Kultni pevač pop muzike koji je na mestima gde stanovništvo čine većinom Romulanci, popularniji i od njegovog brata blizanca Majkla Džeksona.
Dal’ zbog toga što je na početku karijere, pre nego što je koristio Aće, delovao kao neki mlađahni Romulanac ili zbog njegovih zanimljivih plesnih pokreta, a zna se da Romulanci obožavaju d’igraju, Đekson je ostavio neizbrisiv trag u srcima ovih ljudi, koji su teško primili udarac koji im je život zadao njegovom smrću.
Njegov status međ’ Romulancima kreće se negde ispred Jašara Ahmedovskog i Kebe, al’ je iza Sinana Sakića i Šabana Šaulića, mada naravno, daleko je ispod neprikosnovenog heroja Romulanaca Brusa Lija.
Džedaj: Avatar, šta slušaš to? Lepo zvuči, k’o uvo da mi miluje.
Avatar: Ih bre Đedaj, kako ti ništa ne znaš. To ti je Majkl Đekson, a ovo ti je njegova čuvena pesma Bili Đin.
Džedaj: U bre, a otkud ti znaš za njega?
Avatar: Pokaz’o mi Pejđer kad smo bili u Italiju.
Džedaj: A ‘oće i on da peva u Arenu?
Avatar: Ne mož’ da peva, umro je.
Džedaj: Težak je život nas Romulanaca. Dobro je makar da je Đej živ.
Rečenica koju koristimo kada nas roditelji nateraju da uradimo nesto,sto nas u tom trenutku neverovatno mrzi i veoma nam je teško da to uradimo i ako je u pitanju neka nebuloza koju bi moglo da uradi i dete od 3 godine.
Tesko nam je da to uradimo i ako ceo dan sedimo za kompijuterom,gledamo TV,izležavamo se...itd
Na početku pokušavaš da to izbegnes ili da sto vise odlažeš...
Ceo dan ležis, gledas TV i keva dodje i zemoli te da odes do radnje ili baciš smeće.
Ti: Evo za 5 minuta...
POSLE 15 MINUTA I DALJE LEŽIS I GLEDAS TV.
Keva: Hoces li otici do radnje? (baciti smeče)
Ti: Evo za minut..
POLA SATA KASNIJE TI SI I DALJE NA KAUCI ,LEŽIS I GLEDAS TV
Keva: Ustaj bre pička ti materina i mrš u radnju (da bacis smeče)!!!
ODLAZIŠ LJUT JER TE JE DIGLA IZ KREVETA I SEBI U BRADU MRMLJAŠ
"Uvek sve ja moram da radim.."
Narodna mudrost koja objašnjava gotovo sve sukobe u istoriji čovečanstva, za koje nema izgleda da će prestati dok god čovečanstvo postoji. Na njoj je jedan od najpoznatijih svetskih psihoanalitičara, Sigmund Frojd, manje-više, zasnovao celokupan naučni rad koji se svodi na pretpostavku da se u osnovi svega nalazi sex.
Naime, usled nezadovoljenja sexualnog nagona, dolazi do akumuliranja sexualne energije što se kod muškaraca i žena različito manifestuje. Kod muškaraca, dominantni polni hormon je testosteron, koji je u toku evolucije bio odgovoran za odlazak muškaraca u lov i potragu za hranom. Zbog njegovog lučenja, ta nakupljena energija prelazi u agresivnost koja se ispoljava stupanjem u konflikte različitog intenziteta: od onih verbalnih, koji su najbezazleniji, pa sve do težnje da se strana sa kojom je započet konflikt fizički uništi, što rezultira tučama, ubistvima ili ratnim sukobima manjih ili većih razmera. Tako nastaju maloletni delinkventi, agresivne navijačke grupe i druge organizacije, ali i najveće masovne ubice poput Nerona, Iroda, Hitlera, Mao Cetunga, Staljina itd.
Kako je kod žena testosteron prisutan samo u tragovima, kod njih nakupljanje sexualne energije prelazi u džangrizavost, ozlojeđenost, opšte nezadovoljstvo, konstantnu potrebu za zvocanjem i slično. Tako nastaju isfrustrirane šalterske službenice, medicinske radnice, kasirke ili poslanice u parlamentu ( dovoljno je baciti pogled na Gordanu Pop Lazić, ili Natašu Jovanović ).
Sa druge strane, kada bi sexualno isfrustriarane osobe našle način da zadovolje svoj sexualni nagon, automatski bi se broj sukoba na planeti smanjio, najpre na lokalnom, a potom i na globalnom nivou. Jer kada bi svaki vojnik umesto puške držao u rukama neku cicu, ne bi imao vremena da razmišlja o istrebljenju protivničke strane, u fazonu ”…manje pucaj, više tucaj!!!” A kada bi šalterske službenice bile sexualno zadovoljene, bile bi pitome k’o mačići.
Ovu narodnu mudrost je često imao običaj da citira moj instruktor vožnje, koji je pred čas obavezno čitao crnu hroniku i komentarisao:
“Gledaj ovo… Mladić od 23 godine projurio kroz crveno i oborio pešaka… Ccc, a da se "igrao" sa nekom devojčicom sigurno ne bi imao vremena da jurca po gradu. Sreća da niko nije poginuo. Kažem ja tebi moj Mihailo, sve je to od nejeba.”
Iskusni, ljigavi ,matori krimos iz kraja, koji podstrekuje decu na kriminal i koristi ih za obavljanje prljavog posla mesto njega i njegovih starijih pajtaša.
Gandalf: Trebalo bi neko da ode do Padinske Skele i nauči pameti onog Paju Gipsa.
Aragorn: Au, pa ko će bre u taj Mordor da ide? Em je u tri pičke materine, em je tamo sajam ludaka.
Gandalf: Ne brini. Imam dva tri hobita da pošaljem da mu bace kašiku. Ionako su potrošna roba.
Aragorn: Koje si ti đubre matoro, nevera.
Gandalf: Što đubre? Dobiće dvajes jura svaki. Ajde samo ih odvezi do Pančevca. Dalje će oni sami.
Jedan u nizu naziva za zavodljive, misteriozne žene, čija osnovna uloga jeste da dovode muškarce do ludila isisavajući im krv, novac, slavu i ono malo telesnih sokova i životnih radosti što im je preostalo.
Zovu ih još i vampirice, vampiruše, vampirele a poznate su i kao femme fatale, Kleopatre, sirene, veštice...
Spolja ih karakteriše lomna fizička konstitucija, promiskuitetno zavodljiv ali pre svega elegantano-mračan stil oblačenja. Njihov mističan i do granice sablažnjavanja hladan pogled tera mnoge muškarce da stiljivo obaraju svoj. Obično su svetle puti, kao noć crne ili jarko crvene kose, uz neizostavno prisustvo crvenog karmina i jake maskare tamnih tonova. Puše na muštiklu i duvaju dim u lice potencijalnim udvaračima, čime samo potvrđuju svoju nedodirljivost.
Seksualno su nezasita bića, puna erotskog naboja; vrlo su domišljate, a od femme fatale se razlikuju mahom po mračnijem, gotik izgledu ali i većoj brutalnosti prema žrtvama.
Sâm izraz vodi poreklo iz Holivuda i s početaka 20-og veka, kada su se brojne glumice proslavile u ulogama ''vamp'' žena, silujući maštu ondašnjih uspaljenih magaraca. Od novijih vamp cava definitivno se izdvaja Anđa: dovoljno je videti to ispijeno lice i okrutan pogled! Brrr...
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Za bolju vizualizaciju, nije zgoreg baciti pogled na priloženu galeriju: ovde su primeri old skul vamp ženski, dok su ovde napabirčene vampirele iz pop fikcije. Modernim vamp ženskama možete pariti oči ovde. Čak i na ovom sajtu ih ima nekoliko.
- Stvarno me pale onakvi komadi, moraću da joj priđem! Šta imam da izgubim?
- Čast i dostojanstvo. Dismr na kilometar da je vamp, kap krvi ti neće ostaviti. Bratancima ću prepričavati tvoj sunovrat odeš li tamo. Sedi tu, pi' to piće i snizi kriterijume, da te ne bi danas-sutra našli golog, preklanog i opelješenog u nekoj hotelskoj sobi.
U američkom fudbalu daun (spuštanje lopte) znači da se igra prekida i da ekipa koja ima loptu igru nastavlja sa mesta gde je lopta spuštena. Ekipa koja je napadu ima četiri pokušaja da pređe minimum 10 jardi i tako obezbedi novi napad, tj. prvi daun. Naravno, ako se pređe više od 10 jardi, igra se nastavlja gde se lopta spusti i odatle kreće novi prvi daun. Ukoliko se u ta 4 pokušaja pređe gol-linija protivnika, postiže se tač daun (pogodak, neka vrsta gola, tj. glavni cilj igre u američkom fubalu).
U životu prvi daun znači novu šansu, odnosno jednu uspešno savadanu životnu prepreku koja je tek jedna u nizu novih koje je neophodno savladati. U svetu gde ljudi mahom žive od danas do sutra, svako to novo sutra predstavlja novi prvi daun. A život kao kvoterbek baca nekad loše, nekad savršene pasove, a na tebi je da uhvatiš živu loptu i trčiš napred vešto izbegavajučći sve protivničke igrače koji bi da te obore, prekinu pas i oduzmu ti loptu.
Dok se trudiš da se pomeraš napred, jard po jard, ne dozvoljavajući da te izugraju nazad ili van terena, a sve to dok makar ne pređeš tih famoznih 10 jardi iz četiri pokušaja i dalje se nadaš da će taj kvoterbek, koji smišlja milione akcija u sekundi, konačno baciti taj savršeni pas, koji će ti doneti taj toliko željeni tač daun, koji će značiti konačnu pobedu nad svim nedaćama i kada ćeš moći da kažeš da si osvajač Super Boula.
- Vratiio sam se na posao, firma mi je platila odštetu jer me je nezakonito otpustila, uspeo sam da spasim kola, otplaćena je poslednja rata.
- Tač daun, Frenk!
- Pa ne bih rekao, Majk. Ostao mi je kredit za kuću, kasnim već sa jednom ratom, a i račun za struju nisam platio. Izvukao sad se za sada. Ipak je samo prvi daun.
Podjebavanje dežurnog nejebača.
-Kase ženiš?
-U maju.
-Aj više da turimo noge pod sto već jednom.
-Ma da, kad se ja oženim svi ćete jebati, ako me razumiješ.
- A luđaka?! Al ajd da i ja jebem nešto....smijeh svih prisutnih...
- Ček, ček. svi ćete mene jebati. Aha, o mamu li ti onu nenormalnu.
Kada nekoliko ljudi jede kolače za stolom, jedan mora ostati poslednji kako god da okreneš. Taj poslednji kolač niko ne uzima, jer po nekom pravilu ko ga pojede ispadne nekulturan i pohlepan. Medjutim, kako razgovor odmiče, taj kolač sve više postaje centar pažnje, i polako svi počinju o njemu da razmišljaju i netremice da ga gledaju. I koliko god da su siti, svako bi da pojede baš taj jedan, i polako počinje sve prisutne da nervira što tako stoji sam na tanjiru. Na kraju krene i razgovor o njemu..
Sedi tako društvo, gleda taj jedan kolač koji sve mami da ga pojedu, kreću razmišljanja kako zauzima dzabe mesto na stolu, kako se suši i posle neće biti nikakav pa će se baciti, dok neko ne kaže :
- Uzmi Boki kolač, nemoj da se stidiš..
- Ma ne stidim se, pojeo sam već četiri, u grlu mi stoje.
- Dobro uzmi ti Vlado onda, jeo si najmanje.
- Ej ne mogu ni ja, pun mi je stomak. Daj Tekiju.
- Brate ne mogu ni ja..
Svi gledaju u kolač, na kraju popizdi Gaga, uzme i pojede ga, i na kraju svi počnu da ga zajebavaju kako je prokletinja..
Uniformisana lica svi gledamo s poštovanjem. To su osobe koje su se borile i ginule za svoju otadžbinu. Hladne zime, kaljavi rovovi, noćne straže, red, rad i disciplina. Zato je vojna uniforma svetinja, tj bar bi trebalo tako da bude, međutim u današnje vreme sve manje ljudi odlazi da služi svojoj zemlji. Nažalost, danas uniformu nose i osobe koje nemaju nikakve veze sa vojskom.
- Pa Gorane, zar opet nosiš tu uniformu po kući?! Nemoj loš primer da daješ detetu kad dana vojske nemaš! Sećaš li se da smo se tako dogovorili?!
- A bre Marice, bio sam u lovu, hik.
- Idi baci tuš pa da jedemo.
3 dana kasnije mali Filip stoji pred televizorom, umotan u uniformu, drži srpsku zastavu i salutira
- Crni Gorane, vidi šta nam uradi. Sklanjaj ga odatle.
- Ali mama, zašto ovaj čika može da nosi uniformu a ja ne, kmee?
- Sine, to je naš ministar odbrane.
Novine koje su izuzetno korisne ako tražite "polovan" jugo iz 87 sa ful opremom(ima čak i oba brisača) ,električni dildo kineske proizvodnje ili stariju dobrostojeću gospodju za druženje ali ako tražite posao ove novine mogu da vam posluže samo kao zamena za toalet papir.
Potrebne radnice za rad u kafiću , prva smena od 8 do 24 ,druga smena od 8 do 24. Plata po dogovoru.(znači ništa preko 20 000 ne dolazi u obzir)
Potrebni radnici u dečijoj igraonici,rad u dve smene , radno vreme šest sati.Plata - 3 000(ti nama platiš da bi radio)
Podrebni radnici za utovar istovar materijala,iskustvo nepotrebno.Platu ako doiješ jednom u tri meseca budi srećan.
Potrebni radnici u administraciji. Plate 45 000 ,radno vreme 8 sati.Potrebno minimum 70 godina iskustva rada u tom poslu.
Lak posao , kratko radno vreme.Minimalna mesečna zarada 1800 eura. (Znači oteće tu bubreg i baciti te u prvi jarak pored puta)
Jedna od veoma poganih stvari koja umnogome zagorčava život današnjem savremenom čoveku (naročito ako je gladan i ješan).Evo zašto:
Poklopac od Tegle je pravo merilo jačine ljudskog tela, karaktera i mozga.Dakle otvoriti teglu jednako je teško kao istovremeno skakutati na jednoj nozi, mazati svom papagaju senf na očne kapke i zviždati nacionalnu himnu Islanda.
Postoji više načina da se ovaj problem reši:
1.Izigravati Baš Čelika i provriti zašta su služili oni meseci i meseci provedeni u teretani, tj. otvarati poklopac čistom snagom i golim šakama
2.Poštujući zakone fizike, uzeti nož ili neki drugi pljosnat predmet , zavući pod poklopac , i samo pustiti da vazduh udje u teglu.
3.Bušilicom izbušiti rupu na poklopcu i slamčicom degustirati sadržinu tegle ( osim ako u tegli nisu kiseli krastavci).
4.Čekićem razbucati teglu, sadržaj skupiti i premestiti u neku drugu posudu, srču pokupiti i baciti.
5.Postaviti i aktivirati petardu na poklopcu (ako je vakuumirano- topovski udar), posle praska skloniti ostatke baruta sa sadržaja tegle.
6.Zajebati teglu i ono što je u njoj, otići do pečenjare, uzeti kilo svinjskog i najesti se ko car (dok vam nove ideje za otvaranje poklopca ne padnu na pamet)
Nusproizvod roditelja zaokupljenih poslom.
Dok su roditelji na poslu, u najvećem broju slučajeva, vaspitno-odgojne lekcije dobija od babe i dede, koji su kvalifikovani da ga formiraju u razmaženka.
Umorni roditelji nemaju ni vremena ni dovoljno velik živčani prečnik da pričaju s njim. Umjesto da mu čitaju bajke, pustit će ga da sam gleda tv i tako psovkama bogati rječnik. Za to vrijeme mama će relax masažerom masirati umorna stopala, a tata će listati dnevnu štampu. Neće ga naučiti da složi igračke i odjeću, ruke da pere prije i poslije jela, da nije u redu odvaljivati vrata ormara, pertle će mu vezati do 7 razreda, a komšinici kojoj su došli u goste, umjesto da je pozdravi, popiškit će se u saksiju i otkinuti pelcer. Čokoladu koju mu ona ili bilo ko drugi pokloni, neće cijeniti, već će zagristi komadić a ostatak baciti na čupavi tepih i gacati nogama. Svaku igračku koju dobije, neće biti naučen da voli, već da se poigra s njom toliko koliko dugo traje jedna epizoda Duška Dugouška (kojeg inače ne gleda), a onda će, ovisno o kojoj igrački je riječ, pootkidati uši, odvaliti očkiće, polomiti krila. Zato što uvijek može novu dobiti! Da bi dijete bilo sretno, roditelji su tu da ispunjavaju želje. Njegov hir za njih je zapovijest!
Ako je poželio ptičije mlijeko, tata kreće u lov na pticu sa vimenom! Inače, slijedi kombinacija plača, vriske, cike, devastiranja pokućstva, šutiranja tate u cjevanicu i izjavama da ga roditelji ne vole, da bi volio da ga nisu ni rodili, da će pobjeći od kuće i slično.
Teret je roditeljima, teret društvu. Prvi ga vole i ništa ne mijenjaju u njegovom ponašanju, drugi ga ne podnose zbog ponašanja. Ipak, prvi se ljute na druge zbog toga, iako vrlo dobro poznaju karakteristike svog remek djela.
Legendarna pošalica Dž.K.-a (Džisz Krajst, šta ste vi mislili, jebote?!) i jedno od kontroverznijih učenja istog, koje će definitivno staviti vaše "verujem veru-slavim slavu-furam tetovažu/krstaču, 'nači, koi sam vernik!" busanje u prsa na ultimativnu probu iskrenosti, ali i ispitati koliko daleko ste u stanju da u životu idete trnovitom stazom drvodelje iz Nazareta, a koliko ste u fazonu "Ma, zajebi to, ima trotoar dva metra pored...".
Elem - trol ili jedna od najvećih mudrosti ikada izrečenih? Dilema koja bi bacila u rebus i one najmudrije sastavljaoce tiketa. Uopšte, čitava Njegova Beseda na Gori obiluje filozofsko-teološkim zagonetkama, duhovno izazovnim, maltene nemogućim idejama, i to najviše u smislu njihovih praktikovanja u stvarnom životu. Navedimo samo kamenorezačko-pekarsku "Ko tebe kamenom, ti njega hlebom" i mazohističko-štokholmsko-sindromsku "Ljubi neprijatelja svog" (?!).
Isus se, svakako, nije dvoumio oko prethodno pomenutih singlova. Mislim, ipak je On (bio) Bogomladenac, Božji Sin, i slutio je da će na kraju najverovatnije biti spašen pošto na sebe bude prezueo sve grehe Čovekove...što se na kraju, jelte, metodom iz 2 u 1 i dogodilo. Ko će, međutim, uleteti za Čoveka, esencijalno je pitanje i glavna sumnja u vezi naslovnog izraza svakog iole razumnog bića tj. onog koje ne dozvoljava da mu kakve knjige ili popovi ispiraju mozak i užljebuju život. Skromno je mišljenje, pak, autora ovih redova da je naslovni Kredo, iako kontraran našoj logici i iskustvu življenja u današnjem Paklu od sveta, možda baš i zbog toga jedini putokaz ka oslobođenju od naših smrtnih tela i konačnom dolasku u ono što prost narod zove Raj, u mesto u kojem ćemo spoznati svog Tvorca - u nas sâme.
Lako je reći, doduše...
- Zamisli, molim te, šta mi danas dogodilo u "Jasminu"!
- Bila si milioniti kupac pa si dobila na poklon regenerator za kosu?
- Uopšte nisi duhovit, Dragoslave. Ne. Kupim ti ja tamo par stvarčica...lak za kosu, karmin, jednu booožanstvenu maskaru...al' ne brini sve je na karticu...
- Obaška se radujem...
- ...i stanem u red na kasi da sve to i platim. I čekam ja tako, a ona kasirka sporaaaa, ma užas jedan koliko spora, a ispred mene samo jedna matora babuskara sa punom korpom i ja pomislim da, dok ona ne završi, samo na trenutak pregledam lakove za nokte...pošto su im stigli novi, znaš...
- Znam, znam, kako ne...
- E. I samo što sam se okrenula, kad - eto je jedna kurveštija, staje na moje mesto u redu, zamisli!
- Sve joj jebem, c, c, c, c,...
- I kada sam joj ukazala na činjenicu da sam do tog momenta tu stajala JA i da je došla preko reda, ona se brecnu na mene i reče nešto na račun moje frizure, krmača jedna seljačka!
- I šta je onda bilo?
- Kako šta, Dragoslave?! Pa, zavalila sam joj šamarčinu da se prosula po radnji koliko je i duga i teška! Ona će meni mog Panjkovića da opanjkava...-------------------------------------------------------------------
- Tebra, nisam znao da gotiviš rumenilo i te stvari, ahahaha...
- Ma, puši kurac, bre!
- Ne, stvarno. Ko ti radio mejkap, jebote?
- Ma, Stefke sinoć na basketu, 'teo da mi lupi bananu i zvekne me idiot slučajno po faci...
- Koliko puta to?
- Molim?
- Opalim te golim. Mislim, koliko te je puta to on slučajno zvekn'o? Ono - ili je lik težak bogalj koji nekim čudom igra za drugi tim Vizure i postiže 20 koševa po tekmi ili si ti neki sektaš-vernik koji okreće drugi obraz po uverenju...
- Jeb'o sam mu sestru, smaraču, eto zašto!!
- Znači sektaš-samoubica, a?-------------------------------------------------------------
- Ej, draga, aj' okreni drugi obraz...čuj mene obraz, guz, hehehe...
to je pitanje koje koristim u svakoj zgodnoj prilici za to, naravno kad moj cale ubedjeno prica sa mnom, i sta god da pomenemo naravno ja nemam pojma nista, a on k'o da je dva dana mladji od isusovog magarca i da je preziveo sve moguce i nemoguce na ovom svetu... tipa skole, zivota, izlazaka, koja pica nikako ne treba mesati, onda kako smo mi danasnja omladina kerov kurac naspram njih i kako,pride, sva moja skola i fax ne mogu nikako da se porede sa njegovim od pre 30 godina...
"eeeee, znas sine, mi nismo imali kompjutere, pa nije bilo tih vasih prezentacija, slika i formula... mi smo to lepo sve peske, a sada, vi pojma nemate...samo spavate po zadnjim klupama...( ko da su sve zadnje, naravno)"
onda dodje situacija kad treba da se zameni kabal na pegli jer je riknula, a keva bas treba da mu ispegla kosulju za odelo, jer ima vazan sastanak...i tu se ja stvorim, i pre nego sto ista zajebem ili pre nego sto ista uradim dobro, cujem cuveno "ne znas ti to, daj meni,sjebaces nesto k'o uvek.."naravno sa pogrdnim naglaskom u fazonu "imas 20 i kusur godina, ja 50, tek su juce dupe naucio da obrises, a sad ces to bolje od mene".. iako je peglu uzeo u ruke zadnji put pre 10 godina, kad je pokusavao da odlepi neki cosak od tapete..... tada ja ulazim sa svojom prepoznatljivom teorijom pameti izmedju oca i sina...
"cale, kad si, vidim, strucan za sve grane ovog sveta,a i vi stariji, vidim, sve bolje znate od nas, kazi mi ko je izmislio struju...??
naravno, pun pameti "pa ko je, pa tesla naravno....!!!"
"jel' tesla??? pa sto nije onda njegov tata izmislio,a???"
...e posle ovako necega, u njihovim ocima vise necete biti za baciti, kad vam kazem ;)
Ljudi koji nemaju svoju Andromedu su hendikepirani za čitav jedan svet, galaksiju, svetlosnu godinu, siromašniji za jedno vredno osećanje, stanje duha, vremensku zonu..Za čitav jedan podsistem unutrašnjosti bića. Osudjeni su na najstrašniju kaznu - da ostare.
Andromeda je nedeljivi deo svih unesrećenih i nesnalažljivih, neprobojna samoća u službi opstanka u društvu, štit, oklop i zaklon, kamena tvrdjava sva u lišaju i mahovini, načeta ludost u službi zdravog razuma. Svakoga ko poseduje Andromedu odlikuje i tračak sujete, jer svakome je njegova Andromeda najlepša. Uredjena po sopstvenom nahodjenju a opet mistična i iznenadjujuća, ona se širi i skuplja oponašajući pluća univerzuma, i treba je posećivati samo u trenutcima kada za njom najviše čezneš i žudiš. Druge ne smeš povesti tamo, jer lepotu tudje Andromede nije lako uvideti - na letimičan pogled deluje blistavo, a opet, ta blistavost materije i duha neiskusnom posmatraču može delovati zastrašujuća.
Neki su vekovima gubili vreme tražeći put za Indiju, nalazeći jedino prokletstva ljudske pohlepe i tragičnu patnju postojanja. Ja sam tražio sopstveni put, koji će me odvesti na samo moje mesto, u jedan zaseban univerzum, gde leže sama ideja i početak pupčane vrpce..Mlečnim putem, sa lastama i raspevanim prolećnim pticama ispod pazuha. Tamo jedino mogu biti svoj, sam sebi prekor i sud - mali Bog svog malog univerzuma.
Uplaše se za mene kada otputujem. Kažu lik mi ubledi, brada naraste kao trava u žitu, u očima zasijaju iskre žudnje i zvezde kojima još nisu nadenuli ime. Ne primećujem - otisnem svoj brod na nekoliko nedelja, podignem bela jedra, prekinem sidro, uživam u slobodnom letu i padu, plovidbi u beskonačno, namerim krmu ka nepoznatom pravacu, ćutanju, drugujem sa mislima koje ne trebaju ograničenu reč, zvukovima koje daruju instrumenti koje sam jedino za sebe izmislio. Nema gladi, hladnoće, sujete, prohteva, zahteva, jasno odredjenih pravila, tebe, mene, civilizacije..
Tabula raza. Družim se sa crnom materijom, uzbudjen posmatram supernove, u stomaku osluškujem vetrove sa sunca, i sve ono što mogu doneti iz daleka. Ne zanima me Mars, Jupiter je tačka koja bledi, a Zemlja samo početna stanica sa koje sam krenuo davno, vrlo davno.
Na Andromedama nema ratova jer nemaš sa kim da ratuješ, nema greha jer nemaš kome da ga počiniš..Nema crne mame i crnog tate, crvenih slova i zlobe sitnih duša, krv se uspava i ne razmišlja o smrti u ograničenosti vremena i postojanja, udišeš vazduh sa večnih okeana i planinskih venaca. Tamo je sve istinito, stvari dobijaju druge mere, oblici nova značenja, um neslućene dimenzije a ljudska sudbina jedan novi smisao. Ne postoji ni jedan vid barijera ni iskušenja - samo pobeda.
A onda nekako prokrijumčare zgusnuti snop svetlosti kojim te traže, i skokneš do njih - čisto da vidiš šta ima.
- Kevo vratio sam se.
Muk. Čekanje. Pomirujući osmeh.
- Sedi prvo da jedeš, nisi ništa uzeo u usta danima, a onda se sredi pa idi malo medju ljude. Zaboraviće te.
- Koliko sam bio odsutan?
- Eonima. Nešto kraće nego obično.
Postoje oni momenti koji kao da se stalno ponavljaju.Jedan od njih je i nesigurnost o statusu bojlera.Moš' ti proveriti da li si ugasio bojler 30 puta i opet ćeš,po ulasku u kadu i prvom kvašenju biti u nedoumici da li je ostao upaljen.Roditelji nas od malena uče da tuširanje sa upaljenim bojlerom donosi veliku opasnost od eksplozije,500% uvećan račun za struju,nuklaernu katastrofu,izbacivanje iz crkve,odlazak u pakao,itd,itd.
Zbog tih velikih rizika postoje različite reakcije na ovaj problem i nekoliko tipova ljudi prema rešenjima:
1)Hamlet
Taj ce uci u kadu,uzeti tuš u ruke,i momenat pre puštanja vode baciti pogled na bojler i poceti da razmišlja.Vreme razmisljanja se da li mu vredi da ide skroz do predsoblja da proveri da li je bojler iskljucen ili ne procenjuje se na 10-40min.Ovaj tip obicno pati od ucestalih prehlada.2)Kockar
Suprotan Hamletu.U trenutku će izabrati jedno ili drugo i ići na sve ili ništa.3)Gotovan
Vikaće nekog da to proveri umesto njega.4)Mirko Cvetković tip
Ništa neće uraditi.5)Niklas Bendtner tip
Ovaj tip se u narodu javlja još i pod imenom smotus.Odabraće sigurniju varijantu,ali će se na putu do prekidača preko kupatila okliznuti na pločicu i narednih mesec dana skupljati potpise na gipsu.
Zatvorski sleng u kombinaciji sa savešću ruskog tipa. Odležati; odslužiti kaznu. Na jednoj strani; bez imalo muke, sa lakoćom, u odsustvu savesti koja razara psihu, jede nokte do mesa i krvi, i kida zanoktice. Hodanje stazom popločanom sudbinom sušte suprotnosti od one koja je zadesila Raskoljnika, stazom koja zaobilazi patnju, muku, agoniju, bol i stradanje. Ležanje na jednoj strani je kao posledica zadovoljivanja pravde svojim alatom, bez čekanja na metafiziku i Boga, sa odlućnošću i sigurnošću razaranja nečije besavesne lobanje i neodgovornosti.
- Jesi to prao kosu?
- C, pada kiša u kupatilu pa pokis'o.
- Pa mogao si zatvoriti prozor kad već pada ukoso... Onaj sok se pokvario, treba ga baciti... Srela sam Branku sad u prodavnici, kaže uradiće mi mini-val za 'iljadu dvesta dinara, moram nekako da sklonim ove sede zulufe kad stavim naočare nakostrešim se kao rogove da imam... Usput, ove radnice ništa danas ne rade, dve njih na pet kasa. Kakva trgovinaaaaa. U naše vreme dobiješ džakovetvrdog šećera, pa ti uzmeš po magacinu skačeš na nj' , bacaš, okrećeš i kad se lepo rasturi, ti meriš...
- Bako odležaću te na jednoj strani nastaviš li sa zatrpavanjem.
Metod dostizanja Paorovog optimuma pri kupo-prodaji artikulturnih proizvoda. Zaokružuje se na prvi ceo broj ukoliko se minimalno pretekne prethodni.
Poštovanje, izvolite...
- Dajte mi kilogram i dvesta šampinjona, ali budite tačni...
U redu, evo kilo i... dvesta tri'es, je l' može?
- Molim vas, tačno mi treba, žena pravi pitu i tačno je u to uračunala ovih dvesta grama što će se baciti prilikom čišćenja...
I, bre, kakav si težak čovek, zar me teraš da ovu vagu silujem sa tih tvojim dvesta grama, da mu turimo još malo do dva kila?
- Uh, dobro, bre...
Evo, majstore, dva i sto pedeset, je l' mnogo ili ga zaokružimo na tri, to će biti četristo pedeset dinara, ili, pošto vidim da si prava ljudina, da ga izmerimo do petsto?
Čovek koga karakteriše hronična indispozicija, jer ga sve izreda smara, sve mu je isfurano, sve je lejm, od svega mu se sere i povraća.
To je npr. kad blejiš sa nekim ljudima i uključe da gledaju Ivana Ivanovića i kidaju se od smeha na njegove super fore, a ti, uzdišući duboko, kolutaš očima, jer su ti tako lejm, iako bi se možda nasmejao na nešto od toga da si nekoliko godina mlađi. Ali i to 'možda' je pod znakom pitanja. Ili kad sretneš društvo iz srednje, pa krenu da prepričavaju fore iz škole, kikoću se istim intenzitetom kao pre sto godina, konstantno preživajući neke izveštale fazone koji su te još u trećem srednje smorili, koji bi ti eventualno bili smešni kad bi se dobro nacirkao ili ustondirao. Najjače je što je njima to smešno i dok su trezni, pa postavljaš sebi pitanje kako li im je tek dobro kad se napiju. Ali ipak si fin i glumiš da ti je do jaja, da ne bi nagraisao kad počneš da negoduješ, iako ti je svaki put sve više mrsko da ih gledaš kako nimalo nisu napredovali za sve ove godine. Tad se zapitaš da nije možda i njima sve tako lejm kao i tebi, pa samo glume finoću, ali kurac -- čvokne te po potiljku pitanje 'Jel ima neko DVD sa mature da okačimo na Jutjub?'. Jebote.
Ili npr. upališ TV i koji god kanal da okreneš, a tamo se neko proserava za medalju, imaš utisak da Židovima koji gostuju kod Mire Adanje Polak ispadaju govna iz usta dok drobe o svom tegobnom životu nakon nacionalizacije imovine, a dok hipnotisan gledaš u Mirka Cvetkovića kao kakav krvook, skontaš da ga uvek čuješ kako priča nešto, iako ne možeš da se setiš da je ikad nešto rekao. Čak i ljudi koji su ti bili gotivni, sada su ti patetični, na čelu s jebenim Rambom koji grli drveće koje ionako treba da crkne. Sve ti je sranje. Onda gasiš TV i okrećeš se svojim plejlistama i kutrenju uz muziku, pa ukapiraš da imaš na stotine albuma koje nisi pustio godinama, jer te je više blam od samog sebe da ih slušaš, a kad ih negde van kuće čuješ, doživiš to kao da ti neko prdi u uši, pa te je još više blam što si to nekad slušao.
Popularne stvari su naročito sranje i teraju te da izduvaš stomačni sadržaj kroz nos, a sranje su ujedno i jer ih vole sranje ljudi od kojih ti se takođe baca pegla, pa umesto da se baviš nečim što je in i popularno, ti ideš u boćarski savez da se socijalizuješ s penzionerima, ionako izgleda da si već star.
- Brate, hoćeš da mi budeš kum na svadbi kad se budem ženio?
- Hvala, batice, ali ajde ne. Nisam ti ja za to.
- Što, bre?
- Pa znaš, svi ti naši svadbeni običaji -- znaš da su mi šit. I trubači su mi sranje, a znaš da kum treba da se veseli da bude čovek broj jedan na svadbi, ja bi' se samo skenjao kad vidim sve te leve goste koji su pozvani samo zato što su nečiji muž/žena/tetka/pašenog, a u stvari su izvučeni iz naftalina i nikad ih ne bi zvao, jer su žgadija, plus treba da se socijalizuješ s njima i uz to se i smeškaš i da budeš prijatan, a znaš da sam ja prek čovek i ne umem da budem prijatan, da ne pominjem što svi hoće da te ljube u obraz, a ljubljenje sa 100 ljudi nikako nije higijenski, plus će muzika da bude verovatno neko govno, a ne biva da idem ščepovima u ušima, iako treba izdržati nekoliko sati... Jedino da me napijete.
- Mojne brineš za to.
- Ok onda.
Najveća mana nas Srba. Ogleda se u hrani i piću. Uvek se kupi barem duplo više. Najgore od svega toga je što se na greškama ne uči. Pa se i sledeći put, ponovi isto.
Organizujemo roštilj. Društvo od 15 ljudi.
"Ja mislio da kupimo jedno 4 kile ćevapa, 6 kila bifteka ,Mićo će da ponese troje pilića.Ja bih možda još jedno dvije kile slanine da malo zamastimo , i po kilogram kremenadle i ramsteka. Uzmi i jedno 2-3 kile kobasice. Srebrenko najviše voli kobasicu, a znaš da najviše može pojesti. Ok, ti ponesi od kuće suvog mesa da malo čalabrcnemo dok ne bude gotov roštilj. A za pivo? Pa da uzmemo jedno četrnes gajbi klipača. I uzmi jedno 17 vrućih hljebova u Maxiju. On je lijep, može dosta da se pojede."6 sati kasnije:
Svi se najeli i napili, a ostalo mesa koje ćeš na kraju baciti, ali makar se pivo može iskoristiti za sledeći roštilj ....
