Onaj koji za vreme ručka zabode najveći komad mesa iz šerpe i odviljuškari ga u svoj tanjir jer nema nameru da vrati komad na deljenje ne bi li još neko sem njega jeo.
- Sad će doći domaćin, sačekaj ga, mi ručamo. Hoćeš kuvanog kupusa s nama?
- Ne jedem ja kupus, hvala.
- Hajde jebote, ima i mesa, nije samo kupus. uzmi viljušku.... Ti baš voliš meso, a? Eh evo i domaćina. Sedaj domaćine da jedeš kupusa, mesa nema, odneo viljuškar.
Zaokružen glasački listić u zavisnosti od političkog opredeljenja.
- Jesi glasao?
- Ma jesam za ove crvene, kažu da ćemo svi da jedemo leba, i neće biti ove kradljive stoke.
- Ja za žute. Jebiga, lepuškast onaj što je pričao na mitingu. A i domaćin čovek vidi se.
Veoma uspele negativne marketinške poteze koji mogu da dovedu direktno u vrh popularnosti i interesovanja javnosti, često su pravili bendovi poput Led Zeppelina, Black Sabath-a i slični(svi su kao bili narkomani, satanisti i slično)...mada je nepravaziđeni uspeh na tu temu napravio upravo Rolling Stones.
I to još uvek funkcioniše!
Fakt je da Stonsi postoje od 1962, dakle sviraju, pevaju i temeljito se "drogiraju", te žive "najnezdravije moguće na svetu" već pola veka, ako je sudeći po novinskim pričama i bajkama o njima, koje oni nikada i ne pokušavaju da negiraju.
Danas najmlađi od njih ima 65, a najstariji 70 godina...
Kada vidite neke takve klasične dede uživo na njihovom koncertu, gde manijački perfektno sviraju, pevaju, đipaju po bini, trče naokolo kao klinci od 15 godina, i to posle 50 godina "drogiranja i samoubilačkog života", sa pravom se zapitate da li bi i vaš deda, koji je celog života živeo kao domaćin čovek u nekom pitomom srpskom mestašcu, a od droge pio samo po par čašica prepeka pre ručka, mogao i 5% od svih tih vratolomija da izvede.
Zatim se nekako i setite kraja svih onih rokera koji su se zaista drogirali i toga koliko su dugo trajali njihovi životi (Janis Joplin, Hendrix,itd). Zaista sa pravom morate da se zapitate kakva li je to vrsta droge od koje će svi oni da žive po namanje 80 godina?
Ma ne izlazi to iz teretane, a od droge uzimaju samo "Coca Cola Light" i to samo jednom mesečno, kad im to konzilijum lekara dozvoli!
A da se sve to zna javno, ne bi ni bili toliko zanimljivi, zar ne?
Lik kog ne mogu probuditi ni topovi sa Navarona. Tačno se čovek zapita da l' spava il' je otiš'o bogu na istinu. Kad zalegne moš ga jebati da se tako duhovito izrazim, ali ga probuditi nećeš. Odatle i ova komparacija sa Radojicom, čovi jebali kevu na svaki mogući način, a on ništa. Sve izdržo pa im posle jeb'o kevu. Srbenda.
Tragično završena žuraja, domaćin kunta k'o zaklan...
-Šomi ustani više mamu ti jebem bre! Ko će da čisti ovaj rusvaj!?
-Zajebi burazeru, on ti je ko mali Radojica. Dodaj mi metlu 'leba ti da skupim ovo staklo.
WC šolja.
Mesto na kom uživate kao kralj.
- Uh, uh, uh.... - domaćin kuće skuplja dnevne novine u koje se udubio i u grču kreće ka vratima.
- Šta je, matori? Ljute papričice?
- Uhhh... Ćuti. Proradile.
- Eheheee... Aj mi, samo, izvadi tu ukrštanicu. Ionako ti je 5 strana politike dovoljno da se pos***eš ko čovek.
Vegetarijanci su ljudi kojima je vegeta standardni prilog uz svako jelo
(neko slavlje negde)
Šomi: Uuuuuuuuuuuuuuuuu, do jaja je pečenje! Svaka cast!
... samo, Mića je vegetarijanac.
Domaćin: Eee? Zajebavaš? .... dobro, ima slate, pa neka kljuca ....
Šomi: Ma neee to ... nego čovek jede mnogo vegete, pa mu donesite vegetu da povegeti kol'ko mu još treba...
Čest ribolovački izraz koji objašnjava pripremne radnje u cilju obezbeđibanja što boljeg ulova. Ribolovac odabere mesto za pecanje i dan ranije u vodu baci kukuruz, hleb, crve i druge forme riblje hrane kako bi namamio plen. No, lovina ne mora nužno da bude riba, pa "hranjenje mesta" mogu da budu razne vrste projekata ili investicija za bolju budućnost.
Kolo pred kraj prvenstva u fudbalu aktuelni šampion je obezbedio još jednu titulu i gostuje timu koji je na dnu tabele i grčevito se bori za opstanak. I, "sasvim neočekivano", domaćin dobija utakmicu i izlazi iz opasne zone.
- Pobogu, pa šta to radite, šampioni?
- Ništa, hranimo mesto!
Žena.
Ona domaća, prava, porodici privržena, ispravljač grešaka muškog dela bračnog para, malter koji dve bračne opeke drži na okupu. Jer, muško se lako zagubi u svemu tome bračnom, i oda se mračnom, idući kafanskom ivicom, raskućavajući skućeno. A žena k'o žena, od osmog do osmog, marta. Pegla joj je srednje ime, veš prefiks, kuhinja sufiks. I tako dok hoda kroz život, ona gazi, stopalom malim gotovo zanemarivim, a opet velikim za porodicu titanskim. Takvoj porodici ne treba anđeo, jer on je tu. A, jednog dana, kad joj Sveti Petar bude odškrinuo nebesku tavanicu, i on će se pokloniti:"Izvolite na ovamo, rajsko naselje, broj tajitaj."
- Što propade ona kuća? Zar ona žena nije držala tri stuba kuće? Kućevna domaćica što bi se reklo?
- Ma držala je ona, ali domaćin nije mog'o svoj stub da digne, ako me razumeš.
Nekada se u našim krajevima naplaćivala globa, do zla boga težak porez nakon kog bi domaćin bio srećan što mu je porodica na broju ,a ovce hrana i ostalo uzimani su, zlatnike seljak nije ni mirisao pa nije ni patio za njima. Ostajalo bi seljaku da pet puta umoči hleb u čaj za doručak, a ručak bi večerao. Ženu bi punio često , izvijajući svoje znojavo i dlakavo dupe zarivajući se u njenu obraslu buđavu mašinu, istresajući tako sav bes koji se nakupio, a ona primala te udarce i po potrebi poreskih službenika... Zgrčeni u svom toplom i trošnom domu, palili bi sveću i molili se bogu, kog nisu zaboravljali za razliku od danasnjih paćenika koji primaju udarce monetarnih oligarha, samo što nemaju svoju trošnu kuću već žive u tuđem iznajmljenom stanu, hladno im je i greju ih pogledi na Milomira Marića koji u obližnjoj kafani loče jutarnju kaficu (malo li je videti njega uživo i sve te poznate sa tvea ) zaključiše mladi ljudi koji daleko od grobova svojih predaka, udaljeni od vere , nasloniše svoja dupeta na hladan beogradski asfalt.
Stevka: A šta se zaboga dešava, sa onom malom Ilijinom ,bila lepo dete, pametno, znala da priča, sada pobeleljela, svađa se sa banderom što joj uzima parking ,isto kao onaj Rokvić, stavila neku spiralu nema muža, kaže penziju neće da čeka, radi kao neka gerantoli dimaćica, a majku nema ko da joj sarani?...
Dragica Nikolić : globan život sele, globan, napaćeno je to.
Izraz koji se koristi za lika koji bukvalno shvata izraz "osjećaj se kao kod kuće".
Izraz je dobio ime po fudbaleru Frančesku Totiju koji je cijelu svoju seniorsku karijeru proveo u Romi gdje uživa status božanstva. Poznato je da je više puta čak i prijetio svojim odlaskom iz kluba ukoliko uprava ne učini kako on zapovijeda (najviše po pitanju transfera) i oni su naravno svaki put poslušali njegove zahtjeve kako ne bi ostali bez svog trejdmarka koji na klub gleda kao na svoju đedovinu.
"Toti" je onaj tipus koji na tvojoj slavi sjedi u čelu stola iako ti nije ni rod ni pomoz' Bog, ne izuva se u gostima, ne zatvara vrata od kupatila kad piša van svoje kuće, kroz tvoju kuću šeta samo u gaćama ili ti dovede ribu na gajbu jer nema đe drugo da je povali. Ipak "Toti" nije parazit, pa dođe da ti pomogne da iscijepaš drva bez poziva, izigrava konobara na prvom rođendanu tvog sina, vrati ti klince iz škole kad si na poslu, dođe da te šlepa kad ti auto stane u nekoj Vukojebini.
Sve u svemu "Toti" je pozitivan lik, malo previše privržen al' jebi ga zaradio je povlastice koje koristi.
na nekoj slavi
A: Đe je bre domaćin do sad?
B: Ma već se napio, cijeli dan loče.
C: Ne moramo čekati zdravicu uopšte. Jedi i pij odma'.
A: Ma to bre moramo ispoštovati.
B: Što jes' jes'. Aj' Toti ti nešto napričaj pa da se samoubijemo.
Naši preci koji su držali do tradicije sramili su se glupog člana porodice i obično su ga zatvarali u podrume, šupe, garaže..... U mom kraju takvi su držani na tavanu.
Na slavi porodice koja poštuje tradiciju svojih predaka...
Posle jela čujem neko škripanje i trčanje po tavanu, pitam
"Izvinte nešto vam trči po tavanu.?"
Domaćin : "Gospodine, nije to ništa, to je naš JednoStavan."
(Ovako je nastala reč, jednostavan, nedovoljno intaligentan.)
Onaj koji nešto neće, ali i onaj koji evoluira u onog što oće.
Prvo kad ga nutkaš, kad ga poslužuješ, on neće u fazonu:
"Pa ja to ne mogu, ja sam na dijeti...ne bi ja to na prvom sastanku", a kasnije sve uzme i slisti.
(reč je nastala od "ne hteti" pa "nehtejaš" pa "netejaš")
- jug Srbije -
- Thank you, thank you, you all to kind...but i could not eat that too...
i cant...hehe(ubrzo, strendžer pojede još dve karađorđeve i jednu mućkalicu)
(domaćin koji od strendžera oće da izmuze pare, SDI ili nešto drugo bespovratno, a ne da ga dvori po restoranima, prozbori kroz zube za sebe): Netejaš, netejaš, al sve izede.
Šavrljiv lik.
Produkt miksa ćaletove sperme od 60% retardacije i 40% nedorađenosti, što se manifestuje napadnim gestovima u pubertetskom dobu i kasnije. Neko bi rekao i - bratić jer, koliko god bio dosadan i naporan, nekako je interesantan kad se u društvu otvori bilo kakva tema. A zbog tog njegovog paorskog temperamenta, svaka tema je izobilje padanja u nesvest.
POREKLO IZRAZA: Opšte je poznato da krave veliki deo svog života provedu u svojim "domovima", iliti štalama. Neke imaju više sreće da vide sunce i polja, a nekima ostane u mislima urezana isključivo tama; mrak i govna u kojima stagniraju dok ih (ne)voljno vuku za sise.
Ukoliko domaćin odluči da ih izvede napolje, ovim govedima zbog dugoročnog obitavanja u mračnom kutku jedne prostorije prosto se pomuti razum i promeni ponašanje pa su u stanju da histerišu, ritaju se i priušte ukućanima finu predstavu. Znam lika kojeg je krava, zbog neizvođenosti i promene ambijenta, jurila rušeći sve pred sobom. Ovog je na kraju spasio munjevit pobeg na drvo. Bacio je koplje u trnje i ostao živ. A krava? Kravu su prodali, jbg.
Vršenje male nužde u plastičnu flašu iz koje je popijena i posljednja kap. Staklo se ipak mora vratiti, a plastika je svakako reciklažni materijal.
- Ajde brate, završite više s tom dvolitrom, ona Ana i Mirjana se šminkaju i slikavaju već 2 sata u kupatilu, petoro ih već skakuće pred vratima, mora malo da kruže fluidi!
Iz pozadine se čuje domaćin: JEBO ME PAS I KUD STAVIH NAJBOLJE PLOČICE!!! IZLASTE ODATLE, UPIŠASMO SE!!!
Vječito odmaralište za naše drage heroje.
Tamo su svi dolazili od carry-ja do tank-a, na hilovanje od strane Vasilija.
Mjesto kao iz snova baca divan pogled na Bjelopavliće. Izgradio ga je opet Vasilije sam samcit neđe tokom XVII vijeka. Za ovaj manastir se može reć' da je bio prvi noćni klub na prostoru Crne Gore. jer kada se ovi vrnu iz boja svi osakaćeni, Vasilije kao vrstan domaćin im je dovodio djevice i pušta im tada slavne hitove sa gusala. Ljudi su mogli čut do ranih jutarnjih sati kako vrište gusle!
Naime, kada je Vasilije poginuo, jer su ovi pjani otišli u boj, niko se nije sjetio da je glavno u borbu da se healer čuva, no su se samo zalijećali i ovi uništili Vaska.
Tužno za viđet to bješe. Jebo te, najveći healer tog vremena leži osakaćen! Uzeli su ga njegovi pjani prijatelji i balsamovali ga pod Ostrog.
Danas je Ostrog (kad se pomene obično se ustaje i veli slava mu i milost) najveća svetinja u Crnu Goru i uz to je i najjača kletva.
O: Brate idem ti ja prije neki dan kanjonom morače 250 na sat.
D: Ae mrčo ne avetaj. 250... kako'e?
O: Ostroga mi! I to bez kacige.
O: Što znam... Može bit'.
Godina neka tipa 2006-ta, bilo koja iz tog reda godina ocvale tranzicije: jun mesec, skončala je i ta školska godina u tvojoj školici musavoj od čipikaoa i prosute frutele, male kompaktne i žute kao sunce nad Sutomorem za koje si spremao džeparac prkoseći iskušenju albuma Mančester junajteda, onog u kom su Vidića skrajnuli na zadnju stranicu sa O’ Šeom i pomoćnim osobljem stadiona, jebem li im proju…
Kad ono prc. Tvoji su već cepnuli broj sa bandere - Škola stranih jezika “BOŽIDAR ADŽIJA” i investirali u budućnost u brižnom naletu grčenja i ćamanja, da ne budeš ništak i nitkov sutra, da budeš kozmopolita, da se edukuješ, obrazuješ zaradiš i onda nek ti dupe vidi puta koliko ti srce ište. Šatro.
Sutra si postao/la/lo samovlasno lice, sui iuris građanin, domaćin, hipster ili derpe, i možda svojom voljom i svojim džepom juriš kojekude kurseve jave i cececea, ali ta žega, taj hlorin gas buđavih zidova proizvoljne prostorije u Železniku, do kog si se klackao tričetvrt sata radi TEČAJA (ne kursa), će ti ostati urezbareni u pamet.
Zato je, uostalom, ovaj termin prognan iz upotrebe.
- Ala si se objasnila s onim turistima, od kad se to špreha dojč jeli sine?
- Ma odradila sam neki kurs onlajn, čisto osnovno pa ćemo dalje polako.
- Jao bre pa reci lepo po srpski, te kurs, te onlajn…
- Tata… Majke ti ga spalim.
Ciničan izraz kojim opisujemo neke od najtežih vrsta psihofizičkih najeba. Jer, da se ne lažemo... Sadistički rogonja crvene kože i dlakavih nogu nije baš najpoželjnija osoba za bilo koji vid saradnje. Ako sa njim ortački sadiš tikve, na primer, vlastitim dupetom ćeš da drljačiš njivu.
Dobro, žurku sigurno ume da napravi i zabavno je. Njemu. Za takve žurke mu je i gajba uvek pripremljena. Veoma je topla, toliko da ne možeš bez kreme za opekotine. A koristiće zvanicama i u neke druge svrhe, naročito ako imamo u vidu da će svi osim organizatora biti na pogrešnoj strani kurca. Pa i korbača, lanca, žarača, Kačavende i drugih sado-mazo aksesoara. Osim temperature, ni miomirisi nisu zvanicama po volji; sumpor i dim nisu baš najomiljenije zamene za Ervik.
Jebiga, on je domaćin, njemu lepo i takve žurke pravi svaki dan. E, kad je rođendan, onda mora da se ubaci neki spešl ivent i po neki poklon za slavljenika, red je. A poklon služi za ekstra zabavu, naravno.
Samo se nadaj da taj poklon nećeš biti ti...
- Matori, priča se da si bio na ratištu i da si tamo pošteno okrvavio gaće. Je l' istina?
- Da, pa?
- Pa, ovaj, da nam ispričaš kako je bilo. Svi bi za nešto ratovali, štitili neke nacionalne interese i tako to, pa k'o velim, ti si to proš'o, da vidimo kako to izgleda...
- Nerado pričam o tome, ali 'ajde... Pokupe me u pola noći, strpaju u Pinca, obuku u zeleno i istresu negde Bogu iza tregera. Krenu sa patriotskim govorancijama, kako smo mi povlašćeni što smo tu, svi su na nas ponosni i šta ti ja znam. Tutnu mi pušku u ruke i 'ajd da braniš državu negde u kurcu. A iskreno, to me i bolelo za tu državu koja mi ga utera kad god joj se pruži prilika.
- Ih, sad i ti...
- Deco, deco... Jes' rat fascinantan samo onima koji u njemu nisu učestvovali... Bace me u neku jedinicu, stave pred komandanta pijanog k'o čep, nateže on onu flašu i kaže "Ajde uz onu uzbrdicu, tamo je neprijatelj napravio utvrđenje, pa ožežite. Ako nećete, streljam vas". Mi krenemo i tad počne...
- U, jeeeee...
- Trčimo, a na nas pljušti olovo, krenula i artiljerija. Podrhtava ti zemlja pod nogama, zagluvi te, smrdi na barut i sumpor na sve strane, oči suze, ništa ne vidiš. Samo primetiš da gacaš po krvi drugara, vidiš po neku ruku bez tela, iznutrice, čuješ nekoga kako kuka... Baš kao da smo otišli kod đavola na rođendan. I tad me strefilo. Da ne beše onog mog zemljaka da me odnese nazad do bolnice, tamo bih i kosti ostavio.
- Jes' žurka...
- Marš, majke vam ga balave! Super žurka, a mi svi poklon kurve tom đavolu da se zabavlja!
- Valjda ti se ta država odužila...
- Aha, zahvaljujući njoj se i osećam k'o kurva najviše! Priznali mi invaliditet 19% jer bi sa 20 morali da mi daju penziju! A sad tutanj napolje zajedno sa tim belim miševima što ste ih sa sobom poveli!
- Kakvim belim...
- MORE, ČIBE DOK NISAM DO'VATIO HEKLERA PO VAMA DA OPLETEM ILI ZUBIMA DA VAS POKOLJEM, BANDO IZDAJNIČKA!!!
Svakodnevna muka običnog malog čoveka.To je ono što prosečan Srbin izgovori kad vidi da svoju bednu zaradu ne može da razvuče na sve što mu treba.
Kad ukapira da za najosnovnije stvari u životu mora da odvoji tako mnogo krvavo zarađenih para.
Onda počne da razmišlja šta je sve mogao da uradi sa određenom sumom, samo da je dodao još koji dinar. Koji nema.
Domaćica : Kupila sam sve za ajvar, još samo patlidžan da uzmem i možemo da počnemo. Nije skupo, izašlo me sve 2000 dinara...
Domaćin : 2000?! Pa mogao sam još 1000 da dodam i prase da kupim, da ispečem, da se najedemo ko ljudi.
Onako prošarano, da nije mnogo masno, jebale te paprike...
Stadijum pijanstva kad počinješ da budeš dovoljno veseo da počinješ da pjevaš.
- Brale, ajmo mi odavde, malo sam popio. Lagano mi postaje melodično ovo zvečanje escajga.
- Vidim ja da si ti za pjesme. Ajd nagni, dok nije domaćin doš'o!
- Domaćina smo sa'ranili danas konje!
Čovek koji reže xyzilion kopija istog diska za neki seminar il' slično.
Uvek sam se pitao koji to genije sedi i reže 150 diskova koje će podeliti "domaćin" nekog "seminara" i žalio te ljude, znajući da, marfijevom logikom, taj što reže ima SAMO JEDAN rezač. E, pa, evo, dok pišem ovu def. ja režem 150 diskova za neki hepening!
