Isčupati se iz kandži loših navika. Odreći se titule šampiona zgubidana. Izvaditi svoj život iz govana. Leći pre ponoći. Položiti ispite, bataliti pljuge. Oženiti se, naći posao.
Jedini je problem što ova đavolja rabota ima stabilnost vijetnamske svemirske stanice i dovoljan je samo jedan pogrešan potez i domine opet krenu da se ruše.

Народна изрека која се користи кад је неко одустао од нечега, па се покајао. Е, не може. Ко нађе његово. Не иде то, хоћу каким, нећу каким. Одустао си, буди мушко, па трпи пораз.

Vidi, ja sam muško, i imam je. Mator sam konj, te možes bataliti priču, "Ti bi nju samo trsio, pa je tešiš kad' je drugi ostavi u nadi da ćeš da umočiš". Neću da umočim. Mislim hoću, jer sam kao napaljeni jednorog ovih dana, ali ne njoj. Zašto ne? Jebiga, je l' bi ti skakao na sestru? Pa?

Beše neka ekskurzija, i iz nekog nepojmljivog razloga (ni dan danas ga ne znam), nisam otišao. Trodnevna, jebemliga, ali kao da je trajala mesecima, kažu. Žene, alkohol, doživljaji koji se prepričavaju unucima, poznate ličnosti, pičke materine, ma bili ste i vi na takvoj sigurno, da ne dužim. Najbolja ikada. I nikada u životu mi neće biti draže što sam propustio sve to. Tada sam je upoznao.

Ne kažem, imao sam i ja kvarne misli. Ali u početku. Pa kako i ne kada je lepa, i zgodna, pametna, dosadna kao i ja kada joj objašnjavam da je pogrešila, a tvrdoglavija od bika; nepromišljena u mnogim situacijama, ali sa dozom tog famoznog x faktora koji je i u takvim momentima čini beskurpuloznom dobricom.

Један од симптома умора који се испољава након 15 дана левитирања над књигом. Почињеш да учиш, губиш се у ситним словима, на главобољу не обраћаш пажњу, на кафетин си одавно толерантна, живиш на кофеину и никотину, боја коже прстију варира од црвене до црне, зависи који маркер користиш. Мењаш дан за ноћ. Идеш на предавања, на вежбе, једеш, спаваш, а ноћ служи за учење дабоме. Коса је масна пошто времена да се опере, јелте нема, па тако у круг, док коначно не полудиш па нешто не поцепаш. За почетак прву књигу коју обаталиш.

Kombinacije koje nikad ne izlaze iz mode, tj. stalno se ponavljaju.

Nabildati se. Kada zategneš svo salo na sebi i pretvoriš ga u definiciju. Koristio hemiju ili ne. Kada prestaneš da treniraš dolazi do opadanja.

Gejmerski način da se opiše nešto što će se dogoditi juče, odnosno nešto za šta je verovatnoća ostvarenja ništavna.

Ekvivalentni srpski izraz bio bi: "kad na vrbi rodi grožđe". (Iako je, uz napredak nauke i tehnologije, tako nešto zamislivo, nekako u krugovima zainteresovanih nedostaje poverenja da će se to i obistiniti.)

Dvanaesta godina. Godina kada u životu svakog mladog Romulanca dolazi taj magični trenutak kada je spreman za ženidbu. Čari cigarete je provalio još sa pet godina, na posao je krenuo sa isto toliko, i već je promenio par firmi, od "Enverovih sekundarnih sirovina" pa do "Đangovog luna parka". U školu je krenuo sa 7 godina kada i njegovi vršnjaci ali kada je posle tri godine bio za tri godine stariji od ostalih iz njegovog razreda, jednostavno je batalio.
Dvanaesta godina. Momenat kada mu otac dovodi mladu, uglavnom iz druge favele, a za nju se baš može i reći da je mlada, pa on mora da zaboravi na svoju prvu ljubav sa kojom je skakao u bare, delio cigaru, žickao ispred Maxija, ili u luna parku gde je radio skinuo prvu patku.
Dvanaesta godina. Prekretnica. Momenat kada se postaje čovek i vreme je da se formira porodica. Vreme je za svadbu i veselje.
Naš Avatar je postao čovek.

Veoma česta pojava, strefiće vas ukoliko odlučite da izađete iz kuće, pa makar na pet minuta, samo da kupite hleb.
Da li je problem u vama ili u njima, donekle nije bitno, bitno je da će se uvek naći neko ko će reći nešto vama potpuno nebitno, da vas prekori iako vas prvi put vidi.
Drugi slučaj je kad pričate sa društvom u autobusu, i neka žena se priključi razgovoru. Naravno, niko je nije ništa pitao, ali to je ne sprečava da priča kao navijena.

Misao koja nam prostruji kroz glavu pri pogledu na poveću grupu loših ljudi. Kad bomba predstavlja jedino rešenje, jer prebijanje bejzbolkom nije dovoljno, a klasično prangijanje svakog ponaosob suviše mukotrpno.

Moto pasionranih gledača Farme, Velikog brata i ostalih CIA-judeo-masonskih govana.

Tehnički ispravan naziv za kompjuter, komp, kompiš, đuntu, makinu, šerpu, kantu, zverka, ono prokleto sokoćalo...
Računar je izraz koji čini mi se, još samo prodavci istih koriste.

Ma koliko mnogi poricali, i pridavali značaj novcu kao uzroku svih zala, raja se samo na jednu stvar loži: seks.

Postoje dva osnovna uslova za uspešnu erekciju/lučenje: ljubav i moć.

1. Zaljubljenost ti daje osećaj kompletnosti, čvrsto žmuriš i svim silama veruješ da je ljubav trajna verzija zaljubljenosti, i da se tvoja potraga okončava, i da ćeš moći prijatno da brodiš ostatkom života.

2. Kapiraš da je ljubav ništa drugo do produbljeno drugarstvo, i bataljuješ pređašnje snove, bacajući se na seks. Seks je dobar... Ali može da bude i bolji. Čvrsto stišćeš pesnice moleći se da može!

3. Kapiraš da ne može, osim ako ne pomogneš sebi... Moraš da intenziviraš filing, a kvantitet sam po sebi ne pomaže (legenda kaže da je jedna vavilonska princeza imala 80.000 ljubavnika za života, u potrazi za savršenim orgazmom). Stoga - moć ti treba:

Kinta - kul, kontrolišeš stvari, erekcija ti je "skloni to, iskopaćeš nekome oči".
Kola - seks je već bolji.
Pištolj - u, sad je do jaja.
Jahta - dobro je, sad te već podseća na prvi put.
Politički položaj - već te i boli kurac, toliko si jak da možeš i sam sa sobom da se jebeš i biće ti super!
Izvršeni genocid - imaš orgazam 24/7.

Ali, jasno, govorim o muškarcima... Zašto žene (većinom) ne čine sve te gluposti da bi intenzivirale sopstveni seksualni doživljaj? Muškarcima su deca, muškarcima je seks igračka, a kako bi i bio nešto više kad imaju prosečan orgazam od 8 sekundi...? Gde su žene u celoj priči, žene koje imaju orgazme do sat vremena (!) i koje od njega zavise, kojima seks ne dosadi kad navrše pedesetu, kojima je seks pogonsko gorivo? Zašto onda muškarci žene vijaju, a ne obrnuto, zašto su muškarci ti koji, na radost žena, ispadaju šašavi kada se učini da su oni ti čija egzistencija od tarenja zavisi?

Za svinju čija težina varira između 90 i 120 kilograma kaže se da je "u klasi". Shodno tome, ovaj pijačarski termin predstavlja pogrdan naziv za elegantno popunjenu osobu.

Uzvik iznerviranog domaćina, čiji majstori umjesto da rade, svako pola sata prave pauze za obrok.

Raditi previše naporno, truditi se k'o konj bez ikakvog uspeha.

Propagandna mantra kojom se uspešno stvara vakuum u novčaniku roditelja sitne dece. Jer, tata/mama mora malo i da prilegne, pa da pročita novine, pa da proveri šta ima na sajtu, a deca ko deca, samo bi da nešto traže, zapitkuju, pa bi da se igraju, galame, pa da idu napolje. E, onda lepo roditelj uključi televizijski prijemnik i dečji kanal tipa TV Ultra i miran je satima. Ali, to zadovoljstvo košta, jer svi ti junaci crtanih filmova postoje i u 3D okruženju u obliku papreno skupih igračaka, koje se upravo i reklamiraju na dotičnom kanalu i koje potomci ubrzo počinju da traže, pogođeni preciznim marketinškim hicem. "Sakupi ih sve!"

Kreator (u daljem tekstu jebeni kreator) je bio izuzetno maštovit i dokon, pa svaka edicija igračaka ima beskonačno mnogo različitih modela i kupovinom jednog, kao da ste počeli da presipate okean kašičicom za čaj. A mladunci ištu još i samo je pitanje vremena kada ćete shvatiti da ta igra u kojoj samo kuća dobija nema kraj, te da vam je nekad davno bilo lakše popuniti album FIFA 1990, nego sad sakupiti sve Gormite/LalaLupsije/Male-Upišanke/Neko-Ime-Koje-Je-Smislio-Jebeni-Kreator.

Naposletku imate izbor: upasti u vrtlog nezasite potrošnje na glupe-gumene-figurice, koje neki Kinez pravi za bruto 17 centi, a ovde ih plaćaš par eura, ili...
Ili ćeš malo bataliti "svoje vreme" i aktivno se pozabaviti sa naslednicima.

Veliki čovek za svog postojanja želi nečim obeležiti svoje bivstvovanje na zemlji. Neko zida zgrade, neko stvara umetnička dela. U Ermitažu, Luvru, ili bar Vukajliji, ostavlja iza sebe nešto što će ga nadživeti.
Običan i normalan čovek, teži makar potomstvo da ostavi iza sebe. Naslednike koji će mu lozu produžiti i prezime njegovo ponosno nositi.
Kažem normalan. Ima i onih drugih...

Osoba sa unutrašnjim konfliktom, koja svoje frustracije iskazuje kroz prazne pretnje. Odlikuje je iritirajući glas, visoke frekvencije, sa podvriskivanjem ključnih reči i neprestana želja za svadjom.

Dovesti se u red, uljuditi se.