Večiti pesimista. Osoba koja UVEK vidi jebenu čašu koja je poluprazna. Dukatlija koji traži negativnu stranu, i stvara je, u slučaju da je nema.
Novopečeni ćale: Šankeru, piće za sve! Dobio sam sina!
Š: Odma' dođe, lafe!
Večiti Pesimista: Pff... Š'a se raduješ, majmune?! Sad kad krene da ti cmizdri, oka, bre, nećeš sklopiti godinama!
NĆ: Pa, dobro, to je sve cena roditeljstv...
VP: Ma, kažem ti ja, prijatelju, lepo... A tek kad krenu troškovi!
NĆ: Nema veze, dobrostoj...
VP: Pelene, krevetac, talk, Palmovićeva, vrtić, ,,Čo'eče ne ljuti se'', vrtić, lego kocke, pa ,,Burago'' autići...
NĆ: Prijatelju, ne ruši sneška, dobio sam sina, e! A sutra ću mu uzmem zv...
VP: Pa tek sad kreću troškovi! Osnovna, rekreativne, mito profesorima, patike na par meseci, srednja, još veći mito za profesore, čitavo bogatstvo na ekskurziju, a ima ih bar dve... Pa kurtoni, abortusi... A da ne pominjem što ne'š glavu dići minimum dva'es' godina...
NĆ: ŠUPIČKU MATERINU, BRE! TORNJAJ SE U TRI KURCA, PESIMSTO PIČKA TI MATERINA, HEPI MIL BI RASPLAK'O!
Udariti svom snagom.
- Gledam na dnevniku da hoće debelo da kažnjavaju roditelje koji tuku svoju djecu.
- Ih, kako je mene moj ćaća znao da udara... Jednom mi cijepali drva, a ja nikako da razbijem jedan kladić i opsujem Boga. Dragi si moj Bože, kad ja pogleda u njega, on se smrk'o k'o nebo pred oluju. Zgrabi za onu jednu cjepanicu, baci je na mene, ja se sagnem, a ona pravac u prozor. Ode staklo u tiftike... Nisam se ja ni okrenuo, on se već stvorio preda mnom. Kad mi je zaždio šamar, izbrisao mi se treći razred osnovne... I neka me je udarao, bar sam post'o čo'jk.
- Jes' vala, batina je iz raja izašla.
Da se ne ponavljamo kako je internet postao preko neophodan i da 90% informacija dobijamo zahvaljujići istom. Medjutim, crnogorske službe, ako se to tako može nazvati, jednostavno odbijaju da to prihvate ili nauče da ažuriraju svoje stranice.
Ja: Dobar dan gospodjo jednu povratnu kartu do Sutomora
Šalterka: Evo, samo da... uh što si ti poranio
Ja: Stigao sam taman na vrijeme ako mi vi odma date tu kartu (kez)
Šalterka: Čuš, dečko, voz je tek u 08 i 15 po redu vožnje, evo piše vam na tabli.
Ja: Ali na vašoj web stranici piše da je u 07:00
Šalterka: Dje piše?
Ja:... na internetu (valjda skonta)
Šalterka: I ti vjeruješ internetu? E moj dečko...----------------------------------------------------------------------------------------------
Ja: Dobar dan, ja sam Advokat Milič, trebam vašeg direktora Zavoda, možete mi ga pozvati?
On: Ti si to nešto pogriješio, ovde nema nikakvog direktora Zavoda
Ja: Je li ovo Bulevar Save Kovačevića 50/45
On. Jes?
Ja: Je li ovo Zavod za Meteorologiju?
On: Pa kako da ti kažem, nije više, ovde su sad pogrebne usluge.
Ja: O Bože, pa na sajtu ništa ne piše da se premjestilo, ništa, hvala, ali vi mi onda sad ne možete pomoći
On: Mogu jedino ako vam je nešto umrlo, pu pu ne daj Bože
Ja: Iš sotono, jebem ti ovakvu državu sa svim organima!
Standard snage i neuništivosti.
Cigla, blok, beton, armatura.
Nekada se većina kuća na selu (tzv. ''kovanice'') izgrađivala od kamena, drveta, blata i trske, a navedeni tvrdi materijali bejahu nedostižni, skupi, luksuz, odlika zdanja moćnih gradskih buržuja, seoskih zelenaša, eventualno po kog kmeta... Od onda ostaše markeri snage, moći, poimanja nedostižnog malom čoveku, te sinonim kuloće toga doba i što je najbitnje neprejebivosti.
... 2005-ta godina...
- Slušam danas, opasna ona Katrina. Ujebala ih žešće.
- Ma usta ih jebem okupatorska, ako im je... govna, ionako ništa ne prave od tvrdih materijala, nego sve montažno.
- Nemoj tako, pa u tom delu uglavnom sve crnci.
- HAARP znači?
----------------------------------------------------------------------------------------------
- Čoveče, si lud? Malo dete da ti otvara onako tešku kapiju, bruh da dobije?
- Ne brini ništa, mi smo ti od tvrdog materijala.
----------------------------------------------------------------------------------------------
- Naš'o sam na buvljaku polovnu Boš bušilicu, čini mi se dobra... Znam ti si stručnjak, pa ako oćeš da pogledaš je l' valja?
- Je l' teška?
- Pa odakle znam! Vidim piše Made in Germany...
- Pazi, mogu oni da nalepe bilo šta ali zlatno pravilo ti je, ako ne znaš šta je dobro, kupi šta je teško! To znači da je od tvrdih materijala i da će da traje.
- (???) Da.
Razvijanje teza, tema, dogmi i demagogija ispod najčešće odlične definicije, s tim da nemaju nikakve semantičke veze sa istom.
Definicija o branju cveća na livadi, ali ispod planine, nije baš ravnica. Duhovit primer.
Komentari:VolimFrigidne: E super defka, ćo'eće, haha, baš si me nasmejao haha.
MawaSxasxawa: Haha, iskidala sam se u primeru, haha, što si lud! Haha.
..12-13 skrolova mišem niže...Che4life: Ali ti nisi dovoljno kompetentan da tako govoriš o nacizmu! Neprihvatljivo je da....
Vlas'Mas': A ti mi možeš, ti si neki Božji izaslanik ovde, a? Nemoj samo u politiku da zalazimo, Mišković drži pola Srbija, a onaj Tijanić zagadj...
...opet par skrolova naniže..
DownWithDunjaluk: Pa ti ako za Svetog Savu pričaš kao o burleski, kakav si ti to vernik??? Zato mi koji verujemo u Alaha, nikada ne bismo...
StudiramArapski: Allaah se piše sa dva L i dva A transkripcijom ''verniče'', vidim ja kako ste vi musl....
ApslutnoKulLik: Ma 'de bre, ne verujem da serete o tim glupostima, ukenjaste defku dana...
Matori balegar beše već godinama unazad u stabilnoj vezi sa zunzarom, takođe dosta odrtavelom ali po letačkim kriterijumima i dalje držećom, sa tim nekim iskonskim šmekom za lov, te veštim manevrom eskivacije tepalice. Deliše isti plen, istu muku i radost, sve na ravne časti. Živeše ne baš u izobilju, ali krotko i domaćinski, bar uvek kol'ko se za valjano najesti i poslužiti gosta.
Međutim, jednog dana, zunzara ponešena pričama svojih vršnjakinja i nezadovoljna skromnim životom sa balegarom, reši da ode u beli svet, da potraži bolje mesto i sreću, lepše i obilnije obroke. U svet, gde postoje pravda, red i rad, gde se svaki preleteni krug broji, gde se proporcionalno radu dobija obrok. Gde se zarad napretka ne mora javno opštiti sa raznim bumbarima i stršljenima, gde postoji i mogućnost mutacija po želji, naravno ako voleš. Eto, jedino začkoljica ta prostorna ograničenost i nostalgija. Ali zar je to sad važno, pored svih blagodeti? Hmm?!
- Zar da me napustiš sada kada sam taman našao solidnu domaćinsku štalu sa dve simentalke? Pa znaš li ti koliko tu ima materije, kotrljaću godinama ubuduće, i decu ću čak tu uposliti, a i svi iz tvoje familije su dobrodošli. Uvek, na gozbu naravno, ništa ne moraju da rade.
- Neka hvala! Dosta je bilo! Odoh ja, sita sam tvoga doma!
I tako ode zunzara, a balegar osta skrhan, dade se u očaj i prestade da kotrlja, prestade i da jede i bilo šta da radi, povremeno bi samo popio kakav kvalitetan proliv i očajavao. Sve više je shvatao suštinu Džonijeve: Balegari ne veruju sreći! A onda čvrsto reši da sve zaboravi i krene iz početka.
Ali kao što to obično biva, eto nazad jednog dana prezasićene zunzare. Očajna sa suzama u očima i razočaranjem u veliki svet, složi priču da je pogrešila, da ipak tuđe govno ne miriše lepše. Zatraži milost i oprost od balegara pozivajući se na ondašnju slabost, gladne oči, te na kraju i na svoju čast, pa i na samu uzvišenost i zapise Svetog Fekalija. Balegar, nemaše kud, onako glup i musav, zagoreo pride... sve joj oprosti i jadno ali opet s prikrivenom radošću prihvati njen zagrljaj. Proguta govno još jednom. Jer tako je najbolje, tako je ljudski, tako je balegarski.
Vuk: Evo kažem vam, ako vi ne verujete sebi, ne verujte onda ni meni, ali opet, znam da verujete meni bar malo, što znači da verujete i sebi. A ja vam garantujem i uveravam vas da uz jaku veru možemo izdržati glad još koji mesec, biće novih pašnjaka i livada, biće soli i krme za sve, još cirka dve godine i na konju smo!
Ovce: Beeeeeee!!! Beeeee!!!
Konj: Kako mudro zbori ovaj vuk. Samo mi ovo na kraju nije jasno, što na meni?
Lisac: Ma šta se primaš matori, nemoj da si i ti balegar, kapiraš valjda da spikom loži ovce?!
Konj: A šta fali balegarima?
Lisac: Ček, ček... Ne čivtaj se odmah. Ne kapiramo se, mislio sam samo figurativno... Šta im fali? Pa svi kenjaju i pišaju po njima, bilo iz moći, gušta, pohlepe a opet pod oklopom činjenja navodno dobrog dela! A oni ništa, dobrice. Tako da,''što se većim balegarom predstaviš to ćeš više govana morati i pojesti!'' Kapiraš?
Konj: Prrfff! Ihahahaaaaa! Ta ti je dobra!
Lisac: Kapiraš ti moj kurac!
Crnogorski izraz za podzemni prolaz popločan asfaltom. Kod nas Crnogoraca, najduži tunjel je Sozina.
1960.
-Neđeljkooooo, oooo Neđeljkooo!
-Šta se dereš koje pičke materine.
-Što si Vranca ostavio u tunjel. Naiša' neki čo'jek kamionom, 'oće da ga udari.
-Samo li ga udari on će ga voditi u špitalj. Ja mog Vranca mogu da ostavim u koji god tunjel 'oću.
-Ma, 'oće da ga ubije.
-Idi ti do Vranca, a ja odo' po sablju.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
2010.
-Đetiću, jel' ovo vulkanizerska radnja "Rajko"?
-Zavisi za koga.
-Pa za Veska, jadan ne bio.
-Da nemaš sablju u gepek?
-Kak'u sablju, ja ti to ne nosim po kuća.
-Ooo, pa tako reci. Uđi, naprijed. Oli šta da popiješ ili da založiš?
-Neću, fala, žurim. Nego, jučer ti ja kroz tunjel pretičem jednoga Bosanca i oni katadiopteri što idu po bijeloj štrafti mi razbucaju gumu. Trebala bi mi jedna bridžstonka.
Uglavnom sinonim za neku veliku lovu. Suštinski to i nije neka bogznakakva lova, ali nama običnim smrtnicima četrpet ili pešes švajcaraca mesečno ne bi smetalo. Elem, švajcarska penzija je u našoj zemlji nenadjebiv pojam "luksuza" i "bogatstva".
"On ide na faks? On?"-širi oči u neverici-"Odakle njima kinta da njega školuju, ljudi su u govnima zbog dugova?"
"Jebi ga brate, deda mu ima švajcarsku penziju. On ga školuje."
"Aaaa, tako kaži čo'eče, naravski, sada ima logike."
---------------------------------------------------------------------------------------------------
"Ja stvarno ne znam kako oni matorci preživljavaju i odakle njima da svake nedelje u Maksiju iscepaju po četrpet crvenih?! Iskupuju više nego mi kada nam neko dolazi u goste. Matori, al' jedu k'o svinje. Viđam ih svake nedelje u radnji. Odakle im lova kada moji matorci kukaju da nemaju ni deset 'iljada mesečno?!"
"Pa ti ne znaš? Ovi su ti bivši gastarbajteri. Primaju švajcarsku penziju."-sagovornik odaje strahopoštovanje na sam pomen gore navedenog pojma.
"U jebo te! Pa da to sve objašnjava. Ok onda brate, svaka im čast. Sve okej."
Pojesti veliku količinu hrane, u rekordno kratkom vremenu, u što manje zalogaja.
- Pa čovječe gdje si do sada, čekam te istuširana, namackana, namirisana već pola sata, ako sam se usaftala, trpi, sam si kriv!
- Joj stara pravila neke krmenadle krmeće, zamirisala cijela kuća, mor'o sam maždrknuti jednu dve, tri. A sad, pupoljku moj rosni, skidaj gaće, da ti se izvinem k'o čo'ek zbog kašnjenja.
----------------------------------
- Pa gdje nestadoše kolači sa tacne? Stomajku vam jebem, je l' se opet ono pašče vaše lovačko na sto se popelo i sve poždralo? Evo krmak mi i novi stoljnjak čokoladom uprlj'o, a 7 dana sam ga k'o sumanuta heklala, dioptrija mi se za dva minusa povećala!!!
- Nije baba pašče, ja sam, tol'ko su ti dobro ispali da sam mor'o maždrknut cijelu tacnu, i izvni zbog stoljnjaka, kupiću ti Veniš, opraće on sve.
- Ti? E neka si sunce babino, jebeš stoljak, isheklaću novi, k'o da ja pametnijeg posla imam. Samo ti srećo babina jedi, napraviće baba sutra još jednu tacnu samo za prvenca svog.
Izraz koji se koristi kad se subjekat ponaša sadistički prema objektu, najčešće uz postavljen ultimatum. Razlog ovakvoj vrsti ponašanja obično se krije duboko ispod površine, i u svojim korijenima ima veliku dozu mizantropije.
Izraz je nastao kao asocijacija folklorno-političkog odnosa UN-a prema ostatku malograđanštine. Jer ko je kriv sirotinji što nema para?
- E da si vidio kako je Đole preksinoć čerečio onu Anđelu.
- Otkud znaš?
- Što otkud znam? Pa zar se nije Milisav krio u gepek' i virio k'o Ujedinjene Nacije?! Islik'o je sijaset slika i snimio dokumentarac dok smo Grga i ja kružili oko auta i virkali neprimjetno... Zvali smo te četeres puta nego nećeš da se javiš čkopi.
- A što će vam slike, jebale vas one, ne može čo'ek od vas više ni da keca s mirom!?
- Pa kako što će nam, jes' ti kršten? Sad kad imamo slike možemo fino da je ucjenjujemo da i nama da, i to minimum tri puta nedeljno inače ode na juporn.
- Idbre vi ste bolesni! Od sad opštim samo u hermetiči zatvorenom prostoru!
Doktor Džekila, u Srbiji, predstavlja svaki naizgled nemoćni deda ili baka, sve dok u njihovom prisustvu neko ne pljune po bivšem režimu Slobodana Miloševića. Istog momenta, dolazi do jezive metamorfoze... Oni postaju Mr. Hajd...
Autobus. Penzoši sede, radnici stoje... Dvojica radnika razgovaraju o lošem materijalnom stanju u kom se nalaze...
Radnik: "Ma sve je počelo od onog Miloševića, vrag ga odneo..."Dr. Džekil: "Ma nemojte, a šta vam je on kriv, ostavite čoveka, ni mrtvom mu ne date mira..."
Radnik: "Pa on nas je i doveo d'ovde, pre ovih sada..."
Dr. Džekil - Mr. Hajd: "Šta znate vi balavci, šta je trebalo d'uradi...? Da liže američko dupe, jeb'o vas i Klimton i Ho'bruk obo'icu...
Radnik: "Ajde bre čiča gledaj svoja posla, jel' te neko nešto pit'o...?"
Mr. Hajd: "Nemoj ti mene da ućutkuješ govedo jedno, jesi čuo? Ja kad sam se borio protiv ustaša ti si u gaće piš'o, đubre jedno balavo..."
Narednih 15 min. se čuje samo Mr. Hajd, a radnici su izašli iz autobusa posle trećeg minuta, samo da ga ne bi razbili od batina..."
Greota, stariji čo'ek...
Pripizdinu geografske sfere uvek kontasmo i pominjasmo, katkad podjebavajuće i likujući ako je tuđa, ili pak našu onako setno, sa blagom jezom i opet nekim cvetnim ili vunenim sećanjem. No one druge relativne daljine, makar bili to veoma bliski prostori tik iza gipsanog, fug mas zida sramotno prećutasmo i danas i juče. :A sad je i to daljina, aaa?: Barijera druže, barijera koju si sam sebi stavio, nemoć, strah. :Kako ti vinjak u seoskoj zadruzi dalekoj kurac i kusur km pešaka po snegu i to dvosmerno uzbrdo, bliži i jeftiniji, prijemčiviji, lakše svarljiv i povratljiv... nego ona, tu dve kuće ulevo od tebe??? Jedi gomna, pičiću! Probaj opet! Pa suština ludosti i jeste raditi isto a očekivati drugačiji ishod! ŠUK:
...
Ne obmanjuj me, ne shvataš, ona jeste bila idealna za mene, idealna! Ali, ali... najveći problem je što je i ona sebi izgleda idealnog tražila... jbg! Moja sreća, definitivno nije njena sreća a njena sreća meni jeste nesreća, koliko god njoj dobro bilo... Tako je!
grašak Sofrius: Još mi je majka govorila, da se ne igram sa tobom, kaže da si bila svugde, hehehe... Brinula sirotica da ne navučem nešto!!!
banana Vendijana: Juuuu sramote! Kako možeš tako nešto reći isprdku maleni! Pa moji preci su krasili najlepše i najotmenije palate... Trajanovu, Hadrijanovu, Antonija Pila, sobu Pompeje, evo sad opslužujem Aurelija, te se s mlađanom Faustinom... ponekad, nežno...
grašak Sofrius: Miluješ... To ti kažem kurvo, prošla si ti i salate i napitke i kolače, neki su te čistu a neki i celu... Znam vas ja dobro, mnogo puta sam te sretao, čak sa sve oklopom, žutim tvojim mrskim u raznoraznim govnima... ko onomad na jednoj od mojih samrti... u colonu!
banana Vendijana: Kaže se Colognu, ako misliš na krčmu onih Germanskih varvara!
grašak Sofrius: Da, da to i kazah, hehe... (Pojzeeeennn!)
...
ulješura Maksimus: :Huuuuuuuu! šljuuuus:
grašak Sofrius: Šta se prskaš bre glavonjo???
ulješura Maksimus: Izvinite đeco, mlaznica mi otkazuje, nisam namerno... I molim vas nemojte se svađati!
grašak Sofrius: Šta oćeš bre spermoglavi, šta se mešaš? Ae mrš s naše obale!
ulješura Maksimus: Možda su mi ovo i poslednji trenuci... imajte razumevanja! Sam sam, sam i nasukan, umirem na ovoj prelepoj obali... a vi u tako prijatnoj, hladnoj, zaslađenoj činiji, i opet nezadovoljni! Priuštite mi mir u ovom trenu... bar!
grašak Sofrius: Hmk! Ok. Ok. Matori sažaljevam slučaj... izvini! Malo sam nervozan i ja, dojadilo mi da više budem prilog, kapiraš... a i ova Vendijana me sa svima... Serbius pasulj mi se umešao i uzeo primat svugde... Nakupilo se...
banana Vendijana: A tek ja, šta ja da kažem? Mešaju me drugi sa svima, a još me i vi prozivate...
ulješura Maksimus: Tišina! Samo ti Vendika ćuti... Ja još uvek mogu da pustim EHOO, usraćete se!!! E lako je vama, zajedno ste... A ja ostao sam, ona ode s drugim... daleko negde, ko zna gde! On joj izvuko harpun... a ja nisam znao! Tako mi hiljadu ljutih kitolovaca!!!
grašak Sofrius: E ne mrači, okreći nazad, potopi joj jedan brod za ljubav i biće sve u redu. Videćeš!
ulješura Maksimus: Ne, ne... Kasno je...
grašak Sofrius: Kasno? Kasno će biti kasnije...... ako me sada ostaviš,
kasno ce biti kasnije,
kad vrata otvoriš...ulješura Maksimus: Gubim svest... odlazim, vidim, vidim, vidim... Aaaaaa! Potomci pamtite me. Mobi Diče osveti...!
banana Vendijana: Ode čovek! A ti ga onako izvređa na samrti!
grašak Sofrius: Pa izvinio sam se! Mater ti jebem, nemoj da ti sad... Otkomanda! OTKOMANDA! (Da ovaj mak nije pored mene, ne znam ni sam šta bih, još mi samo ta ''princeza'' nije jasna...) Ma bole me kurci... Pa kaže:...I ona kaže, joj što volim Iggy Pop,
I ona kaže, Iggy Pop...banana Vendijana: Ne Džonija marmune, Igija ti veliki prorok Jocko I vido, Igija nekog...
grašak Sofrius: Aaaa...
Slava ti... putniče iz bućnosti!!!Oh taj putnik,
Kako se on voza,
On se voza i voza,
Kroz svoj prozor gleda,
Šta li vidi?...
Postupiti krajnje neočekivano, prkosno i hrabro, naročito u opasnoj situaciji poput ove u naslovu. Ljudi koji to čine, ili dižu balvane malim prstom ili imaju jaja do zemlje.
Međed (jeste, baš meĐed) sa druge strane, ispred sebe vidi samo budalu koju će ubrzo da rasparča, što često i biva.
Stanimir: O Radovane, pa đesi čo'eče. Nema te sto godina u kafani. Što s' se to snuždio ko pokislo prase?
Radovan: Ma bježi u tri lijepe, onog mog malog prebio neki Jovo. Bar je tako zvučalo. Nisam ga ništa razumio od gipsa i zavoja preko usta.
Stanimir: Pa šta mu je skrivio?
Radovan: Pa ništa, ovaj moj mali kuronja, nešta ga nerviro i ovaj mu lijepo reko "Mali smiri, odalamiću te, ne'š se sa zemlje više podići."
Stanimir: Čekaj malo, da nije Jovo Rusvaj?
Radovan: E, moguće. Nego, ovaj moj poč'o nešto da mu sere, veli šta ti, đe ti, nema te više, poš'o da ga udari. Ovaj ust'o, šin'o mu šamar. Sa zemljom ga sravnio.
Stanimir: Jes, Jovo je. A i ovaj tvoj kreten diže ruke na međeda.
Radovan: Jes, i eto mu kreveta u Tuzli na Kliničkom. Šta 'š...
Standardno markiranje ženki po ruralnim sredinama. Nema gradskih fazona sa gotičarkama, splavarkama, darkerkama, reperkama, menadžerkama, bog jokin i šta sve ne. Važno je da joj se zna đed i jel' puštena u promet.
Oproštajna u Čovića polju 1998.
Veliko pivo i rakija na astalima, svinjetina masna rek'o bi čo'ek da je šampita, muzika tuče, pjevaljka izbacila sisu, pjevač krešti samo za sina regruta, zima u pičku materinu - februarska klasa.
1 - Rođo jel' ima lože u askoni? Valja l' grijanje? Ošacov'o sam onu s tigrastim bodijem, triput iskola namiguje. Rodica od Slađe što ima kuću kraj igrališta, ka'e Slađa da je iz Osinje kod Dervente. Spavaće kod nje noćes.
2 - Ima rođo za tebe, al' moram prvo ja onu do nje guzulju. Sad sam je upozn'o kad je iš'o čorbanac.
1 - Nemoj to rode. To nam je familija.
2 - Kak'a familija? Koje koljeno?
1 - Ona ti je đeda Rade iz Čađavice unuka.
2 - Onda neću ništa, a taman sam je mislio raščen't'.
1 - Ma ustvari, možda b' i mog'o. Peto koljeno...nemoj samo ništa govoriti. Staviš kurton da nije meso od meso i opleti.
2 - Odakle će m' kurton.
Rakija kojom se nazdravlja poslije molitve.
A: Pogledaj kume ( pokazujući na burad ).
K: Uuuu mašala. Pa koliko ovde ima rakije.
A: Ima preko trista litara, ove godine nema šanse da mi ko prošle za slavu nestane aminokiseline. Ima da se iznazdravljamo ko ljudi.------------------------------------------------------------
Pop:... i rodi Sina Emanuila, Boga že i čelovjeka...
Kum: De pope šta viš toliko čantraš, ubrzaj to pa da idemo pod šator...
Kuma: Ućuti stoko pijana, ne prekidaj popa.
Pop: ...Vostok imja Jemuj...
Kum: Ama čo'jek brsla, ko da čita iz ugovora o kreditu, nikad kraja...
Pop: ...Jegože veličajuše, Djevu ublažajem...
Kum: Ama pope puno ti to čantraš, a nema potrebe. Vidiš da je on nju već blagoslovio, pa se zato i vjenčavaju, nego ti fino samo aminuj to pa da udarimo po aminokiselinama.
DEMOKRATSKA STRANKINJA
Cura iz stare građanske, beogradske porodice (bez obzira što živi u Nišu, recimo) čiji je jedan deda pre rata posedovao polovinu svega, a drugi deda drugu polovinu. Ipak, ona shvata da su se vremena promenila. Da Srbija treba da bude modernija. Ona traži muškarca koji ima svoje mišljenje i čvrst stav, i koji je spreman da ga menja u zavisnosti od situacije i pravcu duvanja vetra. Ona je lepa, fina i zaljubljena. Ne u tebe, doduše, već u predsednika stranke. Pre toga je bila zaljubljena u predhodnog predsednika stranke. Treba da joj objasniš da se i ti, na prihvatljiv način, diviš lepoti predsednika stranke i da možete zajedno da ga pratite po Srbiji, i uživate u njegovoj pojavi i veštini da govori nekoliko sati , a da ne iznese nijedan konkretan stav.
RADIKALKA
Sviđa ti se radikalka? Pa, dobro... Ima ljudi koje pali da ih nego gazi štiklom, ima onih koji vole kožu i gumu... Nisam ja tu da sudim. Ako želiš da je, kao slučajno, sretneš, ne propuštaj gužvu u busu, na pijaci, niti naučne skupove u Sava centru (sledeći je na temu "Vojislav Šešelj protiv smrdljivih kurvinih sinova - govnara, a u borbi za istinu"). Radikalka voli sve što je narodsko (a pogotovo narocko). Lakše malo sa sapunom, a oštrije sa rakijom. Ubedi je da si njen princ u narandžastom "stojadinu" iz 1979. sa kojim će jedne nedeljie ići kod njenih, a druge kod tvojih na selo. Reci joj da maštaš o petoro dece koja možda neće biti stalno sita, ali će biti nacionalno svesna. Zamišljaš vaš radikalski stan. Jednosoban, sa drap tapetama, i stalnim mirisom domaće kuhinje.
KOŠTUNIČARKA
Ovako stoje stvari, DSS cura mašta o gotovo istim stvarima kao i Radikalka, a razlikuju se po tome što je Koštuničarka završila neki fakultet (istoriju, recimo). Put do njenog srca vodi preko njenog duhovnika. Dakle, prvo moraš da se dopadneš njenom svešteniku. Ona ništa neće uraditi na svoju ruku dok se ne konsultuje sa popom. E sad, bitno je ne naleteti na popa kome se dopadaju osmogodišnji dečaci, jer tu nemaš prođu. Ako si i to sredio, ostaje ti samo još jedna "kvaka 22" - DSS ženu može da privuče samo muškarac koji ne misli na žene, nego je posvećen nacionalnom i duhovnom. Čim ti nju muvaš, biće da si nekakav komunista, ili liberal u duši, a takav joj ne treba. Pročitaj nešto od Bećkovića, on zna kako se to sređuje...
VUKOVKA
Iako se SPO promenio do neprepoznatljivosti, cure članovi to ne priznaju i ne odobravaju. One traže ravnogorca sa dugim stažom. Nekoga ko poviše od Valjeva roštilja i šenluči od 1990. i čiji je deda isto to radio tokom Drugog sv. rata na tom istom svetom mestu. Da bi stekao njene simpatije, moraš da nabaviš izuzetno skup komad hardwarea. Treba ti "Draškovićizator". SPOpadija jednostavno pada u trans kada čuje glas svog lidera. Draškovićizator se priključi na mikrofon i sve što izgovoriš on spušta 2 oktave niže, pretvara automatski u deseterac, a savremene izraze zamenjuje arhaizmima koje ni najstariji sveštenici SPC ne poznaju. Opcija prevođenja na engleski priča je za sebe.
CURA IZ DRUGE SRBIJE
Pred sobom imaš šetačicu, udaračicu (u šerpe i poklopce, nažalost) i nezadovoljnicu opšte prakse. Bila je u DS-u, bila je u GSS-u, ali sada je našla svoj pravi politički dom. Shvatila je ono što i tebi treba da bude jasno, ako želiš da je smuvaš. Ona svim svojim bićem voli i želi Čedomira Jovanovića, i jedini način da je imaš je da budeš Čedomir Jovanović, lično i personalno. Možeš da gostuješ u "Peščaniku" svake nedelje, možeš imati najviše postova na web forumu B92... sve je to lepo, i ona će misliti da si cool i ok ali dok god nisi Č. Jovanović nećeš osvojiti njeno srce i dušu. Moraćeš da se zadovoljiš samo telom, što uopšte nije utešna nagrada, jer u ovoj pratiji imaju vrhunske kadrove po ovom pitanju. Srećno.
G17 + PROVIZIJA
Ona je i DSS i DS i SPO i leva i desna i sve što treba. Za kintu, naravno...
Ne mo'š se popišati na miru od njega. Taj sve vidi, sve čuje i sve zna.
Ništa mu ne može promaći i uvijek je tu da te obavijesti o svim najnovijim informacijama iz grada i uže okoline a nerijetko i iz regiona i svijeta iako ti u većini slučajeva uopšte nijesi zainteresovan za iste.
u taksiju
A: Brate, jesi otkupio vozilo od firme ili su i dalje njihova kola?
B: Nijesam. Ne isplati mi se to. Mnogo troši a jedan te ga znam u drugu firmu, isti ovakav vozaju, je otkupio i eno ga ne može se izvuć iz kredita nikako a još ga familija pomaže. I baš prije neki dan ga srećem i pitam ga kako ga služi auto i on veli da je mislio da izađe iz firme čim otpaliti to jer je valjda nabačio neke stalne mušterije pa će da ga proda nekom liku iz Bara. I ja ga pitam koji je to te ćeš da mu prodaješ i on veli Lekić jedan tamo. Ja ga pitam da ne živi slučajno u centar onamo preko puta onog supermakreta ili što li je već i on veli da je taj. I gledam ti ja onako, ladno znam lika. Dobar sam sa njim, zapravo on je dobar sa mojim bratom al' smo par puta ono iskočili na piće kad je dolazio tu do Podgorice. Dobar momak. Inače skoro se razveo a bio sa ženom 3 godine. Ja sam mu još tad priča' da mu to ne treba. Jes' on fin momak i sve al' tek je završio fakultet, zna' sam ja da se neće odma moć' snać' i to al' ne mo'š ga ubijedit nikako, a žena mu je od nekih... kako se zvahu ono... ne znam sad, oni ni nijesu iz Bara no su doselili odnekle. Reći ću ti ako se sjetim al' znam da su ti ljudi nikakvi. Njenog oca sam ti jednom vozio kacam u Bar bio, tacam bio svojim kolima, do Ulcinja da obavi neki razgovor za posa' jer on ti drži jednu firmu, valjda se bave ugradnjom plakara i tako tim stvarima i ja ga čeka tu ispred ovog lokala đe je poša' da se vidi sa tim čo'ekom i vidim ga izlazi on i sa njim onaj Baćo, ne znam jesi čuo za njega?
A: Ne...
B: E to ti je tamo najgori kriminalac. Jedna fukara samo tak'a. Znam mu brata ja. Ne zna se koji je veće govno.
A: (gleda ga nezainteresovano)
B: Eee, bra'o sacam se sjetio kako se prezivaju oni. Savić! Al' ne dođe im ništa Dule Savić, on je dobar čo'ek. A znam još jednog Savića isto dobar lik al' nema veze sa ovim Savićima...
Uzvik načisto sjebanog tutora brice prilikom posmatranja svog šegrta kako se nevješto bavi mašinicom za šišanje oko vidno razočaranog mušterije.
TB: Eh, dobar... Op, op... Eh, tu još malo recni.
Š: Jel 'vako, šefe?
TB: A mater ti sakatu... Ćeš mu odsiječeš uho? Je l', jebem li ti?
Š: Jok... Malo me emocije nosu. Ček smirim ruku. Jel sad dobro?
TB: U pičku materinu. Pa jebo te i profesor i škola koju si ti mog'o završit? Bolje bi ga Filip Višnjić zbrij'o....
....
(10 minuta kasnije)
....
Š *zvižduće u maniru "krenulo me"
TB *išao u trafiku da kupi kutiju Morave i upravo se vraća*: Ma jebem ti majku nenormalnu, imaš li oči? Sunce ti jebem žarko, da mi nisi sin od bratića, sad bi' te zakl'o, jes čuo?
Š: Pa šta sad ne štima?
TB: Kako šta ne štima??? Dolaz' vamo, sunce ti žarko uturim u prkno! Viđu štas' radio od čo'eka!!!
Š: Uj jebote... Pa šta ću sad?
TB: Šta ja znam, proćeraj mašin'cu kroz sredinu, jebiga.
Navika studenata da instinktivno zapisuju sve što profesor na predavanju kaže. Isključiš mozak, načuljiš uši i ono što čuješ, samo prebaciš na papir bez razmišljanja. Rezultat su nerazumljive gomile papira koje uglavnom nemaju nikakvog smisla i ostavljaju te da se češkaš po glavi pitajući se o čemu si koji kurac razmišljao!? Na kraju odeš i kupiš knjigu.....
(student refleksno zapisuje riječi profesora) (izdvojili smo samo bitne dijelove koje će sigurno pomoći u polaganju ispita!!)
-Bajron je rođen u aristokratskoj porodici. Njega je vaspitavala pijana i poročna dadilja koja je često dovodila muškarce u kuću, pretpostavljamo zbog čega je l'. Otac mu je umro a majka je bila histerični alkoholičar. Preko svega toga on je bio i hrom na jednu nogu koja je 11,3 cm bila kraća od druge, i sve to mu je je l', natovarilo ogromne komplekse koje se trudio da izliječi rasipanjem novca.
Pošto je bio psihički neuravnotežen on je čak jednom prilikom doveo medvjeda na predavanje na univerzitetu, kako ga je dovukao ne znam. To me podsjeti kad sam ja studirao imali smo jednog druga, Bosanca, zvali smo ga međed, bio je ogroman i malo je smrdio ali dobar čo'ek u suštini, volio je lozu više nego leba da jede, sad ne znam zašto mi je to palo na pamet, ali eto, malo šale ne smeta.....
ŠKK
Matori se celo vaše detinjstvo trude vas nauče da mislite svojom glavom, a onda ih strefi šlog kad posle 20-30 godina vide šta se sve samostalno nakupilo u toj glavi. Isto tako vas posle završenog školovanja bockaju kad ćete više da se skrasite i počnete da im pravite unučiće, dok onda, kada to rešite da uradite, ne mogu da se iskrste zbog načina realizacije tog čina. Kako su samo uspeli da stvore takvog monstruma?
- Ne, ćale, ne kevo, nećemo se venčati u crkvi.
- Šta!? – g-din infarkt je već skočio budućem tastu za vrat – Kako to, Cico? Zar smo te tako vaspitali? Pa brak pred Bogom je jedini pravi brak! Kuku, ćero, to te je ovaj bezbožnik nagovorio!
- A jel? Vidi ti to... Možda je baš zbog toga toliko skup crkveni razvod, zbog kvaliteta zajednice koji "obećava". Možda baš zbog toga što je jedini pravi, imaš mogućnost da se dva puta venčavaš u istoj, pod devizom "Pogreši čo'ek", dok već treći put ne primaju reklamacije. Možda je baš pravi, jer mi pruža komfor mirnog sna, ako mi se muž bude češće zabadao po kafanama, jer, pobogu, venčani smo u crkvi i to je jedini i najjači razlog zbog čega on neće trsiti druge sojke. A ja budala, sve do ovog trenutka, verovala da je brak nešto sveto između nas dvoje, i očekivala apsolutno istu ozbiljnost i pre tog ozvaničenja. Kad ono, bitna je forma...
- Šta pričaš to dete? – molećiv pogled ka lusteru, da se uveri da Bog nije ništa čuo - Kuku, ovaj njen dripac ju je i na drogu navuk'o...
