Nemilice trošiti novac, najčešće nezarađeni

Postati iskusni seoski jebander nije uopšte lak put, niti je toliko prosto kao što se misli. Zavesti domaće seosko žensko čeljade koje ce pristati sa vama da zalegne u obližnji senjak mogu samo sofisticirane lole sa čitavim nizom prefinjenih i usavršenih osobina, dugo vremena sticanim po seoskim slavama, zadušnicama, a i prenesenim usmenim predanjima sa kolena na koleno. Ukratko, instant tutorijal koji će vas preporoditi u arčitelja mladih seoskih mačketina, u istetovirani lik na njihovim jedrim guzovima i simbol seoske švaleracije da se priča po prelima u narednih trideset godina se sastoji u sledećem:

1. Psihološki stav: Zajeban. Namrgodi se koliko možeš više, seoski jebač nema mesta u srcu za emocije i tugaljivosti. Arči pogledom, pogledom koji govori "žiranti za mene vraćaju kredit, ali bole me kurci, i to ne obični kurac, nego kurčevina". Pljuj na asfalt, bogtejebo! Rakni zelenu šlajmaru, da se razbije o pod kao žele zeka, seljančice to vole. Nikad ne reci ženi da je voliš, umesto toga pitaj je kakvu štalu ima, hoće li njen stari da ti prepiše traktor i priključke, da li joj baba ima kakvih dukata u miraz, nemačku penziju.... Budi jeben da bi one bile jebane. Izlazi po seoskim diskotekama. Nemoj da se smeješ, razbij nekome glavu na početne stihove pesme "Da li da li, da li u galami...". Seljančice to vole. Školu i umetnost ne spominji ni za živu glavu, seljančice bi ti pre nekrofiliju oprostile, bogtenejebo. Seljančice to ne vole.

2. Fizički izgled: Pusti stomatič, uredno ga upakuj u neku Guccxi majicu, sa zmajevima, da svi misle da je pristigla Kineska nova godina. Bilduj, svaki dan. U saksije izlij beton, pa bilduj. Radi hiljade i hiljade sklekova i trbušnjaka. Kupi AirMax trenerku, i izlazi u njoj u
seoski disko, i nemoj imati drugih trenerki osim nje, nemoj ih navlačiti niti ih kupiti. Kupi najbolji telefon, da bi prošao što jeftinije, kupi neki kradeni iz Nemačke. Zaturi ga za pojas. Pribavi fensi torbicu za pod pazuh, u nju natrpaj sijaset kurtona, da se zna da arčis. Seljančice to vole.

3. Motorizuj se: Bez ovog ne možeš biti seoski jebač. Kupi golfa trojku. Crnog, kradenog. Nabudži ga. Stavi mu spojlere, pojačala od 13 hiljada vati, da budeš glasniji od vašara u susednom selu. Što više nalepnica nakači, tu ne možes promašiti jer važi maksima "što više to bolje". Otidji kod komšije Joce Kezmice da ti zatamni stakla za dvadeset evra. Peri auto svaki drugi dan. Spavaj u njemu, živi u njemu. Opremi muzički asortiman, kupi kompilaciju Grand hitova za pičke, DJ Krmka i Seju Kalača za tebe i ekipu.

4. Pristup i prilazak ženskoj: Izbaci kurčinu kad joj prilaziš, utegni tu tvoju nabildanu seksi gusčurdnu u AirMax, podigni trenerku do sisa, da se bolje istaknu. Klati se kad joj prilaziš, namrgodi se, pljuni na pod, prethodno se napij neke šećeruše. Kad pričas sa njom, gledaj u druge pičke. Očaraj je pristupom, evo nekih oprobanih recepata: "Šta je, mala, šta 'oš, a? Jesi zaljubita u mene a, il da te išamaram malo odma', a?",
"Meščini da je tvoj ćaća nama uoči Ilindana pek'o rakiju, a?", "U, jebemtiljeb, ali imaš sisu, mogla bi mleko u zadrugu davati". Nećeš promašiti. Štipni je za dupe predsvetom, najedi se luka pred izlazak. Zagalami, podigni ruku. Istuci nekog cvikeraša, koji je otišao iz sela da studira negde i da se pravi bolji. Seljančice to vole.

5. Ostali saveti: Da si se namirisao Malicijom, mislim da nije potrebno napominjati. Otiđi sa njom na svadbu, napij se da te svi vide, i na kraju traži od nje da te tako pijanog nosi kroz šator. Time ćeš skupiti poene kod seoske ekipe i mlađanih pičića. Zarakijaj se sa njenim starim, pričaj o silaži za bikove, kako je prošli put za Ilindan pala kiša a trebalo kupiti seno, kako cena prasića ovih dana nikad nije gora... Videće da si čovek na mestu. Oženi se, napravi svadbu da je nema u tri susedna sela. Varaj ženu dokle god može da ti se diže. I kad ne može više, opet je varaj. Seljančice to vole.

Srećno u pičarenju, neka te kurton čuva, a pesme Mileta Ignjatovića prate!

Najgora verzija bele zastave. Totalni debakl, bilo fizički bilo verbalni. Posle šorke ostaješ razmazan po betonu kao prase koje je na ostružničkoj petlji pokupio pijani Turčin sa skanijom. Skupljaš zube po oglasima, jer je nekom rmpaliji pao mrak na oči, pa je odlučio da te upropasti kao đus vodka maloletnicu.

Pronalazenje scene eksplicitnog seksa na youtube-u.
Zvuci prosto, ali o tu tarabu mnogi su slomili zivce.

Po slovenskoj mitologiji, tačnije mitologiji Baltičkih Slovena, Triglav je bio troglavo božanstvo i veruje se da je bio bog rata ili vegetacije. Što će reći, ozbiljan mudonja koji kad reši da je vreme za prolivanje krvi, onda ona teče u potocima. Međutim, ono što se manje zna jeste činjenica da je Triglav očigledno bio bulja od božanstva, odnosno tek druga liga i da je bio teška pičkica. Tačnije više bog vegetacije nego rata, očigledno se više ložio na okopavanje bašte, a ne na oštrenje mača.
Ispostavilo se da su nam ga uvalili Stari Grci pošto su već imali Aresa. A pored takvog boga rata kome je uopšte potreban rezervni igrač, pa je Zevs od Triglava napravio glavnu zvezdu prelaznog roka koja je mogla da ide bez obeštećenja. Stari Grci su iskoristili Stare Slovene i uvalili im Triglava, pošto im je taman trebao bog rata. Sigurno se sad pitate odakle Sloveni u vreme antičkih Grka. Nemam ja pojma, moraćete da pitate Jovana Deretića, on kaže da su bili tamo.
U svakom slučaju, Triglav nije zadovoljio ni nove poslodavce koji su ga brže bolje prosledili na pozajmicu sa pravom otkupa i to kod svojih rođaka Baltičkih Slovena. Za divno čudo, pičkasti bog rata koji se loži na hortikulturu konačno je bio svoj na svome, pa je najzad mogao da bude glavni u selu kad je već popušio u gradu.
Na ovim prostorima ostao je samo planinski vrh koji nosi njegovo ime i to zbog toga što su ga preko tog vrha oni Deretićevi Sloveni iz vremena antičkih Grčka oterali u tri pičke materine i zahvaljivali se Svarogu na činjenici da je Triglav došao kao slobodan igrač, pa ih ništa nije koštao. Među Grcima, nema nikakvih tragova Triglava. Eto kolika je bulja bio na Olimpu.

Najveći neprijatelj sklapanju brakova u Srbiji.

Smrad gradskog prevoza njega ne dotiče, jer on ima lanenu šulju pastelnih boja i mesečnu kartu.

Čita poslednji bestseler na svom "Kindlu" upakovanom u futrolu sa logoom Nacionalne geografije, a drugom se rukom drži za gornju šipku, pošto stoji, jer maločas je ustao bakici. Pritom ne steže biceps, a nije gej, ej?!?

Ponosito ističe to što je rođeni Beograđanin... Šta, kao nije? Pa Veliki Crljeni su deo Lazarevca, a Lazarevac je beogradska opština. Velikocrljenske dečije dane je provodio uz MTV, slušajući Madonu i Džeksona, za razliku od njegovih vršnjaka, koji su igrali fudbal po ceo dan. Nije mu dala mama da igra fudbal često, da ne isprlja bermude. Ako bi ga i pustila da igra, morao je da nosi široki "Michigen state" duks, pa čak i leti. Posle pet minuta već, dotrčavala je na teren, zavlačila mu je ruku za vrat i procenila da se brzo znoji i nije za sport.

Danas, nakon završenog nekog fakulteta menadžmenta, uz par diploma sa privatnih škola korporativnih komunikacija, jedan je od retkih muških kolega korporativnih devojčica, te sa njima deli poslovni prostor. Ni sa jednom nikada nije imao nešto više, jer nisu ista liga. Drugim rečima, ne jebe ih.

Zna dva akorda na džitri, ali dovoljno da na sedeljkama dame luče sokove, ukoliko već pre toga nisu svršile, jer svaku po korporativnim navikama oslovljava sa "draga". Ni njih ne jebe. Nema završnicu. Zato uhvati sebe kako ponekad blene u starije gospođe dok biraju krastavce u Maksiju.

Naočare bez dioptrije, sa debelim crnim okvirom nosi, da bi istakle njegov intelekt, a i ona devojka iz "Hleb i Kifle" mu je rekla da mu čuče savršeno. Ni nju nije jeb'o. Ima dečka. Mesar.

Tumara kroz život trošeći svoje Lacoste gilje koje je najpre video na bilbordu, čvrsto verujući da je srećan i iznad sveta, postajući i sam žrtva sterilnog života, kakav najverovatnije kroz svoj marketinški sektor neke multinacionalne kompanije i promoviše.

Rečenica koja se upotrebljava poslije sranja koje je moglo biti izbjegnuto samo da se nije bez potrebe "trpalo". Često je popraćena izrazima jebiga, izvini i nisam namjerno.

Koliko lepo, toliko i usrano, i uglavnom se zavrsi neslavno, jer te pare zuljaju u dzepu poput kamena u patici, a gde se mogu potrositi nego na istom mestu, ili na izlazak u kafanu, a posto je u pitanju sreda....

Provodimo sve više vremena zajedno, i upoznajemo se sve bolje : gradimo medjusobno poverenje, on mi otkriva sve više njegovih mogućnosti, a ja mu pokazujem kako izgledam, govorim mu šta volim a šta ne, kako se osećam i da li sam usamljen (fb). Nikada me nije izneverio, a priča mi i pokazuje mnogo toga : nekada je bio crno beli, vremenom je učio da govori, a danas ima i boju, govori u više jezika, i sve ih prevodi kako bih ga razumeo. Nikad me ne kritikuje ako ja to ne želim - prebacimo kanal na vedrije teme, i opet smo srećni.
Od njega sam naučio toliko toga, zna neverovatne stvari o ljudima i životinjama, planetama i davnim vremenima, i toliko su zanimljive i lepe, da ne mogu da se nateram da spavam.
Sa njim mogu da igram fudbal i kada je napolju kiša, drugari, ja i naš prijatelj kockasti ekran, i tada nam ne treba niko više.
On se druži sa mnogim ljudima, i svakog dana uči sve više i više. Čoveče! kad se samo setim koliko vremena sam izgubio čitajući knjige! A mogao sam da odem na youtube i gledam šta rade pravi, živi ljudi. Mogu da vidim kako padaju, kako se igraju i smeju, prave gluposti ili bilo šta drugo, i sve to sa mojim prijateljem monitorom.

On mi uvek kaže šta želim da čujem i šta želim da znam, ne traži mi da mu kupujem poklone, da se tuširam i brijem, ne budi me dok spavam i ne traži mi mane. Prihvatili smo jedan drugog takve kakvi jesmo.
Moji prijatelji i devojka kažu da sa njim provodim previše vremena, ali ja mislim da su malo ljubomorni.
Neki ljudi čak tvrde kako će zbog nas propasti ljudi i svet, ali šta ja tu mogu? Ako drugi ljudi počnu nešto da preduzimaju, onda ću i ja. Gladne dece će u Africi biti uvek, i to se ne može promeniti. Uostalom - zašto lupati glavu oko takvih stvari? Čemu? Sinoć je bila liga šampiona, odoh da pitam mog kockastog vernog prijatelja kakve su bile utakmice. Ja sam zaspao, ali on je gledao umesto mene.

Specifično psiho-fizičko stanje koje se može objasniti samo, jedino i isključivo ovom frazom
(stoga nisam želeo da stavljam * umesto slova svesno rizikujući da definicija bude uklonjena)
Praceno je gubitkom interesovanja za izlaske, muvanje, alkohol, hranu, život pa čak i fudbal.
Najčešće se javlja posle jednostranog raskida veze.

Mladi američki košarkaš. Rođen u preriji, tamo negde u pički materini, država Misuri ili Misisipi ne zna se, u nekom vigvamu plemena Sijuksa, od oca Crvenog Ludog Konja i majke Jevrosime emigrantkinje iz Čuruga.
Nije mu se svidelo da jaše konje tamo i da pali vatru i pobeg'o jedne noći na istok.
U kanti za đubre, dok je tražio da jede, naš'o neku basketaru i krenuo da dominira na onom strit basketu. Videli ga skauti i ni više ni manje doš'o Tomo u Atlanta Havkse. Da li je to zbog prezimena ili slučajno, nemam pojma.

Bio mali pa zaigr'o pleja. Kažu da su on i Vajdumi Racku bili jedan od najboljih tandema koje je američka košarka i NBA liga ikada imala. Šut za 3 mu fazon 90%, bacanja ne može da promaši, svaka druga tekma ima tripl dabl. Na kladionicama granica za poene mu 35.5 uvek. Al' peder neće da uzima steroide pa neće da ga zovu u reprezentaciju Amerike....

Boli ga kurac. Ode kad je Svecko tamo u preriju kući, kupio svima po jedan televizor tamo, gleda kako se Ameri muče protiv Srbije dok mu one Indijanke puše kurac jedna po jedna. Ćaleta, Crvenog Ludog Konja ne može još uvek da nauči šta su slobodna bacanja, evo već 3 godine pokušava.

Neki Indijanac Sijuks tamo bio mnogo ljubomoran na njega i ubio ga na spavanju. Zakl'o ga nožem. I tako mlada nada Amerikanaca propade i sad kuca sa Svetim Petrom.

Kuća koju je ćale zidao, njegov hram i svetinja, nebitno da li je završena ili ne (ovo "ne" je češći slučaj). Nebitno kojih je dimenzija, kada priča o svojoj kući, stičeš utisak da je pravi dvorac koji po vremenskoj dimenziji zidanja zasenjuje Skadar na Bojani, a po velelepnosti i Kamelot i Bakingemsku palatu zajedno. Naravno da je sam tok zidanja i nabavke materijala bio izuzetno mukotrpan i pun odricanja: sve pare su na to odlazile pa nije bilo ni za 'leba, a baš tada bila neka nestašica materijala, a džakove cementa je na leđima nosio od par kilometara udaljenog stovarišta i ručno je mešao malter i beton. I vremenski uslovi su često bili protiv njega. Po difoltu, pre svega toga ga je neki kvarni opštinski službenik jebavao za dozvole, pa su ti objekti često bez dozvola.
I ni slučajno, čak ni u šali, ne pominji da bi ti čak i na mikrosekund palo na pamet da to prodaš! Ta rečenica će mu ostati urezana u sećanje zauvek. U blažoj formi reakcije ćeš dobiti pridiku kako je "sa njegovih 10 prstiju i u znoju" sve to stvorio, a ti bi da to proćerdaš! O težoj reakciji je previše jezivo pričati jer su ljudi u stanju afekta skloni najuvrnutijim reakcijama i postupcima. U svakom slučaju, bićeš za sva vremena obeležen kao raspikuća nedostojna poverenja i možda lišen nasledstva iste ( priča se da su pojedini čak prepisivali kuće maloletnim unucima ili čak i zetovima u slučaju ženskog potomstva usled jednom izgovorene takve rečenice).
Jedina osoba koja može povremeno da ga ućutka je keva, rečenicama poput "Šta sereš, ono kad ste udarali ploču pa se oždrali i napili pa vas sakupljali po dvorištu i posle niste mogli danima da se oporavite i radite" i slično. Ali, iako privremeno zaćuti, neće se predomisliti i odstupiti ni za milimetar. Ugasio si, jebiga!

Napad kijanja.

Raditi sa 101% svog kapaciteta i biti barem 111% skocentrisan na ono što treba da postigneš.

Suočiti se sa ipak malo ozbiljnijim problemom ili protivnikom. Sa gejmčendžerom koji menja dotadašnju perspektivu i uverenja.

Znači isto što i kraj je kad sudija svira kraj.
Odnosi se na kraj filma i momenat kada sa dna ekrana počnu da kuljaju imena glumaca, montažera, momaka za bureke..., što je jedini siguran znak da se film završio i da niko nikoga neće opet ščepati za nogu.

Nikad mi neće biti jasno zašto misle da sam dosadna? Šta kao da samo ja napravim nered!? A sneg? A Sunce? Napolju vide sunčevu svetlost i odmah im se podigne moral. Pustinje niko se tada ne seti.
Prvi sneg... Možeš misliti. A upala pluća? A poledica?
I onda ja ne valjam.

A zaista volim da padnem s vremena, na vreme. Najviše volim prvi utisak koji ostavim. Padala sam u oko, u uvo, u usta, na čelo, za vrat. Jednom sam čak prvu kaplju poslala jednom paoru između dlakavih obraza. Mislim onih donjih. Jako loše i neprijatno iskustvo. Pu,pu ne ponovilo se.

Volim kada padnem posle deset dana terora onog namćora usijane glave, Sunca. Čak i tada sam interesantna samo na minut. A onda opet bi da dođe onaj glavonja.

Sviđa mi se osećaj kada padam za vreme neke romantične šetnje dvoje zaljubljenih. Oni se onda podvuku pod kišobran i stisnu se hteli oni to ili ne. Nekada, kada sam baš vickasta, volim da im ispolivam odeću, pa da moraju da se skinu. He, he.

Međutim, sećam se i jednog tužnog pada. Padajući sam primetila jednog momka koji je sedeo na klupi sa jednim crnim oblakom u glavi, i sekirom u srcu. Sedeo je tako ostavljen od devojke, dok sam padala po njemu. Primetila sam kako se trese od hladnoće koju sam izazivala, i primetila sam kako zajedno sa mnom, na beton padaju i suze tog momka. Ja sam svim srcem pokušala da prestanem da padam, ali sam se i ja rastužila i onda još više počela da šibam po njegovim leđima.
Celu noć smo tako preplakali on i ja.

Sutradan se čak i prehladio i ja sam morala naći način da ga malo oraspoložim. Nagovorila sam glavonju, i napravili smo, zajedničkim snagama moram priznati, jednu prelepu dugu. I izmamili njegov osmeh. I oterali crne oblake, bar na tren. On mi je time pokazao da ja ustvari nisam uopšte dosadna.
Samo osećajna.

Na našem Hem. Jedan od čestih sufiksa u nazivima engleskih fudbalskih klubova. Kada se prevede na srpski dobija sasvim drugu dimenziju i postaje "Šunka". Tako dolazimo do toga da je na primer Oldham - Stara šunka, Fulham - Cela šunka itd.

Lopta upućena u pravom trenutku u prazan prostor u cilju proigravanja saigrača. Precizan pas koji prolazi netaknut od strane protivničkih igrača i koji stvara šansu za pogodak (gol ili koš, svejedno).