Popularan naziv za kuhanje. Oni spremaju recepte od koje ljudi padaju na guzicu, dekoriraju jela bolje nego dizajner interijer doma te ne dopuštaju da pojedeš dok je još toplo jer je bitno da postignu simetriju na tanjuru, ne koriste pećicu nego flambiraju ispred gostiju, žongliraju sa začinima, stavljaju pikoprstohvat u jelo koji izdvaja njihovo jelo od jela običnih smrtnika. Komentiranje okusa, nekome sa strane, izgleda kao znanstvena debata. Osjećanje okusa je egzistencijalno pitanje jer kako moženo osjećati svijet onda, ako ne osjećamo okuse. Oni cijepaju atome, kako bi stvorili simfoniju zadovoljstva koje se topi u našim nepcima. Krilatica im je De gustibus est disputandum.
Sa'ranitelj je svaki dečak/momak/muškarac čiji je otac još uvek živ. Zvanje sa'ranitelja je prelako dobiti. Ono se dobija po rođenju a gubi se tek nakon očeve smrti.
Neki stari ćaletov prijatelj: "'De si Milane, šta ima?"
Ćale: "'De si Mare! Dođi ovamo da te upoznam sa mojim sa'raniteljem!"
durlan naselje koje se naseljavalo posle rata ekspanziju naseljavanja doživljava krajem 60 godina prošlog veka gradnjom stanova za radničku klasu niša danas moderno naselje sa svom infrastrukturom potrebnom za život
naselje je dobilo ime po reči dur što na turskom znači stani
durlan mesto de treba stati tu je bila jedna od trošarina za plaćanje takse za ulazak robe u grad za potrebe niškog stanovništva na pijacama
inače se ne može porediti sa gradom zemunom jer isto nikad nije imalo status grada već gradske mesne zajednice
bilo je priče da se durlan otcepi od niša i proglasi za poseban grad
većeg interesovanja u narodu za to nije bilo osim za nekoliko "boema " sa teritorije durlana
to je uglavnom lik izmedju 35 i 45 godina pomalo u dizel fazonu koji se ne javlja sa "de si" il sa "zdravo" vec sa "e jel si kar'o ti sta" nema stalan posao vec radi kombinacije za sitnu lovu i zivi od danas do sutra i strasno voli da laze (pogotovo klince , valjda misli da ce mu lakse poverovati) i vrlo je moguce i da mu fali neka daska u glavi ali uvek je pun novih prica i avantura, pocevsi od toga kako je sa 12 godina izgubio nevinost u djakuziju i to sa 2 meleskinje, pa zatim kako je u 8-om razredu prvi put neku krljnuo u bulju da bi do 18-te godine vec vozio BMW-a i stajao na zulju skoro svim vecim igracima i zvezdama beogradskog asfalta.
LB : e brate jel sam ja tebi pricao kad su pre 10 i vise godina pokusali da me roknu na Novom Beogradu ?
ja: nisi brate a ko je to pokusao
LB :e ne mogu nista sad da dokazem ali 100% Jusa il Arkan.primer 2:
LB : e jel sam ti pricao kad sam bio klinac i o onim nasim cuvenim ferkama ispod Brankovog mosta kad smo se makljali mi Zemunci sa Zvezdarcima, Dorcolcima i onima sa Novom BG-a, inace tada su ti sa NBG-a imali jaku ekipu iako ih nije bilo mnogo , recimo Kristijan i Legija su ih ono predvodili da tako kazem, inace ja sam sa njima ugovarao te tuce jel samo mi najjaci smo ugovarali pa smo posle skupljeli one nase
primer 3:
LB : e znas ti da sam ja sa Kneletom imao ugovorenu ferku trebali smo ispred CK-a da se nadjemo, ali je ispo picka , ispalio me, nije se pojavio
primer 4:
LB : e znas sad kad sam bio preko nije bilo nista, ali zato prosli put kad sam bio u Berlinu za 7 dana sam 11 riba skinuo
primer 5 :
LB : e znas ujutro kad pijem kafu na teras svaki dan tu jedna plava klinka prolazi pored i onako mi se smeska i ja jednom pozovem da dodje gore i brate kad je solo to je bilo haos, znaci nije normalna sta radi.
ja : a sta radi ?
LB : ma necu da ti pricam brate, ne bi mi poverovao
Izgubiti se u gužvi. Nestati u gomili. Poput kameleona u polju fikusa utopiti se u okolinu i nestati sa GPS-a. Postati ljudska "igla u plastu sena".
Uglavnom, idiom koji najviše hejtuju preambiciozni roditelji a nekako najviše pogađa profesionalne ubice koji za život zarađuju snajperom.
Živana Šaponja-Ilić: "...na šta mu je premijer Dačić kratko odgovorio: "Daj taj mikrofon." Međutim, drugi dočeci Nove Godine i nisu bili tako veseli. Naime, 4 osobe su lakše a 3 teže povređene kada je sinoć oko 5h ujutru, na beogradskom Trgu Republike, nepoznati mladić nožem izbo ukupno 7 osoba, od toga dva državljanina Tunisa, kojem se ovom prilikom duboko izvinjavamo. Policija je brzo došla na mesto incidenta ali se počinilac već odavno stopio sa masom..."
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Eagle, can you take the shot?
- Yes, sir...No, wait...Shit! I lost him in the crowd...
- Never mind, Eagle. Take the shot.
- But, sir, there are innocent people there!
- Innocent? Innocent??? God damn it! They are protecting one of the world most renowed terrorists! Take that fucken shot, soldier!
- With all due respect, sir, i don't think they know he even exist...
- DO IT FOR THE USA, SOLDIER!
- YES, SIR!
Lik koji, gde god da sedne, automatski kreće da cupka nogom takvom brzinom da neodoljivo podseća na stare krojače za " Singericom".
Pokret je totalno nevoljan, sam šnajder nije ni svestan da štanca sve dok mu neko ne skrene pažnju ili lupi dandaru. Nervoza, šta li je.
- E, 'de si, Bato? Aj' sedi malo!
- Da znaš da 'oću! Ceo dan jurcam k'o hrt...
: dingedangedingedangedingedange :
- Bato?
- A?
- 'Oćeš da prestaneš da šnajderišeš il' se pomeri od mene, diže mi se kad me tako draškaš.
- A, izvini...
Trenutak kada bend na: svirci, svadbi, ispraćaju, punoletstvu, punoletstvo-ispraćaju...završi sa pesmom a u prvi plan ulete gosti koji se dernjaju jedni drugima na uvo pokušavajući da razmene koju reč. Usled velikog upinjanja da se doviču oni potpuno zaborave na muziku i kada se pesma završi dolazi do zajeba.
u zavisnosti od magarca koji se dere zavisi dužina zajeba:
1.
"...nek sada ratne igre prestanu!"
-PUŠI KURA...aplauz uz smeh
-------------------------
2.
"...naaaajlepšaaa žeeno vremena sviiiih!"-A TI KAO NE BI PRSKO MLADU PO SISAMA ?
-Tiše ludace...
-Ma de su me čuli koji ti je kurac...
Vrhunac gastronomskog zadovoljstva, kamen temeljac ishrane svakog studenta kome su nestali bonovi za menzu, ili je opet potrosio kintu za kupovinu istih (izuzetak predstavljaju brucoši koji su uvek puni kinte i nemaju potrebe za ovakvim specijalitetima)...Moze se kupiti u svakoj prodavnici mešovite robe i prodaje se u više verzija...Osnovna, tj. "Basic" verzija koja se sastoji od sledećih komponenata: 1/2 hleba i 100g parizera (najjeftinijeg). Proširena, tj. "Extended" verzija koja se sastoji od 1/2 hleba, 100g parizera (najjeftinijeg) i kečapa ili majnoneza (u ovoj verziji moguće odabrati samo jedan dodatak). I na kraju "De Luxe" verzija (ako ste baš rešili da se častite,dobili na kladionici ili slično) koja se sastoji od svih komponenata navedenih u prethodnim verzijama sa dodatkom 1/2 litra jogurta...
Ultimativni nivo zahvalnosti koju jedan ljudski primerak može osećati prema drugom.
Nešto kao "odavde do večnosti", ali sa invokacijom Svevišnjeg. Evropska paralela ljubljenju stopala u zemljama jebenog Trećeg Sveta.
Zapravo ( i kad malo bolje razmislim o tome ), apostrofiranjem subjekta kome se zahvaljujemo ne "bratom" ili "majkom" - što su, razume se, "prizemniji" leveli obavezanosti prema nekome - već vozdizanjem istog u rang sa Tvorcem/Bradatim Šaljivdžijom lično, našem rendom spasiocu vešto ali i nedvosmisleno stavljamo do znanja da će mu/joj, eventualno, jedino BOG i vratiti za to što je učinio/la za nas, NE i mi sami. Mislim, ako to nisu znali i ranije...ili nisu odavde...
- Može još jedno, kume?
- Nemoj, nisam ni ovo završio...
- Pa, zato te i pitam. Šta ti je, bre, čoveče?! Srčeš to pivo k'o da je onaj sok od kaktusa što ga pravi moja žena jer misli da će od njega da smrša, budala debela...
- Ma, imam neku "finansijsku situaciju", kume, ako me razumeš...
- Koliko?
- Šta "koliko"?
- Koliko para?
- Eh, kume, nije valjda dotle došlo da od tebe traž...
- A od koga ćeš drugog?! Reci lepo koliko ti treba dok još imam, posle će sve žena da mi uzme pa smo obojica najebali!
- 200, kume, i izvuk'o sam se...
- Na.
- Joj, kume, hvala ti...hvala ti do neba!
- Pusti ti nebo, prijatelju, nego vraćaj to do kraja meseca, ova moja već dve nedelje samo salate jede, nervozna je k'o leptir, neću moći dugo da joj krijem...
Popularna android igrica,u kojoj debeli pandur sa svojim blesavim psom juri urban klince kako bi ih pohapsio jer crtaju grafite po zeleznici.Poenta je da taj isti pandur od 150 kg trci duze od Kenenise Bekelea,pocevsi od Londona,pa sve do Rio De Jenaira,Londona,New Yorka,Pariza itd,a doticni klinci su sposobni da skacu sa voza na voz,da preskoce voz i hvataju zlatnike u letu.Isti ti klinci su sposobni i da lete,kada pokupe bocu koja im se uvek nadje u nevolji.U doticnoj igrici jos je zabelezno da se vagoni krecu bez lokomotive,i krecu se slobodno bez obzira sto u pozadini ima mnogo staticnih vagona.
Šaljiva naredba koju izgovorite prisutnima kad ste se toliko najeli da može da se pipne.
-Ooo, nisi se valjda pojavio?!
-Jesam! I, odmaknite se sa svim oštrim predmetima!
-Šta, bre?
-Ma, keva pravila neku krempitu, popunio sam sve ćoškove, da se ubodem na trepavicu mislim da bih eksplodirao!
Boli te kurac, ne moraš prati noge, nigde se nećeš izuvati, iz škole pravo kući!
Došao s posla umoran ko pas, žena me s vrata staruje da perem noge. Nisam se ni čestito izuo, a ona oseti. Ima neke senzore, mada sumnjam godinama da radi za neku stranu obaveštajnu službu. Sve zna, pička joj materina.
- Ne misliš valjda s takvim nogama u kuću da uđeš?
- Kakvim nogama? I juče su iste bile, pa sam bio u kući.
- Ubijaju, dovde se osete, jel menjaš ti čarape, majke ti?
- Ej, kevu mi ne diraj, nije neg' godina prošla kako je umrla!
- Ko ti je majku spominjao, idiote?
- Pa ti, malopre. Kad je tebi kevu opsujem oma plačeš, a šta je ovo sad?
- More ne zamajavaj me. Idi operi noge, jel ti nije žao dece, da udišu to?
- Što, nek se kale malo, kako sam ja kad sam bio mali, he,he,he... kad se setim...
- 'De te nađo, 'de su mi oči bile, idi operi noge molim te.
- Ma što da ih perem, nemam sutra fizičko, ko će mi znati kakve su mi noge, kad sam ceo dan u radničkim cipelama. A i mogu da se pre'ladim.
Bapski sažetak preseka radnje ili pojave o kojoj se govori i svih podrazumevanih etičkih normi sa kojima se ista kosi.
Kredibilitet i primesu tradicionalnosti daje mu perspektiva sveznajućeg i svevremenog pripovedača sa koje nastupa govornik kad ga iskazuje.
- Sine 'de ideš? - U grad, baba. - Ne valja grad. Ne valja to.
- Mama, tata, ovo je moj drug Dima. On je peder. - Ne valja peder. Ne valja to.
- A što ti brat nije došao? On ne voli babu? - Ma nije baba, nego malo mu je nezgodno zbog sekundarne akutne mijeloidne leukemije.
- Ne valja sekundarna akutna mijeloidna leukemija. Ne valja to.
Izraz koji koristimo kako bismo ublažili izraz "drugar seljak"..
- De si rođo..
- De si rođak..
- Kako njive?
- Dobro, kako mora,orem,kopam...
- Lepo,lepo..
- Pozdravi kući..
- 'Oću..
Lik kome fale prednji zubi.
- 'De fte ljudi?
- 'De si čoveče? Nisi se hvalio da si počeo trenirati. Jel to od paka ili palice?
- Pufi kuvac! Fta fe fmeješ? Fpavao sam u bufu kad je ovaj pfikočio.
Mesto koje je vama najblize iako se nalazite u tripizdevcu. Mesto gde se novac dobija na lep osmeh, de su sluzbenice prekaljene milfulje koje izgledaju kao da jedva cekaju da im smestite kobas u usta. Iste milfulje ce vam uvaliti papir i ucinice da vam hipoteka na kucu i kamata od 15 posto izgledaju isplativije od pozajmljivanja novca od najboljeg prijatelja. Mesto gde se ostvaruju svi vasi snovi. Mesto koje ce vam omoguciti da kupite kucu od 200 kvadrata u predgradju i da ispred nje smestite automobil najnovije generacije. Banka ce vam naci i zenu koja izgleda bolje od viktorijinih andjela, a uz to sprema i pasulj i djuvec. Ako pristanete na kredit, naravno dobicete i decu gratis, koja su mirna k'o bubice i uvek nasmejana.
Zajebancija navijača Partizana kojom su sa tribina častili Zvezdinu legendu Duleta Savića zbog govorne mane - nepravilnog izgovora slova R. Da bi im se osvetile, Delije su Partizanovom golmanu Petru Boroti bacale kore od banane, aludirajući na njegovu 'majmunsku' ćud (incident sa kapom).
U poslednje vreme se ipak češće čuje: Đule, kaži R, po Đuletu, pevaču Van Goga.
- De si, bgate! Š'a gadiš?
- De si Dule, kaži R!
- Pgvo nisam Dule. Dgugo G bgate, G!
Međunarodna studentska himna koja se izvodi pri svečanoj dodeli diploma.
Naši napredni omladinci već u šestom osnovne, horski, jednoglasno i sa dignitetom dostojnim svete arhijerejske liturgije, pa čak i Ivane Žigon lično, pevaju kao mladi drozdovi i znaju napamet sve reči, ne bi li rastresli zemljište za klice svoje akademske budućnosti i imali 5 iz muzičkog.
(To što će za 15 godina jedina muzika koju će čuti na odbrani svog krvavo izvojevanog diplomskog rada biti polifona obrada kompozicije Za Elizu, koja dopire sa mentorove Nokije i opominje da treba skratiti priču i izneti iće i piće već jednom, to sa ovim nema veze.)
Pesma se zapravo zove De Brevitate Vitae (O kratkoći života) i nastala je tako što su se biskupi igrali Nadovezivanje reči da prekrate dan.
U veselju živimo,
dok smo tako mladi;
jer kad divna mladost prođe,
pa nam kruta starost dođe
shrvaće nas jadi.Oni, što su živjeli
od nas mnogo prije
leže već u zemlji davno ...
Neke b'jedno, neke slavno
grobni hum sad krije.Stog' nek žive škole sve,
profesori s njima ...
Bog poživi i nas đake,
prisutne sve veseljake,
koliko nas ima!Živile sve ženice,
nježne, zgodne, mile,
neka žive djeve mlade,
jer nam one život slade,
kao bajne vile.
Živila nam država
i naš vladar blagi,
uz to neka još zaori:
Živili nam dobrotvori
ljubljeni i dragi!Tugu mi ne volimo;
nek je nosi vrag ...
U veselju i bez jada
nek nam kliče duša mlada
to je naše pravo!
Zdravo! Zdravo! Zdravo!
Reče on i pola svoje teško zarađene crkavice stavi na crveno, a drugu polovinu na crno. Točak se zavrti i kuglica pade na... zeleno! Vidi ti to - dupla nula. Ko bi rek'o?
Ubojita mantra svih onih koji daju previše oduška svojim ne tako sitnim nastranostima. Ne, nisu seksualne nastranosti tipa ti beginga, već hedonističke nastranosti - kupovina sasvim nepotrebnih ili nekorisnih stvari koje popunjavaju rupe u duši. Prividno, dakako i kratkotrajno pride, jer se rupe nikada ne popune već se na volšeban način još više rašire. Đavolja rabota, cenim.
"Štednja za crne dane? Čemu to, kada je današnji dan toliko dobar za živeti?"
"Kako Cigani mogu tako svakog dana, celog svog života?"
Lako batice, jer im je kičma savitljiva, a leđa su vremenom navikla na batinjanje, pa im je bez istih mnogo teže. Njihovo je uho tugom skrhano ako im neko barem dvaput dnevno ne opsuje sve po spisku, od Đeljane do Avatara.
Nije to tvoja liga bato, slab si ti za to. Ne mo'š se tako opustiti i glumiti boema kada konstantno praviš duplu, a o koracima da i ne pričamo. 'De si ti video da Frodo ide na O'Nila? Nema toga sa ove strane Morave, nema. Jedi ti deset dana zaredom gurmansku sa svim prilozima (i to onim koji se plaćaju) - pitaću te šta ćeš ostalih dvadeset dana da stavljaš u kljun. Dupli Šetač puta 3? Ako sine, ako! Pešači posle do kuće 5 kilometara na minus 25, jerbo si opak baja. Znaj samo da em nećeš spolovilom opštiti, em nećeš rukobluditi, jer si zbog neplaćenih računa ostao bez internet konekcije.
Osećaj koji se javlja pri gledanju jedne etape Tur de Fransa, kad shvatiš da su ti posle pet sati sedenja u fotelji i gledanja direktnog prenosa slavne trke, utrnuli guzovi i da te celo telo boli a samo si sedeo, dok su oni sve to vreme vozili bicikl punim gasom, popeli se na četiri brda i projurili kroz trideset gradova, i onda svedeš račun koji kaže da poslednji u generalnom plasmanu koji će, kao i ostalih dvesta biciklista, preći dvadeset etapa i tri hiljade kilometara, dobija 400 evra ako bude imao sreće da ne padne i polomi se, a ni oni bolje plasirani nisu mnogo jači osim prve trojice koji su oko 300.000 evrića, dok jebeni fudbaler, čija utakmica traje sat i po i koji uglavnom stoji pa ponekad potrči, dobija mesečnu platu od stotinak hiljada evra i naslovne strane.
