikada neću saznati, ali zaista mislim da postoji jedna takva reka; jedan Orfej. On će uvek svirati i pevati, nikada neće prestati i kao takav zauvek doprinositi nečemu lepom što je vredno svakog poštovanja. A muzika i glas koji topi stene svakako jeste nešto prelepo, poput miksa estetike i lepote.

Čovek u kojeg je ušao neki đavo.

Na raznim farbama za kosu,kremama,šamponima,sapunima,deterdžentima,kaladontima i ostalim kozmetičkim proizvodima jako sitnim slovima su objašnjena svojstva i sastav proizvoda na različitim jezicima. Kojim ? Ne možemo biti sigurni jer su "pojašnjenja" za Hrvatsku i BiH na jednom jeziku a državna zajednica Srbija i Crna Gora po njima još uvijek postoji tako da i tu postoji dilema da li je u pitanju srpski lli crnogorski. No važno je da konzument dobije upute pod svojom državom jer može se desiti da ne razumije komšijski tekst.

Bend na koji sam se opasno ložio kao klinac sa svojih 9-10 godina. Ne kažem da su bog-zna-kakav kvalitet, ali su bili bolji od većine muzike koja se tih godina vrtila po TV-u. Imali su dvije dobre pjevačice koje su kasnije napravile dobru karijeru van Tap-a, Goca solo, a Ivana u Negativu. Muški dio postave se možda najbolje može opisati riječju zajebanti, što naročito važi za Milana koji je napisao većinu tekstova.
Pjesme su im se uklapale u tadašnji trend dance muzike i pratile su formu po kojoj ženski vokali pjevaju, a muški nešto kao repuju, ali ipak njihove su pjesme bile prilično originalne i dosta su se razlikovale od ostalih dance pjesama toga vremena. Glavna karakteristika tog njihovog stila je bio izražen humoristički element u pjesmama i pomalo kontroverzni tekstovi. U tim pjesmama se muški dio benda često verbalno "prepucava" sa ženskim.

Dok su Goca i Ivana bile u bendu sve je to funkcionisalo dobro, ali kad su one otišle već je krenulo nizbrdo. No bilo je lijepo dok je trajalo.

I dan danas se obradujem kad čujem neku njihovu pjesmu, nostalgija izgleda čuda čini.

Ono što je crna mačka za pešaka, to je za vozača tramvaj sa ženom na šoferskom mestu. Ova jezivo česta pojava na beogradskim drumovima budi nelagodu i slutnju kod svakog savesnog učesnika u saobraćaju. Oni najodgovorniji znaju da ako vam se ukrsti putanja sa dotičnom, pratiće vas nesreća do kraja dana. Ukoliko pak dođe do toga zbog nepažnje, znajte da je jedini poznat lek opštenje sa romkinjom. Uvek je bolje sprečiti nego lečiti!

Naftni magnat iz Albanije.Hm...cek,cek...Da NAFTNI magnat iz Albanije,sasvim logicno.Opste je poznata naftaska tradicija nasih suseda. Nadaleko su cuvena naftna polja centralne Albanije.Rezerve albanske nafte se procenjuju ispred saudijskih,jedino sto je to dobro cuvana tajna pa nije poznato u javnosti.Inace covek se nameracio na Milan samo kad bi ga Berluskoni prodao...Svidja mu se boja,crveno-crna.Jos kad im na dres stavi jednog orla...

U Srbiji definitivno je to brisanje plocica "dzogerom"- jer je daleko popularnije od dzogiranja u svrhu zdravijeg i lepseg zivota. Sto se trckanja tice, kod nas je "dzoging" i dalje stvar za sepurenje, kada se u prvim toplim danima u godini po parkovima, pored reka vidjaju sleep shorcici, uske majcice, sisici koji poskakuju, momci koji su cele zime cimali po teretani pa izasli da "odrade kardio trening" i pokazu se, a tek po neka zaznojena punacka osoba zakopcana do grla, koja nakon sve te raskosi koja "puca", trceci ili masta o istim proporcijama, ili o plasticnom hirurgu, ili pak gledajuci te sexi "kolege" trazi pogodnu granu ili dubok vir da se oslobodi muka i znojenja bez veze... a onda pravac kuci na seriju i kilo cevapa!

Svaki kraj i narod na zemaljskoj kugli ima neku svoju osobenost.

Vojvodina ima ladovine i tamburice, Zapad Srbije kvarne malinare, Crna Gora seljačine, Bosna gluperde a Jug ima Vranjance.

Izreka koja najbolje opisuje srdačne i impulsivne južnjake, koji sve što rade, rade posvećeno i predano, pa tako i dočekivanje gostiju sa drugih područja Srbije.

Ljubazno te pretuku i objasne da su morali da te prebiju prosto od sreće koliko im je drago što si im došao u posetu.

Ona rundava crna sranja koja se nahvataju između nožnih prstiju i koja otkriješ kada staneš pod tuš posle skidanja čarapa. Neretko se dešava da poispadaju kad staneš u kadu, i onda se usereš misleći da si se odjednom našao u drugom delu Insect Invasion-a i da gamižu prema tebi u cilju da ti pojedu zadebljalu kožu na tabanima.
Jedna čarapa proizvodi beskonačnu količinu globocni, i to uvek u crnoj boji, pa makar one bile i bele. Ko skonta, nek mi objasni tu misteriju,

Naslov pjesme koju je za Ramba Amadeusa napisao Viktor Orbán s ciljem da njegovim nastupom na Evroviziji svima da do znanja da je Crna Gora pala pod Mađarsku kontrolu i da je čitava EU sljedeća, ali mu dušmani iz Evropske Unije i Masoni nisu dali da se taj stih izrecituje u originalu. Zabranili su mu da nastupa na Evroviziji 4 godine i naredili mu da promijeni stih. Na kraju je izašlo ono drugo.

Famozna teorija koju praktikuje većina ljudi, prkoseći zakonima fizike, hemije i flekanja. Teorija glasi: "Kad god kupuješ nešto, nemoj da uzimaš ništa belo ili svetlo, jer se više prlja", odakle proizilazi i nastavak "uzmi crno, manje se prlja". Crna boja, kao neka magična, nebeska boja, ima prirodni imunitet na svaku fleku koja krene da se zalepi za nju. Ajvar na crnoj trenerci? Svašta, samo trljneš to malo i nema ga. Ni ajvara, ni fleke! Magična boja.

Jedna mnogo vazna i krajnje neophodna stvar u zivotu
jer bez svega se moze ali bez duse se ne moze!
Dusa nas boli kad smo tuzni,moze da bude u nosu,
ranjena,stara,nova,prosta,tanana,topla,velika,mala,sitna,zaljubljena,romanticna,
i dobra i zla i crna i zlatna i medena i ledena.
Pitamo se gde ce nam dusa?Neko je dusa od coveka a nekom iz'es dusu.
A kad nas vise ne bude bilo to znaci da nas je dusa napustila.

... je porodica u kojoj su svi članovi, sem vas teški fizički radnici,zanatlije ili nešto slično, a samo ste vi, neradnik, umetnik i crna ovca. Iako sami jedva krpite kraj s krajem,radite za siću, a u isto vreme i studirate i stvarate, vi ste uvek budala i "pisac" u njihovim očima. To omalovažavanje je najjače, kada imate, mlađeg brata, koji je završio zanat, koji,tobože - donosi kući svoju platu, a ostao je i nepismen, i neobrazovan. Npr. Po njegovom ubeđenju- patrijarh i papa su postavljeni na to mesto tek nakon kastracije svojih polnih organa. P.S. Ne, ne izražava se figurativno!

Tako se nekada govorilo: udala se.

Naravoučenije je pouka koja se muči da pronađe put do glave jer, ili je glava mala , pa pouka zaluta u telo, tj.u dupe, ili je pouka staromodna, pa se teško uklapa u ova moderna vremena. Zato se ponekad primenjuju metodi direktnog transfera naravoučenija ka glavi iz dupeta-makar i lopatom. Ma kako bila jasna pouka, ona za sobom vuče i neke utehe i sumnjiva obrazloženja da nije baš sve tako kako izgleda, što je rezultat industrijskog napretka, a naročito porasta proizvodnje krivih ogledala.

Optimistično - nadajuće sagledavanje situacije žitelja plavnih područja. Inat sa rekom. Svake godine. Svake godine u isto jebeno doba, u Srbiji reke poplave ista jebena priobalna mesta. Svake godine, u isto vreme, na vestima prikazuju mesta koje je poplavila nabujala reka, i ožalošćene žitelje kojima plivaju kuća, štala, garaža..Poslednjih šklju godina.

"Šklju godina" je vremenski period za koji ti isti žitelji nisu izgradili nasip, branu, iskopali kanal, izdresirali dabrove..Ne. Svake godine, kada krenu kiše i rast vodostaja, Ljudi stoje na obalama, puše, i svoje brige i nerviranja na posletku rešavaju da utope u flaši piva lokalne kafane, sa jednom, sudbonosnom i konačnom rečenicom : Neće valda i ove godine. Ne pomišljajući da makar pokućstvo i garderobu privremeno sklone na neko bezbedno mesto.