Prijavi se

rezultati pretrage definicija za "Zavrnuti rukave"

Ti se ne mešaj

Kontroverzni 2014-09-17 13:41:22 +0000

Reakcija sagovornika kada se treće lice ubaci u raspravu s činjenicama koje se kose sa njegovom izjavom.

- Stoko pijana, jedva sastavljamo kraj s krajem, a ti si dao dve dnevnice u kafanu!
- Pa tebi sam doneo deset, šta 'oćeš, jednom u dva meseca i ja malo da se opustim.
- A ja? Kad am se ja opustila, doterala i izašla negde, kad? Zato što ja svaki dinar koji zaradiš odvajam sa strane i štedim.
- Nemoj tako, mama. I ti dvaput mesečno daješ po petsto dinara za one farbe za kosu. Ima pravo i tata jednom da se opusti.
- Ti se ne mešaj dok pričaju stariji!
- Ahaaa, u pravu je mali. Ti svoje izdatke ne prijavljuješ, a meni zvocaš! Sad lepo da zasučeš rukave i u kuhinju, uprži neko mesište.
- Nema. Prekjuče si prodao tri kila komšinici, trebalo joj za slavu, ali ni pare nismo videli, jer ti je rekla da sačekaš da primi materijalnu pomoć.
- Ako uopšte i vidimo te pare, čuo sam tatu da je pominjao neku naturu.
- Ma je l' te pitao neko nešto, šta se ti mešaš, nemoj da skidam opasač!
- M'rš iskuće, džukelo jedna belosvetska! I ne diraj dete!

25 : 4

Saveti osvešćenog zavisnika

_Oprem_Dobro_ 2013-03-13 20:11:45 +0000

Pojava koja je rasprostranjena više od bilo kog drugog društvenog odnosa. Njime smo se susretali kao mali, pa i sada kada smo, pa da, i dalje mali. U svakom kraju je postojao i postoji neki zavisnik, čiju tužnu životnu priču zna ceo komšiluk. Deca ga se plaše, dok malo starijima služi kao predmet sprdnje, ne zlonamerne, već naprotiv, svaka njegova pojava podiže raspoloženje u lokalnoj ekipi koja bleji ispred zgrade u kraju.

On je prorok, on je sveznajući, pun mudrosti, zuji po kraju, razgovara sa ljudima, osmehuje se, smara ih. Neki ga izbegavaju, neki mu uzvrate osmehom u žurbi da ga se otarase. Prihvatanje takvog zavisi od rapoloženja okoline. Nikada ga nisu odbacili, ali nisu ga ni prihvatili.

Ono što odlikuje pomenutog mesiju jesu njegovi kranje komični, ali dobronamerni saveti koje udeljuje neskromno, najčešće mlađim likovima iz kraja, ne bi li ih izveo na pravi put.

Njegovo savetovanje je često zbunjujuće, kod nekoga izaziva podsmeh. Paradoksalno je to što baš takvi govore o stvarima o kojima recimo oni koji bi trebalo da govore ćute dok se ne desi ono što ne bi trebalo.

Daje savete, a vremenom i sam postaje hodajući savet.

Kockar:
-E evo ga Zoki! Komšo svrati na pivo.
-E deco deco, pijete pivo, daj jedno. Nikada nemojte da se kockate, vidite mene, ja sam izgubio sve. Kuću, porodicu, nemam nigde ništa. Pojela me kocka, cek da se javim na telefon. Alo? Evo krenuo na aparate. Aj ćao.
-Cekaj bre Zoki pa što nama pričaš da se ne kockamo, a ti nikako da prestanes?
-Šupičku materinu, ti ćeš da mi pričaš šta da radim.

Narkoman:
-Ljudi eno ga Ljupče! Ljupče familijo dođi posedi malo sa nama.
-Ehej drugari, imate cigaricu?
-Što nosiš brate duge rukave, trijes stepeni jebote?
-E drugari, nikada nemojte da se drogirate, to je najveće zlo. Ja sam eto upao u taj krug pakla ne mogu da se izvučem. 'De mi je cigara? Aha u ruci. Droga je zlo. Evo kupio sam malo banana da se oporavim.
-Brate to su jabuke.
-Vidi stvarno, a tražio sam onoj da mi spakuje narandže.

8 : 2

iznenadan prekid dubokog sna

Majski 2009-01-07 09:05:24 +0000

je razlog zasto sam ja oduvek bio vrlo dobar a ne odlican ucenik......
Kada u 07:30 zacujem urlik svoje drage majke dodje mi da je zadavim golim rukama pa da odem da pisam i onda se vratim u krevet da odspavam lagano jos par sati...

07:30...
tisina...svi spavaju, keva ustala, spremna da mi kenja...cuju se njene stikle dok se penje uz stepenice, vrata se otvaraju i..: "BRANKOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO ZAKASNICES U SKOLUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU !!!!!"
A ja, probudjen i vidno iznerviran ustajem i krecem da ujedam....odem u skolu a profesorka kaze :"Vasiljevicu, 'ajde da obrises tablu "
Glasovi u gavi (MA PUSI BRE KURAC ! SISAJ GA NAKAZO)...uz kiseli osmeh ustajem, zasukujem rukave i krecem....dok brisem tablu skrgucem zubima jer sam nervozan negde izmedju 70-80%...
Zavrsim i taman sednem a ona otvara dnevnik i kaze: "jel ima dobrovoljaca ili bingo" ?!
Ucenici svi u glas BINGO ! normalno...
Koji je danas datum ? (03.10.)A treciiiii ? Epa Vasiljevicu, jel vidis da nemas srece ?
Ja, iznerviran 95%, kroz zatvorenu vilicu izgovaram "nisam spreman"
Dok ona blagim osmehom upisuje prvu jedinicu u 08:15 i pocinje popunjavati svoju kvotu keceva za danas, ja polako napustam cas ne bi li dobio nervni slom.....
Vratim se kuci svom krevetu i nastavim san tamo gde sam stao u 07:30...

21 : 4

Žena

melkijades 2022-01-12 19:27:28 +0000

Takva je žena. Uvuče se pod kožu, nalik na miris ili nemir, ni sam ne znaš kada i kako je tu dospela. Ušunja se tako i zauzme samo središte, i središta svih središta – vremena, suštine, i samog zbivanja i postojanja. Popije pamet i pohara srce, otvori dušu i istera iz nje sve što joj ne odgovara i ne treba, napuni je čežnjom, sujeverjem i vradžbinama, i tako blistava i strašna, načini od sebe polazište svakog lutanja i razlog svakog povratka. Preotme volan i okreće oko sebe čitavog čoveka, njegove nagone i misli, odluke i postupke, istine i obmane. Zavrti ih i okreće dok ne načini sklad, ili se zaigra i razbije sve u paramparčad.
Takva je žena : ulazi u život, naglo kao nevolja il požar ili – prirodno i tiho, kao svetlo što nahrupi u sobu ispod vrata. Udje u njega nehajno i lako kao u svoj stan; gledaš je, začudjen, nepoverljiv, i pitaš se odakle li je zalutala. Čudi se i ona, posmatra prašinu što se taloži po sećanju i paučinu gde se niže po ćoškovima duše – sve to posmatra i misli se – koliko posla ima ovde...
- Hej! Ovde sam, zar me ne vidiš?
Ne čuje.
- Zaista me dugo nije bilo.
Skida mantil i prebacuje ga preko fotelje, razmiče zastore davno navučene, i pušta unutra svetlost i dan, pušta zaboravljene, zabranjene boje, da zaliju zidove i razmile se pod krevetom i ormanima, kud koja.
- Nemoj! Ne znaš šta činiš...
Vezuje kosu u rep, skida bele čaršave bačene na strasti i osećanja.
- Ne može, Ne dozvoljavam ti! Ovo je moj stan!
Uzalud. Otvara fioke jednu po jednu, pronalazi lepak i popravlja oštećene snove. Poravnava rubove na tepihu, skida kutiju, vadi šarene konce i krpi poderana nadanja i čežnje. Gledaš nežne gipke prste kako ih nagriza lepak i bodu igle – gledaš je i misliš – imaš li ti imalo stida, dokle misliš...
Katanci na davno zabravljenim vratima – pordjali, užasni, ključeva namerno slomljenih u njima – razoružava ih pogledom; penje se na tavan, silazi u podrum, pretura po ostavama.
- Ma čuješ li me bre – ne dozvoljavam ti! Ne dam, to je moj mrak!
Ne čuje me, ne vidi, ne postojim – mene nema, ni podruma ni mraka više nema – mesto svega, sad je samo ona.
Takva je žena : zadje ti u baštu, a ti se i ne sećaš da imaš baštu. Gleda uvelu lepotu, gleda ogradu poleglu u travi; podiže je, prstima vadi iskrivljene eksere iz natrulih dasaka i meće nove, farba je, jača i učvršćuje. Zasuče rukave i, sva od namere, divnim belim rukama čupa korov i lomi trnje, i sadi namesto njih nove misli, nove želje i ideje – gleda ih gde niču, bokore se i pupe, i cvetaju i rastu od same njene blizine.
Takva je žena. I daleka, i kada je nema li zauvek ode – tu je - odsutna i sveprisutna, sve je od nje. Tražiš je u razumu – ali razuma više nema; tražiš je u srcu – no ni srca više nema, odnela ga je, obrala opustošene grudi. Uzimaš revolver i prislanjaš na slepoočnicu – kad ni glave više nema; mesto nje, mesto duše i srca – sad je samo ona. Tvoja je još samo koža – sve što je pod njom, sad pripada jednoj ženi.

26 : 15

A sad da Ćenga nešto kaže

Plastični Zet 2015-01-16 19:55:21 +0000

Uvertira za pizdariju. Koristi se u situacijama kada zen majstorska kontrola više nije dovoljna da prepreči izlazak pare kroz uši. Tada se sav bes kanališe kroz tih nekoliko reči čime se pravi distrakcija sagovorniku da bi mu se efikasno zalepila kontrolno vaspitna ćuška. I to je samo početak. Za kraj neko obično završi sa zabranom pristupa na 100 metara, dok druga stranka traži utočište po sigurnim kućama.

- E jesi li dobio godišnji?
- Ma dobio sam mudo Marjanovo. U jednom momentu pitao šefa za godišnji, a u drugom sam ga tešio što mora švalerki da kupuje zimovanje na Alpima, pristajući da budem dežurni za Novu, Božić i da radim obe smene za samo plaćenu jednu. Radim i vikende, naravno za dž. Izašao sam iz njegove kancelarije sa žutim upitnikom poviš glave šta se koji kurac dogodilo!
- Nemoj to uzimati srcu. Samo ga ignoriši, bole te kurci, šta će da ti uradi.
- Kako to misliš šta će da mi uradi? Pa ostaću bez posla sa ženom i troje dece na grbači!
- Ih što si negativa, jebo te. Pa ko da je teško danas naći posao. Nego ti gledaj da to otkačiš nekako pa da mi pomogneš oko pečenice za Božić. A mogla bi i tvoja Dana ovoj mojoj oko kolača pa priskoči u pomoć. Taman vam i deca mogu doći tada do nas, napadao ovaj sneg, pa da mi počiste oko kuće. Šta kažeš bratori?
- Nemam ja šta, ali evo da Ćenga nešto kaže! zasukuje rukave

ŠLJAS

16 : 2

Mamaaaaa,dodji brzooo !!!

L.S. 2010-09-16 16:06:13 +0000

Za dete izuzetno strasna trenutna situacija,ali nista sto super mama ne moze da resi !

Dete je u sobi,dosli su mu drugari,majka ih je posluzila,igraju se i sve je extra...dok u jednom trenutku...
Sin:Maaaaamaaaaaa,dodji brzoooooooo !!!
Mama upada u sobu prestrasena,ko zna sta se desilo:
Mama: Sta je bilo ???
Sin: Ne mozemo da otvorimo flasu od Koka-Kole !
Mama(misli,oh dobro je,nije nista):Ajde dajte da vam sipam...evo izvolite...
Svi:Hvala teta Jasna...
2 min kasnije
Sin: Mamaaaaa,dodji brzooo !
Mama opet uplasena dotrcava
Mama:Sta se desilo ?
Sin:Mirko je prosuo sok na posluzavnik !
Mama:Pa dobro nema veze,dajte,nije se nista isprljalo...sledeci put me zovite ako je nesto mnogo bitno...
5 min kasnije....mir i tisina...roditelji seli da rucaju....kad pogadjate odjednom

Sin : Taaataaaaaa,dodji ovamo !
Mama pogleda tatu,i zbuni se,sto li im sad on treba,sto li ga zovu usred jela.
Dolazi tata
Tata:Sta je bilo mangupi ?
Sin:Otisli smo na internet i kompjuter se pokvario ne mozemo da ga upalimo !
Tata (e,jbm li ti majku,otisli na internet,a kuciste ulubljeno,kako ja to da popravim): Nista,ajd deco idite napolje da se igrate dok tata zasuce rukave.
Deca:Jeeeeee,najbolji siiii.... !

40 : 13

A da nisam malo i ja kriv?

MrTestis 2012-09-21 07:24:19 +0000

Pitanje koje služi za prepoznavanje Srbina jer pravi Srbin ga nikada neće postaviti.

- Hans, šta je bilo?
- Ništa, Fric, dobio sam otkaz.
- Nije valjda?
- Dobro, ima moje krivice. Nisam bio ljubazan prema mušteriji, polomio sam par artikala, ostajao duže na pauzi i tri dana sam zakasnio na posao. A odbio sam skoro i da odem do drugog dela firme. Ne mogu ni direktora da krivim kad i on skoro podvio rukave i radio zajedno sa nama kad bila gužva, a posle toga i golim rukama otpušio WC.
......
- Pu, majke mu ga nabijem idiotske, dade mi otkaz na pravdi Boga! Jebaću ga naopačke.
- Dobro, Simo, al’ priznaj da si malo i sam kriv. Pet dana nisi uopšte dolazio na posao, oprostio ti. Onda si celih nedelju dana svakodnevno kasnio, a i kad dođeš, pijan si i prespavaš celo radno vreme. Skoro si išao i bez razloga psovao sve koje sretneš, i radnike i mušterije. A šta si samo pokrao od materijala i to pred kamerama!
- More, a šta on sve radi? Šta je on sve pokrao? A za to ga debelo plaćaju. I još kreše sekretaricu po ceo dan u kancelariji sa klimom! Vratiću mu ja! Sjebaću mu sve četiri gume na njegovoj Mečki. A kad mu pofajtam oba krila i haubu sa UK-2, pa kad mu otpadne boja, uh koliko li će morati da plati farbanje!

32 : 3

Mustra bečka

Balkonac 2009-05-26 16:38:15 +0000

Neko ko mnogo voli da se pravi nevešt i naivan da bi mu se oprostio učinjeni greh.
Takođe se izraz koristi i za one koji vole da daju prazna obećanja.
Ne znam zašto, ali najčešće se koristi u ovom obliku - ‘mustra bečka’, a ređe ‘bečka mustra’.

Osnovac dolazi iz škole i pravo s vrata viče:
- Mama, glaaadaaan saaam!
Mama mu je već spremila ručak, oterala ga da opere ruke i da se presvuče. Obično joj dete nije toliko nestrpljivo kada je jelo u pitanju. Kada je zagledala rukave na duksu, vidi fleke. Pare za užinu otišle na čokoladu.
- Šta si užinao?
- Picu i jogurt.
- Je l’ ti bilo dovoljno?
- Ma, daaaa.
- Nešto si mi mnogo ogladneo.
- Igrali smo fudbal na odmoru, pa sam ogladneo.
- Pa kad si onda jeo, ako si igrao fudbal?
Osnovac uviđa da polako ide na veoma klizav teren, ali sad je već kasno.
- Pa, na malom odmoru.
- Kako si stigao da odeš da kupišna, pojedeš i na vreme da stigneš na čas, sve za 5 minuta?
- Mama, pa nije daleko pekara, a kad je mali odmor, nema gužve.
- Slušaj ti: nemoj da mi izmišljaš, nego mi lepo reci istinu.
- Pa kažem ti. Što je to sad tako važno kad sam jeo
- Važno je, jer nisi jeo uopšte, a i neću da me lažeš.
Sad je već gotovo matiran, ali onda izvlači keca iz rukava i pri tom napravi prepodobljenu facu za koju zna da mamu obavezno razoruža:
- A što sam dobio 5 iz matematike na kontrolnom, to ti nije važno?
- Uf, al’ si mi ti mustra bečka.

38 : 4

Kišni ples

MrTestis 2014-05-21 13:08:07 +0000

Deo religijskih obreda severnoameričkih Indijanaca. Samo ime dosta govori; ukoliko bi ih mučila suša, otišli bi do vrača (koji je bio obdaren mogućnošću da priča sa duhovima) i zakukali mu, a on bi pao u trans i brzo bi mu se duhovi "obratili". Ali, morala bi da se organizuje neka priredbica (scensko-plesni nastup) kako bi se oni umilostivili da običnim smrtnicima izađu u susret. Naravno, ukoliko bi imali suprotan problem (previše kiše), nešto slično bi izvodili da to prestane.
Koliko je bilo efikasno, zavisilo je od vračevih sposobnosti da po nekim znacima iz prirode predvidi padavine i tako tempira taj ples kako bi ispalo da je baš on zaslužan.

- Alo, vladika?
- Oooo, kolega vladika! Šta ima?
- Ma, gledamo ove poplave, kiša pada li pada, pa reče gazda da nešto radimo.
- Da radimo?! Ali, ovaj, kako?! Odvikli smo, ne znamo kako...
- E, ne brini, nije zamislio da zasučemo rukave i stvarno radimo!
- Uh, preseče me, pomislih da ćemo da tovarimo džakčiće sa peskom i tako to! Ipak smo mi neki sveštenici, Božji ljudi, ne priliči! Evo, mi dozvolili u crkvi da narod donosi pomoć, pa posle mi prosledimo gde treba.
- Pazite ovaj put kako prosleđujete! Ono kad pravoslavna braća Grci slali pomoć za vreme bombardovanja, pa ste smuvali one narandže u podrum, pa cela porta vonjala danima?
- Eh, pa nije bilo nakupaca zbog rata da naiđu, pa se ukvarilo. A sad imamo i hladnjaču, spremni smo!
- Dobro to, nego da mi organizujemo neku grupnu molitvu? Vremenska prognoza kaže da kiša staje u subotu, pa da se mi okupimo u petak, m?
- E, to! Sa'ću zovnem oca Makarija, ima da doleti!
- E, kaži mu da pažljivo vozi, brzo mu ide onaj Audi.
- Nije Audi, kupio BMW, onaj A6 mu već zastareo.
- Kad pre prođoše dva leta gospodnja?! Ništa, priberi ih na gomilu, da to odradimo i rešimo poplave.
- Dogovoreno, spašavamo narod garant!

12 : 3

Pumpica

paninaro 2012-01-29 19:05:12 +0000

Srce. Najveći radnik u organizmu, vele neki. Toliko i toliko litara puta 24 časa, puta toliko godina... A tek uslovi u kojima radi. Pufćem kad upirem, kolutam kada jedem, tugujem kada pijem. Što god da radim, ono je uz mene, duša moja.

- Šta si se izbečio? Najede li se?
- Uf, najedoh, ne mogu disat'. Stomak mi pritiska srčani mišić.
- Diši malo da ti pumpica ne otkaže. Mada, ako ovako nastaviš doktor ti ne gine.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Kod doktora:
- Izvolite, lezite. Da, da, tu, na bok.
I legoh ja na bok, go do pojasa, leđima prema doktoru. Ispred mene ogledalo. A u ogledalu doktor i kompjuter mu.
- Sada ćemo mi brzo. Opustite se, ništa ne boli.
I tako ćutimo ja i doktor. On drlja nekakvom podmazanom sondom po grudima mi i bulji u ekran. I ne trepće... Odjednom, ulazi drugi doktor i pridružuje se prvom u gledanju ekrana...
- Kolega, evo trideset godina službe, još ovo ne viđeh!
- E, dragi kolega, život je pun iznenađenja. Samo ne znam kako je čovjek živ!
Ja slušam, umirio se. Ali, ne i pumpica. Ona čuje što ja ne želim. A mozak dvjesta na sat, zamišlja doktore kako suču rukave, vade noževe i otvaraju me tu na licu mjesta...
- A šta je Vama odjednom? Srce Vam radi ubrzano, poslušajte!
I uključuje doktor zvučnike... Bam, bam, bam...
- Doktore, 'oću li preživjeti?
- A zašto da ne, moliću?
- Pa maloprije ste rekli da ne znate kako sam živ?
- Aaaa, to smo pričali o pacijentu prije Vas. Sa vama je sve u redu, srce je jako, mada, rekao bih da vodite dosta nezdrav život. Ukinite cigarete, regulišite težinu i biće sve u redu.
- Goni se ti znaš đe. I ti, i kolega.

33 : 5

Ekskurzija kroz godine part 1.

Трачара♥ 2012-08-17 23:02:38 +0000

1.razred.
#Prva prava ekskurzija.Prvi put bez roditelja i mogućnosti da te oni kontrolišu.Prvi put imaš odgovornost nad svojim parama.Ustaješ oko 5 ujutru,i ako si legao oko 10 sati prošle noći,jer ipak nisi mogao da sačekaš pola 7.Proveravaš sve još jednom.Baba ti sipa u flašicu ''Hello'' soka vodu sa česme,i proverava da li kaplje,da se ne prospe po tvom novom spajdermen(ili mjau mačkice)rancu,za koji je majka izdvojila čitavih 230dinara i 2 minuta rasprave sa kinezima da li može da se vrati,u slučaju kvarenja šnira.Tata,mama,deda ili ukućanin koji je nevoljno ustao rano,trpa te u auto i vozi u školsko dvorište.Tamo stižeš medju prvima,i brineš da nisi zakasnio,jer ne vidiš autobus.Dvorište se polako puni.Dolazi autobus.Uzbudjenje raste,ali to prekida učiteljica koja djake podseća da sta u red,dva po dva.Učiteljicine mezimice se guraju prve,do učiteljice.Polako ulazimo u bus,a oni najbrži zauzimaju prvo sedište.I1 sedi desno,a I2 levo.Nemirni dečaci sede sa učiteljicama.Svi žurno iščekuju 8.00h.Čuje se paljenje motora.Mekušci plaču i lepe se po prozorima da mašu mami,a ostali,koji su imali pare da ga priušte,hvale se nokiom 3310.Jedino Marko i Steva imaju Siemens C25 sa antenicom na kojoj se nalaze kolca koja svetle kad te neko zove.I krećemo.Svi mašu roditeljima,mašu i roditelji deci,maše i prodavačica sendviča iz kioska,maše bradati vozač,svi mašu.Učiteljica upozorava decu,a najviše debele učenike,da nema jela dok ne stignu u manastir Žiču na pauzu.Oni veštiji uspevaju da izvuku žvake,poneki smokić,ili čak sok na cevčicu.Prvo odredište.Svi jedu kiflice sa sirom koje je majka pripremila ili sendviče sa salamom uvijene u foliju.Ništa nije moglo da se stavi u njih,da se ne ukvari od vrućine.Devojčice nose farmerke zvoncare ili roze trenerke od Kineza,neke majčice sa barbikama ili cvetićima.Ipak je učiteljica rekla da nema suknjica.Dečaci nose bermude i plave,zelene ili sive majce na rukave,bele ili crne duge čarape i nike patike ili oni ''fidbaleri'' izlizane kopačke sa treninga.Već na prvom stajanju,decu zasipaju ulični prodavci sa igračkama,zezalicama i brojanicama.Učiteljica viče na decu,ali oni ne slušaju.Jedini ne kupuju one učiteljicine mezimice jer su one dobre,i slušaju učiteljicu.Dečaci kupuju pištolje na metkiće ili klipse,ljigavce ili neki strašni prsten.Devojčice trpaju u ruke šnalice,gumice,prstenčiće sa cvetićima,brojanicu za mamu i baku,ikonicu za tatu,lutkicu za sestru...Dozvoljeno je samo 2 sladoleda,jedan u Vrnjačkoj Banji,a jedan na povratku kući.Oni veštiji,uspevaju da isfoliraju da su pojeli samo jedan,a ustvari to im je 3. po redu.Povretak kući je obično rezervisan za menjanje sličica,pucanje pištoljima i plašenje devojčica ljigavcima.Oko 7 uveče,mama i tata su u školskom dvorištu i čekaju dete.Većina njih se vraća bez para,a učiteljicine mezimice sa po još 200,250 dinara koje nisu uspele da potroše,pritom se hvaleći učiteljici da su sačuvale parice za poklon bolesnoj baki.Neke od njih se uživljavaju u odrasle razgovore sa učiteljicom,jer vodiču ne smeju da se obrate,jer ih je sramota.Kad stigneš kući i podeliš rodbini poklone(oni obični dočekaju poklon sa izrazom:''Pa nisi trebao,''a ustvari jedva čekaju da vide poklon.)sedaš na krevet i čekaš da ti mama raspremi ranac,pa da konačno počneš da joj prepričavaš ekskurziju.Ujutru te mama budi za školu,a ti realizuješ da si zaspao dok je mama raspremala ranac i da nisi stigao da joj sve ispričaš.U ranac pakuješ ljigavca ili stavljaš najnoviji prstenčić ili gumicu za kosu,i krećeš opet u mučilište...

25 : 9

Postepeno privikavanje

zevonja 2009-11-29 14:54:39 +0000

Postepeno privikavanje je sistem koji muskarci koriste za preoblikovanje sadasnje devojke u buducu savrsenu zenu.

Marija prvi put dolazi kod Mirka,stan blista.

Marija: joj sto je ovde sredjeno,znaci zaista je jako lepo videti kad muskarac vodi racuna i o sebi i o mestu gde zivi
Mirko: hehe,pa naravno.. sad kad nema zenske ruke,moram i ja zasukati rukave,nego hajde da veceramo spremio sam nam veceru..

Marija drugi put dolazi kod Mirka,stan i dalje uredan.

Marija: e dragi posto si prosli put bio onako dobar,veceras ja pravim veceru ti se samo izvali i gledaj utakmicu

Marija treci put dolazi kod Mirka,u kupatilu peskir i gace,u sobi prljave carape..

Mirko: izvini sto je malo nered,znas ono .. ispiti.. pritislo.. ali valjda ti ne smeta,meni je samo bitno tebe da vidim..
Marija: ma gde da mi smeta,pa musko si.. a i meni je to samo bitno,sad cu ja ovo pospremim na brzaka,a ti gledaj utakmicu,pa cu nam napravim nesto za jelo..

Marija cetvrti put dolazi kod Mirka,stan u haosu,iz frizidera miris masovne grobnice..

Mirko: ljubavi izvini sto te opet ovako docekujem,ali pritislo opet na faksu,a ja sav nesto smoren,bas si mi falila..
Marija: ma opusti se ljubavi,sad cu ja to spremim.. kako da zaboravim kako si bio dobar prvi put i spremio onako divnu veceru i ujutro mi doneo dorucak u krevet.. ajde idi gledaj fudbal,dok ja ovo ne pospremim pa cu nam narucim pizzu..

i tako se Marija odomacila,navikla da sprema,kuva,cisti,pere i polako zamenila mamu

44 : 5

Prodavacica

kovach36 2010-01-30 09:39:53 +0000

Svi znate sigurno uvek spremnu prodavacicu kada hocete da kupite neku stvar, i naravno nema vas broj nego sve nesto okolo... i onda ona pocinje da vam prodaje muda za bubrege...

(ja probavam dzemper, i vidno su mi rukavi kratki 3-4 cm...)
JA: svidja mi se, ali ne vredi, mali mi je...
Debela prodavacica: ne,ne,ne to je 100% vuna, nista se ti ne brini, cim ga prvi put operes, to ce se razvuci taman koliko ti treba(vuce mi rukave iz petinih zila...) sta siris rukama da vidis koliki su rukavi, neces tako ici ulicom, skupi ruke! eto vidis, samo jedno pranje!!

situacija 2:

(opet ja u glavnoj ulozi probavam farmerke, koje su mi duze taman toliko da kad padne neka skrnava kisa ili bljuzvagaica, da se one ulopaju od nazad i da izgledam kao prosecno prase pred Bozic)
Ja:simpaticne su skroz, i dzepovi mi se svidjaju, ali ne vredi kad ce mi se ovo vuci po zemlji preko patika.
Debela prodavacica(moze i ona ista, svejedno) : nista se ne brini, to je cist dzins, to ce se skupiti cim ih jednom operes na malo vecoj temperaturi...(to sto ce da puste boju na caletovu belu kosulju pa da me stavi u top, to nikom nista...) Taman toliko kolko ti treba...a i sta si ih spustio na kukove, daj da vidim...jaoj, tako i moj sin isto,isti ste svi danas...mi smo nekad...(dize mi pantalone do nivoa pupka, i ne mari sto tako izgledam kao kad obucem kombinezon za pecanje)
e tako...! vidis kako je sada bolje!! a i ne nose se farmerke na patike, nego cipele da pogle...DOVIDJENJA GOSPODJO!!!

25 : 3

Ne diraj, pokvarićeš

боби браун 2014-09-30 22:33:24 +0000

Vekovi su trebli da bi homosapiens evoluirao i postao domaćin, da bi se otrgao iz stega robovlasništva, prestao biti potrošan materijal u rukama „bogom danih“ gospodara, koji su ničim izazvani izazivali sukobe u kojima je na glavnom meniju bio posluživan kao topovsko meso, hrana za lešinare i kusur ratnih profitera. Od najranijih vremena običan čovek je težio za slobodom i nazavisnošću, otimao ih, kupovao, borio se za iste. Dok su cene formirali trgovci smrću, njegovi dželati, vukovi u jagnjećoj koži, gospodari vremena i prostora na koje je bio osuđen, nekada rođenjem, a nekada na prevaru ili silu odveden u roblje. Biti slobodan, misleći i nezavisan ima svojih prednosti, ali košta. Puno. Danas nismo svesni toga, bar mi na ovim prostorima, jer smo slobodu nasledili, pa je lagano krckamo, kao i svaki drugi naslednik trećeg reda, koji iz nevezano dobije neki keš „od preminule tetke“ iz daleka sveta, koja na žalost, nema drugih i boljih naslednika, do nas. Ignorisanje sopstvene slobode smo doveli do savršenstva, bol u predelu malog stomaka za istu, takođe. Šta bi se mi danas nešto tu otimali i gicali, kada sve svakako šljaka i bez nas, a i lepo su nas 70 godina stari učili : Ne diraj, pokvarićeš nešto, pa ćemo se svi o jadu zabaviti. Tu lekciju smo najbolje savladali, samo što nam niko nije rekao koliki je rok trajanja slobode i šta da radimo kad zaškripi. A, počelo je škripati, otkazivati, crkavati, ne danas. Počelo je poodavno, već smo i zaboravili kada. Jednostavno, crk’o kvar! Za deceniju, deceniju i po više nećemo imati svedoke toga, smrt je egzaktna stvar, pa ćemo po našem starom, dobrom običaju opet da se bavimo posledicama, jer o uzrocima neće imati ko da priča. Pisanim tragovima će se baviti istoričari i naučnici, a opšte je poznato da istoriju pišu pobednici, a da su naučnici morali, kroz tu istu istoriju, da tvrde pod prisilom vlasti da je zemlja ravna ploča i da je heliocentrični sistem đavolja rabota. Negde, sredinom pete decenije prošlog veka, otprilke kada je komunizam (ono, cveće, proleće, med, mleko i te munje) od domaćina započeo proces stvaranja proletera, koji je za relativno kratko vreme priveden kraju. Današnje generacije imaju složen i težak zadatak, da decu i unučad proletra reformišu, kako se to popularno izvoli reći i vrate ih na početne parametre. Stvore nove generacije onih koji će stvarati nove vrednosti. Nimalo lak i prijatan posao, ali ga neko mora uraditi, a siguran sam, da svako od vas zna koje taj neko. Naravno, to smo mi. Neće sve teći kao po loju, još uvek se naš čovek nada da će se probuditi jedno jutro u (recimo) 1977 godini, sa pesmom na usnama krenuti u prvu smenu i pre isteka radnog vremena biti na putu u toplo porodično gnezdo, gde ga čeka ručak, zadovljna žena i sita i okupana dečica. Pluskvamperfekat, davno prošlo vreme je to. Revolucije su zamenile rezolucije, domaćini su se pretvorili u proletere, proleteri dalje u korisnike, a korisnik je svaki onaj koji zavisi od nečije mislosti. Bio to dečji dodatak, socijalna pomoć ili bilo koji drugi vid sitnog benefita koji se dobija zbog svoje socijalno-ekonomske ugroženosti. I tu onda prestaje sloboda, jer je korisnik ne želi i ne može da postane slobodan ili misleći i da odlučuje o sopstvenoj sudbini, već samo gleda kako da postane kategorija koja ima pravo da cedi suvu drenovinu od države. To što nema odakle, nema veze. Jer Bože moj, kako je do sada moglo? A, i prvi su počeli da nas navikavaju na proleterski život, na majke mi i dođem ti. Decenije samopregornog rada na ubijanju čovečnosti u običnom čoveku su nama danas došle na naplatu. Kvar je dijagnostikovan, nama je ostalo samo da ili izaberemo majstora koji će nam pod povoljnim uslovima pokrenuti naciju ili da sami zasučemo rukave i izvšimo generalku. Ignorisanje nije opcija, neće se samo od sebe popraviti. Krčmar život je ispostavio ceh, a niko se od prisutnih ne hvata za novčanik. Veresije nema, dozvoljeni minus nam je odavno u crvenom. Dedovinu smo proćerdali, a očevina nam je optеrećena hipotekama.

Ако смо већ одлучили да се просеравамо, да то онда радимо на велике гомиле.

32 : 7

Rum-servis

AvvI 2012-08-17 18:19:35 +0000

Samostalni uslužni organ reda koji čine dvojica ili više kućnih prijatelja čija je intervencija neophodna za vreme iliti nakon piratskog partija.

Usluge:
- Sprečavanje povraćanja po prostoriji ili nekom od članova pira.
- Ukoliko je do pomenutog došlo - detaljno pranje i ribanje dotičnog.
- Pospremanje krša nastalog usled atmosfere tipa 'čaše lomim, ruke mi krvave'.
- Uteha - ukoliko je pijanac doživeo emocionalni krah 'oči mi suze, molim te, vrati se' - oduzimanje flaše i deportovanje do najbližeg komada nameštaja uz bratski zagrljaj i rolnu toalet papira.
- Izbacivanje nepoželjnih sa galije, kao i onih koji nadleću pesnicama spremnim za tuču metodom ''Marš napolje mamu ti jebem džibrosanu!"
- Odnošenje/odvoženje 'mladih moma' koje su presisale, do njihove pa i svoje kuće.
- Smeštanje organizatora pira u krevet nakon hladnog tuša i par servisnih šamara.

01:03h

Žnj: Teče vino crveno venama mojim svaka me čaša ljubi kao usne njene
Dz: Daj mi taj martini! (otima mu flašu)
Mrki: Alo slušaj ovamo - ne pravi frku da ne okrenem kog ne treba!
Esma: Daj vodku!
Buba: To je rum šunto!
Esma: Nema veze, daj!
Mrki: Prekini da mešaš više devojko, biće ti muka.
Esma: Nema veze nemam morsku bolest!
NLO: Zovi one šišmiše!
Mrki: Koje? A da ...
D-mol: Da MaLo PiJu S nAmA ...hik!
Mrki: A evo za par minuta.

04:07h

Tu_ _tu_ _tu_

Cile: 'Alo? (otegnuto)
Mrki: E brate!
Cile: Šta je bilo?
Mrki: Cile brate...
Cile: ŠTA JE?!
Mrki: Dođi na žuraj brate.
Cile: 'Si ti normalan bre?
Mrki: Aha, dođi brate. I ...hik! Povedi Žiku brate.
Cile: Je l' ti znaš kol'ko je sati?
Mrki: Cile brate frka, mjuza hao(u)s brate!
Cile: Ajd' vidimo se.

Nakon 20 minuta stižu. Zatiču sledeće:

Nekolicina praznih gajbi, iskapljene oborene flaše, čaše, opušci, dim.
Draper zavese svučen, pred Žikinim nogama gomila smrskanog stakla, upovraćane piksle, soba seća na smrdljivu pećinčinu ogrezlu u magli u kojoj se pari šumsko zverinje.
Levo polegali 'gusari' razbarušenih kosa i znojavih čela, polu-mokrih majica što im zasukane otkrivaju naduvene stomačiće.
Na jednoj od fotelja navaljena otvorena flaša iz koje u tankom mlazu curi vinjak nekom klipanu preko otvorenih usta.
Desno muško-ženski miks isprepletanih tela - pospalih, razume se, jedan preko drugog tako da se ne zna čije je koje.

Žika: Žurka, a? Prejebao nas k'o Alija mladu Anđeliju!
(udara mu kokavac)
Cile: Pa kaže žurka... Opet da mu očistimo stan! Jebem li mu...
Žika: Ćut'! Ajd' sad suči rukave! I kreni blago meni. (za sebe) Kupi mi majko top!
Cile: Znaš, počeću da naplaćujem svoje usluge. U inostranstvu se to zove lepo rum-servis!
Žika: (Opet ga mlatne po temenu) Ajde ćuti! Ako se on toga doseti nećemo se moći otplatiti doživotno!
Uto se jedan podiže iz gomile i zavija: Nije mene du u u u u šo u bi l o lol lo, ubil o o vino rumen o o ...
Cile (Otima mu čašu, lakim pokretom. Miriše je): Nije vino rumeno, al' rum jeste!
Žika (prilazi, opet zakiti Cileta, a ovog pričvrlji i vrati ga na patos uz): More nije ni rum, ali ja ću! Ćut'!

Cile: Ahaha a Gledaj ga ovaj! Ahahaha! (pokazuje prstom na pozinulog)

(Mrki je onaj klipan što mu se vinjak rastiče povrh usana)

Žika (prilazi i otvara mu kapke vrhovima prstiju): Ajde budi se uspavana lepotice! Došli prinčevi!

25 : 5

Izlazak iz wc-a

el diawolo 2010-04-30 18:17:56 +0000

najvazniji deo dana, jer kako raspolozeni izadjete iz wc-a takav ce vam i dan biti ili u nekim okolnostima i vece.

Primer 1(nervozan dan):
Muz izlazi u sred zime iz wc-a u majici na kratke rukave.
Zena- Dragi jel si ti normalan uzmi majicu prehladices se LEDENO JE !!!!!
Muz- Pusti me bre zeno vidis da me muci ovaj TVOJ rucak od juce.
Zena- To ti je dragi jer samo gutas hranu i nista ne zvaces.
Muz- Budes li mi pomenula jos jednom to zvakanje obecamav ti bice svasta, a sad mi dodaj tu rolnu toalet papira i pusti me vise.

Primer 2(srecan dan):
Kada zena posle 4 sata sredjivanja i sminkanja za posao izadje iz wc-a i onako sva skockana i nasminkana ne zakaci slucajno vrata ili joj se sminka ne razmaze.
(u suprotnom i to je veoma nervozan dan)

Primer 3(veoma ljutit dan):
Covek je u wc-u i brije se kada krene da zvoni telefon u kuci.
Covek- O sunce ti poljubim ko god da si, sta me sad zoves?!?! Da li si ti normalan!!!! Pa jel znas da se ovako rano ne zove na telefon debilu jedan poremeceni!!!
Telefon- Zvr, zvr, zvr...
Covek- Pa gde zovnis bre, gde si???? OOOOOO kad ne mozes da nadjes telefon ima da ubijem nekoga danas. Ko bre u ovoj kuci krije telefon!
(Napokon telefon staje da zovni).
Covek- O hvalim ti se boze, sad da nastavim brijanje
(U medjuvremenu pena sa brade je zavrsila po celoj kuci od neprestalnog trcanja i trazenja telefona. Covek je ponovo u wc-u i opet krece da se brije).
Telefon- Zvr, zvr, zvr....
Covek- U mamu ti tvoju upornu pa bre jel znas.....

Primer 4(mamuran dan):
Kada covek ustane ujutru i veoma pospan ode u wc da obavi malu nuzdu ali posto nema snage ni oci da otvori umesto wc-solju on pogodi zid oko nje, kadu sa leve strane, korpu za ves sa desne.....

Primer 4(optimistican dan):
Tinejdzer udje u wc i sprema se za grad 2 sata i napokon izlazi sav skockan i namirisan.
Sin- Majka idem u grad.
Majka- 2 sata i da se vratis kuci.
Sin- Daj majka veceras je posebno vece pusti me duze da ostanem.
Majka- 2 sata i to je to.
Sin- Cale daj reci nesto, ocu da pratim devojku ako je veceras nadjem, a ja se tome nadam, kuci.
Cale- Daj joj pare za taksi i dodji kuci za 2 sata, tako rade dzentlmeni.
Sin- E pa niste mi dali toliko para, ipak cu ostati ja duze.

Primer 5(NAJGORI OD SVIH DANA):
2 prijatelja gledaju utakmicu i u toku je 88. minut a oni se cak ni za vreme polu vremena nisu pomerili sa svojih stolica.
Prijatelj 1: Au jos 2 minuta.
Prijatelj 2: Jos malo, jos malo.
Prijatelj 1: Ma bre covece jos 2 minuta a meni se ide u wc, sta da radim?
Prijatelj 2: Idi, vidis da je 0:0 i da nema sanse sad na kraju da daju gol, bolje to nego da se upisas ovde.
Prijatelj 1: Ali osecam da ce sad nesto dobro da bude. A opet mi se mnogo ide u wc. Ma odoh u wc
(Dok je on u wc-u i otkopcava slic iz sobe se cuje)
Prijatelj 2: JAOOOOOOOOOOOOOOOOO KAKAV GOL !!!!!!!! DODJI BRZO DA VIDIS !!!!!!!!! AUUUUUUUU MAJSTORIJA !!!!!!!!!!
Prijatelj 1(utrcavajuci u sobu): Pu jebem ti i wc i pisanje i sve ti jebem kad propustim gol. E kakva sam ti ja nesreca, ne mogu da verujem.
Prijatelj 2: E steta sto si ga propustio, ovako nesto nece skorije da se ponovi.
Prijatelj 1: E pa ako nece onda odoh sad na miru da se ispisam.
(Opet u wc-u i opet otkupcava slic a iz sobe se opet cuje).
Prijatelj 2: OOOOOOOOOOOOOOOLE PA OVO JE NEVEROVATNO 2 GOLA U 2 MINUTA !!!!!!!! JA BOLJU UTAKMICU ODAVNO NISAM GLEDAO !!!!!!!
Prijatelj 1(ponovo utrcavajuci u sobu): O jebem ti sudbinu da ti jebem, pa jel si sad nasao da dajes golove govno pokvareno.

Primer 6(Veoma opusten dan):
Kada covek ode u wc, opusti se i izbaci sve iz sebe, a posle ga pitaju "zasto se toliko dugo tusiras???".
(To su ta za muskarce veoma znacajna "duga tusiranja").

42 : 10

Lice

gonzo 2013-03-30 01:18:08 +0000

Ako se već uzima kao ozbiljna ona izreka da su oči ogledalo duše (mada naučnici tvrde da je to u praksi potpuno netačno), zašto onda lice ne bi moglo da na neki način bude slika nečijeg života?
Toliko toga se može sagledati na licima ljudi koje svakodnevno susrećemo na ulici, u prevozu ili na poslu, pa samim tim možemo u sopstvenoj glavi projektovati određenu sliku ili možda tačnije rečeno životnu priču nekoga koga smo onako ovlaš pogledali dok smo preturali po džepovima tražeći upaljač (čačkanje mobilnog telefona se ovde nikako ne uklapa jer podrazumeva da buljimo u njegov ekran, što dalje implicira da smo potpuno slepi za sve što se događa oko nas).
Naravno, svaka naš pokušaj sastavljanja nečijeg žitija samo na osnovu lica određene osobe je obična pretpostavka, gotovo uvek netačna jer nemamo ni najmanju ideju kroz kakve je potencijalne teškoće tokom života neki čovek prošao, ali često se događa jedna te ista posledica nečega što naizgled treba samo da bude zabava i ubijanje vremena. Dogodi se da u jednom trenutku budemo prestrašeni izgledom svih tih lica.

Izvlačio je poslednji dim cigare, nervozno cupkajući u iščekivanju autobusa. Nadao se da će moći da sedne jer zaista nije hteo da narednih pola sata provede stojeći u najverovatnije punom autobusu. Poznati broj linije koja je vozila ka centru grada ukazao se u daljini kada se sa već spremnim slušalicama telefona približio ivičnjaku kako bi ugrabio što bolju poziciju za ulazak u trijumf domaće radinosti, uputivši usput prezriv pogled prema postarijoj gospođi, zapitavši se šta kog đavola uopšte traži u jedan popodne napolju i zašto ne troši penzionerske dane kod kuće.

Vrata šklopocije otvorila su se uz priličnu buku, a on se u dva koraka našao na sedištu do prozora po staroj navici jer ga odatle niko neće podići. Seo je okrenut leđima ka mestu kojem se uputio, a iz slušalica je već dopirala muzika neke radio stanice. Bacio je letimičan pogled po saputnicima u još uvek polupraznom autobusu, ali je ubrzo pogled uperio kroz prozor posmatrajući prizore koje je već znao na pamet. Ipak, upravo mu je poznavanje čitave trase kojom je svakog dana išao na posao več posle četiri, pet stanica vratilo pogled u autobus.

Nije imalo mnogo toga da se vidi, ali ga je neka iznenadna radoznalost ipak naterala da se pomnije zagleda u putnike. Prošla je još jedna stanica, a on je i dalje, sada već skoro nekulturno, gledao lica putnika i sva su bila toliko različita. Dva klinca preko puta njega, očigledno na putu u školu, nisu ga zanimala. Iako su bili već srednjoškolci, još uvek su deca. Na njihovim licima muke i problemi nisu ostavili još nikakav trag, a i kako bi, kada im je najveća nepoznanica koliko će im trebati da se napiju na rođendanu neke drugarice o čemu su glasno raspravljali.

Na drugoj strani busa, devojka sa slušalicama u ušima nije pridavala nikakvu pažnju ljudima oko nje. Međutim, iako je naizgled delovala raspoloženo očigledno uživajući u ko zna kakvoj pesmi, neki grč na njenom licu postajao mu je sve više očigledan što je duže zurio u nju. Ko zna zbog čega, razmišljao je. Mora da je neka propala veza, skoro se nasmejao u sebi pomislivši na to. Iznenada se okrenula ka njemu i naprasno mu je postalo vruće, dok se vozio u raspalom autobusu kroz čije je pukotine decembarski vetar lako pronalazio put. Muziku iz slušalica više nije ni konstatovao.

Ostao je zatečen lakim naletom straha, zapitavši se čega se uopšte uplašio, ali je ipak odlučio da ne gleda više u devojku. Pažnju mu je privukla starica na sedištu iza nje, naročito nešto što mu je ličilo na niz tetoviranih brojeva na ruci koju nije pokrivao malo zavrnuti rukav jakne. Setio se da je to već viđao i znao je o čemu se radi. U ostalom i njegov deda je bio logoraš. Iako je voleo istoriju, pogledavši mnoštvo dokumenataraca u kojima je bilo nebrojeno mnogo zastrašujućih scena iz logora, nikad nije osetio gađenje. Ipak, ovoga trenutka u autobusu proučavajući lice starice skoro se skamenio od jeze koja ga je obuzela, podsetivši se svih strašnih scena koje je video u filmovima. Ovo već nije slučajno, pomislio je. Pre nekoliko minuta devojka, sada ova baka.

Ponovo je počeo da cupka, kao i na stanici dok je čekao autobus, ali su ljudi sada to primetili. Gomila lica sada je bila okrenuta ka njemu, a potpuno nepoznati strah je sada već veoma dobro osećao. Ugledao je lice mladića njegovih godina, oskrnavljeno ožiljkom na desnoj strani. Nož, staklo, udes...Hiljadu pretpostavki bez jasnog odgovora. Malo iza mladića stajala je suviše našminkana devojka. Učinilo mu se da jasno vidi masnicu koju je nevešto pokušala da zamaskira. Strah je sada postajao neizdrživ. Osetio je potrebu da vrišti, ali je istovremeno bio zbunjen tim putnicima koji kao da su mu nudili sopstvena lica na tacni, želeći valjda da mu na dlanu daju sve svoje neuspehe, poraze i patnje. Teret koji mu je postao pretežek, u nečemu što je samo trebalo da bude ubijanje vremena dok ne stigne na odredište.

Ostala je još jedna stanica do njegovog izlaska iz autobusa, ali se to pretvorilo u večnost. Sada već potpuno mokar od znoja jedva je čekao izlazak na svež vazduh. Ustao je i zaputio se ka vratima, srećan što se bliži kraj košmaru u koji je upao svojevoljno želeći samo da duboko udahne decembarski vazduh grada. Skoro je iskočio iz autobusa kada su se vrata otvorila, srećan što će pobeći od lica, svih tih lica koja su za pola sata uspela da ga prestrave i uplaše kao niko i ništa u životu. Gotovo se nasmešio kada je zakoračio iz autobusa, ali zastao je u pola koraka skamenjen. Pokušaj osmeha je trenutno nestao ispred izloga prodavnice na samoj stanici kada se našao licem u lice sa sopstvenim odrazom.

35 : 10

Rekli o sajtu

Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“

Danas · 06. Novembar 2008.

Korisni linkovi

Često postavljana pitanja Uslovi korišćenja Politika privatnosti Kontakt