Ruralni supermarket. Događaj gde možete nabaviti bukvalno sve. Pa dobro, ne možete naći fakultetsku diplomu aktuelnog predsednika republike ili Mojsijev zavetni kovčeg. Veliki broj prodavaca je tu da vam proda najrazličitije artikle, od plastičnih pištolja za decu preko suvenira u obliku šajkača, čuturica i ostalih patriotskih zajebancija do polovnih vojničkih uniformi nabavljenih ko zna kako i skinutih sa ko zna kog palog za otadžbinu na kojima su zakrpljene rupe od metaka. Takođe, moguće je doći u posed hladnog i vatrenog oružja ispod tezge ili go-go igračice koju je na tu manifestaciju doveo lokalni makro direktno iz Moldavije.

Vranjski sleng za apsolutno sve. Od opisa nečeg nenadjebivog, do nečeg što je katastrofalno loše. Izraz prihvatanja ili neslaganja. Izraz sarkazma. Ponekad 'će se vidimo' znači da ćete stvarno da 'se vidite', doduše retko. Ekvivalent italo-američkom 'Forget about it'. Fraza za sve prilike.

Mesto gde svi dolaze radi provoda ( nesrazmernog koriscenja alkohola i drugih opojnih sredstava ). Texas na jugu Srbije, grad u kome sve zabole ku*ac za dalji tok njihovog zivota, bitno samo da ima alkohol... Mesto gde se poznate licnosti preziru, gde ljudi do 12 mrze sve od 12 i same sebe... Nisi gradjanin Hana ako se ne tuzis s prvog komsiju. U grad od 25 000 stanovnika ima 1 biblioteka ali zato ima oko 40 ak kafane, ljudi tamo idu da bi citali i sticali nova znanja o svetu koji ih okruzuje. Takodje mora da se naglasi da su svi okolni gradovi povezani s Han ( Surdulicani dolaze da vide VOZ, Vranjanci i Leskovcani na bazen...) Treba pomenuti i to da su Hancani u vecnom ratu s bracu bugari, jevreji i paprikari.....U owaj grad se ne ide u prowod nego na IGRANKE, i obicno se kuci vraca rano... ( rano ujutru )... Hancani su prepoznatljivi po tome sto stoje na sank, nekad i leze ispod, drze flasu i cigaru u ruku, psuju i svadjaju se s koga god stignu, nemaju 8 razreda skolu i najcesce rade ko konobari a dnevnice ne uzimaju vec popiju ( vecinom se i zaduze po 2, 3 hiljade preko dnevnicu ) Eto to je opis mog malog, voljenog grada i ljudi u njemu..... SVE U SVEMU RAJ NA ZEMLJI..!!!

Sakriti, smuvati negde na brzinu, gurnuti pod krevet stvari koje se vuku po patosu kada iznenada naiđu gosti, sleng sa juga.

Dobro, sinak. Hajde da krenemo redom. Da li si ti išao na more da ti se "ništa loše ne dogodi" ili da se odmoriš?
Poznata je cela priča: obala je prelepa, Jadran je super, ljudi se ponašaju kao da ništa nije bilo (barem ono dvoje sa hotelske recepcije i konobar, sa kojima jedino i razgovaraš), tvoji su šurnaest godina letovali u Dalmaciji, što ne bi i ti?
I tako dok se trudiš da ne pričaš glasno na ulici, da ne bi čuli ekavicu i naglasak, i misliš kako si srećan što si ti došao autobusom, a ne kao kolega kolima sa beogradskim registracijama, koja sada plivaju pokraj Makarske, razmišljaš naglas metodom kiselog grožđa i slatkog limuna:
"Grci su sirotinja, hoće da uzmu pare na svakom koraku, Turci su muslimani, Crnogorci nemaju nikakvu uslugu i pritom deru, Bugari nemaju nikakvo more, iz inata prema Vučku nisam hteo da ostanem u Svrbiji, Egipat i Tunis su preskupi i nebezbedni...".

A zapravo bi trebalo da se zapitaš: "Ima li makar i jedne druge destinacije gde toliko moram da vodim računa o bezbednosti, da li će se Vučić i Milanović oko nečega pokačiti, da li će Torcidi ili Bad Blue Boys-ima biti dan, a pritom sve to za ne male pare?".

Znaš li, ti prijatelju što ovo čitaš, ima svega nekoliko stvari koje se nikada neće promeniti. Čovek je takvo biće, da hteo to ili ne, uvek će imati onog crva sumnje i nepoverljivosti prema osobi koja dolazi iz druge kulture, drugačijeg društva. U suštini, hteo bi on da prihvati tu drugu osobu, samo, deli ih zid.

Jebiga, loše je to. I svi su toga svesni. Ali su svesni i da i onaj sa druge strane tog zida ispred sebe ima isti taj zid. Nije tu stvar o kastama. Jednostavno, društvo te godinama truje pričama o tim drugima, o tome kako su oni ovakvi ili onakvi, znaš, truju te ljudi kojima veruješ, a koje su trovali ljudi kojima su oni verovali, i tako u nedogled. Jesi od njih kupovao pirate i jesu oni dali Hristo Stoičkova, ali znaš ti dobro prijatelju da oni zabijaju nož u leđa. To je postao aksiom. Verovatno je i Brut bio Bugarin. Jeste, jeste da nije religiozan ovaj lik, ali jebiga, vidiš šta rade po svetu, nikad ne možeš biti siguran ko je od njih zaista onakav kakvim se predstavlja. Dobar i fin dečko? Ma ne, nemoguće da je on napravio sranje. Auuuu.

Vidiš, svi mi znamo da stereotipi često nisu daleko od istine, ali isto tako, ne znamo da pored onih stereotipnih, postoje i oni koji malo iskaču iz mase. Znamo i ti i ja da je glupo nekoga okarakterisati kao ovakvog ili onakvog, iako ga ne poznaješ dobro, ali najčešće je potrebno da te taj neko po sred face raspizdi osobinom koja je kontradiktorna stereotipu, da bi joj ipak dao šansu da pokaže kakva zaista jeste. Samo, znaš, nisi joj ni za to dao priliku, jer si pun predrasuda.

Ironična primedba, upućena osobi koja je upravo dozivela neuspeh u pokušaju da ispadne duhovita.

Mali glasić koji starijima nagoveštava da uđu u sobu baš u trenutku kad ga šiljiš.

Neminovno je da ta ista osoba pokuca na vrata i kaže ti da ide da spava
(što izaziva prestanak rada srca na nekoliko sekundi) i u ređim slučajevima uđe u sobu pri čemu šiljač nemože ništa drugo da uradi no da baci alatku i kaže....
to nije istina!

Uzrecica koja se koristi kada hocete da kazete za neki dogadjaj o kome se toliko prica a kad covek malo sedne i razmisli nije nista posebno. A mi smo kao nacija nadareni "senzacijama"

Požutela fotografija sedam nasmejanih lica pored novog bunara. U pozadini sveži otkosi otave i kruška starija od sećanja. Tri pirgava pileta i petao strogog pogleda.

Hm. Nemoguće. GPS kaže da sam na dobrom mestu. Možda sam pogrešio sokak? Ne ipak je to to. Ovde je bio bunar, kruška se odavno osušila, ali ovi hrastovi imaju bar pedeset godina. Deda je otišao u Ameriku pre tačno.. hm, pa da. Šuma. Kaže deda da su imali pet stotina ovaca, vinograd, voćnjak, okućnicu sa palisadom. Vukovi od ovog domaćinstva nisu bili siti.

Velika i Mala Kamenica su nekada imale osmoletku, manastir i crkvu brvnaru, četiri stotine domaćinstava i najbolji ovčiji sir u kraljevini. "Sedam dana i sedam noći su Bugari napadali klisuru i nisu napredovali ni sedam metara.", često bi mi deda to govorio kada je hteo da mi kaže koliko je stanovnika bilo pre velikog rata. A sada mahovina prekriva vlažne cigle šumom progutanog sela. Ovde više nema nikoga.

Prvo je došao radio. Celo selo je slušalo o poduhvatima omladine da se krvlju isprana zemlja izdigne iz pepela. Onda je došao put. A putem su otišli najpre mladi. Za njima ovce. Na posletku i svi ostali. Oni pod zavetom su ostali na dedovini. Rado ih je zemlja uzela sebi, najlepše ruže niču na groblju.

Kadar iz snova: širok put izbija iz tmine šume pravo na širok proplanak modro zelene trave, raštrkane ovce nehajno pasu a crni pulin lavežom upozorava mladu pastiricu da se hitro obuče i da pohita iz potoka jer njen voljeni joj donosi zagrljaj pun sigurnosti i tri reči ljubavi. Ali... Stranac i starica, proplanak i krava.

Na zamračenoj pozornici krvave srpske istorije se diže zavesa i lagano kreće neka muzika. Na scenu stupa žena u srpskoj uniformi iz Prvog svetskog rata, ril lajf Rambo tadašnje srpske vojske i nezaustavljiva mašina za ubijanje. Podnarednik Milunka hvata antičke heroine i heroje za kosu dok streponom, uz pretnju svoje verne kame pod grlom, vrši dominaciju nad njihovim ličnostima i delima. Gromada od žene ispred koje se Legija, Arkan i ostali osloboditelji bele tehnike i bukovih šuma od straha, posranih gaća prerušavaju u francuske sobarice i igraju kan- kan pred njom. Ćale je još kao devojčicu naučio kako da barata nožićima, nožekanjama, pištoljima i puškama, što joj je kasnije omogućilo da Prvi svetski rat pređe na 'easy'. Njeno vojevanje je počelo već u Balkanskom ratu 1912, kada se prerušila u muško da bi od mobilizacije zaštitila brata, klasičan čika Velja stajl. Kao bombaš se istakla u Kolubarskoj bici, gde je nagrađena prestižnim ordenom Karađoreve zvezde sa mačevima. Ostala odlikovanja nećemo nabrajati da neki dečaci ne bi plačući otrčali u svoje sobe. Dalje sledi albanska golgota, Krf i bitka na Crnoj reci, gde je zarobila 23 bugarska vojnika. Preživela je devet ranjavanja, pravih, ne kao one pičke Fifti sent i Vuk Vetrokaz Drašković.

„POGLEDAJTE kako se stvari kradu!“

~ Džordž Buš Mlađi

„Iskreno nas više nije briga. Oni se samo bore kao deca. “

~ Kapetan očigledan o Balkanu

Balkansko poluostrvo je istorijsko mesto na Zemlji i značajno mesto na Farskim ostrvima. Njegova istorija datira od početka čoveka i bacanja kamena. Neki od prvih oblika ljudskih bića evoluirali su na ovoj teritoriji i od tada očigledno više nisu evoluirali. Balkansko poluostrvo nalazi se levo od kraja sveta. To je najsjebanije mesto na svetu, neposredno ispred Skandinavije.


Istraživači tek treba da pronađu Balkan. Priča se da je to negde između Evrope, Azije, Afrike i krajnjeg idiotizma.

Demografski podaci

Ovu teritoriju su uvek zagađivale mnoge vrste, posebno albanska (ilirska ili grekofobična) i crnogorska (lazodojska) plemena, kao i bugarski (tatarofonski), grčki (monkeidonophobic) i majmunski (Firomians ili Bugari iz samo-obične-idiotske ) plemena, pod vođstvom srpskih (Ifuckiouallfuckinfuckheadedfuckheads) vrhovnih plemena. Danas je zemlja naseljena milionima ovaca i:

Albanci (koji su posvećeni napornom / mekanom / psećem radu na tome da postanu većina na Balkanu, Švajcarskoj, EU i ostatku sveta, čak i Kina (do sada neuspešno, ali Vlada SAD radi na rešavanju tog problema))

Bošnjaci (kriza identiteta, ali oni znaju da nisu Srbi niti Hrvati)

Bugari (koji su u stvarnosti Cigani i Turci i Tatari, ali svi ostali Sloveni su Bugari)

Hrvati (što će izazvati nerede bilo gde, bilo da se radi o tenisu, vaterpolu ili rukometu ili dalmatinskoj izložbi pasa)

Grci (koji su vlasnici svega, zapravo su šanse da oni stvarno poseduju vas, ali vi još uvek toga nisu svesni. Vole sir.)

Cigani (svuda su, osim tamo gde bi trebalo da budu - Indija)

Majmuni (Firomians) (koji su drevni ljudi)

Crnogorci (koji su lenji Srbi)

Rumuni (država koja je nacionalno jelo je čorba sa želucem, salata od povrća i „sarmale“. Zemlja sa najviše Cigana koji govore mađarski jezik.)

Srbi (Najjači narod na svetu !!!.)

Slovenci (koji više nisu Sloveni, ali poput imena, peglanje nogu (ne shvatajte to doslovno) (mislim da to shvataju kontra-doslovno) (ne, drugi utisak) (da, na to sam mislio))

Turci (koji su ceo ovaj region okupirali 500 godina i sjebali ga u potpunosti i zauvek)

Sve te vrste imaju veličanstveni običaj: kukanje i prepiranje oko svih ostalih vrsta. Borba protiv plamena je moćna zabava i dovela je do mnogih srećnih festivala pljačke i pljačke na dobrom starom Balkanu. Turiste se podstiče da uđu i klade se u kazinima ko će pobediti u ratu (a tu je, naravno, obično jedan ili više njih, koje se obično vode horde varvara u odeći fudbalskog tima sa plamenim natpisima i vile, uzvikujući ime neke ekipe "foodball").

Istorija

10000. godine pre nove ere, malo pleme humanoidnih stvorenja uselilo se u centralnu Evropu. Ovo pleme bilo je predak današnjih Balkanaca. Rani, neolitski Balkani bili su jednostavno, ratničko društvo. Kad nisu u lovu, Balkani su obično bacali kamenje na glave svojih suseda, popišani na travu komšija ili su jednostavno provodili slobodno vreme ubijajući se. Iako se čini nemogućim, evolucija je uspela (blago) poboljšati Balkanijce, pa se neće međusobno često ubijati. Takođe, današnji Balkani nisu toliko dlakavi, neki od njih čak i hodaju ravno i artikulišu reči kada govore. Ali, divljaštvo je i dalje prisutno u životu današnjih Balkanaca. Samo je pitanje vremena kada će ustati i baciti kamen na glavu komšiji.

Religija

Balkanci su politeističko društvo, ali tradicionalno obožavaju samo nekoliko glavnih bogova. Pomenućemo neke od njih: 1) Ozujsko izgovara se O-zhooi-skou. Boginja sreće, plodnosti i smeha. Sudeći po nekim pećinskim slikama, predstavljena je kao velika boca jeftinog jakog piva. 2) Pelinkovac Palin-ko-vatz. Bog snage. 3) Spek Shpeck - bog zdravlja i muškosti. Obično se predstavlja kao kriška slanine. Drugi, manje popularni bogovi su Luk, Cevapi, Pečenica, Droga itd. Neka balkanska plemena takođe obožavaju mračne bogove poput moćne Rakije Rah-kee-iah - boginje smrti i ludila, zle sestre Pelinkovca. Rakija se obično predstavlja kao boca vrlo jake šljivovice. Religiozni rituali se izvode gotovo svakodnevno, što je važan deo života svakog Balkanaca. Nažalost, nemamo mnogo informacija o verskim ritualima Balkanaca, ali neka iskopavanja nam govore da su ti rituali uglavnom koncentrisani na to da se napiju, pevaju glupe pesme i (ponekad) pokušaju da uhvate ženu.

Takođe se mora reći da su bogovi koje su obožavali Balkanci dobro poznati širom sveta. Upravo su im druga društva dala različita lokalna imena. Neki od njih su se razvijali tokom godina, pa ne znaju svi svoje korene, ali sigurno ćete pronaći njihove tragove u svakoj kulturi / religiji na ovom svetu

Društvo

Balkanci održavaju vrlo jake društvene odnose između članova plemena, posebno muških ratnika. Mnogo vremena provode zajedno uglavnom slaveći bogove (vidi poglavlje Religija) i sisajući penis. Naročito kada njihove žene nisu u blizini - šireći epske priče o nečijoj borbenoj hrabrosti, seksualnim dostignućima ili izdržljivosti na pijenju. Iako su vrlo rječiti u ovim situacijama, u drugim stvarima su potpuno suprotne. Na primer, balkansko društvo ima problema sa određenim rečima, poput „rada“, „posla“ ili „posla“. Čini se da Balkancima nedostaje sposobnost da u potpunosti razumeju ove reči.Ova anomalija je posebno primećena u južnim delovima Balkana.

Izraz koji je postao toliko uobicajen u danasnjem jeziku da ce skoro keve poceti da furaju celestonke,bice to u fazonu.

Poslednja stanica, dve babe, deda, ker i mačka. Život iz mesta otišao u trafike, dragstore i iznajmljene garsonjere, a smrt ih još uvek traži. Vulgarno rečeno- vukojebina.

Već po običaju, izvor najveće strepnje i stida kod nemalog broja urbanog i progresivnog Srblja. Skupimo se tako nekim povodom, dodju svedoci iz sveta sa kamerama, zabeleže koliki smo ovde divljaci i imbecili i po tome nas koliko sutra znaju i cene u Čadu, Avganistanu, na Javi...Sedi ona domaćica iz Virdžinije i gleda na foksu prilog sa derbija izmedju zvezde i partizana, i prosto se krsti šta vidi. - Stoka - misli se, nismo joj se još oprali u očima za šikaniranje i tlačenje Gojka Djoga (gledala na historiju) a sad evo još i ovo, ne vredi, nikada od nas ljudi neće biti. Čobanin iz predgradja Agadira čita u nekakvom lokalnom kuriru ko nam ovde vodi poljoprivredu i na šta to sve liči, i misli se u sebi - ćuti bre, još je nama ovde i dobro. Mališani u Finskoj na času prirode i društva, gledaju u udžbenicima slike Košutnjaka posle prvog maja i zgražavaju se nad zagadjenom lepotom, ustaje mali Tuuli i pita, šokiran i kroz suze - učiteljice, kako mogu da žive u toj deponiji...A to je strašno samo po sebi, jer mali Tuuli koliko sutra možda izraste u fluidno i nonbinarno biće, i nikada neće pristati da svojom nogom kroči u srbski Mordor, u svetu čuven po kojekakvim mordorlucima...

Istina je medjutim ta da, još od vremena Turaka, mnogi Srbin gleda sa čežnjom put civilizovanog, produhovljenog i liberalno ustrojenog Zapada, vazdižući njegovu slobodu i čovekoljublje i zgražavajući se nad zaostalošću sopstvenog plemena u kom je, eto, bio prinudjen da se rodi. I ne klonu duhom, nego ima evo već dva veka kako se bori, zauzima, i zastupa naš narod u duhu najboljeg mogućeg ambasadora, gde god se pojavi. Nebitno što to nikoga ne zanima (i što neretko nisu ni čuli za nas), no čim se otisne put Švedske, Holandije, Kanade...I dodje u kontakt sa tamošnjim življem, kreće agitovanje i objašnjavajnje kako mi ovde imamo kanalizaciju i ne pišamo po liftovima, ne jedemo malu decu i ne ubijamo strance mačetama po ulici kad nam dodju, nisu Srbija samo šešelj i Djoković već i antifa i žene u crnom, imali smo mi i nobelovca, a i Tesla je naš jelte, čuli ste za Teslu, da nije bilo Tesle sad ne biste imali smartfon i internet hehe, a i toliko toga lepog ima da se vidi, a hrana tek što je dobra, mi smo ljubazan i pristojan narod, ne verujte medijskoj kampanji, to je dva posto desničara i popova koji prave haos znate, mi ostali smo pitomi i dobri, dodjite, jebite nam i žene ako treba - ma jebite i nas i orlove krstaše, samo dodjite...

Kod kuće medjutim, štiti obespravljene i ugnjetene i zastupa njihova prava i slobode, i daje lekcije iz tolerancije i pristojnog ponašanja nižim i neukim bićima, oplemenjujući ih samom svojom blizinom i postojanjem. Jer nije u redu da se neko zbog tebe pred svetom stidi.

Moderne crkve koje spajaju elemente folklora poput navijačkih pjesama, koreografija, bubnjeva, šipki koje se sviraju po tuđim kostima, pozornice uz pobožno moljenje za dobrobit svoga kluba, naročito u ključnim trenucima. Katarza koja ispunjava gledatelje nakon pobjede svoje voljene ekipe jednaka je seksu s Monikom Beluči u najboljim danima.

Naravno, antičko zazivanje muza od strane ljudi s megafonima kao u Napulju i Marseju utječe na patos među publikom, koja se znaju transformirati u rulju. Tada se vodstvo kluba hvata za glavu jer vatrena atmosfera spaljuje klupsku blagajnu.

Uglavnom nedeljnici tipa "Geopolitika" "Velika Srbija" nikad prezaljeno "Ogledalo"...
Citanje ovih casopisa vam je nepropustanje jedinstvene prilike da se susretnete sa cuvenim politickim analiticarima koji su, bas vama neznalicama potpuni anonimusi, moralnim i intelektualnim gromadama sa trulog zapada koji su spoznali da zive u Imperiji Zla, i da primite duhovnu pouku o tome kako se srpstvo cuva kupovinom Juga, od vladike koji zivi u Amerci ili Australiji i vozi Shevroleta koji duse nema ..
Neki od naslova:
-Srbi narod najstariji
-Kako su svetu srpsku zemlju oteli dodjosi: Madjari, Bugari,Rumuni, Hrvati koji ne postoje, Turci(Ankara je srce stare Srbije) Italijani, Becki Konjusari i Nemci ali i mnogi drugi(ne mogu svi da stanu ovde)
-najnovije otkrice: Aristotelova cukunbaba je bila srpkinja
-Dokazano: vatikanski tiranin Da Vinci na silu skinuo sajkacu Mona Lizi pre slikanja(ona se, u stvari zvala Zivadinka Janicijevic)
-U potrazi za paleolitskim srpskim carstvom na obalama Antarktika: dvoglavi orao sa cetri ocila urezan u santi leda, eminentni srpski istoricari procenjuju da je ovaj istorijski dokaz star najmanje 65000 godina i da ce ga globalno zagrevanje unistiti(zato su ga i proizveli)
-Judeoamericko-nacisticko-vatikanska zavera u akciji: uvodjenje PDV-a i bar koda u Srbiji.
-Kako sotonino oruzje kompjuter i internet uzimaju duse mladih ljudi
-Zastrasujuce: vlast pustila engleskog djavolovog segrta Carlsa Darvina u skole da kvari decu (dva, tri broja pre toga:Darvin je bio Srbin)
..... i slicni
Suprotnost SrbIN štampi su SrbHejt mediji koji tvrde, ukratko, da mi Srbi uopste i ne postojimo, niti ikad jesmo i da hitno treba da priznamo tu realnost i naravno da se izvinemo za ratne zlocine koje smo pocinili

Stepen zaštite u flori, fauni, politici, socijalnom okruženju....što rijeđa biljka, životinjka, što veća pozicija u političkoj raboti i što deblji novčanik to veća protekcija.

Svaka velika kultura i veliki narod ima svog Marka Kraljevića. U vreme nastajanja mita o Marku Kraljeviću i naša kultura i narod jesu bili veliki i to po više osnova. Jasno je da Marko predstavlja veliku žal Srba za svim onim što su izgubili ili preživeli pod Turcima (poraz na Kosovu je jedino mogao i biti opravdan Markovim kašnjenjem). Morao je postojati neko ko bi se bar u svom mikrokosmosu odupro po svakom osnovu i bio Robin Hud, preko potreban narodu. Praktične koristi od Marka nije bilo, ali deci pripovedati o tome da on postoji i da će nas izvaditi iz svih nedaća je i te kako imalo smisla. Etničko poreklo Markovo je diskutabilno, Bugari ga proglašavaju svojim, to se kod nas i ne zna toliko ali kao ilustracija bi moglo da posluži što Englezi sami porede svog Beowulfa sa bugarskim herojem Markom Kraljevićem! No to nije toliko ni bitno i ne smatram da je u tome išta loše.

Marko je umro neporažen , od Boga, a po vilinom proročanstvu. Analizom pesama, neki kažu da se da izračunati da je živeo oko 300 godina. Marko sam kaže da je sa Šarcem 160 godina. Ta dugovečnost ima definitivno biblijski karakter jer biblijski likovi taman toliko žive, oko dvesta godina.

Svi narodi se prema svojoj istoriji kritično odnose, nekad i prekritično. Demokratijom se naziva sloboda ismevanja istorijskih ličnosti kao u Crnoj Guji. Kod nas je pokušaj Crnog Gruje manje ili više uspeo i to samo zato što ti likovi jesu stvarno postojali i jesu trgovali svinjama i bili od krvi i mesa.
Marko bar u novijoj istoriji ima samo svoj strip. Naravno, u stripu izgleda baš kako i treba.

Poštovani,
Kod nas je lepo vreme, svi dronovi su dobili marendu i vraćaju se na rudarenje. Nema problema, osim ako bi ste mi pustili paket vinjaka petice, sankcije su mi istekle pre 3 dana. Tako da ono pls...
- Ništa ti to ne valja brt.
- Ne seri Robot da te ne teram da opet puštaš porniće.
- Kažem ti, najavili su meteorske nepogode. Tako da si se sejebo, pusti im spiku druže o vama Srbima, jer ti si poslednji.
- Ooo jbt te Bog te jebo gori si od tašte krsta mi. Ok aj piši ti.
- Dobro.
- Nači porokali se Rumuni i Bugari i fazon gađaju se nuklearkama to pršti. Bili mi baš na Srebrnom jezeru vatali rakove naruke, ja bio na godišnjem i tako... Nebo ko za Božić 9338 kacmo slavili 7300 godina od povratka u Knin. I ono izrokali se oni i sve se smirilo i krene masa do Temišvara, Vidina, Sofije da se nakrade patika, tamo bile dobre patike jbg. I tako... pocrkaše posle svi od radijacije, ja nisam jer sam radio i tad ovo u asteroidnom pojasu, pa sam imun. Onih 48 miliona iz dijaspore se vratili na selo pa pocrkali od gladi jer ne znaju dizoru njivu mater im gasterbajtersku. A i pritiso Šveđanin odozgo ene još ratuju dole s Grcima. I tako...
- Da li je to sve?
- Pa da.
- Ništa od tajne uzgajanja maline i pravljenja pamučnih ariljskih gaća?
- Šta ti ja znam o tome? Zadnjih 130 godina sam ovde, samo na godišnji kad odem na Zemlju jbg
- Malo sam uredio ovo pa ću da pošaljem dole.
- E ček ček turi i ono na kraju što ide.
- Post skriptum?
- E to.
- Šta da turim?