Prosečnost je jedna od najcenjenijih ljudskih osobina. Evo kako da ne iskačete iz mase...
1. Mene politika uopšte ne zanima... (Pusti da se politika bavi tobom, a ne ti njom. Ovom rečenicom se odričeš bilo kakve odgovornosti)
2. Mi smo oduvek deo Evrope... (Bravo, divna rečenica koja ništa ne znači, a ipak si rekao nešto. Tako je opšte tačno netačna)
3. Nisam ja nacionalista, ali... (Time se nećeš zameriti nikome, a to je ono o čemu prosečni najviše brinu. Ostao si dobričina za leve, a i domaćin za desne)
4. Jesam za to da mu se sudi, ali ovde... (Dobro, ovo je sad malo devalviralo, ali prebaciš u perfekat i eto opšteg mesta na kojem bi ti i Koštunica pozavideo u svakoj prilici)
5. Ipak je to naša tradicija... (Pokriće da nastaviš da radiš ono što ti odgovara, a da niko ne sme da ti kaže da je glupo ili pogrešno. Jer će onda on ispasti onaj koji se pravi pametan)
6. Ne slušam narodnjake. Jedino kada... (Izađem, napijem se, slavim nešto, i ako su to Ceca, Toma, Haris, i neke balade od Džeja)
7. Ćuti, dobro je. Moglo je i gore... (Uvek se ugledaj na one ispod sebe, i budi zahvalan što si bar bolji od njih. Misli uvek na Etiopiju, a ne na Dansku)
8. Nemojte tako, ipak je on... (Svešteno lice, vlast, policajac, heroj, vojnik....)
Naziv za ogavnu i odebelu ženu.Odlikuju je guzan sa 69% mliječne masti i Ruska ploča iznad trbuha.Vrlo ružna ali iz nepoznatog razloga dosta plodna žena.Najviše voli limare koji migaju na jedno oko i kušaju kao da su iz gladi utekli.Vazda je u kući i jedina fešta na koju izlazi su Slave.Tu se najede napije,a onda navodno ode u WC da bih se "istovarila".To se pretvori u višesatno skrolanje IG-a na kojem je prvoplasirana zvijer iz kraja.Kao što je rečeno,jako je plodna,tako da ima kapacitet roditi višestruko više čeljadi nego što je Johnny Sins napravio tokom mukotrpne karijere
Slava Sv. Nikola.Napolju je iznenađujuće okopnio snijeg a domaćin treba početi čitati Slavu.Međutim fale 2 gosta koja imaju i počasnu titulu-najdeblji gosti i oni koji najkraće nazdravljaju.
Deda:Đe je Stevo limar i žena mu ona
Unuk:Ona ona,koja je ona.Nije on arap da ima harem i gršt žena.
Deda (ljutito):Pu jebemu sveću fino ti ka'em a ti me jedeš.
Unuk:Ma sad sam ga zvao reko je da se auto od puste težine spustio kod gepeka i da trenutno sanira.Valjda su poveli Božu Kalauza pa ga strpali nazad i zijan.I debela je sjedilo samo na zadnjem sjedištu,tako da je i ona doprinijela drastično.
Deda:A jebemu sisu nesposobnu i njima dvojici.Treba Stevica jadni onu Dolapaču da sanira,a ne gepak,da je ćera da operiše salo JEBOTE KRU' prošle godine je isto bio počaras kad je klupu prepolovila ona i ćaća joj Pero Ilić,svi oni nekakvi debeli,nestrpljivi,agresivni to u moje vrijeme Istoka nije moglo biti tako.
Neprijatnost prisutna najčešće na slavama (ili nekim drugim povodom, gde ste okruženi gomilom ljudi). Naime, meso ili nije kuvano dovoljno, ili je postaro, tako da posle nekoliko sekundi žvakanja shvatite da ste u sosu, jer je meso poprimilo ukus hartije.
-(Jao, ne samo kuvanje, e pa neće me naterati opet da jedem to sranje...)
-Ajde sinko uzmi, da se ne uvredi domaćin!
-A nisam gladan, da se malo odmorim do sarme...
-Jao vidi ti njega! Ma ajde, samo jedno parče...
-Ma može, daj...Sledi prvi (i često jedini) zalogaj.
Prvi griz:
Joj, samo da nekako presečem ovo zubima i progutam...Drugi griz:
A jest' kurac, moram još par puta, veliko je...Peti griz:
Sve je žilavije i žilavije, ne opet...Deseti griz:
Joj jebem ti sunce, ko karton da me neko naterao da jedem...Dvadeseti griz:
Ovo govno u mojim ustima je postalo toliko veliko i slepljeno da više ne mogu ni da ga progutam a da se ne ispovraćam, ni da ga pregrizem, a vidi ove ostale kako se smeše i ne jedu kuvanje, sve im jebem...Dvadeset peti griz:
A da ja ovo pljunem pa pokušam da isečem? Joj nema šanse, tu je Mica Stojnić, ne sme da pomisli da sam seljak, o božee...Trideseti griz:
Jao vidi keva je podigla čašu sa vinom, sad moram da je trgnem da ga prospe po meni, pa da odem do WCa da se operem...-Jao sine izvini, isflekala sam ti novu košulju!
-Ma ništa kevo, nisi namerno, odoh do WCa da je malo properem...
Grupa zagriženih ljudi koji kidaju lanac na određenu pojavu i čine sve kako bi ostali videli koliki značaj pridaju baš njoj. Oni veličaju lik i delo dotične stvari jer, po difoltu, spadaju u skup onih koji je najviše i poštuju. Ili je to možda neka vrsta odbrambenog mehanizma, jebem li ga.
Baraž za međuopštinsku ligu: Čibutkovica 04 - Donje Brgule 1:0 (0:0)
Seoski Aca Stojanović: Dobar dan, javljamo se sa Olimpijskog stadiona u Čibutkovici gde je domaćin, golom u nadoknadi drugog poluvremena, srušio favorizovane goste iz Brgula. Sa mnom je kapiten domaćina Radoje Palikuća. Zdravo, Radoje.
Palikuća: Dobar Vi dan.
Seoski Aca Stojanović: Kako komentarišete ovu veliku pobedu vašeg tima?
Palikuća: Borili smo se, jebiga, jesu bili favoriti na papiru ali smo pobedili zahvaljujući armiji naših navijača koji su ispunili stadion do poslednjeg mesta.
Seoski Aca Stojanović: Imate sjajne navijače, to je tač...
Lik iz mase: AJDE KUĆI, PALIKUĆAAAA, TELI TI SE KRAVAAAA.
___________________________________________________________
_____________________________________________________
Voja Nedeljković: Naš specijalni gost je, naša velika zvezda, Svetlana Ceca Ražnatović.
Ceca: Dobro veče svima u studiju i gledaocima kraj malih ekrana.
Voja Nedeljković: Ceco... Kako komentarišeš rasprodatu Arenu? Karte su, onako elegantno, planule za samo dva sata. Kako?
Ceca: IMAM ARMIJU FANOVA, BOLI ME PIČKAAAAAAAAAAAAAAA...
Nikakve veze sa omiljenim četvoronožnim kućnim ljubimcima, kerovođama ili ne daj Bože policajcima ova definicija nema! Ovo je pokušaj da se opiše period kroz koji većina mladih muškaraca prođe u životu. Sad, budimo iskreni, neke nikad ne uhvati, a neke nikad ni ne pusti. Ali, evidentno je da postoji.
- Nešto moraš preduzeti, Žarko!
- U vezi čega, Dušice?
- Nije u vezi čega, već u vezi koga! U vezi našeg starijeg sina.
- Šta je sad uradio, opet neka tuča?
- Ne, ali mene hvata strah kad mu uđem u sobu da je sredim...kondomi, ženske gaćice i brushalteri po ćoškovima, ponekad i najlon čarape...
- A, to! Pa, mislim, ženo to je normalno u njegovim godinama. Bolje sad da istera kera, kad mu priliči, pa kad se oženi, biće domaćin čovek.
- Ali svako veče druga!
- Kako znaš, držiš mu sveću!?
- Sram te bilo! Zaključujem po veličini ženske garderobe...
- Neka ga, sam će da se smiri, valjda...Iver ne pada daleko od klade! Sećaš se kad sam ja u njegovim godinama...
- MOLIM, MOLIM!!??
- :guta knedlu: ...išao na pecanje svaki dan, a sad, sećaš li se kad sam poslednji put bio? Eto, tako se isterava ker...
- Sećam se kad si prošli put bio na pecanju i ni ripče nisi doneo...to ti je bio ujedno i POSLEDNJI put!!
Veoma opasna stvar. Pojavljuje se u najneobičnijim situacijama, i srazmerna je stepenu neobičnosti. Do sada najviši primećeni stepen se manifestuje na uglavnom seoskim (ni gradska nisu isključena) veseljima,najčešće slavama. Ako želite da izbegnete političku stigmatizaciju najveći stepen opreznosti je neophodan kada je u pitanju izbor sokova, po principu crni ili žuti? (pod uslovom da ste trezvenjak,uticaj alkoholnih pića na političku opredeljenost nećemo izučavati u ovoj definiciji). Dakle, ako vas upitaju koji sok želite, ako niste dete, nikako nemojte izabrati žuti jer rizikujete da vam prilepe etiketu "demokrate" do kraja života što ume da bude veoma opasno u sredinama naklonjenim suprotnoj struji (što južnije to tužnije tj. opasnije). Najbolji izbor pada na crni mada u tom slučaju možete biti označeni kao kapitalista ili još gore strani plaćenik,ako je crni sok Koka - kola naravno. Tako da, pamet u glavu i Vrnjci u ruke.
Skupila se familija da seosku slavu slavi. Gosti sede i razgovaraju, posebno se ističe pijani gost, inače predsednik seoskog fudbalskog kluba. Počinje razgovor o politici.
Pijani gost: I tako ti ja Velji poklonim dres, hik, sa sve njegovim imenom ištampanim na poleđini, hik, i brojem 1 da se zna da je prvi među jednakima, hik, i on meni obeća da će da dovede sponzore i velike pare bre, ejjj! To je Srbin, bre, a ne ove demokrateee!
Domaćin (prilazi i nudi trezvenog gosta sokom) : Koji beše crni lil žuti?
Trezvenjak: Žuti, crni ne smem zbog sećera.
Pijani gost: Eto, vidiš, a ne kao ovaj, hik, (prstom pokazuje na trezvenjaka) i sok pije žut, hik, ni rakiju neće da proba da ispoštuje domaćina. I to mi Srbin? Pu bre!
Trezvenjak: Ma, ko si ti da određuješ ko je Srbin a ko ne, aaa ? Ima da pijem šta ja 'oću je l' to jasno, bre?!
Dolazi do opšte tuče.
Zaključak: Zvonjava u ušima, fraktura čeljusti, tri napukla rebra, četiri slomljena, dijafragma krvari.
Telesni oporavak: Šest nedelja
Potpuni psihološki oporavak: Nemoguć,pogotovu za domaćicu koja sve to treba da očisti.Agonija se nastavlja. Potražiti na najskorijoj slavi.
Termin koji predstavlja neizostavan dio vokabulara trenera u Jelen superligi i novinskih izvještača koji je prate. Sudeći po onom što možemo vidjeti i čuti od izvještača odnosi se na utakmice s najmanje 40 faulova, primjetnim nezalaganjem igrača, dvije šanse na svakoj strani, jednim dosuđenim nepostojećim i jednim nedosuđenim postojećim penalom, valjanjem igrača na najmanji dodir, i naravno jedno 16 ofsajda. Golova bude 0-2, a podrazumjeva se da prisustvuje preko 400 navijača. Ako bude manje onda je vani hladno ili je kiša, kažu novinari, a najvjerovatnije je kirvaj u mjestu. Ako slučajno bude više od 5000 navijača onda se radi pravoj evropskoj utakmici.
- Ovo je bila prava prvoligaška utakmica. Protivnik ima dobru ekipu i par puta su nas ozbiljno ugrozili kad su izašli iz 16 metara. Suđenje ne bih da komentarišem, ali čini mi se da je bio penal nad jednim našim. Međutim analizu ostavljam za kasnije kad pogledam snimak utakmice snimane sa dvije kamere. Teren je predstavljao otežavajuću okolnost pošto nije bio naget na njihovu stranu, a naša krila nisu mogla doći do izražaja zato što je lopta okrugla. Problem nam je predstavljala i povreda našeg rezervnog golmana pa nije imao ko da pokupi lopte na zagrijavanju. Osim toga domaćin nam je donio Rosu, iako smo bili izričiti da hoćemo Akva vivu. Još jednom se zahvaljujem navijačima što su se suzdržali od uzvikivanja parola uprava napolje. Isto tako, zahvaljujem se protivniku na fer i korektnoj borbi, ali ipak malo zamjerim njihovom beku pošto je mogao onaj penal da napravi malo ranije, a ne da se preznojavamo na klupi do 89. minuta. Na kraju, mislim da je zaslužena pobjeda, a sad se okrećemo našem narednom izazovu - momci večeras imaju takmičenje u ispijanju piva na splavovima.
To su (ne)ljudi koji će nas jebati izgleda na svakom jebenom prvenstvu!
Na prvom našem prvenstvu posle sankcija, održanom u Španiji, sudije Norvežani (koliko sam popizdeo, zapamtio sam im imena) Oje i Holbšner su nas tako unakazili da domaćin ne bi ispao!
Pre 5-6 godina, u 2 utakmice u grupi, protiv Šveđana i (čini mi se) Norvežana vodimo 1 razlike, 20ak sekundi do kraja, imamo loptu, i u obe utakmice nam sude faul u napadu (niko nije lud da napada u takvoj situaciji)! U poslednjoj utakmici sa Hrvatskom, iako su nam zakinuli 2 boda, nama je bio dovoljan i bod. Vodili čitavu utakmicu, uglavnom sa 1-2 razlike, i onda 4 min pre kraja sudije stupaju na scenu! Hrvatska povela i u poslednjem napadu za izjednačenje, Anđelković šutira sa 6 metara pod faulom (što je čist sedmerac), golman brani, a sudijama nije palo na pamet da sviraju sedmerac!!! Ovo večeras protiv Danske me toliko iznerviralo, da moram da izbacim ovu muku iz sebe! Kada su imali igrača manje u prvom poluvremenu i zaostatak od 7 golova, ČISTO ISKLJUČENJE nisu sudili, jer su procenili da bi bilo puno da dva igrača evropskog prvaka budu na klupi i da bi ih tada zgazili! Ali, nije im u drugom smetalo da Srbi igraju sa 2 igrača manje, a čim smo se kompletirali, izbaciše još jednog!
Pu, crkli i use*em vam se u takve pobede!
Poslednji način za teranje dosadnog gosta iz kuće, koji se primenjuje kada ni svako suptilno signaliziranje, paljenje televizora, radija, kuvanja kafe sikteruše, donošenja rakije sikteruše, priče o predstojećem ustajanju sa prvim petlovima i živopisnog gledanja u sat- ne upale.
23:30.
Domaćinu se već spava. Suptilni signal: namerno glasno zeva00:00
Domaćin: "Ženo, daj mi daljinca da upalim ponoćne vesti, da vidim koliko ljudi je poginulo u zemljotresu u Tunguziji".00:05
"Kakvi su nikakvi ovi režimski mediji, ni reč o zemljotresu, a toliki ljudi izginuli. Sine, hajde upali radio!"00:30
"Kume, može jedna kafica, pa daa... (rečenica bontonski ostaje nedovršena)."00:45
"Ženo, može li ovamo jedna ljuta, pa da kum... (rečenica ostaje nedovršena iz istih razloga)."01:00
"E, moj kumašine, ovaj naš papak u preduzeću hoće opet da pravi rezanja, a mi svi moramo da radimo već od 7 ujutru. A da bih ja stizao, moram da ustajem u 5."01:15
"E, moj kume, šta ti je tehnika uznapredovala. Ovaj moj mali lani bio u Nemäčku na kursu jezika, kupio tamo neki sat koji se radijom sinhronizuje po atomskom vremenu. A ne ko ovaj moj zidni: vidi, on pokazuje sada da je jedan i petnajst, a na njegovom je sigurno već pola dva."01:30
(žena već prolazi u spavaćici)
"E, kume, kume, odosmo mi da spavamo, a ti kad ti dosadi kreni. Zaključaj i ostavi ključeve ispod otirača, imamo mi rezervne".
Ironično ali donekle pristojno stavljanje do znanja da nisi naivan i da te neće izvaljati. Ako ne pomaže, prelazi se na onu - nisam sisao vesla. Ako sam i sisao vesla, nisam pušio mornarima..
- Dobar dan, potreban nam je luster za dnevnu sobu, zapao nam je za oko onaj u vašem izlogu, pa reko usput..
- Aa, videla sam ja odmah s vrata da ste vi čovek sa ukusom i okom za lepe stvari.
- Hvala, hvala, mogu li da ga malo bolje pogledam?
- Naravno, samo izvolite - znate svi se interesuju za taj luster, ostao je još samo onaj jedan u izlogu. To je kreacija našeg avangardnog umetnika Trumana Falusa, sigurno ste čuli za njega? Niste? Nema ni veze. Načinjen je od visokotestiranog nanotehnološkog keramičkog rigidijumskog kristala, otporan je na udarce - znate, možete ga lupiti peglom a da se ne ošteti. Moram napomenuti da se uklapa u svaki enterijer, eksterijer, a o vama će reći da ste sofisticirani domaćin koji prepoznaje kvalitetnu i pravu stvar..
- Aha..A - cena?
- E pa na sniženju je od dvadeset pet posto, košta četrdeset tri hiljade i trista dinara. Uz njega idu i ove deve mesingane garnišne, njima možete i zidove da obijate. Nisu puno skuplje od lustera.
- Mesingane kažete? Dobro bi mi došle u odbrani stana od provalnika, ali znate nepraktične su. Možda da udaram njima po lusteru? Izvinite, a kako je vaše lepo ime?
- Slavica..
- E pa Slavice, je l ti ja ličim na čoveka koji čuka lustere peglama, stolicama i pokućstvom? Misliš da svetlo gasim kamenom? Ili spavam na lusteru? Daj bre pa nisam rastao u saksiji, nemoj da mi uvaljuješ to kinesko djubre. Dovidjenja..
Pojava koja se javlja u poluvremenima utakmica,kao i na kraju.Prati je uzivo ukljucivnje u studio,gde dva voditelja sa svojim gostima analiziraju mec.Gosti su cesto likovi koji se razumeju u sport koliko i jedan prosecan fudbaler u materiju nuklearne fizike.
Gosti:
-Prvi gost (fizioterapeut Sloge iz Cekrcevica,proslavljeni strucnjak dugi niz dana radio u Zvezdi,zatim presao u Finsku trecu ligu gde jednom za malo da udju u prvu);
-Drugi gost (iskusni sudija nase lige,poznat kao covek koji bi za kilo pecenja svirao dva penala i dao tri zuta kartona);
-Treci gost(glumac,vrsni poznavalac fudbala,snimio jednu seriju rekordne gledanosti u kojoj je glumio babu glavnog lika).Voditelj postavlja pitanja: Rezultat na poluvremenu 0-0,sta mislite o tome?
Prvi gost: Odlican rezultat,neizvesno do samog kraja,lepota bozija,uvek dobro dosla podela bodova...
Drugi gost: Sjajno sudjenje,sve po pravilima fudbalske igre,aktivan rezultat..
Treci gost:Dobra utakmica,pogledajte moj novi debi film,koji ce od septembra biti u bioskopima...Voditelj: Sta mislie o promasenom penalu,da li je stvarno postojao?
Prvi gost: Dobro sta,covek omasio penal desava se,tako je moj Radule iz Cekrcevica sutnuo penal na prvu i lopta zavrsila preko gola,sve je to fudbal...
Drugi gost:Sjajno sudjenje sve po pravilima fudbalske igre,moje kolege nikad ne grese...
Treci gost:Dobra utakmica,gledajte moju novu predstavu...Sta mislite o igracima oba tima?
Prvi gost: Sjajni igraci,podsecaju me na ove moje iz Skobalja,kakva je to ekipa bila,igrali ofanzivno i defanzivno po celom terenu...
Drugi gost: Odlicni igraci,igra se bez startova i po pravilim fudbalske igre..
Treci gost: Ja volim ovog igraca...koga cu da glumim u mojo novoj reklami..Voditelj: Konacan rezultat?
Prvi gost: Pobedjuje domacin,imaju taj pobednicki mentaltet...
Drugi gost: Pobedjuje gost,poznajem sudiju..
Treci gost: Pobedjujemo mi,u mom novom filmu..Cesto ovakve emisije imaju i dzokera,senilnog starca koji je 1923 godine bio treci na svetu,on nista ne prica a i kad kaze nista ga ne razumes.
(aka. "Veni, vidi, arrivederci")
Opis ponašanja mlađahnog čoveka (ili žene), koji tražeći izgovor napušta žurku pre trenutka kada se ona od averidž sedeljke pretvara u orgije potpaljene alkoholom i eventualno drugim (nedozvoljenim) sredstvima. A na dotičnu je i inače došao samo da bi ispoštovao domaćina.
Pera (domaćin): E, Miko, da te upoznam, ovo su Lena, Helena i Milena. Fine devojke, studiraju latinski jezik. Lazu znaš.
Mika: Ćao, ćao... Gde si matori!
Pera: Matori, šta ćeš da piješ?
Mika: Meni može pivo.
Laza: E, meni daj onu tvoju domaću
Lena: Meni apsint
Helena: Meni đus-votku
Milena: Meni isto.
...
(sat vremena kasnije)
Laza: E, jebote, mnogo dobar trip, ali mnoooogo dobar! HAHAHAHA!
Milena: HAAAAHAHAHAHAHAHAHAHAHA!!!!
Lena: HAAAAAAAAHAHAHAHAHAHAHAHA!!!
Helena: Dečaci i devojke, vidite šta slučajno imam! (vadi vutru i rizlu iz tašne)
Mika: Ok, Pero, matori, ja bih morao da krenem...
Pera: Što već sada, matori!?
Mika: Rekao sam ti da sutra idem rano u Novi Sad
Pera: Pa, šta matori, zakuntaj ovde, pa idi odavde...
Mika: Ne mogu, brate, karta mi je ostala na gajbi.
Pera: Aj, nemoj da sereš!
Mika: Aj ćao!
Pera: Aj, šupičku materinu!(dva dana kasnije)
Mika: E, sori brate što sam onako zapalio, ali video sam da se situacija otrgla kontroli, a ja nisam u tom tripu. A i stvarno sam išao u Novi Sad.
Pera: Brate, ćuti, bolje da nisam na kraju ni pravio sedeljku.
Mika: Što?
Pera: Dobro, hajde, malo smo rivali kad si ti otišao, a onda Zjola kreten pokazao organ devojkama. I onda je krenuo henddžob, pa bloudžob, pa peting, pa anal, na kraju je komšinica s osmog zvala muriju, i svi smo tako kolektivno proveli ostatak noći u stanici. Ma Zjolu su još tamo terali da peva inspektoru "Rizlu imaš, a ličnu kartu nemaš" dok su ga pendrečili po bulji...
Kad monotona žuto-plavo-zelena kombinacija počne da popušta pred milionima boja koje ni najsavremeniji digitalni zapis ne može verno da prikaže, kad se umorimo od odmaranja, kad dosada dostigne svoj maksimum i više ne znamo šta bismo uradili sa sobom, po pravilu nas iznenadi prvi septembar, dan D. Ove godine je to bilo drugog.
Početak svake školske godine je vreme kada se sumiraju utisci stečeni tokom dugog, toplog leta.
Mi, a to će u ovom zadatku podrazumevati mene sa najvažnijim višestrukostima, smo ovaj raspust proveli na isti način, ali smo ga različito doživeli.
Tek konsolidovani učenik srednje stručne škole, malo spletom slučajnih okolnosti, više zahvaljujući godinama sticanoj zavisnosti direktorovog Opel Senatora, počasnog člana voznog parka iz doba Juge, od ćaletove precizne (i teške, ali nije važno za ovaj deo priče) ruke, tokom raspusta nisam morao ni da pomislim na školu, za razliku od prošle godine, kada je pomenuta ćaletova ruka pokazala svoju tamnu stranu.
Dva i po meseca nadanja i
očekivanja!
Čekalo se poslednje zvono da se popakujemo u kombi i zaputimo u neku divljinu na crnogorskom primorju koju smo pronašli metodom kartu čitaj, seljaka pitaj, doduše, samo drugim delom jer ove vukojebine nema ni na topografskim kartama. I seljaci su nas malo zajebavali, ali smo se nekako dokopali avetinjskog zdanja na dva kilometra od obale. Tamo je vreme stalo pre formulisanja Specijalne teorije relativnosti i jedan je od najjačih argumenata u njenu korist. Vlasnik zdanja je ćaletov drug iz vojske. I pobratim, jašta!
Otac je uvek sve posmatrao kroz dinar. Valjda je od tih silnih pogleda i dinar postao tako tanak, providan. Zato mu je kombi i radni i paradni auto, a letovanje nas je koštalo samo mali procenat od onoga što smo pojeli i popili, ostatak je nadoknadio domaćin, čika Momo. Čak su i pokloni koje smo poneli poreklom iz dedine bašte, kazana i svinjca.
Deset dana rastvaranja pod dejatvom slane vode i ultraljubičastih zraka i nije neko letovanje po meri gotovo sedamnaestogodišnjaka. Taman da se brzo zaboravi, da se osmog dana nije pojavila Milijana, čika Momova ćerka. Završio se ispitni rok pa je došla da malo napuni baterije. I moja jaja, naravno!
Kako su je napravili, oprostio bih im izbor imena! Zbog nje sam dva dana u tuđini prolivao telesne tečnosti. Bale, znoj i semenu tečnost, zaključno sa krvlju jer sam ga gulio dok ga nisam ogulio!
Milijana studira neku molekularnu biologiju, ili nešto tako zajebano. U Beogradu, a đe bi?!
Predložio sam matorcima da našim domaćinima uzvratimo tako što ćemo Milijanu pozvati da od oktobra boravi kod nas, nauštrb mog komfora, a pod parolom kad čeljad nisu besna...
Ćale je prozreo moj plan i samo je rekao: "E, moj sine, još si ti zelen!"
Vratili smo se, a to je iz mog tela iscedilo i petu tečnost, suze. Niko nije video. Jedino sam se pri rastanku toliko zacrveneo, da mi obrazi još bride. Vadio sam se na preteranu izloženost UV zracima, alergiju... Kasnije sam to svoje stanje iskoristio kao adut za neodlazak u selo na tradicionalno skupljanje i pripremanje za zimu svega jestivog, a da zbog toga ne budem na prinudnoj dijeti. Ostatak raspusta sam proveo prikovan za računar, bez volje da bilo šta preduzimam. Poslao sam Milijani zahtev, čekam da se vrati u civilizaciju pa da mi odgovori. U nedelju su me špaklicom odvojili od fotelje. Za ovu godinu imam ozbiljne planove, malo sam sujeveran pa ih ne bih otkrivao. Počeo sam da se interesujem za neke egzotične nauke.
Raspust bi se mogao posmatrati iz još nekih uglova, bližih ostalim mojim ličnostima, ali moja racionalna strana mi kaže da nije mudro konkurisati ruskim klasicima, naročito ako se to radi za ocenu.
Definicija je pisana za takmičenje "Pačija škola". Još da je definicija...
Fraza se koristi kao odgovor na neko banalno pitanje, koje je veoma apsurdno, i neverovatno je uopšte da je druga osoba to pitala. Obično osobe koje daju ovakav odgovor su nervozne, i prisustvo druge osobe im baš ne godi.
Ustao si u 12 sati,subota je,sunce ugrijalo...Hvala Bogu sinoć si bio mrtav pijan,dogovorio si sa gazdom jednog kafića (bivšim košarkašem),
da ćeš doći na audiciju (da, audiciju) da treniraš u njegovom klubu kojeg on mora osnovati. Malo kasnije kad već jedva stojiš pričaš sa likom
kojeg si tek upoznao i objašnjavaš mu da bi trebali igrati na fudbalskom turniru(iako si toliko len da ti se neda gledati utakmica na tv-u a ne potrčati).Naravno dok krećeš kući moraš i da šutneš flašu koja ti ništa nije kriva i da sa njom očešeš nogu policajca.
Keva je već pripremila kosilicu,nasula je goriva ( mogla je i pokositi,ali ne,njen sin mora imati radne navike i biti domaćin) i ti počinješ da kosiš.
Već si se uznojio kao svinja,izbija sav mogući alkohol iz tebe,pobio si sve mušice u krugu od kilometar,i dolazi tvoja baba. Žena koja ama baš ništa ne radi već deset godina,izvlači se da ima dijabetes ( kuja tamani sve slatko) gluvara okolo čitav dan do dnevnika i vremenske prognoze.
Vidiš da se dere nešto dok ovo čudo zuji.Baba: Dušaneeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee
zvzvzvzzvzvzvvzvzvzvzvzvzvzvzvzvzvzvzv (zvuk kosilice)
Baba: Dušaneeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee
(gasiš kosilicu,vidno iznerviran)
Baba: Sine šta mi radiš?
Dušan: Jaoj baba,sunce mu j***m,pa igram fudbal ženo,vidiš šta radim.
Baba:a oćeš mi kupiti tri pavlake i dva jogurta?
Stari srpski običaj praktikovan u zapadnoj Srbiji koji se najduže održao upravo tamo gde je i nastao,na obroncima Zlatibora..Svoju ekspanziju je doziveo tokom zlatnih 70-ih i 80-ih da bi polako nestao potpuno iz seoskih sredina krajem 90-ih mada pojedini etnolozi amateri tvrde da se još uvek u zaseocima Golova,Braneškog polja i Gostilja moze naici na taj obred...Retki srećnici koji su prisustvovali takvim dogadjajima(a jos su zivi) kazu da uzbudljivije stvari na svadbama nikada vise neće biti i da se video zapisi istog na starim VHS kasetama mogu naci jos samo u zavičajnom muzeju u Čajetini...
Svadba/ispracaj...5 dan...Goste je vec polako poceo da hvata umor i nema tog jagnjeta,dobre rakije i trubača koji mogu da dignu atmosferu..Ali domaćin vadi zadnji kec iz rukava,nešto što se poteze samo u ekstremnim situacijama,uzima maloletnu pevaljku za ruku,dovodi je do improvizovane bine,muzika staje i sva svetla idu na nju ..Tisina i muk je pod celim satorom dok samo iz jednog kraja ne krece da se cuje žamor iz stotine usta,sve glasniji i glasniji poput nadolazeceg voza,sastavljen od jedne reci ponavljane gomilu puta...Masa krece da lupa rukom o ruku,da treska viljuskom o ivicu tanjira,pojedinci skidaju cipele i udaraju sto i svi kao u transu za to vreme uzvikuju mantru--"šišmiš,šišmiš,šišmiš,šišmiš.....Dok sve to traje mlada pevaljka se uz pomoc simpaticnog brke okrece naopačke a njene noge se vezuju za konstrukciju šatora..Kratko haljinče pada preko stomaka,gaćice i butkice sevaju a devojče se hvata mikrofona i ludilo tek pocinje..Erupcija oduševljenja je poput omanje eksplozije,masa se budi,lete flaše i čase,muzevi i očevi gledaju omamljeno u pravcu bine,ženama i majkama se sire zenice,deca (ako nisu izgazena u stampedu)rade sta hoce jer na njih niko i ne obraca pažnju...A o "šišmišu kad se zenio mali Obradov" se pripoveda godinama..ili bar do sledećeg šišmiša...
Na svakoj srpskoj svadbi, postoje različiti tipovi gostiju, koji u zavisnosti od uloge, imaju različitu opremu koju nose na svadbu.
Običan svat: Vino, bombonjera, cveće. Nezapažen toliko.
Zadužen svat: Ono što je dobio od domaćina svadbe, to i vraća. Ume da zaigra u masi.
Prijatelj svat: Donosi šta hoće, domaćinu je njegovo prisustvo najveći poklon. Voli da se mota oko muzike.
Rodbinski svat: Pored toga što je pomogao da se svadba spremi, dužan je da donese što kabastiji poklon. Uvek igra oko mlade i mladoženje, u centru pažnje.
Stari svat : Uz poklon mora da poseduje ženu, devojku (ako je nema mora da je pozajmi za taj dan). U prednjem čelu sedi, sa ostalim šlag društvom. Kad se napije počne da muva pevačicu.
Barjaktar : Poseduje kolac sa srpskom zastavom i na vrhu jabuku. Njegov posao je da čuva jabuku, obično se smori dok traje taj ritual. Kasnije uveče se pridružuje veselju.
KUM: Najatraktivniji svat. Što se kaže 'Kum nije dugme', tako da on ima pravo uz televizor, što donese, da poseduje pištolj, automatsku pušku, karabin, ( ne sme zolju) i pucanjem iz vatrenog oružja doprinosi što boljoj atmosferi na svadbi. Po običaju 'drži muziku' celo veče, što izaziva gnev kod ostalih svatova.Postoji još jedan tip gosta, koji je totalni autsajder.
Padobranac svat (nezvani gost): Već je bio na nekom ispraćaju, pa je svratio da se još malo dolije, eventuano da smaže neko parče pečenja. Čeka ispred šatre da mu aščija iznese gajbu piva, ili da se domaćin smiluje i naredi pevaču da na mikrofon izgovori čuvenu svadbarsku rečenicu: 'Za nezvane goste, postavka'! Tada pod šatru 'sleće' tridestak padaobranaca i zauzimaju neko mesto u ćosku.
Britanska serija iz 80-tih popularna u Srbiji pocetkom 90-tih. Mogla je i komotno da premesti svoju radnju u okupiranu Srbiju za vreme drugog svetskog rata.
1. Recimo mala varos kao u Srbiji. Imamo glavnog lika kafedziju (Renea) Radeta koga cela varos poznaje i moli za usluge. Pravi srpski domacin covek iako mu domacinstvo vodi zena (Edit) Evica i koju vara sa konobaricama plus tu je njena tasta (Madam Fani)Radosava. Sve u svemu tipicna srpska kuca u kojoj zive tri generacije.
2. Nemci koji poznaju Radeta. Naravno da ce okupator ici na mesta sa renomeom. I eto ih tu kod kafedzije. Pukovnik i njegov pomocnik kapetan koji koriste usluge radetovih konobarica (Irena i Marija) u zamenu za to nas kafedzija dobija benificije prilikom snabdevanja. Naravno tu je jedan domaci Nemac ili hrvatski domobran (Ivica) koji se lozi na kafedziju i sekretarica Helga. Nemacki general koji dolazi u posetu cisto da se zabavi proveri stanje. Oni su sad nasli neku zlatnu ikonu iz jednog manastira ili neku drugu rimsku dragocenost.
3. Dekica slican lekleru (Lale) koji je prosao svasta i preziveo svasta. Zna sve sto mu se kaze i uvek se hvali kako je to dobro uradio, a niko ga ne sisa ni 2%. dekica je preziveo bombardovanje Beograda iz autobusa firme Krstic! (to sam ja Lekler)
4. Pokreti otpora. Kao i u seriji i u Srbiji imamo dva pokreta otpora.
U nacionalistickom imamo zene sa bradama (cetnici) i zene sa staljinistickim brkovima (partizani)
5. Slupani britanci koji su pali i koje cuva kafedzija, a ni rec srpskog ne znaju da beknu plus njihov tajni agent koji je od srpskog naucio samo psovke ostalo jedva zna da pravilno izgovori.
6. Gestapovac iliti Her Flik. Osoba koju se svi plase, a niko ne zna zasto jer je prilicno smotan. njega je licno poslao Himler da nadje relikviju zajdeno sa svojim malim pomocnikom koji je bolji od njega ali ga nipodostava stalno.
7. Italijani koji se ponasaju kao na odmoru. Jedu sladoled, muvaju zenske i piju vino, a kada je pucnjava njih nema nigde.
8. Pogrebnik. Trenutno najbogatiji covek u selu jer mu posao bas ide. Jedini preziveli od Topalovica. Stalno izaziva na dvoboj! (Laki)
Vekovi su trebli da bi homosapiens evoluirao i postao domaćin, da bi se otrgao iz stega robovlasništva, prestao biti potrošan materijal u rukama „bogom danih“ gospodara, koji su ničim izazvani izazivali sukobe u kojima je na glavnom meniju bio posluživan kao topovsko meso, hrana za lešinare i kusur ratnih profitera. Od najranijih vremena običan čovek je težio za slobodom i nazavisnošću, otimao ih, kupovao, borio se za iste. Dok su cene formirali trgovci smrću, njegovi dželati, vukovi u jagnjećoj koži, gospodari vremena i prostora na koje je bio osuđen, nekada rođenjem, a nekada na prevaru ili silu odveden u roblje. Biti slobodan, misleći i nezavisan ima svojih prednosti, ali košta. Puno. Danas nismo svesni toga, bar mi na ovim prostorima, jer smo slobodu nasledili, pa je lagano krckamo, kao i svaki drugi naslednik trećeg reda, koji iz nevezano dobije neki keš „od preminule tetke“ iz daleka sveta, koja na žalost, nema drugih i boljih naslednika, do nas. Ignorisanje sopstvene slobode smo doveli do savršenstva, bol u predelu malog stomaka za istu, takođe. Šta bi se mi danas nešto tu otimali i gicali, kada sve svakako šljaka i bez nas, a i lepo su nas 70 godina stari učili : Ne diraj, pokvarićeš nešto, pa ćemo se svi o jadu zabaviti. Tu lekciju smo najbolje savladali, samo što nam niko nije rekao koliki je rok trajanja slobode i šta da radimo kad zaškripi. A, počelo je škripati, otkazivati, crkavati, ne danas. Počelo je poodavno, već smo i zaboravili kada. Jednostavno, crk’o kvar! Za deceniju, deceniju i po više nećemo imati svedoke toga, smrt je egzaktna stvar, pa ćemo po našem starom, dobrom običaju opet da se bavimo posledicama, jer o uzrocima neće imati ko da priča. Pisanim tragovima će se baviti istoričari i naučnici, a opšte je poznato da istoriju pišu pobednici, a da su naučnici morali, kroz tu istu istoriju, da tvrde pod prisilom vlasti da je zemlja ravna ploča i da je heliocentrični sistem đavolja rabota. Negde, sredinom pete decenije prošlog veka, otprilke kada je komunizam (ono, cveće, proleće, med, mleko i te munje) od domaćina započeo proces stvaranja proletera, koji je za relativno kratko vreme priveden kraju. Današnje generacije imaju složen i težak zadatak, da decu i unučad proletra reformišu, kako se to popularno izvoli reći i vrate ih na početne parametre. Stvore nove generacije onih koji će stvarati nove vrednosti. Nimalo lak i prijatan posao, ali ga neko mora uraditi, a siguran sam, da svako od vas zna koje taj neko. Naravno, to smo mi. Neće sve teći kao po loju, još uvek se naš čovek nada da će se probuditi jedno jutro u (recimo) 1977 godini, sa pesmom na usnama krenuti u prvu smenu i pre isteka radnog vremena biti na putu u toplo porodično gnezdo, gde ga čeka ručak, zadovljna žena i sita i okupana dečica. Pluskvamperfekat, davno prošlo vreme je to. Revolucije su zamenile rezolucije, domaćini su se pretvorili u proletere, proleteri dalje u korisnike, a korisnik je svaki onaj koji zavisi od nečije mislosti. Bio to dečji dodatak, socijalna pomoć ili bilo koji drugi vid sitnog benefita koji se dobija zbog svoje socijalno-ekonomske ugroženosti. I tu onda prestaje sloboda, jer je korisnik ne želi i ne može da postane slobodan ili misleći i da odlučuje o sopstvenoj sudbini, već samo gleda kako da postane kategorija koja ima pravo da cedi suvu drenovinu od države. To što nema odakle, nema veze. Jer Bože moj, kako je do sada moglo? A, i prvi su počeli da nas navikavaju na proleterski život, na majke mi i dođem ti. Decenije samopregornog rada na ubijanju čovečnosti u običnom čoveku su nama danas došle na naplatu. Kvar je dijagnostikovan, nama je ostalo samo da ili izaberemo majstora koji će nam pod povoljnim uslovima pokrenuti naciju ili da sami zasučemo rukave i izvšimo generalku. Ignorisanje nije opcija, neće se samo od sebe popraviti. Krčmar život je ispostavio ceh, a niko se od prisutnih ne hvata za novčanik. Veresije nema, dozvoljeni minus nam je odavno u crvenom. Dedovinu smo proćerdali, a očevina nam je opterećena hipotekama.
Ako smo već odlučili da se proseravamo, da to onda radimo na velike gomile.
Drugi deo letnje sage gde se, za opet naše pare, pljuje po putevima Srbije i ugostiteljskim objektima Grdeličke klisure.
-Poštovani gledaoci, samo za vas smo ovog leta pošli ponovo na put do Paralije, omiljenog srpskog letovališta gde za manje para možete lepše da prodjete i od same Budve (u sebi: Milo, bem li ti lebarnik što mi napisaše ovi tvoji 2 kazne po 50 evra u povratku).
225 km od Beograda, naplatna rampa na Naisu
-Kao što vidite, sa naše leve strane Turci opet brode našim drumovima i evo kod motela Nais se zaustavljamo da natočimo dizel i razgovaramo sa umornim Tusrkim vozačima koji uz paradjz i leba prave predah na obližnjem poljančetu a na putu iz Anadolije za Frankfurt.
Motel Predejane
- Kako i sami vidite, Mladju nismo poveli na ovaj put najnovijim X6 jer je ostao u Beogradu da montira emisiju od prošle nedelje (jes pa da me druka pred kamerama). Sada ćemo probati tradicionalnu lepinju sa kajmakom. Molim vas jednu lepinju. Hvala. Kolko? 350 dinara? Krv vam jebem, pardon dragi gledaoci, čini se da je najavljena bela šengen lista učinila da evropske cene dodju i u Srbiju (trebalo je da svratim na burek u Džep).
Granični prelaz Tabanovci
-Za razliku od nas, Makedonci su osavremenili svoj granični prelaz pa je on sada po evropskim standardima a i ponašanje policije je daleko bolje od ranijih godina. Kolko? 2000 denara da ne gledaš u gepek? Kakav bre mito, na bugarskom je mitnica, ovo je valjda Makedonija?
Negde u Makedoniji, noć
-Dragi gledaoci, evo nas na benzinskoj pumpi, Valoni Petrol. Pitaćemo ovog ljubaznog Makedonca koliko ima putnika iz Srbije ove godine.
Kraš, tres, buk, škrip...Granični prelaz Evzoni
-Ne propustite da svratite na jako dobro opremljeni free shop na grčkoj strani (Moram za dete da kupim viski, ipak je on moj jedinac).
Negde blizu mora
-I evo nas na moru. Vidite da svaki drugi gost a bogami i domaćin priča srpski, cene su prihvatljive načem džepu. Vidimo se za 7 dana na patroli do Pešte (ovoliki put da predjem da platim kafu 5 evra, c,c,c...bolje da sam kod Ruskog Cara platio 176 dinara za espreso, bog da me vidi). Šta kažeš Žile? Pregrejo motor? Bemti bemve, lepo smo prošle godine bili hjunadaiem, japanac je to!
Izraz koji je koristila moja baba.
Koristi se kao uzvik/konstatacija kada tok dogadjaja dramaticno promeni pravac u vasu stetu.
.....
primer okacen kao video klip
.....
Sledi poreklo ove recenice. Prikupljeno je iz vise razlicitih izvora i objedinjeno u jednu celinu. Dosta je zivopisno i sto je najvaznije istinito, tj. poreklo stvarno vodi odatle.
poreklo izraza:
Ljudi sa sela u ono vreme nisu imali Maxi, Merkator i ostale samousluge. Ali, realno, nije im ni bilo potrebno jer je njihovo gazdinstvo bilo samoodrziv sistem. Ziveli su od svoje njive, baste, vocnjaka, stoke, svinja, zivine... Psi su cuvali imanje, machke su lovile miseve i ostale stetocine. Zemlju su djubrili stajskim djubrivom (govna domacih zivotinja pomesana sa senom). Vino i rakija je bila domaceg porekla. Pcele su pravile med, a benzin im nije bio potreban jer su imali konje. Mleko su sami muzli, jaja sami skupljali, a sir sami proizvodili. Mast su dobijali iz svinje.
Mast... e tu smo.
Mast je jedan od najvaznijih sastojaka svakog jela. Neizostavni deo svake ishrane. Bez masti, domacinstvo je bilo osudjeno na posni rezim ishrane, a samim tim i na propast. Put do srca vodi preko stomaka, a bez mrsne hrane to je gotovo nemoguce. Zbog svega toga, pravljenju masti je bila posvecena velika paznja.
Proizvodnja masti je direktno povezana sa proizvodnjom cvaraka, a cvarci sa klanjem svinje.
.....
Kako se prave cvarci?
Zakolje se svinja. Svinji se odere koza i oguli slanina. Zapaliti vatru i staviti kazan. U kazan staviti slaninu i sipati malo vode. Mesati i sacekati da se zagreje. Smesa pocinje polako da se topi i da krchka. Ne prestajati sa mesanjem. Od istopljene slanine nastaje mast, a ono sto ostane to su cvarci. Skloniti sa vatre, procediti mast u posebnu posudu, a cvarke, dobro iscedjene, posoliti. Sluziti vruce. Uzivajte...
.....
Kako je nastao izraz 'ode mast u propast'?
Najbitnije od svega je potrefiti pravi trenutak i skloniti kazan sa vatre na vreme da mast ne bi zagorela. Ali posto sa klanjem svinje uvek ide i rostilj i gozba, a iskusni kasapin i domacin ceo dan nisu nista jeli, moze da se desi da se zanesu u jelu ili pechenju rostilja i tako zaborave da sklone kazan na vreme.
Posle toga mogu samo da konstatuju da je 'mas otisla u propas' jer je pregorela i moze slobodno da se baci jer vise nije ni za kakvu upotrebu a kamo li za jelo.
