Najviše kukaju oni koji imaju. I pored toga, svakodnevno uživaju u stvarima o kojima većina ne smije ni da sanja.

Zvanični medved Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Jakna, najčešće crne boje, od onog sjajnog, šljaštećeg materijala, nalik kesi za đubre.

Znaš da je to taj dan kad se prilikom jutarnjeg brijanja posečeš jer te cimnuo palac na nozi kog si profi sjebao udarcem u natkasnu prilikom naglog ustajanja iz kreveta jer si prosipao čašu vode na jastuk gaseći otpali žar cigarete na jastuku. Onaj dan kad ukapiraš da si upravo popio jogurt iz friza kome je pre tri dana istekao rok trajanja, pokušavajući da spereš ukus zagorelog hleba sendviča sa podrigušom iako si jasno stavio do znanja supruzi da ne voliš majonez na istom.
Onaj dan kad ogrebeš retrovizor na autu prilikom izlaska iz garaže jer si primetio da ti je jedna čarapa crna, a druga teget, natučena naopako. Dan kad ti lik iz suprotne trake uleti u ''makazice'' vozeći svoju besnu bembaru dok ti psuješ novi zakon i urlaš na vesti sa radia jer si skenjan ponovnim poskupljenjem benzina. A uskoro ti ističe i registracija.
Onaj prokleti dan kad se vraćaš sa posla saznajući da ti je firma otišla pod stečaj i da tender i po treći put nije uspeo.
Ono veče kad ostaneš i bez onog okrnjenog retrovizora prilikom ulaska u garažu.
Veče koje si poklonio supruzi da gospodari daljinskim kao naknadu za obećanu snošku...Valjda će proći ovaj jebeni dan...Biće bolje sutra sigurno...

Način opredmećenja Patete koji služi da ženama starosti 40-70 godina prekrati vreme na poslu i skrene pažnju na najbanalnije moguće životne istine. Ideje uzete od velikih pisaca i filozofa, banalizovane do krajnjih granica i simplificirane do neprepoznatljivosti, ukrašene su pejzažima prirode, slikama beba i zaljubljenih parova, a nekada imaju i muzičku pratnju.
Teme-ljubav, prijateljstvo, iskrenost, sitnice su najbitnije u životu, deca su mudra zbog svoje nevinosti, život je lep.
Svrha i tajna popularnosti mejlova ove tematike je da ženi od 50 godina pomognu da shvati da su i njena deca mali ljudi, da u životu treba imati prijatelje i da je lepo naći ljubav. Ona do tada sve to sama nije mogla ni da nasluti i gledajući šou na svom ekranu, ozareno hvata svoju prethodnu retardiranost i prosleđuje mejl svim ljudima čije adrese ima, neretko uključujući tehničku podršku Sezam-pro-a, admina foruma koji posećuje njen sin i sve klijente sa kojima njena firma sarađuje.

Fenomen karakterističan za neradnička društva poput našeg. Padom komunizma i ukidanja funkcija masnih proćelavih direktora raznih nekada uspešnih preduzeća pojavio se novi sloj ljud, koji nose titule menadžera. Barataju raznoraznim izrazima poput ofšor, invesment, stretidži, konsalting...
Jedna piksla je u stanju da kvalitetnije rukovodi preduzećem od naših eksperata i menadžera.
Naša država je ostavila dosta prostora školovanju novih kadrova u menadžmentu, pa je i on sam podeljen na više grana: sportski, zdravstveni, komunalni, porodični, pogrebni, jer je to nauka.
Srbima je najsladje rukovoditi i biti DIREKTOR, pa čak iako je to samo papirni brod u bari.
Problem koji se nameće je očigledna stagnacija privrede, manjak radne snage, ali i blistav suficit novoškolovanih menadžera, mene interesuje kome je to potrebno kad nijedna firma osim čečenskog narkokartela i ne funkcioniše.
Niko ništa ne radi, a svi su menadžeri, svi imaju kancelarije i ne rade ništa po ceo dan ali primaju pare. Tipično razmišljanje koje će nas pokopati.

Možda bi vam se dopalo da znate da je Infostud zapravo kompanija koja vodi više svojih sajtova. Potpuno različitih. Infostud je počeo da se bavi poslovanjem na Internetu još 2000.godine, u vreme kada je to bila čista ludost. Ludost ali i hrabrost. Njegovi su osnivači olimpijski šampioni ili žene zmajevi. Po svemu sudeći nema nameru da zastaje, i dalje brzo fura napred, stalno osniva i razvija nove sajtove, unapređuje servise, olakšava zapošljavanje ljudi, pomaže u dobijanju stipendije ili odabiru polovnog automobila...Znamo, nije savršen ali se trudi da se uvek poboljšava. I uvek je optimista zato što su svi uspešni ljudi optimisti. Infostudova formula za uspeh je: različiti sajtovi (poslovi + mojtim + znanje + prijemni + polovni automobili + unaprediCV), pozitivna energija i naravno vredan rad. Pored svega ovoga, Infostud je bio i ostao subotička firma u kojoj tridesetak mladih ljudi rade posao koji vole. I sa osmehom dolaze na posao.

Najbrži i najizdržljiviji auto.
Pravi pravcati Prometej među automobilima, nebitno da li je to Zastava 101 ili Škoda "Oktavia"... Maksimalno se eksploatiše, kao i sva ostala "osnovna sredstva" data radnicima na revers... Posle onoga što preživi, ni pakao mu neće teško pasti.
Njegovi korisnici se njime služe metodom "boli me uvo, nije moj da ga čuvam", jer redovni servis plaća firma, a svaku štetu osiguranje... Pored toga što je lojalan firmi i odrađuje joj izuzetan deo posla, firmin auto takođe verno čuva tajne svog eksploatatora o bahanalijama koje ovaj izvodi u njemu; gaženje gasa do 150 na autoputu, pijanu stoku od ortaka u 4 ujutru, do habanja amortizera u kukuruznom polju van grada...
Posle nekoliko godina službe obično završi kod nekog ovlašćenog dilera za polovne automobile koji ga je dobio za male pare, zbog "velike amortizacije"... Na kraju ga kupuje neki besni klinac zbog kojeg će mu i definitivno "propišati ulje na auspuh"...
Tako da, kada vidite nekog komercijalistu kako njaka povereni mu auto, recite mu slobodno da 'oladi malo, jer i taj auto "ima diznu"...

Stara narodna koja nam govori da je onaj za koga radimo uvek u pravu ma koliko mi znali da nije.

Svaka osnovna, srednja, fakultet, firma sa više od 100 zaposlenih imaju najmanje jednog ovakvog lika. On poznaje sve, zna svačije ime, često zna dosta o ljudima koji tek treba tu da dođu (menjaju školu, novo radno mesto isl.). Često zna i pre njih samih da će tu da dođu, a kada dođu, on se prvi upoznaje sa njima. Obično je sitniji ili slabije razvijen od ostalih, pa je to verovatno razlog zašto mora da se zgotivi sa svakim, da ga niko ne bi dirao.
Međutim, iako je sa svima dobar, on nema prave prijatelje. Uglavnom se sve svodi samo na pozdravljanje. Podsmevaju mu se, ali mu to niko u lice ne govori, samo ponekad načuje. Nigde nije pozvan jer ga niko istinski ceni, ili ga pozovu, iz sažaljenja. Ne svađa se ni sa kim, pa čak i ako mu neko kaže nešto, on to trpi i ne uzvraća, jer želi da zadrži svakog prijatelja. Makar i takvog.

aerobik - bik koji leti

aloja - kreten koji sam sebe zove na telefon

barakuda - izgubljena Zagorka

Bermuda - medveđa jaja

bezbolan - zabranjeno govoriti bosanskim naglaskom

bosti - imenovanje šefa

Bremen - Srbin

Burundi - žedni Zagorac

čizmica- mala mačka koja jede sir

donacija - sediti u društvu nacista

fukara - seksualno ugrožena papiga

gorila - Los Angeles u plamenu

herpes - gospodin pas

Kabul - Dalmatinac koji liči na bika

kajdanke - Zagorac koji ne razume nemački

karanfil - ljubitelj Gorana Karana

katran - mačka u begu

kreten- skupina od deset žaba

licemjeri - estetski hirurzi

Meksiko - reći nekome da je mekušac

Nagasaki - egzhibicionistica po imenu Saki

nebuloze - razočarani Zagorac

nemati - otac

obala - la i la

pesimističan - tajanstveni zagorski pas

petak - ak ak ak ak ak

pigment- svinja s ukusom mentola

poniženi - darovati supruzi malog konja

Pusić - "mačkica"

repatica - ptica koja peva Eminema

romantičar - pripadnik romskog naroda koji proučava antiku

rotkva - crvena patka

Somalija - sto lisica

transparent - firma za prevoz roditelja

trijumf - tri device

Radno mesto koje je nastalo kao produkt nepotizma u preduzećima.
Mrčndajzeri (merchandiser), do skoro znani kao komercijalisti, su to postali onog momenta kada su direktori postali menadžeri, a radnici - operateri. Radna obaveza jednog mrčndajzera je da svira kurcu i mrsi muda kod klijentele koja sarađuje sa njegovim preduzećem. Mora da bude izuzetno doteran, da prati trendove i da lepo miriši, što će uvek ostaviti pozitivan utisak na poslovne saradnike, koji ga u svojim kancelarijama tovare kafom i ratlukom. On ih indirektno, kroz neku neobaveznu priču, navodi da povećaju lager njegovog asortimana, što mu i u 90% slučajeva uspe, a što u dobroj meri ide u prilog njegovom finansijskom bonusu. Obilazi štandove i odeljenja gde stoji njegova roba, vodi računa o estetici i da neki kolega mrsomud, ne ispadobraniše na njegovu teritoriju.
Neophodni rekviziti jednog mrčndajzera su firmin auto, službeni telefon, rokovnik ili neki registar i hemijska olovka. Oni koji rade za jača preduzeća, neretko sa sobom nose i manji notebook. Sve u svemu, paraziti sopstvene firme, koji žive na grbači radnika u proizvodnji.
Kapitalizam trpi ovaj tip zaraze...

Izraz se koristi kada nas impresionira postupak ili ideja neke obrazovane ili školovane osobe.

Šrafciger tehnologija.
Majstori mozak ne upotrebljavaju. Najvažnije je da su čisti, uniformisani i ljubazni, da prostorije servisa liče na hotelske recepcije i da se čuje prijatna uznemirujuća muzika.

Osobina mladog poslovnog čoveka da svaki prostor i tehničke mogućnosti firme nadopuni odgovarajućim ljudskim resursima i sve to zajedno iskoristi na dobrobit vlastitog preduzeća.

Suprotno zdravom razumu koji kaže da se uglavnom razni šitovi reklamiraju, a da kvalitetnim proizvodima reklama nije ni potrebna, principi ekonomije nas uče drugačije. Naime, što se neki proizvod više reklamira i što su te reklame bolje i skuplje, to je uglavnom i kvalitet tog proizvoda viši. Rezonovanje je ovakvo: firmi koja ima osrednji proizvod se ne isplati da daje velike pare na reklamu, jer time bi privukla veliki broj kupaca, ali pošto im proizvod nije sjajan, oni bi ubrzo uvidili njegove manjkavosti, pa bi prešli na kvalitetnije konkurentske proizvode. Tako im se ne bi isplatio veliki novac uložen u reklamu. S druge strane, ako firma ima vrhunski proizvod ona će ulagati što više novca u reklamu, da bi osvojila što više novih kupaca, jer zna da će ti kupci postati stalne mušterije, jer će uvijek biti zadovoljni kvalitetom proizvoda.

Tako je glavni cilj reklame da se proizvod prvi put kupi, a da li će se nastaviti kupovati najviše zavisi od njegovog kvaliteta.

Konačni samozadovoljni argument u Internet-diskusiji na temu siromaštva. Taj što se žali na deficit paštete u crevu, kako to da ima za Internet da se pišu komentari, a? Prc, šah-mat, gospodine ubogi siromahu. Ili možda bolje: gospodine buržujčino, pun Interneta.

Plaćanje prekovremenog rada u Srbiji.

Uporna osoba,dosadna.Kažemo za nekog navrzo se.

Telekom srbije osim shto je to je firma koja drzi monopol nad fiksnom, skoro pa mobilnom telefonijom i internetu u Srbiji, je i sinonim za "nije dostupan". Naime, kada okrenete nekog koje na 64 mrezi (sto cini jedno 50-60% korisnika mobilne telefonije) ko je u tom trenutku nedostupan, prvo sto ce te cuti je bas Telekom Srbije.
Dobro poznati zenski glas koji kao da izgovara dama koja sere bice reci koje vam jasno stavljaju do znanja da je taj neko trenutno nedostupan i da bi bilo najbolje da pokusate kasnije... Cak sta vise lepo ce Vas zamoliti.
Moje skromno mishljenje da ove dve reci apsolutno zavredjuju pojam Definicije, uz napomenu da razlog tome je jako smeshna dogodovshtina koja se desila autoru nedavno, naime:
Nije mi bio internet pri ruci, i bih primoran da broj koji mi je u tom trenutku potreban dobijem preko 988.
Uzimam telefon u ruke okrecem 988 i prvo sto cujem je Telekom Srbije.
Spustam slusalicu. Ortak me pita sta bi, ja mu rekoh "nije dostupan".