1.
Utovar kukuruza kod drugara, nas par standardnih, i neki brka. Vidi se, pravi šeret, maneken Tigrovih gumenih čizama, ali ne onih pičkastih što ih reklamira Dragana Ognjenović, već onih starih, koje su pregazile iks atara i vijale stotine prasića. Kafana mu, naravno, nije strana, pa neretko kaze po koju “foru” u vezi sa istom:

Brka: Au..
Ostali ljušte i ćute.
Brka: A-U!
Ok, sad već moraš da ga pitaš, jel… Šta je, Branja?
-Zaseli mi sinoć tu preko, pijemo, pijemo, muzika piči celo veče. Popili bogaoca! Napio se ja i zasp’o! KAD! Ujutro, ceo orkestar oč’o, ost’o samo bubnjar (lupka se po slepoočnici). Svi otišli.. Sva muzika, samo bubnjar ostao!
Ostali: Ha, ha….ha..
Brka, i dalje: Ej, otišla muzika, a bubnjar ostao! Samo bubnjar! O jebem te robijo, bubnjar ostao! (sebi u bradu) Sva muzika otišla, sva… Eh, deco moja..

-Ćale, ‘leba ti, gde nalaziš ove specijalce?
-Doš’o da naruči nerasta, a vi’š kolki je, ni ne mora da koristi elevator za utovar!

2.
Kafana, poluvreme neke utakmice, idealno vreme da upadneš u špic što se tiče naručivanja ture, pišanje, ali idealno i za pričanje viceva. Ili možda ne.. Na tv-u se neko dvoje drpaju u krevetu, reklama za verovatno kafu..

Drug: Jao, čuj vic!
Ostali, u sebi: Neee brate, ne!
Drug: Dobila Fata od nasledstva auto i vikendicu, posle nekog vremena dolazi Mujo kući i vidi nju u krevetu s nekim likom, i on strgne pokrivač i vidi nekog čoveka i pita Fatu (uzima vazduh jer je ovo istrtljao u jednom dahu), pita je, dobro bre ženo, šta je ovo?! I ona kaže, lagala sam, nije nasledstvo, to je on kupio, i auto ti je on kupio, i našu vikendicu, on! Ih, jebote, ženo, pa pokrij čoveka da se ne prehladi! Kontaš, kao da se ne prehladi, kad ga je otkrio bre! Znate, kao ‘ladno mu je, pa da se ne prehladi!
(u pozadini samo zrikavci, grobna tišina)
1: Kakav bolid…
2: Dodj’ ‘vamo da te udarim, majke ti..
3: Haha, penal, da se ne prehladi, haha..
1, 2: Ne seri da ti je to smešno? Aj sad marš po duvan! –Sarajevsku, ne onu sa nacrtanim stolnjakom!

Profesor zajebant: predaje najčešće geografiju, zanima ga sve, mišljenje mu formiraju dnevni listovi, voli da pije vopi i to ne krije kada se malo sprijatelji sa učenicima, nije zajeban za učenike, ubaci tu i tamo koju old skul foru.

Profesor 'ladovina: najčešće predaje fizičko, nezainteresovan za posao a i za sve ostalo manje više, jedino se zanima za mladu profesorku engleskog, đaci mu i ne persiraju i zovu ga po nadimku, glavni posao mu je da podeli lopte za fudbal i odbojku.

Old skul profesor: najčešće predaje istoriju, ne smeje se nikada, najbolja ortakinja u školi mu je profesorka sa najdužim stažom, strog, niko ga ne gotivi, ubacuje fore iz 1947. u svoja predavanja, ima svoju verziju istorije i diktira iz glave. Kod njega ni direktor nema protekciju.

Profesorka slobodni umetnik: predaje likovno/srpski/muzičko, ona je iznad prosvetnih ustanova, ona je mit, ona se izražava pesnički, ima svoja književna dela/slike u izradi, ona želi da nadahne učenike i prenese im svoj neverovatni dar za umetnost, oblači se avangardno (čitaj čudno).

Profesorka stranog jezika: iz naziva je očigledno šta predaje, ona je mlada, tek završila faks, neretko najbolja riba u školi, zbog nje se tinejdžeri ušinu kada prođe hodnikom u letnjoj garderobi, pitome naravi ali samo prvih par godina predavanja dok joj ne dojade balavci.

Upravo jedeš sarmu, onako baš finu i ukusnu, i razmišljaš o tome kako je fino, čisto, slobodno poslepodne koje moraš da ispuniš radeći nešto korisno, razume se, učeći. Imaš sve predmete na vratu, čak i rad iz likovnog, a to pomalo kvari ukus sarmi. Baš u trenutku kad ti je nešto naročito slasno, zvoni telefon.
-Halo(još žvaćući)?
-Ćao, Mima, ja sam, Marija. Šta ti je to sa glasom?
-To mi je da upravo žvaćem. Sarmu.
-A, stvarno? Ja sam baš rešila da držim dijetu tako da danas nisam jela ništa. Bilo mi je dosadno, pa sam pozvala tebe!
-(šta koj' đavo imam ja s tim što je tebi dosadno? Je l' sam ja cirkus? Nisam! Ko da ja nemam život, majku mu) A, pa super. A znaš, baš imam puno da učim.
-Jao, imam i ja, al' me baš mrzi
-(majku ti tvoju neradničku) Pa fino.
POLA SATA KASNIJE
-...i vidim ja njega, ima plavu kosu, i onako me je pogledao...
-Aha(počinje mi omiljena serija...misliš da mogu da ostavim slušalicu pored i gledam? Sumnjam.)
-...i kaže on meni...
JOŠ POLA SATA
-...i sad, znaš, moje ćale hoće da bude kao neki autoritet...
-Aha (ma jebeš ti ovo, ima da držim slušalicu u levoj, a desnom da podvlačim lekciju)
-...kaže da previše gledam našeg komšiju...
I JOŠ POLA SATA
-...mislila sam da se šatiram...
-Aha...(gle, sad prilično ulazim u foru slikanja i pričanja u isto vreme...kao radio ili nešto...)
-...a možda ću i da se farbam u crveno...
JOŠ POLA SATA I KONAČNO KRAJ
-E, izvini sad, moram da idem. Baš smo se lepo ispričale, obožavam da pričam s tobom!
-Aha, divno, zovi kad 'oćeš (marš u tri lepe, dosadna si k'o pijavica)
-Ćaooos!

Ostavljaš telefon i u stilu nekog horor filma gledaš u njega, u strahu da će ponovo zazvoniti. Ode tvoje poslepodne, ohladila se tvoja sarma, i moraš sebi da priznaš: iako je to bila telefonska dosada, ti si potpuna budala, jer ne umeš da je otkačiš.

- Jaoj, nisu mi jasne ove devojke...Vidi onu nesrećnicu, napućila usne i stavila čarape u brus i misli da je neka riba. Mozga bez.
Jadna, isteći će joj rok trajanja pa će morati da ekspresno nađe neki mozak kada je dečko bude isterao naglavačke iz stana zbog bolje ribe.

Ovu rečenicu uglavnom izgovara devojka čije se fotografije na fejsu sastoje u bacakanju po sobi uz razbarušenu kosu i štikle od petnest centimetara, koja misli da time što se na njene fotografije ne lože matori pedofili dobija malo na mozgu. Takođe je izgovara i dečko koji tu ribu neće moći da pojebe ni kad joj bude istekao rok trajanja.

Navela bih još dosta primera, ali dovoljno je da se setite kad ste nekoga pljuvali zato što mu život ide mnogo lakše nego vama, a smatrate da je na nižem intelektualnom nivou od vas. Da li se kresnula za ocenu ili je u pitanju lik koji smuva ribe na trulu foru ili je kopija barbike, zbog čega toliko dotiče ljude koji tvrde da nikada, apsolutno nikada ne žele da postanu to? I zašto sebe toliko izdvajati iz mase?
Setite se, svi mi činimo masu.

- Konačno si stigao, pa gde si do sad?
- Poleće soko i nisko pade, žalosno pismoo...
- Opet si se napio? Jao, hoće li jednom u životu tvoja plata ući u kuću?
- Ženo, zamolio bih te da ne zvocaš, inače će da radi opasač.
------------------------------------------------------------------------------------
- Matori, kad si izašao s mardelja?
- U petak. Šta ima kod tebe, kako si?
- Evo pošao da se nađem sa drugaricom na piće.
- Opaa, mogu da upozam drugaricu?
- Što da ne?

Aca: Gde si, Tićo, šta ima? Da vas upoznam, ovo je moj drug Šomi. Šomi, ovo je Tijana, moja koleginica s faksa.
Šomi: Drago mi je.
Tijana: Drago mi je. Aco, gde kriješ ovakve drugare, hehe?
Šomi: Hehe, a slabo dolazim ovde, radim u Italiji, imam svoju firmu i tako. Posao cveta iz dana u dan, ne žalim se.
Tijana: Mmm, zanimlj...
Aca: Daj, loži te. U petak je izašao iz zatvora, ali nemoj da pomisliš da je on neki razbojnik ili ubica, dobar je Šomi lik.
Šomi: Ac...
Aca: Šomi, šta ste beše ono radili ti i Švaba, falsifikovanje?
Šomi: Jeb...
Aca: Ne, to je Gile sa burazerom, vi ste beše one babe...
Šomi: Aco, zamolio bih te da prestaneš da me hvališ, jer ćeš me naterati da ti pokažem jednu foru sa sapunom što sam naučio u Italiji.

- E, brate...
- E, Profe, 'de s...U, jebote, kad si se vratio, čoveče??
- Pre neki dan, al' znaš kako je to sa vremenskim zonama...
- Ne znam, al' nema veze...Pa, pričaj, bre! Kako je bilo? Je l' u Tokiju stvarno bleje roboti po ulici? 'Si jeb'o gejšu? Je l' Kiza napravio neko sranje?
- Još pitaš...Znači, poslednji put da vodim nekog ortaka sa sobom na turneju, jebeš mi sve!
- Što? Šta je bilo?
- Znaš onu foru u Japanu da treba glasno da podrigneš posle jela kako ne bi uvredio domaćicu?
- Poznato mi...
- E pa, poslednji dan pozove japanski ministar za kulturu i još nešto mene i ekipu solista kod sebe kući na večeru. Ono - familija na okupu, svečano postavljen sto, kuća ukrašena jebenem trešnjinim cvetovima - taj neki fazon. Ja, normalno, poveo Kizu sa sobom, nisam ni slutio šta će da se desi. I popili mi sake, razmenili par kurotaznih fraza, sve do jaja. Počeli da jedemo, žena mu napravila bogaoca hrane, bila i prepeličja jaja, boktejebo. I dalje sve kul. Iznela dezert - "sladoled od pirinča" rad - ni nagoveštaja sranju, brate. E, onda je majmun Kiza stupio na scenu. E sad, da l' je lik hteo da podrigne pa nije mogao ili je stoka k'o što jeste, tek - lik se tako najstrašnije ispovraćao po stolu...'nači, potopio je jebenu trpezariju! Domaćica pala u nesvest a ministar naredio da mu donesu katanu da izvrši harakiri...
- I? Šta je onda bilo?
- Kako "šta je bilo"?! Zapalili odatle brzinom firminog auta i otišli u Mek da jedemo k'o ljudi!

-Eeej, Milanče, kako si prošao??
-Uf, ne pitaj...sjebao sam se...
-Jaoo stvarno, pa što? Koje pitanje si izvukao?
-Užas, Zakonik o 12 ploča, uništio me je...
-Eee šteta, pa tu je trebalo samo da kažeš..bla..bla...pa šta ćeš sada?
-Pa da se obesim...jebiga, ostavljam za septembar...
-Baš šteta...vidiš, ja sam to još u januaru završila. Nego, da ti to nije mnogo, već si ostavio i ustavno i sociologiju za septembar, možeš da padneš sa budžeta?
- ...

-----------------
(facebook, stigli rezultati kolokvijuma koje su svi živi okačili)

-Ej, Peko, koliko bodova imaš?
-13p kao što vidiš, jbg, nisam prošao...
-A mukicaaaa! Ja imala 28p, znači ne verujem, ne znam na koju foru!
-Svaka čast!
-A bila sam skroz u tripu da ću da padnem hihih! A joj, 2 poena ti falilo za prolazak!
-Ma da, bedak...
Ali ti reče da si baš dosta učio za kolokvijum?
-Jesam, ma užas...
-Hihihi, a ja ni takla! Reci kako me sreća potrefila! Hhehe.
Nego, kako ćeš sada da spremaš popravni uporedo sa metodologijom?
-Videću šta ću, sad sam skroz nervozan...
-Razmisli dobro, ja bih se ubila da sada moram paralelno i to i metodologiju. Mada ja ovo nisam ni uč...
-Zajebi me bre lešinarko! ( Petar Petrović is offline)

Vidite, momci, ovi nisu za zajebavanje. Istina, decenijama ih razvaljujemo. Omiljeni sport nam je da im damo lažnu nadu a onda im ga uvaljamo u 94. minutu. Ali, ova generacija nam je izmakla kontroli. Pazi, ovi iz napada su zajebani, ali bar nisu mnogo angažovani u odbrani. Savićević uglavnom ne prelazi na svoju polovinu. Sredina, manje više. E sad, ovi viši nivoi, tu postaje gusto. Ako prođemo zadnjeg veznog, tu su Marović i Šabanadžović. Nisu loši, ali za vaše iskustvo ne bi trebalo da predstavljaju problem. Sledi Belodedić. To je zajeb. Svi kažu, najbolji na svetu. Verovatno jeste. Ali, i najbolji ima slabu tačku. Ima je i on, a ako neko može da je nađe, to ste vi. E, ali tu je kvaka. Svi padaju na foru, kao prošli smo Mileta, sad smo na konju. Tu se opuste i, cap, leti glava. Jer, kad misliš da je ostalo samo da plasiraš pored Stojanovića, tu te čeka ON. Ilija. Spreman na sve. Kraljica igrice. Oduva te pod istočnu tribinu dok si rek`o aut. Njihovi navijači obožavaju celu ekipu, ali samo za Iliju bi dali oba plućna krila.

---

Nikad neću da zaboravim 5. oktobar. Skupština gori, listići lete kao konfere, nameštaj se već preprodaje, panduri iz Majke Jevrosime uveliko kiselog osmeha razmenjuju pancire za bedževe, ja već tražim pivo da proslavim. Stojim na sred Takovske, gledam kako se topi aluminijum na prozorskim okvirima RTS-a, razmišljam šta ćemo sad kad nemamo koga da rušimo sa vlasti, kad, odjednom, hameri u punoj brzini lete uz Takovsku, puca se. Šta je, koji moj, vojska li je, policija li je, znam samo da dobro nije. Jebi ga, zaboravio sam zlatno pravilo - kraljica na kraju te skenja kad se najmanje nadaš. Gotovo, mislim se. Brisan prostor, vremena za bežanje nema. Valjda je tako moralo da se desi. Prošao sam kroz raznorazne proteste, demonstracije, kordone, suzavce i slična sranja a da ni zanokticu nisam raskrvario, moralo je jednom i to da se plati. Al, sreća, pa je ova kraljica prodala starog kralja za novog, pa joj nije bilo do krvi.

- Ova Nataša položila još jedan ispit, ja stvarno ne znam na koju foru ona to radi, devojka je glupa k'o ona stvar.
- Jeste, ali kad priča ne zamuckuje, slušao sam je kod Dragana kad je odgovarala, imala je odgovor na svako njegovo pitanje, mada ruku na srce nijedan taj odgovor nije imao veze sa onim što je trebalo da kaže, pa sad kad malo bolje razmislim, nije ni meni jasno.
- E pa sad je meni sve jasno. Ona možda kad priča ne zamuckuje, ali zato kad ne priča zamuckuje samo tako a to Draganče baš voli, priča se da koristi devojke a 'vamo im daje prolaznu.
- Čekaj, čekaj, ja i dalje tvrdim da uspeva sve to samo zbog dobre žvake. Slušao sam je, uvek je uspela da se izvuče, čak i kada bi rekla najveću glupost. Stvarno ne zna ništa, ali sve što kaže na kraju se ispostavi da je dobro, iako nema veze sa vezom. Stoji da je glupa, ali moraš se složiti da je snalažljiva, a i pravo da ti kažem dete bih joj priznao. Tako da verujem da je to ključ njenog uspeha. Nego, nisam te razumeo, zašto misliš da zamuckuje kad ne priča?
- Pa jel bi ti mogao razgovetno da pričaš dok bi oralno zadovoljavao Dragana?
- Pa ne bih, a ne bih mogao ni da pričam, aha, sad sam shvatio tvoju logiku. Čekaj bre, nemoj misliti da bih ja sve to radio, nego sam se previše uživeo, pa sam se stavio u njenu kožu, pokušavajući da shvatim tvoje tvrdnje.

Spisak popularnih tema iz 2009/10. godine po periodima

Jun-Jul : U Srbiju je došao svinjski grip ,pa se shodno tome samo o tome i priča. Još uvek niko ne paniči.

Avgust-Oktobar : Priča se o svemu što je u vezi gej parade,ekstremističnih organizacija,navijača i sličnih tema. U oktobru su i jedne od aktuelnih tema dolazak Dmitrija Medvedeva u Srbiju i pobeda Srbije nad Rumunijom (5:0) te i plasiranje na Svetsko prvenstvo.

Oktobar-Decembar : Aktuelno je sve u vezi svinjskog gripa,maski,vakcina,Tomice Milosavljevića,prasića itd. Svi su uspaničeni,i samo o epidemiji se govori.

Decembar-Januar : Novogodišnja i božićna atmosfera.Sve je u znaku Nove godine,snega,zimske idile.Svi se prave kako nikad nisu čuli da postoji Veliko grandovo veselje,iako ih većina baš tamo čeka odbrojavanje.

Januar-Februar : Po poslednji put se priča o svinjskom gripu,ali sada manje nego pre.Aktuelno za to doba su vakcine koje su tek stigle a od dva miliona vakcina samo 500 000 ljudi je primilo. Takodje,jedna od aktuelnih tema je novi zakon o saobraćaju.

Februar-Mart : Svi su u duhu ''Na kurcu te nosam'' fore. Misle da su otkrili Ameriku ako su ortaku rekli ''Na kurcu te nosam''. Svi izmišljaju nove fore,sa Čak Norisom,Batom Živojinovićem,Milkom Canić... Na samu pomenu broja ''osam'' svi se sete čuvene fore.

Mart-Jun : U ovo doba,nadje se samo poneko ko bi se nasmejao na ''Na kurcu te nosam '' foru. Uglavnom,to je za taj period izlizano i glupo.Dosadilo valjda ljudima. Ono što je u to vreme postalo popularno jeste Ekrem Jevrić (mada bilo je ljudi koji su i o evrosongu pričali) .Na svakom ćošku: definicije o Ekremu,posteri o Ekremu,priče o Ekremu,Ekrem dobio 3 miliona viewsa,Ekrem u reklami za Dolce&Gabbana,Ekrem u reklami za sapunjavo telo,Ekrem na predsedničkim izborima,Ekrem novi mesija itd.Uglavnom,svima je iz nekog razloga bio zanimljiv.

Jun-Jul : U ovom periodu,svi su pomamljeni na SP,fudbal,vuvuzele,pobedu Nemačke nad Srbijom,kad Srbija izgubi onda su razočarali svoju državu,kad Srbija pobedi,onda su oni nešto najbolje što je Srbija rodila.Takodje Ekrem je dobio 4 miliona viewsa,mada to malo koga zanima u ovom periodu.

Avgust : Još uvek se ne zna šta je popularno za ovo doba,ali ubrzo će se sigurno pojaviti neki Ekrem,grip ili neka druga aktuelna tema.

Sitni lopov :
čovek koji preko dana preprodaje švercovanu robu na buvljaku, a noću prespaja žice od telefona i zove Ameriku i Aziju, i koristi tuđu struju, a onda sve vrati na svoje mesto da niko ništa ne primeti... bar dok mu ne stignu računi.

Pijanac i uživalac narodnjaka:
Gavra iz prizemlja. Niko se ne seća kad je taj čovek zadnji put viđen trezan. Obično odvali Sanju Maletić do daske (ono - treba mi neko malo mlađiiiii...), a kad je baš mortus onda sluša četničke pesme. Svakih 10 minuta izbaci po jednu praznu dvolitru kroz prozor, a povremeno se i začuje plač žene koju gađa pikslom jer mu se obraća dok je u sevdahu.

Klinke iz komšiluka i poneki ženski petko:
Okupe ispred zgrade i puštaju narodnjake na mobilnom, a onda smišljaju svoju koreografiju od 1719 pokreta koju uvek u roku od 2 minuta zaborave pa smišljaju opet i tako dok ih keva ne pozove jer su im došli gosti ili moraju da ručaju... Maštaju o karijeri uspešne pevaljke, a Seka Aleksić im je najveća carica.

Baba veštica - expert za vlašku magiju:
Pojavi se u dugim muškim gaćama na terasi i počne da teroriše decu iz komšiluka, jer se, možete misliti, igraju ispred zgrade i galame u 12h popodne, pa ona jadna ne može da spava ( a ustala je u 6h ujutru, ko da je neko ter'o). Poliva ih vodom, dere se, preti da će zvati ″miliciju″, kune i psuje i vezuje crne marame za drveće. Ko će znati šta joj to predstavlja!

Matorac drukara - danguba:
Nadrndani penzioner koji non-stop visi na prozoru, sve vidi i čuje, sve zna. Šta god da se desilo u ulici, on je bio očevidac: kad su cigani ukrali šaht, kad je Vasin mali zapalio kontejner... Obožava da koristi Hilti u 7h ujutru kada svi normalni spavaju.

Baba sa jednom nogom u grobu:
Ta žena umire već 15 godina. Uvek me sva čupava i ispijena presretne na hodniku i pita da joj usput kupim i lekove ″od pritiska″ i mast za reumu, jer ima predosećaj da će ovaj put stvarno da umre. Uvek mi taj njen ″predosećaj″ nametne neku grižu savesti i ja joj kupim proklete lekove! Zanimljivo je to da mi uvek da tačno onoliko koliko lekovi koštaju ( da slučajno sebi nešto ne kupim za kusur...eee zna baba foru).

Uključenje uživo u dejt koji se više razvija u Dejtonski Sporazum nego li u izlazak dva ljudska bića sa preambulom seksa...

- ON (oslabio dve kile koliko se oznojio od priče i flanelne šulje ispod sakoa, level zagorelosti: zaboravljene rol-viršle u rerni): "...ali, mislim, da bi se to desilo morao bi neko da uradi odgovarajući algoritam za tu analitiku, heheh...da te ne gnjavim sad..."
- ONA (smorila se k'o da ima lepru, planira da anfrenduje drugaricu koja joj je predložila izlazak sa gore navedenim): "Aha, aha..."
- On: "Vidim da ti je prazna čaša, ehehe, pa ne znam, ovaj, ako si za još neko piće?...ili, ovaj, šta znam...možda možemo da promenimo lokaciju i to...mislim, ako si za, ehehe..."
- Ona: "Uf, može, može, samo me odbaci do Zelenjaka, ako nije problem..."
- On: "Do Zelenjaka? Pa, ovaj, ja sam mislio da možda svratimo kod mene, ovo-ono, slušamo neku muzikicu, heheh, imam i neko argentinsko vino iz Buenos Ajr..."
- Ona: "Neka hvala, od vina dobijem žgaravicu...Hoćemo li?"
- On: "Znaš, ovaj, nadao sam se da će se ovo veče drugačije završiti, mislio sam da smo ostvarili dajlap konekšn, da se tako informatički izrazim, heheh..."
- Ona: "Pa baš zato što si se večeras toliko informatički izražao, e zbog toga ništa od tog dajlapa, konekšn i da ne pominjem."
- On: "Okrutna ženo, heheh...Znači kad te molim."
- Ona: "Molim??"
- On: "Tiše. Ma, znam da sam smarač i da nikad više ne želiš da me vidiš, ali šta te onda košta da večeras odemo kod mene i imamo seks, mmm? Evo, ćutaću celo vreme, a možda to bude najbolji seks koji smo oboje imali, a?"
- Ona: "Da li si ti realan uopšte??"
- On: "K'o broj 3, hehehe..."
- Ona: "Ok, ok, vozi me gde hoćeš, samo da više ne čujem ni jednu matematičku foru, molim te!"

N.B - Pre par nedelja iznajmili zajedno stan kod Vukovog Spomenika, pohvalili se fotkom na fejsu. Čru stori.

Vraćam se za Novi Sad od kuće, gledam kad imam bus, i iscima me poznanik da idem sa njim i njegovim ćaletom, oni imaju neka posla pa im je usput. Taman ne platim bus 400 kinti, kontam stići ću pre, ostaviće me blizu stana - super, idemo!

Prvo što sam skontao kada sam seo u kola je da će nas voziti ćale, a drugo je to da je čovek duboko zagazio preko šezdeset godina, nosi naočari ekstremne dioptrije i ima reflekse kao da su ga izvadili iz frikomovog frižidera. I taman kada sam pomislio da će putovanje trajati dva sata, skontao sam da deda nema nameru da vozi ispod 100 gde god ne mora..

Prva krivina, kola hvataju ivičnjak, leti šljunak, sin mu viče da pazi kako vozi, za malo u kanalu da završimo..
- Ti da ne sereš, ja kad sam vozio ni u planu te još nisam imao..
- Ma znam ja, nego mani ti mene tih tvojih priča, nego..Nego - alo! Gaziš liniju, preći ćemo u drugu traku!
- Ćuti tu i pusti me da vozim..
- Pa je l vidiš..
- Vidim..
Sledeća krivina, deda ne smanjuje gas, uleće, hvata šljunak..
- Alo ćale pa šta radiš, treba u jednom komadu da stignemo! Koči i daj meni da vozim.
- Ti da voziš!? Mene da voziš u mojim kolima? Pa ti znaš da sam ja šeset treće u vojsci bio lični šofer..
- Znam šta si bio, aj što ćeš ti poginuti, što ćeš nas dvojicu da poubijaš..
- Daj ne seri i ne prizivaj zlo! Ja da vas poubijam! Vidiš da momak uživa, mlad, voli brzo da vozi, je l tako momak..
- Ma ne brinite vi za mene (u sebi mislim gledaj put sve ti jebem izginućemo stvarno).

Sa pola točka povremeno gazimo u levu traku, brojim krivine do Novog Sada..Šleperi mi nikada nisu veći izgledali. U sebi se molim sedamnaesti put, ova dvojica se svadjaju, prepiru, ja ćutim i ponekad klimnem glavom kad me nešto pitaju..Trudeći se da ne skontaju da sam se ukenjao!
Na pamet mi odjednom pade - VENAC! Auuu Bogdane e tamo ćeš da fasuješ u prvoj krivini, ako uopšte stignemo do venca! Obilazimo na punoj, kršimo dvadeset peto saobraćajno pravilo..Venac..Stiskam zube i pesnice, a na licu mi stoji neki zgrčeni, jedva razvučeni osmeh čoveka koji se sprema da urlikne - Koči! Odavde idem i peške ako treba!

Stižemo u Novi Sad. Izlazim odmah posle mosta na foru da živim tu blizu, noge klecaju, razmišljam čak i da se sagnem i poljubim zemlju..Kola odlaze, a ja ostajem sa nadom da ih sutra neću videti u crnoj hronici. Sledeći put idem vozom.

- Ej ’de si brate, si stig’o?
- Pego brate, mojne me s’ tim forama, valjda vidiš da sam stig’o.
- A moraš ti da mi ukenjaš foru, pa to ti je. Nego, pustila te Tanja da dođeš, a?
- Ma šta pustila bre, sam sam doš’o! Ona otišla na onu Yogu, pa moram da požurim nazad da se vratim pre nje.
- Izem te tako erlavog! E, eno stiže Velja, ajde da ga naložimo za onaj „Zoo banat“, da mi se još jednom odveže pupak od smejanja.

5 minuta kasnije...

- De si Veljo? Nema te k’o da ćeš da poskupiš! Si se razljutio malo, a?
- Ma terajte se obojica. Ostao sam bez posla zbog jebene kafe, da te nisam pozvao za savet onaj dan, još uvek bi na miru istovarao one poklopce od šahti, Bog da me vidi!
- Ma ne klonjuj duhom komšo, imaš mene da ispeglam stvar. Našao sam ti odličan posao. Picikato!
- Podjebavaš, a?
- Ne, majke mi! Čuo jutros da u „Zoo banatu“ traže šetače pasa što ih gospođe ostave dok su na poslu.
- To ona radnja u Generala Drapšina što drži onaj mrljavi Đura iz Albertove?
- Jeste Veljo, ta! Slušaj pažljivo. To ti nisu makar kakvi kerovi, to su sve fine rase što im govno miriše na lavandu.
- Pa nešto i ne gotivim lavan....
- Ne seri, nego slušaj. Imaš tamo da biraš, sve ker do kera. Mali ker 50 din. po satu, veliki 80 din. po satu.
- U jebote, dobro si mi rekao za to! Ima da ih šetam k’o gospodin čovek, a ne da teglim one poklopce od šahti.
- Realno, onaj posao i nije bio za tebe. Nisi ti brate rođen da fizikališeš.
- Bolje da ja krenem tamo odma’, a? Da ne nađu nekog drugog u pičku materinu.
- Neće ako požuriš. I zapamti, obavezno traži da ti daju korpu, neće oni da ujedu, al’ za svaki slučaj.

Pola sata kasnije...

- Dobar dan u radnju.
- Dobar dan, izvolite.
- Ja sam doš’o povodom oglasa.
- A pa lepo. Želite da usvojite ovog jazavičara? Bogoljub je mnogo poslušan i vrlo malo jede.
- Ma ne bi ja ništa usvajao, ja bih samo da ih šetam.
- Oprostite?
- Niste me razumeli. Doš’o sam da šetam pse, one što vam gospoda ostavi na čuvanje.
- Ali...ovo je prodavnica kućnih ljubimaca, ja vas zaista ne raz...
- Znam, znam, zato sam i došao kod vas. Znate, ja sam veliki obožavalac kućnih ljubimaca, jednom sam imao kornjaču.
- Znate šta, vi ste pogrešili nešto, nemamo mi ovde nikakve pse tog tipa.
- Kako nemate, evo sad sam čuo da laju iz ove prostorije pored.
- Grešite, to su psi za proda...
- Da skratimo gospođo, pošto mi se žuri. Dajte vi meni 4 komada ovih malih po 50 dinara. Šetao bi ja i ove veće, da se ne lažemo, veća je i zarada, nego me ujela neka lamba prošle godine, pa ih se pomalo plašim, što je sigurno, sigurno je. A od tih velikih bih mogao da šetam samo 2 komada, mnogo jako vuku, a to mi je samo 160 dinara po satu. Ovako vi meni lepo dajte 4 komada po 50 dinara, znači to mi je 200 dinara i mirna Bačka.
- Znate šta, ja bih vas zamolila da napustite lokal, ovo je jedan veliki nesporazum.
- Ma kakav nesporazum?! Šta? Tražite nekog lepšeg za ovaj posao? Mogu ja da odem da se presvučem, brzo bi ja, tu stanujem iza ugla, preko puta Jovan Popović škole...
- E sad je stvarno dosta, vi ste ili ludi ili se neko ozbiljno poigrao sa vama, verovatno priroda.
- Ma i poigrao bi se ja sa kerovima, nije nikakav problem. Dakle, dajte mi 4...ne, ne, 5 ipak 5 komada malih i obavezno mi dajte korpe za njih. Pega rek’o!
- Znaš šta decxko, da se nosiš lepo u tri lepe muškatle! Neko te je opasno navukao. Razumeš? Neko te ZAJEBAVA!
- Ali, gospođo, meni je Pega...
- Ma kakav tvoj Pega, vuci to dupe napolje iz moje radnje! Kakvi sve debili neće ući ovde....radim tu ko crnac, da bi me zajebavali...

Par sekundi kasnije...

- Trči Rale boktemazo, evo Velja izlazi iz radnje, snimio nas, pobiće nas ko mačiće!
- Sunce ti jebem, ala trči, nisam ni znao da toliki korak ima!
- Trči taj k’o lud. Ko nema u glavi, ima u nogama!

----------------------------------------

NAPOMENA: Veljo druže, ako ikada ovo pročitaš, ne ljuti se k'o Boga te molim. Nisam ja, Pega je!

Baciš koju hnjo-hnjo foru klincima pred zgradom kako si onomad opalio Purgerku u Makarskoj na letovanju, mada nisi ni sam više siguran da li si jeb'o ili si pak izvisio čekajući je pred hotelom, ili... Ma, nebitno. Krupnim očima su gutali priče k'o Pišonja i Žuga kad su slušali Lepog, neka, treba deci dati motiva, mada će i oni sami uskoro skontati da nije baš sve tako bajno, i da život brutalno kida klinačke snove k'o Čampijeva baba tepsiju baklave posle Ramazana. Pa ajd', bato moj, lagano da ženi pomogneš da istrese tepih, slava će uskoro, a visok si, pa možeš i paučinu spičiti časkom.... Jebiga, lepo si rekao pred matičarem "i u dobru i u zlu", a šta više da kenjaš - Realno, ko bi sem nje trpeo tvoju preku narav godinama, dok hrčeš i češeš dupe u snu, kasno dolaziš kući s posla, ostavljaš pistaće po krevetu, i nedeljom napičiš Žareta i Gocija na 80 decibela?

Slabo ko, to znaš i sam. Iskreni da budemo, znaš i sam da nisi više mraka kakav si nekad bio, deb'o si, zadišeš se kad ideš uz stepenice, vide ti se sede, a mast za hemoroide odavno koristiš više nego gel za kosu... Mada nisi još za staro gvožđe, višegodišnje cepanje drva za studentski džeparac je učinilo svoje - tu si negde k'o Expendables, al' za sirotinju.

Pogledaš krajičkom oka neku mesnatu klinku, ipak si živ čovek, ali i sam skontaš da si suviše mator i nadasve namćorast, sistematski uzjašen na poslu, živaca dotegnutih k'o bretela na čipkanom korsetu Bokija 13. Znaš i sam da ne bi trpeo klinkino licitiranje pičke... Nije to, baja moj, više za tebe, predaj štafetu mlađima, ukoliko nećeš da budeš jedan od onih Mileta Kitića koji na koncertu Fazlije ključevima Mečke zarađene na baušteli kupuju malo samopouzdanja, a nagruvanim bicepsom skreću fokus pažnje sa mlohavog tukija.

Ipak, izreku "Pokrij se kol'ko si dug" nije izmislio glupav čovek. Šou mast go on, reče rahmetli Fredika Merkjuri. Šou mast go on...

- Udješ u klub, čist, pedantan i sredjen kao Tadić, u nameri da ne potrošiš koliko ne moraš a opet se provedeš, popiješ i na kraju pojebeš. Prva stvar koju te kurac nanese da ugledaš je mlada, zgodna i oskudno obučena seks bomba koja bacaka noge i sise do plafona.

- Zapaziš kako te nasmejana pohotno gleda s vremena na vreme, i činiš prve dve greške : zaključuješ da si frajer i po i da tako gleda samo tebe, i pomišljaš kako ćeš je cugom i pričom posle fajronta odvući negde da je karaš.

- Pošto je sišla sa šanka da odmori, praviš treću grešku - prilaziš i naručuješ piće njoj i sebi. To te košta crvenu, pošto si u jebenom klubu a ona pije duplu vodku i red bul. Sad više nema nazad, i rešavaš da ti se ovaj trošak isplati.

- Nazdravljate, i narednih par minuta sa tobom priča opušteno i umereno - provokativno, što ti diže testosteron i status alfa mužijaka u tvojim očima. Pošto ti deluje da situacija obećava, praviš četvrtu grešku i naručuješ još jednom isto, ne primećujući koliko te je šanker skratio na balantajnu koji piješ jer košta kao pivo, a ipak je viski.

- Uz dvosmislene konotacije, namigivanja i dodirivanja rukom i kolenom, sad već postaješ siguran da ćeš ne samo jebati, nego ćeš dobiti i oralna zadovoljavanja jaja i stopala, pošto si je svojom pojavom i pričom naložio toliko da jedva čeka fajront pa da je odvališ od seksa. Ni ne sluteći da si u zabludi naručuješ još dve ture, trošeći dosta više nego što si planirao..

- Sad već polu - pijan razmišljaš kako nemaš para, ne znaš šta ćeš jesti naredna tri dana, ali to ti deluje sasvim nebitno jer spavaćeš ribu i po, što ćeš naredne dve nedelje prepričavati celibatošima u kladionici, i drugarima koji će te hraniti. Ne moram ti valda reći da grešiš..

- Nakon pola sata suvog grla, jer potrošio si sve što si poneo i nemaš pojma kako ćeš kući, osoblje te tera sa šanka jer ne cugaš, a tvoja draga pije i vata nekog levog lika, što u tebi izaziva osećaj odbačenosti i iskorišćenosti. Rešavaš da joj pridješ i baciš neku foru, no dobijaš izvinjenje i odgovor da mora da radi i da joj je drago što ste se upoznali. Pizdiš.

- Peta i kobna greška - zaključuješ da te je kurva zajebala, i rešavaš da za uložen novac dobiješ makar neki povraćaj, odlaziš do šanka i hvataš je za noge dok igra. Nakon pola minuta, dva grmalja te hvataju i nose napolje, usput te psujući i udarajući. Izbacuju te iz kluba kao kesu sa djubretom.

- Sedeći ugruvan na zemlji, pitajući se šta te je to snašlo i što ti je to trebalo, shvataš da tvojim nevoljama nije kraj : onaj namrgodjeni rmpalija koji te je sve vreme boravka u klubu gledao ko žitelji Harlema zalutalog belca, je u stvari njen ljubomorni momak upravo pušten sa robije, koji je rešio da ti se najebe milosne majke.

Epilog - ideš kući krvav, izubijan, pocepan, peške i bez dinara u džepu, suva kurca. Nemaš ni za burek bez jogurta.