Jedna dosta masovna pojava, koja je jako nelogicna i neobjasnjiva.

Naime, ljudi (ucesnici) se znaju dvadesetak dana, od kojiih prvih deset dana medjusobno nisu ni komunicirali. Ipak, kada jedan od takmicara treba da izadje iz te zatvorene zajednice, koja ce i sama prestati da postoji nekih desetak dana posle toga, ostali ucesnici placu.

Zasto je to nelogicno i neobjasnjivo: ucesnici koji su ostali imaju vise sanse da pobede (znaci treba da se raduju); ostaje im vise hrane; manje ljudi stoji ujutru u redu za kupatilo; ti isti ucesnici dvadeset dana pre toga nisu videli svoje porodice i najbolje prijatelje, i uopste ih i ne spominju (a kamoli placu za njima), ali za novostecenim poznanicima se liju suze i kunu pravila show-a koja nalazu da se periodicno izbacuju takmicari. A STO JE NAJLUDJE U CELOJ SITUACIJI: ti koji placu, kunu i cupaju kosu, su svojim glasovima u potpunosti ili delimicno doprineli izbacivanju nekog ucesnika. A kad se zavrsi taj reality show, ti koji su plakali jedni za drugima se na "slobodi" niti vidjaju niti se spominju medjusobno. Skroz ludo.

Izraz koji se najčešće koristi u situacijama kada želiš da staviš do znanja da si švorc i da su stvari u kojima drugi uživaju za tebe samo misaona imenica!

Slaviti slavu samo sa kolačem i vinom, bez gostiju i ikakvog posluženja i trpeze, zbog nemaštine.

Fraza koju ti neko stariji uputi kao rezultat tvog preterano entuzijastičnog/halapljivog jedenja.

Ulje na platnu koje Paja Jovanović nikada nije anticipirao da naslika (a i umro je 1957, jebiga) a koje bi danas gotovo sigurno krasilo istočni zid u foajeu Udruženja Srpsko-Ruskog Prijateljstva "Новая Византия", odmah iznad deska ljubazne sekretarice Njurke Svetlanove, udate Popović. Muzeji širom sveta bi se utrkivali u ponudama da ga izlože a "Sotbi" bi otkupnu klauzulu procenio na neverovatna 0,38 Ševčenka, kanješna u dinarskoj protivrednosti.

A kako i ne bi.

Jer dok postojeće Pajino remek-delo, nastalo 1901 god. i sa Svetim Savom u ulozi pomiritelja, samo odoleva zubu vremena i samo oduševljava majstorstvom tehnike i boja, ne mogu da se otmem utisku da bi zaslužni gospodin Biković ostavio još daleko fotogeničniji otisak na duši posmatrača od narečenog sveca, stajling i da ne pominjemo. Taj pogled, kaput i neobavezna frizura pomirili bi i Izrael i Palestinu a kamoli kojekakvu braću...a za to cena ne postoji.

Tja, možda ga posle inicijative u ovom tekstu neki kloš...neki akademik i oslika, why not?

Dve japanske reči - jedna, ne obavezno japanska, budala. Samoubica sa mikrofonom, često i iz baš vašeg socijalnog kruga, koji je par trenutaka ranije i okuražen sa 4-5 na eks popijenih piva konačno pomislio dume da peva i tako prijatno veče uz omiljenu zabavu nacije iz "Zemlje Izlazećeg Sunca" pretvorio u incidentnu situaciju sa upaljačima, pepeljarama, kriglama i, uostalom, svime ostalim što se u datom trenutku prisutnim žrtvama moglo naći pri ruci.

Jer sigurno ste se i vi, dragi moji čitaoci, barem jednom našli u prilici da, ako ne učestvujete u njemu, onda makar prisustvujete pomenutom hepeningu i pevačkim blamovima (čast izuzecima) koji su, prirodno, sastavni deo istog. No, to je fun deo čitave priče, pogotovo ako je tu prisutno neko žensko čeljade kojem je bitnija vaša namera nego tonalitet. Razume se, ima i onih debila koji su tu došli da pokažu svoje glasovne sposobnosti (šta god to značilo) i koji će se kasnije kući ponosno uputiti sa zasluženo osvojenom majicom Caffe Danguba - Kralj/Kraljica Karaoka i kuponom za 2 domaća piva, idemo na na 3, ali ne govorim ja ni o njima. Govorim, naime, o onim teškim antisluhistima međ' rasom nas homo-sapiensa kojima su najviši vokalni dometi bili vrištanje za sisom iz perioda kad su bili bebe, odnosno horsko urlanje glasovite numere "Pjano daj gol" na utakmici izmeđe Čukaričkog i Zvezde pre sto sezona. Bilo 2:1 za Čuku, bajdvej.

Elem - izopštiti iz društva. Barem kada su karaoke u pitanju...

Idiomatski naziv za pojavu bez koje se moderan život a posebno subota uveče ne bi mogli ni zamisliti, a kamoli preživeti. Mast hev kategorija u jebenim leksikonima, obavezno zastupljena tema u ispraznim razgovorima. Večiti razlog šutiranja TV-a, mrtvog rutera i buđavog DVD-plejera i psovanja keve zbog činjenice da nije htela da uzme bolji paket, pička joj materina štekarska. Konačno, stvar bez koje ne bi postojale jebene kokice ili, bar, smisao istih. Jednom rečju - FILM.

Izraz vuče koren iz aparata koji je 1800. godine skarabudžio izvesni Gasper Robertson, inače Belgijanac po nacionalnoj pripadnosti ( na čemu mu nećemo zameriti ovom prilikom ), a koji je projektovao obične fotke na platno s tom razlikom što se pomenuti baja dosetio kako da fascinira masu te je približavao i udaljavao projektor pri čemu se sticao utisak da se slike, je l' tako, "kreću". Čista glupost, ako mene pitate. Ipak, ovaj pronalazak je utro put nekim budućim izumima zahvaljujući kojim mi danas gubimo vid.

Elem, danas se ta ista masa oduševljava na način ne mnogo različit od onog s početka 19-g veka; naime, što je zoom sa sopstvenog života manji, to je užitak veći. Pozdrav.

Govorimo kada se neko zali kako nema para, a da nema istih ne bi zakljucavao kucu jer ne bi niko imao sta da mu ukrade.

Tamo svako može da bude najbolji, najpametniji, najkulji, najlepši, najjebozovniji itd.

je misaona imenica za našu nerazvijenu zemlju. naduvani i sujetni psihijatri, kakvi su, se lože na priče o što kraćoj hospitalizaciji psiho bolesnika i što raniju socijalizaciju. ali gde pitanje je? kad ih i u sopstvenim porodicama niko neće, a kamoli tako stigmatizovane okolina ih tek neće. i tako stručnjaci prave greške koje koštaju života. nelečeni bolesnici ubijaju druge, ali i sebe : zapamtite najveća mogućnost samoubistva kod osobe sa psihozom je paradoksalno kada mu bude bolje i stekne uvid u svoje bolesno stanje. kada shvati da je bolestan i šta je sve mislio i radio u bolesnom stanju. dakle, jednom dijagostikovan psiho bolesnik se mora duuugo pratiti. to što su u našim nadležnim bolnicama uslovi kao u 'kukavičjem gnezdu' i dan danas, što ih drže kao životinje, NE OPRAVDAVA stav 'muko moja pređi na drugoga'.
psihijatrija, ma kako savremena bila ima samo nekoliko grupa lekova kojima se služi (antipsihotici, sedativi i antidepresivi), dakle ne puno izbora u čisto hemijskom neurotransmiterskom shvatanju psihičkog života. to znači da takvo shvatanje ne sme da preovladava i mora da bude samo komplementarno.
gomila psiho poremećaja kod nas je reaktivnog, dakle vrlo izlečivog tipa.

Izgovorite naglas ove dvije engleske riječi, pa ćete vidjeti da zvuče gotovo identično, a ta podudarnost nije samo na zvučnom nivou, već dobrim dijelom i na značenjskom.

DISTRACTIONS (Stvari koje nam odvlače pažnju, distrakcije):

TV
MOBILNI
INTERNET (Facebook, Vukajlija, portali, forumi, erotika, youtube, muzika, torrents, rapidshare, ...)

Dovode do dvije stvari: Prvo, uvijek smo nečim okupirani, tako da rijetko kad možemo na miru da se pozabavimo stvarima koje su nam zaista bitne, i uopšte imamo jako malo vremena za dublje razmišljanje, a i vrijeme u kome nam jedna stvar može držati pažnju opada. (već je mnogima problem čitati duže definicije, a kamoli knjige) Drugo, i kad se konačno usredsredimo na nešto, telefon zvrcne, pa nas prekine, padne nam na pamet na nešto "zraknemo" na internetu ili nas bilo šta od ovoga omete, i opet gubimo koncentraciju.

Distrakcije ne samo da smanjuju produktivnost (na poslu, pri učenju) već smanjuju i nivo svijesti, jer udubljivanjem u njihov sadržaj, gubimo pojam o vremenu, prostoru, realnosti, nama samima, i mnogim stvarima koje su nam važne (naročito lako zaboravljamo na filozofske, emotivne i duhovne (ne nužno religijske) stvari u našem životu)

To sve vodi u DESTRUCTION (uništenje, destrukciju).

Zajebana situacija u kojoj se nađu žene. Zemlja u tranziciji, šanse za posao male i retke, a zadržavanje istog je ponekad na sizifovskom nivou težine. Gazde kao gazde, direktni potomci turskih dahija, nemaju ni tračak ljudskosti, a kamoli obzira i razumevanja.

Mlade žene, ali i dobrodržeće dame u srednjim godinama, veoma često postanu meta gazdinog snajpera. Ima i on dušu (kakva god duša jednog tiranina bila), pa mu krenu bale na usta. Spopada svoj plen lagano, prvo izokola, a kasnije sve otvorenije i otvorenije, sve dok ne dođe do trenutka kada sve maske padaju i kada se karte bacaju na sto.

Mlada dama može da bira: da li će jedan pušing periodično, ili će jedan veliki pušing bez kamate. Veoma slična ponuda se dostavlja žesnkim osobama koje se prijavljuju za neki posao, uglavnom u drugom krugu razgovora za isti, kada generalni direktor sam ispituje kandidatkinje.

Stara narodna priča kaže: "Ko uzme - kajaće se; ko ne uzme i on će se kajati!" Samo, priča ne kaže da li obraz mora biti kao đon, niti kako sa tim kamenom živet.

Ne, brate - nije dobro. Nisi ostvario nikakav ačivment koji bi ti otvorio opcije da spolno opštiš sa nekom vilenjakinjom. Nisi podigao svoj skil na viši nivo, niti ti je mana tol'ko jaka da bi te spasila sudbine Liroja Dženkinsa.

Ono što hoću da ti kažem, brate, je sledeće: sjebao si se. "Zašto?", pitaš mene ti. Vidi ovako: znaš da su jednorozi svoje ime dobili zbog tog roga na glavudži? Smatra se da je taj rog dug i oštar i da je ubojito oružje. E, pa, tebra - ti si se nabio na taj rog sa stilom. Probio te je, sasekao i iskasapio kao mesar početnik svinjski but. Jeb'o ti je kevu za medalju.

Hoću reći, nataknut si na neomašćen kolac (kurac?, prim. aut.) i sada se pečeš na laganoj vatri, da što duže patiš u agoniji. Krenuo si laganim kasom, nastavio galopom misleći da je ceo svet livada po kojoj možeš da jezdiš kol'ko ti duša ište. Mnogo si se raširio i opustio, pa nisi ni usporio (a kamoli ukočio) kada je za to došlo vreme.

Mjesto gdje po nekim ljudima većina siromaha krije pare.

Vrhunac neznanja, neobaveštenosti i neinteligencije. Kaže se za retardiranog lika koji nema pojma o životu ni o bilo čemu. Poznato je (onima koji prate RTS) da u okviru poznate emisije Žikina Šarenica postoji i igra koja se zove Žikina pitalica. U njoj se narodu postavljaju pitanja na koja da bi se dao odgovor treba nadljudski umovati. Tačan odgovor na pitanja, Koji grad se nalazi blizu Vranjske Banje, koja je najsevernija srpska pokrajina, kroz koji veći grad prolazi Nišava i slicno, daje pravo srećnom pametnjakoviću da bira da li hoće da boravi 10 dana u Motelu Era na Ibarskoj magistali ili želi da dobije pakovanja Minakve u sopstvenoj težini.

Svima dobro poznato pakovanje mleka, koja su uglavnom locirana u coskovima frizidera, i cekaju svoje verne kupce na njih. narocito su bila popularna ova pakovanja 90-tih godina, kada smo bili polako poceli da zaboravljamo kako krava izgleda, a kamoli sta je mleko. kasnije, ovaj brend je ostao da zivi samo kod penzionera,i jos uvek je popularan, ni sam ne znam zasto, ali valjda veliku satisfakciju stvara penzionerima kada treba da ustanu pre petla u 5 ujutru, i idu u lokalnu radnju u selu da pokupe svoju sledovanu kesu mleka... da ne pricamo koliko su postovani u selu oni koju narucuju da im se ostave dve kese, a za vise kesa je suvisno i trositi reci...dovoljno je reci-to je car.
da pomenem i prakticnost ove ambalaze, koja je na tolikom nivou, da vam mlekara Velickovic, ili mlekara iz Gusinaca daje svoju najplodniju kravu na rentu i to na nedelju dana, ako prilikom otvaranja kese ne prospete ni jednu jedinu kap... do duse "stare, iskusne domacice" su se navikle, i kada vide danasnje mleko u kutiji, ili ne daj Boze u plasticnoj flasi, na kojoj pise "nije potrebno kuvati" odmah se siri prica kako je to mleko od azijskog gonica prica, i pitaju se kako je moguce da postoji mleko na ovom svetu koje se ne kuva.

Dijagnoza i preporuka većine doktora, kada odete na pregled zbog visokog pritiska, nakon januarskih prejedanja.

Izraz koji se koristi kao opis za velike i klempave uši.
Čovek koji poseduje ovakav par ušiju idealan je kandidat za lupanje klempi.

Srpski teniser, koji je postigao to da čak i penzionerke da nauče sve teniske termine, i ne baš logično brojanje poena u tenisu.

Muški se iskilaviti.