Jedna od najpoznatijih roditeljskih sintagmi. Najčešće upotrebljavana od strane majki.
Uglavnom, kad god sam čula tu naredbu/sugestiju/molbu imala sam želju da se zaista bacim na knjigu – literally; dakle, vatanje velikog zaleta i bacanje na knjigu tako da ništa ne ostane od nje; i takav postupak da ponavljam za svaku sledeću knjigu za koju sam opomenuta.

Poštapalica svih zgubidana, luzera i perverznjaka, promasenih ljudi i malogradjana koji svoje porodične i psihičke probleme reflektuju na čitavo društvo, odnosno narod. Ova vrsta najčešće nikada nije otišla dalje od svog sela, eventualno do Beograda, gde je sve svoje seljoberske manire direkt izbacila na asfalt u vidu čepljenja u govoru, nedostatku padeža i gradjanskih manira (uriniranje na javnom mestu i bacanje djubreta gde stignu ne treba pominjati).

Vrlo ćorava igra, sa baterlampom za do vecea. Dobro da nisu dali štap za slepce pa da napipavam u mraku!
I pumparica rasipa na metar u krug od 3 metra.
I kako je to bacanje bombe? Ko seka persa kad se napne, baci je meter i po.
Još nesto, lik na Marsu teba da skoči bar 2 metra, jer je gravitacija manja, a glavni junak ne može liniju nacrtanu na podu da preskoči.
I kakav je ono pištolj? Em slab, em spor.

Iliti "8 min abs". Od svih glupih američkih tvorevina, opasan kandidat za titulu najgluplje. Predstavlja sistem vježbi pomoću koga će korisnik za samo 2 nedelje, radeći 8 minuta svaki drugi dan, imati savršeno izdefinisane trbušne mišiće. Naravno, to se samo svodi na bacanje novca na beskorisne CD-ove sa tim vježbama, i vrlo gadne prizore na bazenima i plažama, kada se gorepomenuti korisnici poskidaju, i počnu da se hvale svojim "trbušnjacima".

U ribolovačkom žargonu označava bacanje mamca, odnosno kačenje na udicu kedera, u cilju hvatanja krupnije ribe. Van ribolovačkih krugova, ima primenu:

1) U svakodnevnom govoru, kada postoji želja da se sazna informacija od interesa uz upotrebu izokolnih metoda i kruženja oko cilja,
2) Kada se pokušava zbarivanje pripadnice lepšeg pola.

Uništavanje i degradiranje određenog objekta ili subjekta prema kome gajimo duboko poštovanje. Bacanje bisera pred svinje koje će ih obmotati oko svojih blatnjavih papaka.
Sam izraz potiče iz domena religije, gde se vezuje za uništavanje svetih objekata i predmeta, ali u upotrebi najčešće ima malo veze sa istom. Obično su skrnavitelji iskusni i profesionalni nemači pojma koji svojim postupcima izazivaju potrebu da im se kamenicama potpišemo po kičmi.

Oblik: Valjkastog je oblika, kao što sama reč kaže.
Nastajanje: Kopanjem nosa u automobilu na semaforu, prevozu, dosadnom predavanju, kod kuće, u parku. Nekim ljudima je to uslovni refleks, kao treptaj ili trzaj ruke.
Cilj: Čišćenje nosnog kanala radi boljeg disanja, ili jednostavno zanimacija, to jest, jako loša i ružna navika. Bacanje u pikslu, po ulici, sobi, ili dubioza- lepljenje po sobi ili nameštaju.
Materijal: Slina.

Blara je zapravo bara sa ogromnom količinom blata u sebi, u koju kada zgaziš ostane ti u njoj pola cipele, a ako ne reaguješ brzo i odmah izvučeš nogu možeš ostati bez cipele. Elem, najveći problem sa blarama se ogleda u tome što su vešto skrivene u ravni terena po kojem hodaš i u istoj su ravni sa njim, takođe zajeb je i u tome što se nekako pojave ispod tvojih nogu onda kada to najmanje očekuješ. Npr. leto je i kiša je padala pre nekoliko sati i svi su već zaboravili da je uopšte padala, pa tako i ne pomišljaš da možeš upasti u blaru u sred leta na 50 stepeni.
Najveća verovatnoća da ugaziš u blaru je kada pođeš maksimalno skockan/a u grad i očekuješ da ćeš videti ribu/tipa sa kojom/im već neko vreme očijukaš i bitno ti je da izgledaš lepo i onda umesto da tako i izgledaš - ugazićeš u blaru i izgledati potpuno kretenski kao da si upravo sišao/la sa neke planine na kojoj si čuvao/la ovce sa pola tone sasušenog blata na obući koju nema teoretske šanse da skineš bez četke, sunđera, sredstva za ribanje. Ako i pokušaš da skineš samo ćeš napraviti još veći jad i nekako uspeti i ruke da zabrcaš sa tim blatom tako da jedino što ti preostaje je da ublariš i drugu nogu - bar da ne narušavaš simetriju svog pažljivo odabranog outfit-a za to veče.

Lik kome se svi čude:
kako ima snage, odakle mu volja, pa zar ne vidi da su svi digli ruke....

On je otporan na resetovanja karaktera koja diktira surova borba, raširena nekolegijalnost, amatersko i profesionalno bacanje klipova pod noge ili otimanje štafete pred samim ciljem.

Često čuje da je budala i da je glup, ali ga to ne tangira.
Njega mogu da povrede samo njegovi najmiliji.

Nekada davno u vremenu pre WOW-a, CS-a, Hitmena i ostalih pucačina postojao je jednako zanimljiv svet borbe i igre u ulici u kojoj sam odrastao.
I tada su postojale dve zaraćene strane. Imali smo raznovrsna oružja kao što su puške od tarabskih dasaka, mitraljezi od stabljika kukuruza, dalekometni bacač smrtonosnih kugli od blata i tako dalje. Svakome je svoje oružje bilo najbolje. Ipak svako je oružje imalo jedan veliki nedostatak. Nije pravilo nikakav zvuk.
Naravno, taj nedostatak smo svojski nadoknađivali višesatnim urlanjem TAK-TAK I FIJUUUUUUUUUUUUUUUUUUU-BUM.

Najzagoreliji lik u kraju koji zbog toga samo premotava red tjub i baca koplje.
Filip Višnjić. Jebeni guslar. Zna mesto rođenja svake porno glumice. Ko šta radi, on četka zeca po ceo dan. Nadimak je dobio po liku koji je izdominirao u ovoj sportskoj disciplini, a verovatno ih krasi podlaktica identične veličine.

Starija verzija od baci petaka. Odlikuje je neverovatna spontanosti i izliv emocija srazmeran psovanju žrdake. Bacanje kendže oslikava jedan od onih trenutaka koji se pamte čitavog života, koji nemaju svoju cenu i koji se ne mogu preneti na filmsko platno, pa da ste i sto puta Spilberg. Jer kendža daje smisao svemu.

Izmenjen stih pesme YU grupe koji pokazuje našu svest o ekologiji. Poznato je da mi Srbi nismo nešto ekološki nastrojeni, ali mi preterujemo, najbolji primer za ovo je bacanje raznih mrtvih životinja u naše ionako već zagađene reke. Seljaku crkne vepar, ko će sad da kopa rupu za strvinu od 200 kila, i prva pomisao koja mu se javi je ”Daj da ja to natovarim u traktor i strmeknem u reku”.

Glagol vrste "pomoćni" u srpskom jeziku. Nije još izmišljeno to što se ne može baciti.

Omiljena novinarska lokacija radi popunjavanja rubrike „Crna hronika“ u vikend izdanju dnevnih novina, pogodna za: nasumično pucanje u „majke dece“, oslobađanje dela po dela odeće dok se po glavi mota „You sexy thing“, bacanje naprave nalik paketu dinamita pri vožnji motorom, deljenje bombona deci uz zagonetan osmeh, predah čopora pasa lutalica i leoparda odbeglog iz zoo vrta, poslednje zemaljske minute overdoziranog mladića, igranje šibicama, kao i naglo kočenje bez ikakvog povoda.

Umreti.
Završiti svoj životni put i postojanje na ovom svetu i otići na neko bolje mesto, večna lovišta, raj, pakao, ništavilo ili gde god verujete da se nakon smrti odlazi.
Kraj puta ili novi početak. Ko zna, ali definitivno bacanje kašike.
Preminuti.

Vrlo česta radnja, najviše prisutna u svlačionicama, zajedničkim kupaonicama i javnim toaletima.
Podrazumeva nonšalantno ponašanje i neprimetno bacanje pogleda na delove tela druge osobe radi odokativne procene dimenzija koje ćete uporediti sa vašim dimenzijama.
Cilj ove radnje je samopotvrđivanje i osećaj olakšanja ukoliko rezultati te opservacije idu vama u korist.
Muškarac nikad ne gleda ko ima veći od njega, već samo ko ima manji tj. od koga on ima veći.
Kod žena je obrnuto.

Prežderao se. Nije mogao da dočeka da svi počnu da jedu, on je odmah prionuo. Navalio k'o kojot na lešinu. Da li voli da jede to što je servirano, to je manje bitno. On je gladan, a to je znak za uzbunu. Nema vremena za bacanje, hrana se na sto iznosi odmah. Osoba koja jede kao da je iz gladi pobegla.

Najbolja, najjača, najsigurnija, najdostupnija-samo okreni mobilni i već si u igri. Nagrada nije ekstra, uvek ista – Fiat Punto, ali nije ni za bacanje.
Javna kladionica radi non stop po sistemu 24/7, a gde bi drugde, na Javnom servisu. Kladioničarima se javljaju između vesti kako se zatvaraju privatne kladionice koje su previše blizu deci i školama. Za razliku od ovog privatnog servisa, javni servis je daleko od škola, ali je mnogo bliži deci.

Verovatno najpoznatije mesto za sastajanje ljudi u nasem gradu,a mozda i najpoznatiji orijentir za sve koji ne poznaju Beograd dovoljno dobro.Za mnoge je jedini uspeh u zivotu to sto imaju srece da zive u blizini tako "vaznog " spomenika i razdaljinu odredjuju tako sto mere udaljenost od njega.Za njih je sve sto je udaljeno vise od pet stanica od Vuka,vukojebina,iako zive kao poslednji skotovi u kucama gradjenim pocetkom proslog veka,gradjenim uglavnom od slame i blata i zive u nadi da ce placeve na kojima se nalaze te stracare da uvale za milione....