Neaktivirana bomba.

Preduslov za mržnju prema ljudima izvan tvojeg kruga.

Međ' narodom našim silnim, opšteprihvaćeni idiom za medije, bez obzira na to da l' su isti "štampani", odnosno "elektronski". Isto tako se za jednog zaposlenog u pomenutim, da ne kažem, novinara, može reći da je - paz'te sad - "predstavnik sedme sile", i to takođe bez ikakvog obzira koliko je isti ljigav, agresivan ili u kom stadijumu raka pluća, crni pojas, 7-i dan. Ovako i kad ponovim to još koji put za sebe...predstavnik sedme sile, predstavnik sedme sile...imam utisak k'o da govorim o kakvoj važnoj osobi, izaslaniku iz neke daleke, civilizacijski razvijenije galaksije, a ne o bičaru od čoveka koji je za dobru vest spreman najpre nekoga i sam da ubije a potom krene u zavetnu osvetu za ubicom.

Dobro, kenjam i ja malo, realno. U našoj zavetnoj zemljici skoro i da nema takvih novinara, Bogu hvala, mada nije isključeno da će jednog dana u bliskoj budućnosti Miroslavu Lazanskom konačno dopizdeti neprofesionalizam koja hara srpskim medijima te da će uzeti jedan oveći topuz iz svog šteka podno Trebinja i pobiti armiju piskarala i voditelja koji nam iz dana u dan govore kako živimo i kako TREBA da živimo. Ovom rečenicom i dolazimo, zapravo, do porekla izraza iz naslova, a koje datira iz 19.veka i opšteevropskog poimanja postojanja 6 evropskih sila: Velika Britanija, Francuska, Austrougarska, Pruska, Ruska Imperija i Otomanska Imperija. Elem, kako je štampa u pojedinim od pomenutih zemalja bila nezavisna i imala veliki uticaj na narod, time i mišljenje istog, vremenom je sasvim zasluženo ponela i tu laskavu titulu sedme sile, da bi danas zajedno sa televizijom, radijom i ostalim medijima jednako zasluženo bila važan deo državnog aparata, odeljenje za "Pranje mozgova".

Rade, fazon, 0-24.

Poprilično rasprostranjena pojava na prostorima one "evropskije" i, stoga, međ' nama Srbima omraženije Evrope, a još učestalija na meridijanima koji presecaju teritorije ništa manje omraženih SAD ( kojima ovom prilikom srdačno želimo neku prirodnu katastrofu ). Elem, jedna od onih stvari koje mi Srbi nikada nećemo razumeti jer se kosi sa svim mogućim uvidima koje smo ikada stekli o životu i življenju, a u isto vreme zvuči tako...tako...EVROPSKI, da verovatno nikada neće postati deo naših balkanskih, rudimentarnih običaja.

U pitanju je, razume se, ona bezgranična i posesivna ljubav kojom samo jedan degenerisani zapadnjačko-američki par roditelja može voleti svoje dragoceno i, najčešće, podgojeno dete. Naime, on će svaki, pa i najmanji TUĐI kontakt sa svojim porodom protumačiti kao nedvosmislen atak na baršunasti rč istog, što je uz trenutni manjak dece ali i porast manijaka i pedofila u zapadnim zemljama, priznaćete, prilično razuman potez. Jer, deca su naše najveće blago. Blago koje treba u stilu najokorelijih Ješa histerično čuvati. Ipak, ta histerična reakcija se ne oslobađa na puko verbalno obraćanje neželjenog lica plodu vaše ljubavi. Ne. Alarm u glavi je podešen da se upali i počne panično da zavija tek onda kada je ostvaren blagi kontakt po epidermu mladih naslednika vašeg prezimena a koji je, normalno, tačno interpretiran kao najava brutalnom silovanju istih.

I tako, dok se u Srbiji klinci i klinceze "razulareno" i "bez nadzora" igraju po kojekavim ulicama, parkovima i igralištima čije ljuljaške i klackalice do daljneg čekaju neke bolje dane (čitaj: "neke nove izbore"; prim.prev.), jedan roditeljski par iz Masačusetsa će svoje dete pomno držati na oku dok se igra u svom ograđenom padoku i svaku potencijalnu pretnju na teritorijalni integritet rča istog "rešavati" na tako manijankalan ali i ekspeditivan način da se wannabe dripac više nikada neće drznuti da oslovi a kamoli da dotakne malog Martina/Džona/Fila. Tojest, sve dok taj isti Martin/Džon/Fil ne odraste, do'vati poluautomatsku pušku svog brižnog oca i zbriše pola svoje "elementarne škole", đuture sa onom kučkom, Miss Jane, koja mu je dala F iz jebene "Istorije USA"...

Recenica koja se najcesce izgovara kada zalimo nekoga, ko je sam kriv za to sto mu se desilo.Izrazavamo zaljenje ali nam je u stvari svejedno sta se desilo ili sta ce se desiti.

Ništa novo.

Prekrasno dete, puno vrlina, i prefinjenog ponašanja, obasipano pažnjom od rođenja. Dete kakvo bi svako poželeo da ima. Uredno, vaspitano, sa svim peticama u školi, posle koje pravo ide na solfeđo. Naravno ima i ona svoje bubice, ume da sluša sinfonijski orkestar i posle pola jedanaest, a da ne legne da spava. Ali dobro, dete je to.

Popodne uživa u Milfordovom čaju sa majkom u salonu dočekujući njene goste, pokazujući punu zainteresovanost za sve o čemu one besede. Taj isti čaj pije sa ispruženim malim prstom, a za razliku od njenih vršnjakinja ne čita "Bravo" magazin umesto "Korena romantizma", već razmišlja o baroknoj umetnosti i razmišljanju Mikelanđela Karavađa.

Životna želja joj je da se uda u istom društvenom kremu u kojem se i ona nalazi, da prefinjenost prenese na svoje dete, i tako nastavi višedecenijski ugled koji njihova porodica uživa. Kafu izbegava, alkohol je poslednji put probala na Slavi, a od sporta najviše uživa u badmintonu sa drugaricom iz detinjstva. Naravno, koji igraju u vrtu iza kuće.

Isti taj vrt služi joj i za šetanje, naravno pobogu sa kišobranom i belim rukavicama, dok se odmara pred višečasovne probe baleta i časove lepog ponašanja. Svaki trenutak joj je u potpunosti isprogramiran, a od rasporeda ne odstupa ni na tren. Ili bar tako tata misli.

Svaka devojka ga je imala. Samo to neće da prizna, strepeći od puritanskih normi koje nažalost još postoje u okruženju.

Zgodna je to šema, kada se malo bolje razmisli. Svako ko je gledao "Frends vid benefits", zna o čemu pričam. Naročito ako je u pitanju poveliki benefit (polni organ). Nemaš dečka? Pa? Umesto da pristaješ da ti tek upoznati nesvršeni student tehnike bunari po telu, malo pošto je u Men's Health (to je onaj njihov "časopis") video lokaciju G-tačke ili da juriš Duracell (koje su preskupe, odmah da kažem, sto dinara komad, mada ima i fora sa adapterom) za starog dobrog dilda, tu je ortak. On zna šta da radi, a ako ne zna, ne plaši se da pita. On će ti posle intimnog druženja skuvati kačamak i pročitati odlomak omiljene knjige. Možete posle da pogledate seriju ili odigrate mice, totalno kežual.

Ortaku za kres ne smeta ako nisi baš tip-top izdepilirana, ne mari za domaćinke. On želi da drugarski pomogne da nesnosni svrab koji se širi jugom mine i to je sve. Kao što bi ti pomogao da poneseš kofer ili da se otpuši sifon u kujni.

Malo se komplikuje ako ortak stekne pravu devojku, a vas dve niste baš raspoložene za trojku (oni, muškarci, uvek jesu), ali će pravi drug uvek organizovati raspored tako da kao ortakinja dobiješ svoj vremenski slot.

Naravno, posle svega ostajete ortaci. Potpuno suprotno od stihova onog mrčajevskog čobana. Znači: "Bili smo drugovi, pa ljubav probali, a sad i jedno i drugo".

I ortaci umeju isto da budu uvrnuti (udareni mokrom čarapom), pa treba imati razumevanja i za njihove potrebe. Koliko je to moguće.

Tu su. Ista meta, isto odstojanje. Ne može se reći da je ko bolji, čak iako jedan odmakne, drugi ga brzo sustigne.

Besposleni fudbalski golman, levela "neka me neko, jebeno, ubije". Batica toliko neugrožen od strane protivničke ekipe da na početku tekme jednom degažira loptu, onda skokne na produženi do klupskog bifea, vrati se po fon sredinom drugog poluvremena i poslednji sudijski zvižduk dočeka hotujući sa Jasminom iz Koteža, preko tindera. Eventualno između povede neko navijanje...tj. ako nije baš previše smoren.

Bilo kako bilo - ovaj izraz više govori o napadačima suparničkog tima nego o pojavi koja, realno, jedino mož' da obraduje ekonoma kluba, zna Buda zašto.

Jednom rečju: Preterivanje.

Glavna osobina smarača u društvu. Nebaškul tipa, koji pokušava da bude zanimljiv pričajući neke njegove priče i viceve On pokušava nešto da ti kaže, i on će iskoristiti sve reči koje poznaje da bi ti to kazao. Jebeno, nema meru. On ne diše prilikom svog izlaganja, bojeći se da će izgubiti svoje slušaoce ako samo na tren napravi pauzu. On počinje da plavi od nedovoljnog dotoka krvi u mozak, i vazduha plućima. Možeš čuti škripu u njegovoj glavi samo ako se malo približiš. Škripa koja je posledica prevelikog opterećenja klipova.
Moram priznati da s vremena na vreme, on nekada i ima neku interesantnu priču. Ali sve dok je ne ispriča. Koliko dobrih viceva je propalo zbog zagađenja od strane takvih ljudi. ON, kada završi vic, on počinja da se baca od smeha, on ti objašnjava u čemu je fora, on povezuje druge priče, on će ponoviti jednu reč deset puta, ma milion puta, sve dok se ti ne nasmeješ na nju. A sve će se smejati u pauzama. Smejaće se jer te pauze ne smeju ostati u tišini, jer, kao što rekoh, on tako gubi svog slušaoca.
Završiće tek kada životni instinkt nadvlada, i telo počne da se bori za vazduh. Međutim, u sve boljoj je on kondiciji tako da sve više može da izdrži.
Ipak, moguć je i koban ishod događaja.

Po slušaoce.

Jos jedan debilni izum americke nacije.
Njegov pocetak vezuje se za sredinu osamdesetih kada su se pojavili singolvi bendova WASP "Animal (Fuck like a beast)" i Twisted Sister "Under the blade".
Americke, konzervativne mame su se pobunile protiv prodaje ovakvih naziva njihovoj maloj, nevinoj deci i zatrazile da se dati singlovi povuku iz prodaje. Naravno prodaja je isla kao nenormalna i niko nije hteo da je prekida, zato je predlozeno da se data nalepnica, kao upozorenje, lepi na ploce, kasete, cd-ove i dvd-eve.
U principu pesma "Under the blade" uopste ne govori o samoubistvu i slicnim sranjima, vec ju je Dee Snider posvetio svom drugu koji je isao na operaciju i jako se plasio. "Animal (fuck like a beast)" je pesma o seksualnom perverznjaku, odnosno inspirisana je pricom komicara Sam Kinison-a, koje je pricao publici da je njegova stalno trazi od njega da je radi kao zivotinja.
Ovaj skandal je u mnogome potpomogao popularnosti obejih grupa, koje su osamdesetih bile jedne od vodecih hevi metal bendova iz Amerike.

Ultimativni stadijum pripovedača jebačkih priča i davaoca saveta za to kako uopšte doći do seksa.
U suštini, on je u stvarnom životu najobičnija zentara i nejebač, ali se hronično trudi da ostavi upravo suprotan utisak. Jedina publika su mu oni dobrodušniji klinci, koji se uopšte i ne pitaju kada to on doživi i sazna sve te stvari, kada je non-stop sa njima ili u školi, a u težim slučajevima, na fakultetu.

U zadnje vreme, uglavnom se vrlo često pojavljuje na internet četovima, gde do kasno u noć objašnjava pravo stanje stvari u odnosu muškaraca prema ženama i deli savete u vezi toga.

Kaže jedna stara izreka ''Ko se jednom opeče, duva i u 'ladno.'' Tačno. Duva. To uopšte nije pitanje. Zajebali su te, odbacili, ostavili na ulici sa troje dece, šutnuli, opljačkali, zgazili k'o bubašvabu. I sad si na oprezu. Povlačiš se u svoju dramu zatvorenosti. Svi su mnogo opasni. Opet će neka kurveštija da ti skine lovu sa kartice, opet će neki baja da te kresne i odleprša, opet će da te zgaze, da krcnu kosti. Bolje da se zatarabiš. Ako ti neko priđe, lepo ga gledaš preko tarabe. Sigurno je neki vrag, vražju mu mater jebem baš. I duvaj, duvaj i duvaj, k'o vučko u ''Crvenkapi'', duvaj bre što jače možeš, sruši mu i kuću i pokućstvo i oduvaj ga u pičku lepu materinu, a kad se tako, dok duva, u'vati za tarabu, a ti uzmi čekić pa ga malo čukni, za svaki slučaj, dok skroz ne odleti. Jer, zašto bi koji kurac dao sebi priliku da ti bar jedom, ili još jednom i još jednom, bude lepo, da bar na jedan tren uživaš makar sve bila samo puka iluzija, da samo na kratko budeš srećan kao nikada do sada, kad je to istovremeno rizik da će neko da te slomi. A već si se jednom i sastavljao i znaš da možeš. Pa premeri. Ja samo da napomenem da nam je svima vreme ograničeno, i s ove i s one strane tvoje tarabe.

Fenomen novog doba. Ponekad se zapitam da li je moguće da smo toliko zagazili u Orvelovu 1984. da smo postali copy-paste-without-thinking klonovi. Ovaj fenomen je kod nas zaživeo početkom 2009. kada su se javile prve fan grupe javnih ličnosti ("Mi volimo Micu Trofrtaljku!!") ili filmova. Međutim, vremenom su evoluirale do grupa u koje se učlanjuju "Svi oni koji vole osecaj kada im se MUDA ODLEPE OD BUTINA" ili one koje "Mrze devojcice sto iskoriscavaju pijane muskarce". Posebna kategorija grupa na FB je ona u kojoj maloletne devojčice izjavljuju kako mrze svoje "suparnice" preko stihova pesama poznatih folk pevača (stihovi sa kojima se identifikuju najčešće od njih prave ribe i po, sa life stylom Paris Hilton). Takođe, mučkoj populaciji su najzanimljivije grupe tipa "NAJLEPSE DEVOJKE FACE-A!(TAKMICENJE)" gde mogu videti fotografije slatkih malih maloletnica kako napućene izbacuju svoje tek propupele sisiće i male koščate guze.
Iako vam može zazvučati idiotski da neko javno objavi kako voli da mu se genitalije odlepljuju i da se u tome saoseća sa nekoliko hiljada ljudi, to je realnost u ovom virtuelnom svetu. Da li su ljudi sve gluplji ili je jednostavno prosek godina članova grupa 12 godina ne bih vam znala reći. Smisao za humor se gubi čitanjem naziva (i opisa) ovakvih grupa.

Sposobnost gotovo svakog muškarca da odmah, na prvi pogled, kao iz topa, odredi u kom žanru porno industrije bi se ženska osoba koja mu je u vidokrugu najbolje pokazala.

Naravno, lako je svrstati ženu po fizičkim karakteristikama jer su vidljive golim okom, ali one dodatne, skrivene karakteristike za koje često ni sama žena ne zna da ih poseduje, najteže su za klasifikaciju, ali muškarac to određuje sa savršenom preciznošću, što je očigledno po tome kako mu ostali muškarci sa kojima je, ne protivreče već nastavkom razgovora mu tiho čestitaju na novom pogotku.

Inače, smatra se da je ta sposobnost uvek bila u nama, ali da se znatno pojačala omasovljanjem korišćenja interneta, hiperprodukcijom pornića i obiljem žanrova koji postoje u toj industriji.

Starija slengara koja se koristi kao izraz za mangupiranje.
Najverovatnije je izveden od izraza Džek koji je takođe stariji ali se koristi i dan-danas, a označava čoveka koji je faca, onako galantan lik i mangup.

Poduži vibrator nezavidne debljine.

Početak navijačkog slogana sa više završetaka, a samim tim i posledica. Praćen je ritmičkim poskakivanjem i skandira se uglavnom na sportskim takmičenjima, a ponekad i na političkim skupovima, mitinzima ili kontra-mitinzima.

Varijacija je mnogo:

... Cigan

Večiti derbi. Skaču momci i devojke u crno-belom. Za to vreme, momci i devojke u crveno-belom nepomično stoje, zvižde, pokazuju srednji prst i/ili golo dupe u pravcu iz kojeg dolazi buka, a i sami se dernjaju se na sav glas spominjući bližu i dalju familiju svim pripadnicima protivničkog tabora. Ostali - prijatelji sporta, pokušavaju da se skoncentrišu na ono zbog čega su i došli na utakmicu - praćenje iste.

...Grobar

Copy/Paste prethodnog pasusa, uz zamenu mesta terminima "crveno" i "crno".

...Hrvat/Šiptar/Peder

Vrlo popularan slogan kada neki naš sportski kolektiv igra protiv hrvatskog, albanskog ili (ne daj Bože) pederskog tima, mada je ponekad krajnje nebitno iz koje zemlje dolazi protivnik ili koje je seksualne orijentacije. Takođe, na utakmicama koje igra reprezentacija Srbije u većini popularnih kolektivnih sportova u nas (osim odbojke, tamo je publika kulturiška), kada počne gorepomenuto skandiranje, skače ili poskakuje 95% prisutnih gledalaca. Onih 5% preostalih rizikuje pesnicu u glavu ili bubrege od zanesenih skakača uz zapaljive komentare tipa 'vidi ga br'te Ustaša/Šiptar/Peder', 'udri govno mamu mu jebem' ili 'a neš' skačeš, a... da ti pokaem, a?' i slično.

On je obesio kosu o klin. Martinke dao ćaletu da mu se nađu kad krene u štalu a majicu Blek Sabata keva koristi za pranje prozora. Pogazio je reč a onda se dodatno iskenjao po njoj, čak se nije ni okrenuo da vidi remek delo.

Klupicu u parku zamenio je splavom. Dia sa Markom Bulatom a umesto printa Motorheda nosi print fejk Dolče i Gabane iz Kuala Lumpura. Ne bi to ni bilo strašno, odrastanje jebiga, da ovaj specimen ljombera sada ne pljuje po svojim nekadašnjim saborcima u rokenrolu. Hoće da napravi distancu između sebe sada i nekada, ipak je važno šta će selo da kaže.

Nadam se da će satara Osmog putnika 2 da ga stigne.